Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sva ta zemlja, u kojoj su se krčili kroz šume i probijali kroz baruštine, do toplih i plodnih, pitomih uzbrdica, još jednom se pokaza onakva kakva beše kad su je pri dolasku zatekli.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Najprije sam se oprostio od svojih pitomih zečeva — počinje dječak. — Bila ih puna ona stara štala. Kad sam ušao da ih posljednji put vidim, skakutali su po
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „U redu, brajko, ostani ti!“ rekoše na to drugara tri, pa dalje kreću tražeći sreću. Prošli su mnogo pitomih dolja, lisnate šume i strme gore, dok najzad stigli do nekih polja, kad tamo — gledaj! — miševa more!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Jato pitomih golubova prhnu iza zidova uvis, prošara nebo rasečeno krstom i ulubljeno olovnim klobukom kubeta, pa koso opet pade iza
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A niže, kraj carskih nogu, pod vencem pitomih ruža, Na stepenicama zlatnim Korintska Hetera sedi; Ona je podigla oči, i strasno Avgusta gleda; I plamen ljubavi
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
je da teoriju strahovitih katastrofa kojom je do sada bilo objašnjavano poslednje ledeno doba zameni svojom teorijom pitomih glečera“. „Time je teorija katastrofa doživela svoju vlastitu katastrofu!“ „Da, ona je sahranjena.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
i mistiku njegovih džamija mesečinom oblivenih, i blagi šum vode iz česama, i tišinu stambolskih ulica krcatih mirisa pitomih jagoda, i rađanje njegovih ružičastih zora, i slatku melanholiju njegovih šapatljivih mora...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' gde je kristalna reka i senka pitomih šuma? Preda mnom rudine pukle i ravna pola ta... Vrela prašina leti sa ravna i glatka druma, Nada mnom sunce sja.
A niže, kraj carskih nogu, pod vencem pitomih ruža, Na stepenicama zlatnim korintska hetera sedi; Ona je podigla oči i strasno Avgusta gleda, I plamen ljubavi blista
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ta njegova rika preplašila je do srži celu mnogobrojnu porodicu pitomih zečeva koja je stanovala blizu njega: drhćući celim telom i dižući svoje duge uši uvis, nisu ti sirotani te noći mogli
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Veličanstveni mir i tišina vladali su svuda unaokolo. u podnožju planine, između pitomih kestenova, čobani su napasali svoja stada.