Upotreba reči piše u književnim delima

Obradović, Dositej - BASNE

” Naravoučenije Ne valja lasno verovati što jedan čovek ili narod o sebi govori i piše, jer svak sebe opisuje kako lepše zna i može. Valja slušati što drugi o njima misle i utvrždavaju.

No jedan koji piše i želi popraviti naravi ljudske, sasvim valja da je čist od ovoga poroka koji se rađa iz zavisti. Zato nadleži dobro

Ovo raspoloženije vešti svakome je nužno, a za najviše onomu koji za mnoge piše. Teško onom kome reku: „Vraču, isceli sebe”, i „ Učitelju, nauči najpre se|be”.

“ Naravoučenije Blaženstvo bi bilo na svetu da se može da čovek o zlu ni misli, ni govori, niti piše. Blago onom ko niti misli kom učiniti zlo, nit se tome od drugoga boji!

To se zna, ali, protiv toga, kad se o ispravljeniju čelovečeskih narava govori i piše, valja pravo kazati da je mnogo bolji oni narod koji poštenje, pravdu, istinu i čistoserdečnost ljubi, negoli oni koji sve

” — „Baka! kako ne bi stajalo kad stoji?” — odgovori sultan. — „A piše li u alkoranu” — pridoda deli-derviš — „da braća što god imadu pravo među sobom razdele?

— „A piše li u alkoranu” — pridoda deli-derviš — „da braća što god imadu pravo među sobom razdele?“ — „Ta piše, prođi me se, aman! Ko veli da ne piše?

“ — „Ta piše, prođi me se, aman! Ko veli da ne piše?” — „ E dobro”, — priloži drugi, — „a ti 'ajde pak |razdeli sa mnom sve što god imaš.

Priklad u ovome Omira mi uzmi: ovi nami stihe beščislene piše, no niko Omira ne nazva dugačkim”. Prekrasan je dar umeti besediti i pristojno vremenu i ljudma znati kako sa

Evo kako mudro o ovom Plutarh piše: „Λόγος τροϕή διοανόιας εστί, τούτον δ΄ακάθαρτον η πονηριά ποιεί των ανθρώπων: Slovo je hrana uma, ali ga lukavstvo

Ovo se piše ne samo za sadašnja vremena, no i za poslednja, neka znadu i na hiljadu godina posle nas potomkov naših potomci: da u

I opet: za zle se ovo govori, za koje i sveto Evangelije ovako govori i piše. Dakle, za živoga boga, poredak uvodite među se, izberite sebi poglavara i dajte sebi zakone dobre, po kojima ko se

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

TRI VEKA U OBRENOVCU 1. Gluv sudija po putu piše štapom. Gluv krojač koncem nišani u iglu. Pod sijalicom od 20 sveća, gluv, na tezgi bakalin sapun seče kanapom. 2.

Despot kraj Dunava smišlja, u sobi piše, i na državnom saboru u dvoru objavljuje Zakon, koji, ko živi muž, svakoj udovici u Donjem gradu, o!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

vi hoćete da udarim porezu po hatišerifu carskom; to i ja hoću, ja neću jednu aspru više nego što se u fermanu piše.

to vreme čujemo mi opet o Crnom Đorđu, da se tukao sa Turcima na Drlupi i na Sibnici, a o svemu tome niti on nama što piše, niti mi njemu, no samo po rečima ljudi znamo.

Grbovića, i od naši̓ buljubaša, da su Turci onu noć, kad sam ja otišao, pobegli iz Valjeva; tako mi isto i stric Jakov piše da su razbili Turke na Svileuvi, i mlogo i̓ pobili, no da gledam džebane što više i brže mogu da ponesem da idemo na

Sad ja uze̓ razmišljati, jerbo mislim da nije dosad Crni Đorđe komegode pisao, pa se bojim da on od jednu ruku ne piše, a ja od drugu, pak ću mu pokvariti plan i posao.

Tako isto i Redžep-aga svome stricu piše: Ako ne pobije Fočića Memeda, Mula-Jusufa, Kučuk-Aliju i Aganliju, da će on od Bećir-paše poginuti.

— „Pomozi Bože — rekosmo mi — to je jošt bolje, jer mi ionako nismo Đerdapu vešti.” Sad pišemo Milenku, da on piše Jovi Protiću u koji će nas dan dočekati u Ramu na Dunavu. Dođe urečeni dan za polazak, i dođe i čamac sa tri vozara.

” (Videćete pismo Vla-begovo kako nam piše 1805. godine maja 17. u mojim pročim pismima.) Od ti̓ novaca isplaćujemo dugove Gušančeve i za džebanu; ispratismo

Jošte i o ovome, deco, da vam kažem. Kad sam došao iz Rusije, oni̓ naši̓ uskršnji̓ posta, piše mi Janko Katić da su svi momci odustali Karađorđa, i sam ostao, no brže da mu u Rogaču dođem, da idemo u Topolu, da

I Boža Grujević sa mnom pođe. I kako on u svom žurnalu piše, da smo iz Brankovine za u Topolu pošli junija 7., i svaki dan gde smo prolazili i kako smo Karanovac tukli, osvojili

junija, na Petrovdan, i popalili, nakratko opisivao. I ovo piše. Kad smo došli u Topolu, kako nas je g. Đorđe ugostio, i na njegovo, tj.

On piše da on voli u Borku, no da dođemo kneza-Siminoj kući. Odberemo valjevski̓, šabački̓ i rudnički̓ 4-500 najotmeniji̓ ljudi,

Među tim vremenom ubiju smederevski Turci kneza Ćušu Vulićevića. Karađorđe počne tući Smederevo. Piše meni, odem iz Bogovađe, tučemo Smederevo i uzmemo.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

su još i neke ženske slike, što tokorse pokazuju delove sveta i godišnja vremena; slika nekog deteta s naočarima a dole piše: Kleiner Groѕѕpara i druga — opet dete, žensko, s naočarima a dole piše: Kleіne Groѕѕmama...

vremena; slika nekog deteta s naočarima a dole piše: Kleiner Groѕѕpara i druga — opet dete, žensko, s naočarima a dole piše: Kleіne Groѕѕmama... Ele, iskićeno baš kako valja, kao ono kad je što po planu.

Vidak uze i ode za drugi sto ukraju da piše. Dok je on pisao, dotle je ovamo već Milun i čast dao. Golub, Vesa i ostali jednako hvale Miluna i govore Sreji kako

Nekakav grdan vranj upao mu kroz parmaču u čakšire, pa ga to žulji. Uze ga i pogleda koliki je, kad i na njemu odnekud piše: »25!« Ljutit i ozlojeđen, izbaci vranj kroz prozor napolje.

— Aha, gospodine kapetane! — priskoči Sava, povrativ se od smeha, čisto zajedljivo — ko ono ne piše nikad ništa u vetar? Moja je opklada! To je žao za sramotu — sećaš se!?...

— Pazite dobro! — veli načelnik. — Ovaj mi piše da je vrlo opasan zver. Čuvajte se da ne osakati koga. Pandur priđe i poče otkivati pažljivo sanduk.

Evo ga opet! — učini načelnik i namršti se. — Baš mi dosadi! Englez sasvim nemarno priđe načelniku i upita: — Ima piše, tako traži? — pa prstima i mimikom zapita načelnika kao je li već pisano da mu se traži što je molio. — Jest, jest!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Stanko zapeva. On je pevao Jankovića Stojana i Gojenog Alila. Stojan piše knjigu Alilu: Oj, Alile, kladuško kopile! Što se, kurvo, po Kladuši ̓vališ Da si mojoj kuli dolazio, Na čardaku

— Jesam, u dlane!... A što pitaš? — Mišljah pismen si, te da pročitaš ova turska slova. Ja mislim da ovde piše ime begovo.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Tako ona pođe učiti i četvrti razred. Već je zovu seljaci da piše pisma njihovim svojtama koji su u vojsci. I popa ona odmenjuje ondje gdje treba pisati, izvaditi kršteno pismo, i take

Ja to činim, valjda, stoga da ti ne bi pomislio: „A, sad se ućutao, sad ništa o njoj ne piše, znam ja šta će to reći!”, jer takvog skeptika kao što si ti, malo je.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Ima jednu knjigu punu ispisanu. Lepe korice i piše na njima Poeѕіe što joj je kupio za spomen na prezent gospodin Šandor, jurat iz Kikinde, a nema ništa trukovano, nego

Sve izlenjirala i ispisala, slatko dete moje. Piše k’o kancelarista kakav; isti njen otac! Ko je uzme, slatka, taj će bar znati da ima jednu dobru virtštafterku.

A bio je dobar učitelj. Nekih četrdeset godina je učiteljevao u ovom mestu. Sve što u ovom selu zna da čita i da piše, od njega je to naučilo.

Danas malo koja da mora da traži koga da joj piše u rod, nego sedne sama pa piše; po tri dana može da sedi i da kiti pismo, toliko je svaka pismena!

Danas malo koja da mora da traži koga da joj piše u rod, nego sedne sama pa piše; po tri dana može da sedi i da kiti pismo, toliko je svaka pismena!

Za pismo su mu plaćali dva seksera i to što popije dok piše i napiše pismo. Kome treba, taj se samo potrudi i nađe ga, dozove ga kući, pa hartiju i bokal vina pred njega, a već

u špajzu, pa pošao da vidi da se nije pacov uhvatio u gvožđa pa ciči, — kad al’ ono sedi njegova slatka kći pa plače i piše nekom pismo.

Pa nije da piše k’o što se piše, nego i neke stihove veze po pismu što ih je zapamtila sa medenih kolača sa poslednjega vašara.

Pa nije da piše k’o što se piše, nego i neke stihove veze po pismu što ih je zapamtila sa medenih kolača sa poslednjega vašara.

Ona vam ne mari baš da čita i da piše, ali da skuva — u tome se ne boji ni jedne svoje vršnjake nadaleko. Juco, dete moje, idi u kujnu, još malo pa treba

Grom ih spalio! Sedne tako kakav gladnica, koga mrzi da radi il’ ne može da dobije u amtu mesto, pa piše i mami novce i zaluđuje mladež. — Ta... ono, milostiva — veli Pera — vi ste u pravu, ali samo donekle.

— Pa, eto... ti udovica, a ja udovac; pa šta bi nam k’o falilo!? Ta tek mi je četrdeset peta, a u roždaniku mi piše da ću doživiti i čitavu stotinu i još tri rádoš. — Šališ se, Nićo, — veli Rakila.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Iznenadno piše mu mati da se što pre kući vrati, jer je bolešljiva, pa sina kod kuće mora imati. Ljubi je žao, ali šta će; ne može

Ljuba Čekmedžijić Prođe dve nedelje, Ljuba ne dobija odgovora. Razljuti se i odvaži da više ne piše. Već je gotovo na Savku zaboravio. Kad jedared dođe gospodar Siridžić sa gospođom Jelkom i Savkom u O.

Sad je već znao koliko je sati. Zna da neće ništa biti od ženidbe; već mu je gospođa Jelka pobila cenu. Belkić ne piše ništa.

Nije šala, tako lepa devojka i dve hiljade forinti! Al’ nije mu do oklevanja, nego hoće da bude stvar što pre gotova. Piše Julki pismo, da zna na čemu je: Dražajša frajlice Julka!

Ostajem tvoja do groba — J-ka — No, to je lisica! Šta je meni pisala, a šta tebi sad piše. Ne trebam je! — Vidiš, brate, da te vuče za nos! — Neću više ni da znam za nju. A hoćeš li je uzeti? — Neću.

Ne traje dugo a Babonja odgovori na sve akcije. Marko čita sve, čudi se kako Babonja lepo radi, piše latinski kao Ciceron. Marko odmah pozna kud Babonja cilja — da proces zadugo traje — іn іnfіnіtum.

Alka čeka Milivoja, ali on ne dolazi da se pokori, ponosit je. No, ona ne može srcu da odoli te mu piše pismo: „Slatki Milivoje, mili rode moj! Sad sam nezavisna, a bogata. Prva ljubav nikad se ne ugasi.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

puta pročitava Hristić, Dok mu ruke drhte, a sav se okamenio i pomodrio i moli sve one u sobi da izađu, jer ima da piše neki važan zvaničan odgovor, a već jasno oseća ono isto trnje u grudima i one bodlje i mačije nokte kako ga ponovo

Znam, reko', i sama. Još turskog rata upropastio se negde oko Bitolja, pa posle piše, piše svaki dan, a nikako ne dolazi na odsustvo k'o drugi, dok jednog dana, kad nije imao kud, on dođe, i sad: nit' mu

Znam, reko', i sama. Još turskog rata upropastio se negde oko Bitolja, pa posle piše, piše svaki dan, a nikako ne dolazi na odsustvo k'o drugi, dok jednog dana, kad nije imao kud, on dođe, i sad: nit' mu valjam

“ Lepo, eto, to je moj ded. Dakle taj ded ovako mi piše: čuvaj se, jer ako se sam ne čuvaš, niko te čuvati neće, pa ako se vratiš oprostiću ti, a ne vratiš li se znaću da si

I opet rukama živog ajduka uhvate, a pušku i ne opale. U srezu je stanovao i čim svane on za pero, a uveče piše prema lojanoj sveći i sam kupuje sveće za svoje pare.

I svi se kikoću i cerekaju, a neko se zagrcnuo te mu kroz nos curi crna kafa pa još veći urnebes. — Je li, a piše li ti mala Žana iz Klermona? — Mala Žana iz Klermona? Pa nju je već prihvatila mlađa generacija. — Lažeš.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

(sam oda po sobi) JANjA: Janja, Janja, u nestrećna si se planeta rodio, Janja, oćiš da propadniš kao Velizarios, što piše grečesko mudrost. Šupu ti palo, ubila ti skupi konji! Kukuruz si pokvario, toliki novci koštui.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Bio je to strog ukor sa najvišeg mesta i Garsuli je znao šta piše u tim pismima. Ukor je bio „ex Consilio Bellico“ i težak udar za starog vojnika.

Iste godine, skoro u iste dane – kako u jednoj predstavci Mariji Tereziji piše: nekoliko puta i u onomašnih horvatskih predeljah nemir dogodio se!

A on joj je odgovorio da je tajna ljubavi sveta i Bogu, ali da u Svetom pismu piše i to, da ne treba biser rasuti pred krdo, pred svinju.

A teško je njihova imena, i inače, prepisivati: eto on piše jednoga: Šterba, a Austrijanci pišu to Čorba, pa nije lako reći, jesu li to dva oficira, ili jedan.

U tom izveštaju, Imbriani piše da je dobio, za pare, i lepa obećanja, i žensku, nove, brze, podatke, od popa Mikaila, o Črnogorcima, i nekom oficiru,

Nije bilo tačno da Vani ne zna, ni da čita, ni da piše. Oznojio se, namučio, ali je, i to, u Vijeni naučio. Nijedan čovek ne zna svoju sudbinu, ni budućnost, pa je nije znao

Prema referatu baruna Aša, njemu se čini da kapetan piše, to jest, priča, o vladici, suviše blago. Ceo taj projekat o preseleniju Črnogoraca (grof reče: Exodus) izmislio je

“ Jedna Vukovarka, kaže u svom pismu ovo: „S toga terajte šogora Đorđa, pa da ga Bog vidi!“ Jedan, iz Ade, piše, i zove mater, a pošto je, u to vreme, bila velika nestašica, u Rosiji, gvozdenih sekira, dodaje, da mu mati ponese

Pomenuti Piščevič piše, u svojim memoarima, da je Serbeloni bio gvozdene ruke. Kad je bila reč o komandantu puka, barunu Laniusu, grof je

Generalkomanda uputila je taj izveštaj u Beč. Na izveštaju piše: Eingeschickt, Graz, den 14 Elapsi, 1752. Mi danas znamo da su navodi, u tom izveštaju, uglavnom, tačni.

Došlo joj je bilo vreme. Posle toga počelo je naglo pripremanje Evdokije. Ustremiše se na nju, da nauči da čita i piše, to jest škraba. Počela je i da, nemecki, štrbeca. A učila je i da igra. I u harfu da svira.

Nije imao ni pojma o tome šta piše u franceskoj knjizi, koju mu je Višnjevski dao, ali je u njoj zagledao crteže, dugo.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Upornost, nepoverenje i pritvorstvo su osobite odlike njihovog karaktera.“* Jedan dopisnik Figara piše u ovome listu 1017.

“ K. Jireček, istaknuti naučnik, koji je u Bugarskoj bio ministar prosvete, piše: „Kao stari bugarofil, znam vrlo dobro iz vlastitog iskustva, da u Evropi mnogi naučnici i državnici smatraju Bugare

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

PROGLAS Iz koga će svaki čovjek koji ovo bude pročitao saznati šta je u njemu napisano, a napisano je baš ono što dolje piše, a dolje piše ono što ćeš pročitati, i ništa drugo.

će svaki čovjek koji ovo bude pročitao saznati šta je u njemu napisano, a napisano je baš ono što dolje piše, a dolje piše ono što ćeš pročitati, i ništa drugo.

— A piše li tamo kako će se oni izvući iz te nevolje? — zabrinuto upita mačak Tošo. — To baš ne piše, ali ja ću i sam to da pror

— A piše li tamo kako će se oni izvući iz te nevolje? — zabrinuto upita mačak Tošo. — To baš ne piše, ali ja ću i sam to da proreknem — reče miš i umiri se, a to je bio znak da duboko misli, toliko duboko da bi takvim

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Zašto da joj kvarim sreću? PAVLE: A mislite da je srećna? ALjOŠA: Da, ona meni piše, piše da je srećna, al' opet ja moram da pomognem. PAVLE: Novčano? ALjOŠA: A, ne; ima, ima ona.

Zašto da joj kvarim sreću? PAVLE: A mislite da je srećna? ALjOŠA: Da, ona meni piše, piše da je srećna, al' opet ja moram da pomognem. PAVLE: Novčano? ALjOŠA: A, ne; ima, ima ona.

ALjOŠA: A, ne; ima, ima ona. Ali, je l' dozvolite da vam pročitam pismo koje sam juče od nje dobio? PAVLE: A odakle piše? ALjOŠA: Iz Berlina. On tam ima angažman. PAVLE: A šta vam piše? ALjOŠA (razvija pismo): Piše ruski.

PAVLE: A odakle piše? ALjOŠA: Iz Berlina. On tam ima angažman. PAVLE: A šta vam piše? ALjOŠA (razvija pismo): Piše ruski. PAVLE: Razumeću toliko. ALjOŠA (čita): „Miljenki moj...” (Zastidi se.

PAVLE: A odakle piše? ALjOŠA: Iz Berlina. On tam ima angažman. PAVLE: A šta vam piše? ALjOŠA (razvija pismo): Piše ruski. PAVLE: Razumeću toliko. ALjOŠA (čita): „Miljenki moj...” (Zastidi se.) Oprostite, to nežnost...

Pogledaj ti u ta tvoja uputstva, pa vidi šta tamo piše za takve slučajeve? SPASOJE (cepti od uzbuđenja i sune na njega sa stegnutim pesnicama kao da bi toga časa da ga smrvi,

SPASOJE: Nego? ANTA: On je onako, dođe mu kao neki leteći novinar; on veli da je publicista. Piše, znaš, onako, ispod ruke. SPASOJE: Pa takav nam i treba. Znaš li mu bar ime? ANTA: Da, znam! Mladen Đaković.

(Vadi papir i pisaljku i sprema se da piše.) SPASOJE: Stvar je u ovome: jedan je čovek umro pre tri godine i sahranili smo ga. Ja sam lično bio na pogrebu.

I ako se o svemu ozbiljno razmisli, biće prerano kanda da se o tome piše. Pardon, to je samo moje mišljenje, al', ako vi želite, ja ću pisati; samo, znate, pisanje će izazvati i odgovor, pa onda

E, milo mi je, izvol'te, sedite, mladiću. MILE (sedne). SPASOJE: A vi ste, kako mi gospođa piše, pisar kod advokata Petrovića. MILE: Da! SPASOJE: Tom se advokatu obratio takozvani Pavle Marić da ga zastupa?

ANTA: Pa šta? SPASOJE: Pa to, uzeo mi dve hiljade dinara prekjuče, a vidi danas šta mi piše. (Vadi pismo iz džepa.) Slušaj šta mi piše odjutros. (Čita.

SPASOJE: Pa to, uzeo mi dve hiljade dinara prekjuče, a vidi danas šta mi piše. (Vadi pismo iz džepa.) Slušaj šta mi piše odjutros. (Čita.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

On bi telefonirao i dostavljao pisma. Ja sam bio taj koji će da ih piše. - Bože sveti, Rašida! Ja ni za sebe nisam pisao ljubavna pisma!

Tema je bila nešto o majci a dečak je napisao kako bi više voleo da ne piše o tome: „Moja majka nije majka. Kad bi to bila, bar ponekad bi spremila doručak da ne idem gladan u školu i ne bi se

„Jedina moja...” — zamišljala je Tatjana da joj Onjegin piše. Tako, verovatno, zamišljaju sve žene. Sada sam znao početak. Jedina moja...

U tom osmehu bilo je sakupljeno sve ono što je Karanovo pričalo o Crvenku profesora Galca, koji piše tamo nekakve stvari.

- Šta bi ona mogla da kaže nekom kao ti? - Ne znam. Mislila je da joj on piše. - Ko on? - Ti znaš ko. Ti znaš u čije ime smo poslali sva ona pisma? - A sada? Šta sada nameravaš da uradiš?

- Gde si ostavio ta pisma, pitam! - Nisam imao gde da ih ostavim. Pisao sam samo ja njoj. Pisao sam joj kao da joj piše Markota, to je sve! - A, ne! Ne, sve! To ne može da bude sve! Pričaj!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Od nikud se ne odziva. Daju se crkvi molitve čitati, daju se službe, — ništa ne pomaže, niko se ne javlja, niti ko piše. Gospođa Soka sa kćerime plače; tako isto i Krečarka.

varoši u Galiciji, tri dana bludi kojekud; trajalo je tri godine, a žena mu ne zna je l’ živ ili mrtav, pa najedared piše joj čak iz Kolomeje, otud joj javlja da se već kući vraća. Tako u razgovoru dođu do jedne varoši, već se toronji vide.

Sad sedne pa piše. Piše i Čamča, i Krečar. Gospodar Sofra je opisao svoja stradanija na čardi i kako je prodao „auspruh”, i da je već

Sad sedne pa piše. Piše i Čamča, i Krečar. Gospodar Sofra je opisao svoja stradanija na čardi i kako je prodao „auspruh”, i da je već blizu

Na tu formu je pisao i Krečar, Čamča tek koješta drlja, da se čini da piše pismo. On nikad s puta ne piše pismo kući. Kad budu gotovi, zapečate pisma, i sad treba na poštu nositi.

Na tu formu je pisao i Krečar, Čamča tek koješta drlja, da se čini da piše pismo. On nikad s puta ne piše pismo kući. Kad budu gotovi, zapečate pisma, i sad treba na poštu nositi. Čamča zna gde je pošta.

Ne sme ga ostaviti, a ni kola sa platnom sama ne može kući poslati. Ne sme ni kući gospođi Sari da piše, da se ne poplaši. Zaključi dočekati izlazak bolesti svog davnašnjeg vernog druga, pa ma ga šta stalo. Prođu devet dana.

I onako treba mu novaca, istrošio se, pa će baš ovom prilikom oca iznenaditi. Sedne pa piše pismo: „Ljubezni oče! Ako ste radi za mene razumeti, ja sam fala bogu zdrav, i molim boga za vaše zdravlje.

Vadi pismo iz džepa. — Ta valjda nije umro? — Evo čitaj, — baci mu pismo. Čamča čita. — Pa šta je to? Piše ti da se u moru kupa, pa šta je to? — Podaj dalje pismo. Čamča pruži „fiškalu”. „Fiškal” čita.

Fantazira, pa opet k sebi dođe. Kad sebi dođe, Šamiki kaže da zove nataroša i još četiri svedoka, hoće da piše testamenat. Šamika ode sam u magistrat i pozove svedoke.

Na crkvu pet stotina. Peri malu kuću i hiljadu forinti. Nataroš piše. Sve je gotovo. Sofru podignu iz kreveta, podmetnu pod testamenat jedan stari protokol, i gospodar Sofra drhtajućom

Šamika ga moli da traži ma koga „stihotvorca”, on će ga jako nagraditi. U uredništvu piše jedan jurista. — Amice, vi znate stihove praviti? — zapita ga urednik. — Nešto malo.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Kod nas je od tih običaja najpoznatiji uzimanje nakončeta na svadbi. Nakonče je, piše Vuk, „muško dijete što se po običaju da djevojci na konju, kad je svatovi dovedu pred mladoženjinu kuću“.

u muževljevu kuću, osim muškog pojasa, treba staviti i „mali nožić crnijeh korica, da bi mušku djecu i junake rađala, piše Vuk⁵¹.

Recimo, Jovan Miodragović piše: „Iako je prirodno da roditelji teže da imaju dece, opet ima slučajeva, gde roditelji, osobito majka, požele, da ih više

„još pre dolaska svatova ode na vodu, i koliko godina želi da ne rodi, toliko puta napuni sudove vodom, pa ih prospe“, piše Milićević. Za vreme venčanja, nevesta koliko godina želi da bude bezdetna, toliko puta krišom okrene prsten.

⁴⁰ Trudnica takođe ne sme jesti „načeto“ mesto. Vuk piše: „Pripovedaju kad žena trudna jede meso od ovce, ili od koze, koju je vuk jeo, onda po njezinom djetetu kad se rodi,

Za trudnicu i njeno dete je veoma opasno da sretne ili na bilo koji drugi način dođe u dodir sa zmijom. Trudnica se, piše Milićević, „čuva da ne vidi zmiju, jer će joj dete biti šareno“.

⁵² O ovome piše Sima Trojanović: „Kad se pred trudnom ženom iznenadno pojavi neka ljudska nakaza, kao kljast (u ruke), bogalj, osobito

Milosavljević piše: „Najgore je trudnu ženu iznenada uplašiti, jer može dete pre roka pobaciti.“ Čak i zabrana krađe, kada neko može

„Kaže se“, piše Vuk Vrčević, „da se čovek samo tri puta u narodu javno glasa, a to: kad se rodi, kad se oženi i kad umre.

niti smije jesti od onijeh jela što se gotove za svadbu“, piše Vuk.⁷ A kad jedno od njih umre, onda se vrši ritualno „otklapanje“ onog živog (tj.

„Ako se dete rodi na Vaskrs, drži se da će mu skoro umreti otac i majka“, piše Milićević.¹⁷ Posebno je značajno i zanimljivo uočiti kako narod u svojim verovanjima i običajima vezuje pojedine dane u

Za ovako rođenu decu narod veruje da imaju naročite moći i natprirodne osobine. Vuk piše: „Dijete koje se rodi u košuljici, zove se vidovito; i takovi poslije čovjek (pripovjedaju), ili žena, ide s vilama, i

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

i mesečine, za prezrene aprilske plaveti, za oktobarskih šuma buktinje, za slikovitost njinu prastaru, za bajku što je piše inje.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Kao da smo već tada znali da život nije samo jedan predmet i da ne može stati u jednu jedinu svesku, na kojoj piše »Istorija«.

Bangavi Zeka viri kroz skalu, tačno na onom mestu gde piše Hilversum P, i opisuje nam šta se događa napolju. Na kutiji sedi naš instruktor sa slušalicama na ušima i govori u

Slušam...«, a sa strane piše crvenim slovima »Pozdrav bratskim amaterima sveta!« Sipi prolećna kiša, pa nam se niz lice sliva crvena boja

taj lov na malo ljubavi, taj prastari, stalni i večni nagon da dodirujemo brata, da pipnemo površinu slike ispod koje piše da je zabranjeno dodirivanje prstima, sve to traje do dana današnjeg. Šta činiš neprestano?

— pita Bel Ami, gutajući od straha pljuvačku. Pufko sa susednog stola dohvati tablicu na kojoj piše: RESERVÉ i stavi je tamo gde pretpostavlja da mu se nalazi srce: – Čekam nekoga … promuca i zapali cigaretu oznojenim

Matavulj, Simo - USKOK

Na njoj je lik ruskog cara Petra I, a što naokolo piše ne mogu sve razabrati, samo ima riječ „Crnogorci“. Puro mu objasni: — To je jedna od onijeh stotinu i šesdeset što

Ne mogući u Beču ništa učiniti, piše u Rusiju, svome prijatelju, njekom đeneralu Zoriću, Srbinu. Ovaj ga pozove k sebi.

najveću dobrotu? — Što mogu drage volje! — reče Savo. Janko izjavi želju da piše sestri; kaza mu svoje sumnje o pošti i svoju nasnovu, kako bi mogao doći do odgovora. — Ništa lakše od toga!

A kad mu dođe novac od kuće, daće ga knezu da mu zida kuću. Rođak mu reče da prije podne ide na Njeguše, jer vladika piše guvernaduru. Zagovoriše se tako, te se začudiše kud vrijeme brže prođe, kad đak dođe da traži Krcuna.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

i kad potpuno odbacuje odgovornost pred detetom kao čitaocem, dečji pisac je, prirodom svoga dara, upućen na nj; on piše i za dete.

Dečja pesma se, po njima, piše zbog dece, da bi nam podmladak imao šta da čita; njena jednostavna struktura zgodna je jer im ne zadaje nikakvih

Izbija sam od sebe, nehotično, zbog prirode predmeta o kojem se govori ili piše, da bi, kasnije, taj neobični spoj razdraganosti, nestašluka i nežnosti postao odlika novog književnog roda.

Najpre, uloga i položaj specijalizovanog dečjeg pisca. Smatra se da je on, pristavši da piše za decu, pristupio ispunjavanju jednog plemenitog poslanja, toliko izuzetnog, da se uobičajena merila književne kritike na

drugoj polovini devetnaestog veka, u svakoj godini, svakom mesecu, kao rabotnika koji ujedanput silne poslove obavlja: piše sad lirske, sad satirične, sad prigodne, sad dečje pesme, prevodi i adaptira sa nekoliko jezika, uređuje listove koje

Ono što se piše za predškolsku decu, doduše, neizbežno je poučno i usmereno, pa se, baš zato, sa autentičnim poetskim stvaralaštvom

DETE U LUKIĆEVOJ POEZIJI Dragan Lukić (1928) je jedini naš dečji pesnik koji nikad nije ni pokušavao da piše za odrasle; ovaj nivo pesničkog izraza on, dakle, nije doživeo kao redukciju i ograničavanje, već kao punu meru i

Glavni urednik Pionirskih novina od godine 1947, dugo je pokušavao da piše onako kako se to oko njega činilo, ali bez uspeha.

Sve, ili skoro sve što je napisao rađeno je s određenom namenom, sa ciljem da bude upotrebljeno, upotrebljivo. Pesnik piše za potrebe dečjih listova i časopisa, iz dana u dan i iz nedelje u nedelju, za stroge rokove radijskih i televizijskih

radijskih i televizijskih emisija, za priredbe i proslave; stvara tekstove za komponovanje, potpise za karikature, piše stihovani vodič za Zoološki vrt, tekst koji matičari čitaju pri sklapanju braka, ukratko, ne libi se stvaranja po

Pesnički tekst koji se piše konkretnim povodom, sa jasnom namenom, pokušao je da, pod plaštom dečje pesme, priključi dostojanstvenoj Pesničkoj

Vook of Nonsense Edvarda Lira jeste parodija; za Čukovskog Šklovski kaže da je „dečje stihove, verovatno, počeo da piše kao parodiju i sagradio je novi dečji stih”.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

NAĐ: Zaista luduju. (Izvadi novine.) Gledajte, molim vas, ko tako piše: „Mi ćemo Madžare u Tunguziju, mi ćemo i istrebiti; Srblji su veseli, kupuju duvan na listove.

Zar posle nećemo opet živiti zajedno? GAVRILOVIĆ: Ja sam uvek govorio da se tako ne piše. Zaboga, sve se može na lep način kazati. ŠERBULIĆ: Preterani, gospodine; mladi, pa preterani!

I ovaj joj sad piše kako ona vrlo dobro čini što mrzi na Madžare. ŠERBULIĆ: S Madžarima korešpondirati, to baš nije lepo!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

« Stari patrijarh Arsenije III, 1705, u pismu jednom ruskom boljaru, piše o stanju preseljenog srpskog naroda u Ugarskoj: »Bežeći dan i noć sa svojim osirotelim narodom od mesta do mesta, bacan

učiti račun, zemljopis, istorija, i drugi svetovni predmeti; ne donose se više bukvari i časlovci iz Rusije, no se piše i izdaje ceo jedan niz školskih udžbenika za crkvene i svetovne predmete; ustanovljava se stručan nadzor nad školama.

Kada pominje sebe naziva se: »mnogogrešni«, »nepotrebni«, »ludi«, »skudoumni«, krije svoje poreklo i mesto rođenja, i piše: »otečestvo mi zemlja, mati že grob«. Kada je pisao svoja dela bio je »v starosti glubocej«.

on je prost čovek, praznoveran kaluđer, slab pisac. Inače piše dosta dobrim narodnim jezikom. Celo delo je bez književne vrednosti, i ima značaja utoliko što je to prvi putopis

Upravo, on ima dva jezika kojima piše. Kada piše knjige za crkvenu upotrebu, naročito kada prevodi sa ruskoga knjige crkvene učenosti, on piše

Upravo, on ima dva jezika kojima piše. Kada piše knjige za crkvenu upotrebu, naročito kada prevodi sa ruskoga knjige crkvene učenosti, on piše srpskoslovenskim jezikom.

Kada piše knjige za crkvenu upotrebu, naročito kada prevodi sa ruskoga knjige crkvene učenosti, on piše srpskoslovenskim jezikom.

Ali kada piše za narod, naročito kada sastavlja besede, on se služi čistim i lepim narodnim jezikom. Kada se bogu moli, veli on na

Neko vreme bio je u zatvoru u Erdelju, potom bude poslat u Beč, gde je ostao do 1703. On stalno piše molbe i žalbe, traži svoja prava, stupa u vezu sa predstavnicima srpskoga naroda, kojima pomaže u nacionalnim

U oskudici, opterećen dugovima, pod strogim policijskim nadzorom, on se otima, piše na sve strane žalbe i molbe, pokušava da se izbavi i da dođe do svojih prava.

Još tada u Bukureštu on je naumio da sam piše srpsku istoriju, i napisao na rumunskom jeziku jednu kratku kroniku, koja je tek 1893.

Kada je dopao zatvora u Beču, on je uzeo da piše istoriju srpsku, više da dokaže svoje pravo no da iznese prošlost srpskog naroda.

Sremac, Stevan - PROZA

bili bliži) kod Riste puškara u dućan, i otimaju se i nadmeću ko će pre dobiti »slovo«, a Jova ima gotov šablon, pa piše po njemu.

Tu je dočekivao seljake. I dok mu Jova piše molbu il’ žalbu, seljak sedi i s njim zajedno troši piće mehandžiji; zato je svaki mehandžija rado primao »gospodin-Jovu

— Eno ga gde sedi — veli gđa Kaja — pa radi u sobi. Posl’o me od kuće da mu ne smetam. Piše, samo sedi pa piše! Piše, piše, bože, pa jednako piše!

— Eno ga gde sedi — veli gđa Kaja — pa radi u sobi. Posl’o me od kuće da mu ne smetam. Piše, samo sedi pa piše! Piše, piše, bože, pa jednako piše!

— Eno ga gde sedi — veli gđa Kaja — pa radi u sobi. Posl’o me od kuće da mu ne smetam. Piše, samo sedi pa piše! Piše, piše, bože, pa jednako piše! A kad se zadubi u to prokleto pisanje, a on onda zaboravi i na jelo i na spavanje i na sve!

— Eno ga gde sedi — veli gđa Kaja — pa radi u sobi. Posl’o me od kuće da mu ne smetam. Piše, samo sedi pa piše! Piše, piše, bože, pa jednako piše! A kad se zadubi u to prokleto pisanje, a on onda zaboravi i na jelo i na spavanje i na sve!

Posl’o me od kuće da mu ne smetam. Piše, samo sedi pa piše! Piše, piše, bože, pa jednako piše! A kad se zadubi u to prokleto pisanje, a on onda zaboravi i na jelo i na spavanje i na sve!

— nastavlja Jova tumarajući i tražeći nešto po sobi. — Gospodin Čeda, naš ministar, piše tako neke istorije; more, ja da mu sednem pa ispričam, pa da spiše moja razna žitija i čudestvija, pa da iziđe knjiga

Imao je nekih dvadeset balegara nabodenih na čiode. Ispod njih stoji hartija, kao neka nadgrobna ploča, a na njoj piše: Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, s tačnim naznačenjem, mesta, dana, meseca i godine gde je pokojnik nađen.

Jedna tako burska pesma, sećam se, počinje se ovako: U hiljadu i osmoj stotini, Devedeset devetoj godini, Knjigu piše jengleska kraljica, Glavom mlada dilber-Viktorija, Pa doziva mlade džentlimane.

Radičević, Branko - PESME

“ Pa sićane knjige povadiše: „Gledaj samo kako sultan piše — Sto hiljada“ — Turci zagledaše, Al' na sreću čitati ne znaše.

No to na licu njegovom ne piše. Bijaše lepo, beše pramaleće, A silni narod tamo-amo šeće, Taj traži sunca, onaj traži lada, Tu vidiš starca, onde

za nj se plam razgore; Da g' ugasi, on se trudi, Kloni je se de god može; A što ona još uzdiše, Ko će u grej da mu piše? 79.

Sve ja nađem kô što knjiga piše. Al' je moglo jada biti više. Ja pomisli na ubavu Cvetu, Te prežali celu sreću kletu; Osta doma šest nedelja dana

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Tamo je „Žalobitni Đuro“, onaj naš Đuro Vekić, on svima iz našeg sela pisma piše. Đuro je bio nadaleko poznato seosko spadalo i nije ga, majci, bilo tuče, krađe ili kakva drugog „šaljiva“ događaja a

Pa vidiš li, sinko, da sam živa? A vidiš li ti, baba, šta u knjizi piše? Bog te pita ko si ti. Ovdje stoji, crno na bijelo, da je Trivuna Babić, iz toga i toga sela, poginula u ratu.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

a okolinom se razležu reči pesme: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Cvet — o — o! — klikće Stojan i odmiče se od nje, da bi je bole video. — Šta ti je? — pita ga ona vragolasto.

kući, pevaše onu istu pesmu: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Oh dosta, dosta! ...

Kostić, Laza - PESME

— Ja vam ne znam reći više, do što knjiga ova piše, dok ne prođe ova java, što mi sada dodijava, te se mojih snova setim, il' dok opet — ne poletim.

Zadimio Selim-paša neštedimice, na prozoru dim se vije čak do gredice. dim na staklu tamno piše čudnovati šar, mrke brke, mor-dolame, dugi dževerdar. „Pogle, pašo, što se delo na vrh gorama?

zmaj, na prvoj glavi glava mrtvačka, iz vilica joj modri plam polagano po crnom dimu liže kô da nešto piše, — u mlazovih pročitam sričući: Ruvarac! Šta, Ruvarac? je li, zveri? Ha!

hram, oblačak nad njim, crni jedan pram, sijevnu munja po tom pramenu, kâ da su slova u tom plamenu, lijepo čitam što mi piše plam: „Dok na tu zemlju ovi stoji kam, najcrnji vrag je Srbin sebi sam!” U Somboru, januara 1902.

Oh, zato, bože večne milosti, ne prosti njemu, il' nikom ne prosti!” Još dalje piše, još dalje se niže, sve žešća kletva, sve strašnija misô, onaj tek zna je što je napisô; jer čudan je pogled, čudan je

Al' šta to piše, šta li to veli, ta crna knjiga sa ti slovi beli? Jesu li kletve? proricanje je li? — Još strašnije je, strašnije još je

sitan vez; — taj je vezak što zamuti Samsonovu bistru sves': — šaren vezak njemu niže jedno lišce, a pod lišcem sitno piše po komadu žute svile: „doveče si u Delile!

Bogu celiva blažena cika, paklenom strašću što piše raj, gospodu vriska očajanika, rušeći večnim nadama traj: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu,

A naša deca pesme su moje, tih sastanaka večiti trag; to se ne piše, to se ne poje, samo što dušom probije zrak. To razumemo samo nas dvoje, to je i raju prinovak drag, to tek u zanosu

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Obično se misli, i piše, da je Vuk prvo štampao pripovetke u Davidovićevim novinama, pa onda ih objavio u posebnoj knjizi.

Kad ovo dozna carska kćer, onda ona piše svom ocu i kaže mu, da ona ni za koga drugog neće poći no za onog junaka, koji džilitom bedeme njinog grada prebaci.

Ali car ni da čuje. Ovaj mu opet piše, a car ni abera, ni malićem da mrdne. Onda mu ovaj po treći put piše: „Care, ili mi pošalji vezenu maramu, ili izvedi

Ali car ni da čuje. Ovaj mu opet piše, a car ni abera, ni malićem da mrdne. Onda mu ovaj po treći put piše: „Care, ili mi pošalji vezenu maramu, ili izvedi vojsku na to i to polje da se bijemo“.

e i isp...e tefter; kad ga ja otvorim, a to u njemu piše: meni pogača, a ćosi g...o! Onda dijete ustane, pa uzme pogaču i otide kući, a ćoso ostane gledajući za njim.

— upita kadija tužitelja. — Po kanunu, efendija! — odgovori tužitelj. — Kanun ti piše da daš tvoju ženu onome kmetu da je drži kod sebe jedan mjesec dana, pa — inšala!

— Po kanunu, efendija! — odgovori tužitelj. — Kanun ti piše da onoga kmeta postaviš na ono mjesto pred džamiju đe si ti bio, a ti da izađeš na munaru pa ozgo da skočiš na nj, —

Kad mu je bilo već oko osamnaest godina, onda ga povede uza se kao đaka i pođe amo u svijet da piše. Kad dođe u prvo selo, a to djevojke uhvatile kolo pa igraju.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

PUTNIK: Molim, to se ne zove Praga, nego Prag. ŠALjIVAC: Praga, Praga treba da bude, tako piše u knjigi. DOKTOR: Šta vam se čini od mladog Boleslava, s čojanim i kožnim fabrikama?

Ko su to? Dva đubra, čauši koji nisu vredni ni sluge biti pravome čaušu. ŠALjIVAC: A šta piše tu? DOKTOR: Podlost i pakost demoralizirati ljudi koji tuđim duhom dišedu. ŠALjIVAC (podigne broširu): Da vidimo.

PUTNIK: To jošt nije tako velika uvreda; jer može biti da onaj koji tako piše, ima pravo. DOKTOR: Pitam ja vas, jeste li vi čitali to nevaljalstvo? GTUTNIK: Koje nevaljalstvo?

Ništa drugo, nego alegaciju modificirati (sedne i počne pisati): Vіѕum eѕt nіhіlotamen mіnuѕ... (Piše). Vraške reči, kako se latinski eksprimirati ne mogu (otvori leksikon i prevrće)... nasrnuti, — nasrnuti — nema. Hm!

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ako ste dakle, moje mile čitateljke, rade da se više protiv vas ništa ne piše, vi znate lek: pišite mi i ja ću abije u čuvstvo doći (oće li pak to biti ljubovi čuvstvo ili drugo kakvo čuvstvo, to

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Bebironi ufuravaju u modu! A zatim ponosno seda na ono sedište pokraj vozača iznad koga piše REZERVISANO ZA RATNE VOJNE INVALIDE! Što jest, jest, dugo smo se rastajali...

“ Trave čekanja! Opa, bato! Glagolske imenice i ti sistemi! Pa ume li ona uopšte da piše i o čem drugom, sem o sebi? Znate li na šta me to podseća?

U isto vreme, strašno je ponosna na svoja poznanstva s visokim gostima i stalno pokazuje novine gde se kao o njoj piše, znate na onom mestu: „Beograd vid: „Ma zar je to dama? Života mi, mislila sam da je kec!

U isto vreme, strašno je ponosna na svoja poznanstva s visokim gostima i stalno pokazuje novine gde se kao o njoj piše, znate na onom mestu: „Beograd“. GLAVA IV Ana vodi međunarodne razgovore u studenskom domu na Novom Beogradu.

nalazi se pohranjen u profesorskoj sobi moje gimnazije (žuti rolo:ormar, treća fioka desno, u fascikli na kojoj piše: „Neki školski primeri neodgovornog ponašanja ispitanika na polaganju mature, školske 1970/1971. god.

Onaj veteran usput izgrdi i mog matorog, tvrdeći da je „ovo što se danas piše najobičnije đubre“, a da je još uvek naša najbolja knjiga „Srpska trilogija“ pokojnog Stevana Jakovljevića.

Tako bar piše u svim knjigama koje sam u svoje vreme čitala na tu temu. — Zbrisala si od kuće? — upita momak. Na časnu reč, sve mu

Najpre, u otadžbinu? Bih li poginula za nju, ako zatreba, kao što lepo piše u čitankama? Nisam nešto sigurna. Dragocenija sam joj živa, je li tako? Idemo dalje!

lorda Rokfora, kao što si juče tražio najnovije delo čuvenog Hemendegza, za koga u jelovnicima naših hotela lepo piše „Hamendegz — sa šunkom i jajima“).

Apartman! Povrh svega još piše: MOLIMO CENjENE GOSTE DA NE ČISTE CIPELE ZAVESAMA, PEŠKIRIMA I ĆEBADIMA. I usred te scenografije za potencijalne

“ Bilo mi je dosadno da džonjam tu i gledam kako on piše. Da bih stvar prekratila, stavih dlan na usta i u mrtvačkoj tišini ispustih svoj čuveni ratni poklič iz plemena

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Ali kad od jednoga izvaram sto forinti, vidim šta mi se piše, pak — ispod žita. Zatim se dam na doktoriju. MITA: No, tu znam da si sve pokojne izlečio.

JELICA: Ta kažem vam, to je švermeraj. Tako je Amalija švermovala za Morom, kad sam Šilera čitala; o, taj vam piše! Kad bi samo njega čitali, slatki tatice, kosa bi vam rasla: kako je Karl Mor Amaliju ubio — to je bilo srce!

Tako sam kod Gete, — o taj vam piše! Kod njega sam jedan prekrasan fers našla: Geh’ den Weіbern zart entgegen: Du gewіnnѕt ѕіe auf meіn Wort, Doch wer

ALEKSA: Zaista, Gete izrjadno piše. JELICA: Svi ga pofaljuju da je modišrajber. ALEKSA (smeši se): Taj me je učio igrati. JELICA: Šta?

JELICA: Ja sam slušala da su ti ljudi glupi i neradeni. ALEKSA: Svašta se sad piše, svašta se može i govoriti, ali treba otići tamo, pa se uvjeriti.

MARKO: Eto ti! JELICA: A kako ne bi kad je lepši nego Apolo, kao što Kocebu piše; a vidila sam sama kesu dukata u njega. Pri tom ime „milostiva gospoja baronica“...

MARKO: Pak čim se sad zanima? MITA: Čita, piše, putuje, razgovara se s učenim ljudma, istražuje filozofiju, i šta vam tu ja znam.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Adresa kratka; al se razume: „Za druga Ježa Na kraju šume.“ U pismu piše: „Ježurka, brate, sanjam te često i mislim na te. Evo ti pišem iz kamenjara guskinim perom. Divno li šara!

— i jutros, evo, iz kraja rodnog, ovakvo dobih pismo: „Moj stari znanče, što li mi radiš, odavno od nas ode? Piše ti Šarov, poznanik Žućin, sa Japre, hladne vode.

Od vatre se plamen opržio pa je ranu sa dimom zavio. Zrakom sunca pesnik more bode, piše pesmu površinom vode. ČUDAN VOZAČ Baš u luci, na okuci, (valjda vam je poznat Gruž?!

Vi ste, nestaško, prilični kozi.“ „S kućom u društvu ide se slađe i još se lakše brani od kraće. A gdje to piše, tako ti pesme, da stanar kuću voziti ne sme?

BAKA, ON, ĐAK I SLON OGLASI „KUPUSNOG LISTA“ Evo novina „Kupusnog lista“, ovde se piše istina čista, istina crna, siva i bela.

Dobar si, zeče, dobro ti ime, ocenu spremam još ove zime, kad vidiš torbu staroga Sime. Lasta nam piše uz tugu laku, žicu joj lirsku osećam jaku, ona je pesnik u crnom fraku.

Bitka za pravdu, za narod svoj, iskova takvih neviđen broj. TRI PISMA UNUKINO PISMO Ovo ti piše, dok sunce oblak zlati unuka tvoja, dedice nepoznati.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Pred svakom kućom sede starice, starci, mlađe žene i ribari. Deca pretrčavaju između njih Na jednoj kući piše: haza de huespedes. Ova je dvospratna i pred njom jedna klupa i više stolica. Nekoliko mladih ljudi stoje i razgovaraju.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

a pitao sam i našega kmeta-pravnika i još neke advokate, koji dolaze u opštinu, i svi mi oni kažu da nigde u zakonu ne piše da se testament otvara četrdeset dana posle smrti zaveštačeve. AGATON: A misliš ti da ja nisam raspitivao?

Ne mogu ja tek narediti da se advokat istuče i premlati da bi priznao šta piše u testamentu. TANASIJE: Pa ne može, dabome! PROKA: Ama, ostavite se ljudi praznih razgovora da ne gubimo vreme.

ADVOKAT: Pa kad me već tako izdaleka pitate, evo da vam izdaleka i odgovorim. Ja ne znam šta piše u testamentu. AGATON: Eh, ne znate, pa vi ste pisali testament? ADVOKAT: Pa zato ga i ne znam što sam ga ja pisao.

ADVOKAT: Sudija bi uvažio samo ono što piše u testamentu. AGATON: Pa zar u testamentu ne piše da se sporazumemo? ADVOKAT: Ja ne znam, ali strpite se do sutra,

ADVOKAT: Sudija bi uvažio samo ono što piše u testamentu. AGATON: Pa zar u testamentu ne piše da se sporazumemo? ADVOKAT: Ja ne znam, ali strpite se do sutra, pa ako tako piše, onda se sporazumevajte.

AGATON: Pa zar u testamentu ne piše da se sporazumemo? ADVOKAT: Ja ne znam, ali strpite se do sutra, pa ako tako piše, onda se sporazumevajte. Nema smisla to ranije da činite. AGATON: Pa jeste, pravo kažete.

(Prošeta značajno.) Dakle, braćo, mi moramo biti spremni za slučaj da u testamentu piše da izvršimo deobu međusobno i po sporazumu.

kolena i glupo gleda u tavan; Trifun uzjahao stolicu i naslonio čelo na naslon od stolice; Tanasije, očajna lica, piše i briše nešto na parčetu hartije.) PROKA (posle izvesne pauze): Moj brate, moj brate, ko se ovome nadao?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Sve ja moram... — Gospodine naredniče, ja sam mislio — usudi se Trailo. — Šta mislio, gde piše to?... Znaš li ti, podnaredniče, da ću da te zgromošem...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Stotinama pitanja i prekora upravi ona ocu, govoreći i pitajući brzo, ne znajući o čem će pre. Šta radi mati, sestre, piše li brat iz Beograda, koji tamo uči gimnaziju, pa pitanja o kravi Zorki, njenoj ljubimici, o ružama i oleanderu koje je

Majka ti rekla... i sad se stadoše ređati poruke od majke, sestara i dođe govor na brata. — Mika piše, često piše... zbog njega sam ti i došao. Ti mu sama reče da ostavi posluživanje, pa sad eto... treba ugovor ispuniti.

Majka ti rekla... i sad se stadoše ređati poruke od majke, sestara i dođe govor na brata. — Mika piše, često piše... zbog njega sam ti i došao. Ti mu sama reče da ostavi posluživanje, pa sad eto... treba ugovor ispuniti.

Kažu, da nemaju. Ako hoćeš da odemo zajedno do sudnice, da vidimo. — Kako ne, kako ne!... Zato sam i došao. Dete piše: iscepalo se, obosilo, a zima — eto je!... Nema šta ni da jede, a ja ne mogu više da dajem... Nema više nikakve zarade.

»Još ako budu zaključali vrata ?... ej nezgode!... A onaj piše da se ne zaključavaju svakad«... Polako, kao senka, pritište bravu i gurnu... vrata se lagano pokrenuše.

I sve je tako nekako ispalo, kako se u romanima piše... I eto zajedno su i u školi. Sve, kako je ona želela... A on je ljubi, jamačno je ljubi, inače je ne bi uzeo za ženu.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Vjetar ružu uz polje nosaše, Na Jovov je šator nanosaše, Gdjeno Jovo sa Marijom bješe: Jovo piše, a Marija veze; Nesta Jovu mrka murećepa A Mariji zlata žeženoga, Onda Jovo Mari govoraše: “Oj Marija, draga dušo

Aj, koliko su nadaleko bili, jedno drugom jade zadavali. Knjigu piše paša Alipaša: “L’jepa Maro, bi li pošla za me?

odgovara tužno i žalosno: “Makni mi se, mlado momče, ja sam žalosna, Dragi mi je na daleko, u tuđu zemlju, On mi piše tužno pismo, tužno i žalosno: Ja sam ti se oženio, bolju uzeo’!“ 174. Jovo, brate, žao mi je na te!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

SOFIJA: Tad ne bi dolazilo do ovako tragičnih nesporazuma! MAJCEN: Ovde piše i da okupljate narod na javnom mestu! MILUN: Držali su govore na Rakijskoj pijaci! Ova je govorila sa bureta!

Neko pismo? VASILIJE: Ovo kao da je Filipov testament! JELISAVETA: Testament? SOFIJA: Šta on ima da piše u testamentu?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ja sam ceo taj govor preradio i on ga je pročitao na svečanoj sednici. Veli, mojoj materi: „Bolje piše od mene Mića!“ Kad sam se razboleo od šarlaha, doneo mi je srpski prevod Rata i mira (ili mađarski prevod) i ja sam

Kao kupusara. Šta sve nema u njemu! Urednik Savremenika primio je neku moju prozu i piše mi da mu šaljem i prozu. Sasvim sigurno, da treba da pišem i prozu. Ja se onda spremam da noću, u hotelu, pišem i prozu.

Ko piše u slobodnom stihu, glup je ili lopov. U mirisu Pariza najlepše što sam osetio jeste: bezgranična ljubav i bezbrižnost.

To je prosto ovdašnji, razvijen osećaj za reprezentacijom. Ni umetnost nije više opasna. Ko ima talenta, piše lepo i pametno ljubavne drame. Ona, on, i muž.

On je napisao čitave knjige o Sezanu i o Renoaru. Sve o njihovim teorijama. Kad piše o Sezanu, oduševljava se za Sezana, kad piše o Renoaru, oduševljava se za Renoara.

Sve o njihovim teorijama. Kad piše o Sezanu, oduševljava se za Sezana, kad piše o Renoaru, oduševljava se za Renoara. I šta sve ne priča, sve pod naslovom „ce qu’il m’a dit“.

klečale i molile se pred zidom, popločanim belim pločama, kao što su sad stubovi u svim francuskim crkvama, na kojima piše: „Umro za Francusku.“ Nad zidom su se šarenile zastave, i primetih i našu, onu staru, crveno‑plavo‑belu.

On je provodio noći među mlađim francuskim poetama, i pokušavao, da i mene upozna sa njima. On je bio počeo čak i da piše na francuskom.

Tu, kraj kanala u more, veliko je groblje. Na toj utrini, crvene krstače, na kojima piše: „ZA PRAVDU I SLOBODU“. Ima ih svud, tako, sve do sela Katomeri. Prolazimo kroz šumu maslina dalje.

Između zelenih maslina svud ih ima. Zabele se kretovi, a na njima piše da do tog groba počiva: Milan Jevremović iz Šetonja, srez mlavski, Vučić Vuković, Ognjen Vučićević, iz Dobrače, srez

Sa druge strane, na krstači, piše Ljubomir Milanović, svršeni maturant iz Smedereva. Mesec je, međutim, zasjao kroz masline i mrak se spušta.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Šta je ovo? — upitam radoznalo jednog gospodina na ulici. — Svečanost. Zar niste znali? — Nisam. — Pa o tome se piše po novinama već tri dana.

pomognem narodu u tom pogledu, te sam počeo pisati delo: „Štednja u našem narodu u starom veku”; a moj sin piše delo: „Uticaj štednje na kulturni napredak u narodu”; a moja ćerka je dosad napisala dve pripovetke, opet za narod, u

u narodu”; a moja ćerka je dosad napisala dve pripovetke, opet za narod, u kojima se iznosi kako vala štedeti, a sad piše i treću: „Raskošna Ljubica i štedljiva Mica”. — Mora biti neka vrlo lepa priča?!

Ceo narod se raduje i s ushićenjem pozdravlja vladu na mudroj, rodoljubivoj upravi. Ni o čemu se sad više ne govori i ne piše u našoj zemlji, već samo o tom srećnom slučaju koji će uskoro nastupiti.

Posmatrao sam akta. Jedan direktor, na primer, piše: „Nastavnici ove gimnazije već šest meseci nisu platu primili, i u takvu su materijalnu nevolju dovedeni da ni hleba

Svi činovnici u Ministarstvu, pošto su književnici, onda, razume se, pišu knjige; samo gospodin ministar ne piše ništa. Pred njega nisam smeo ni izlaziti, jer me svi uveravahu da tako drzak pokušaj ne činim ako mi je glava mila.

Nema čoveka koji je sa službom u prosvetnoj struci, a da ne piše udžbenike za škole; a sem toga, svako spremi po kakvu korisnu knjigu za nagrađivanje učenika i za lektiru dobroj deci.

Sve to izgleda kao priprema za predstavu u pozorištu. Vlada sama piše delo koje će poslanici igrati u Narodnoj skupštini.

Ali, nije lako za ministre; jer oni, razume se, treba da plate da se o njima dobro govori i piše. Nije lako još i za vazda drugih prečih stvari, jer ima dosta stvari koje su preče od Stradije.

i izgleda mi dosta veran, ali mu niko od Engleza nije verovao ni da postoji čak neka zemlja Srbija, a kamoli ono što on piše o toj zemlji. Nazvali su ga zanesenjakom, pa čak i ludim čovekom.

na sedištu, pa s izrazom sažaljenja na licu meri svog druga i klima glavom, pa će tek reći: — Ti si luđi nego ovaj što piše ove trice!

zemlja mala, a rđav glas daleko ide, te ga tamo još gore dočekaju i, šta se drugo moglo raditi, već to čudovište što piše pesme, ministar, u interesu ugleda državne službe, pa čak i u interesu morala u javnom mnjenju, morade otpustiti iz

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Pa hoće li da je piše? — zapita neko. — Mora, i da mu se neće, — veli pop. — Sutra je mora poslati. — Da li je već počeo? — reče neko.

— reče neko. — Ja računam da će on to noćas, — veli Mitar. — Ne može danju zbog larme. — More ostade čovek da piše, — veli pop. — Šta vi govorim ja. Mi se gotovo zaprepastismo.

— More, ljudi, jeste li pri sebi! — veli pop. — Zar ne znate kako uča peva heruviku... taj ne može 'nako da piše, jer mu duša nije zla.

Ispod ovoga običnim slovima piše dalje: »Izvestiti gospodina ministra, da V. — (ovo je ime pređašnjeg kapetana) — buškara po narodu i buni ga,

000 dinara... Obrnem desno, te pored Srpske Zastave. Tamo sedi Ribarac i žurno piše članak: »o pogreškama, zabludama i gresima liberalne stranke«.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

) Kakav beše naslov tome članku? DANICA (čita): „Reč-dve uoči izbora”. JEVREM: Pa to, dabome! Šta ima vazda tu da piše kad se iz naslova vidi da su skoro izbori, a to je najglavnije.

IVKOVIĆ: He, šta ćete! Takav je naš posao. Ali, neće vas više uznemiravati. (Vadi iz džepa jednu tablicu na kojoj piše: Advokat.) Čim ste me opomenuli, gazda-Jevreme, ja sam naručio, ali, eto, tek sad stiglo! JEVREM: E, baš dobro!

JEVREM: Kaži kalfa-Joci, kad drugi put hoće nešto da napiše, neka uzme kesu od dve kile pa neka krupnije piše. (Natežući čita.) „Gospodin Sekulić, pisar, moli dve banke zajma, vratiće sutra”. (Sam sebi.

(Sam sebi.) Svi oni sutra vraćaju, nego... (Razmišlja.) Može mi on sad i zatrebati. (Piše na drugoj strani kese.) „Daj mu!” (Daje kesu šegrtu.) Na, nosi ovo kalfa-Joci.

SEKULIĆ: Pa ovu menicu. brate, od pet stotina dinara. Nije da kažeš hiljada, nego pet stotina. Evo, i slovima piše pet stotina. JEVREM: E, to ja neću da potpišem! SEKULIĆ: Ama, kako nećeš? JEVREM: Tako, neću! Zašto da potpišem?

Eto, čuo si valjda da Jovica Jerković prelazi u opoziciju. JEVREM: Koj'? SRETA: I da ga čuješ šta piše! (Razvija jedne novine i čita.) „Do danas sam pripadao...” (Govori.) To već znaš, nego čuj samo kako svršava. (Čita.

JEVREM: A ti ćeš biti izabran? IVKOVIĆ: Ja se nadam! JEVREM: Siguran poslanik! Piše depeše protiv svoga tasta. (Baci mu zgužvane novine kroz vrata.) Na ovo pa da se zakitiš!

Eto ti! (Gurne vrata, zaključa ih, strpa ključ u džep i šeta uzbuđeno i ljutito.) IVKOVIĆ (seda za sto i piše). II SPIRA, SPIRINICA, PREEĐAŠNjI SPIRINICA (ulazi u Jevremovu polovinu sobe): Dobar dan, zete!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

A Sreti milo kad čuje da tako strašno piše i da se tako cene njegovi dopisi. Izrezili ih što su kukavice pa ne umeju da umiru i ginu za načela, pa se onda umiri i

zebezeknete se kad vidite u novinama pismo na vašu adresu: Pogledate, pošto dođete malo k sebi, da vidite ko vam to piše, i još više se začudite kad vidite da je to Sreta, onaj isti Sreta što je po sto puta danas s vama.

Pogledate šta vam može to pisati! Piše vam preko novina i pita vas kad ćete platiti za ona pendžeta tri dinara radeniku-šusteru, a uz to vam očita jednu

ruku sa pogledom punim bola u očima, a pred njim namalane neke bukagije kako omotavaju zavijutak hartije na kome piše: »Pravda i sloboda u okovima«; ako se, to jest, samo dobro sećam, pošto sam takvu sliku svega dvared video, jedared

Svi graknuše ka’ iz jednoga grla na nj: »Ti čiča-Milisave, i već niko drugi!« — Phi! Baruština! Vandeja. I niko ni da piše, da protestuje!! — Šta veliš? — Velim — reče mu Sreta zlovoljno — ima li ovde kafane, mejane, jal’ tako štogod?

Njime je jednom tako nadražio bika u selu (za koga i najmanja zoologija piše da ne trpi crvenu boju), da ga je spasao samo obližnji bagrem uz koji je zagrebao kao mačka.

Čitao sam te proklete novine; eto to je! — Pa šta mu piše u novine, gospodine? — Zlo piše, moj Maksime! Sloboda iluzorna, pravda paragrafska; vlasnici silni i složni, a narod

Čitao sam te proklete novine; eto to je! — Pa šta mu piše u novine, gospodine? — Zlo piše, moj Maksime! Sloboda iluzorna, pravda paragrafska; vlasnici silni i složni, a narod inertan.

spremim lepo večeru, a sas večeru Uredbu o mehanama, pa mu otvorim knjišku pa mu kažem: »Četi si, gospodin-kapetan, što piše u ovu knjigu u paragrafos jedanaesti što piše: da niko ne sme da dâ svoju zgradu da se upotrebi za mehanu ako neje

pa mu otvorim knjišku pa mu kažem: »Četi si, gospodin-kapetan, što piše u ovu knjigu u paragrafos jedanaesti što piše: da niko ne sme da dâ svoju zgradu da se upotrebi za mehanu ako neje dobio mesno pravo; i pa drugi paragraf, paragraf

»Ama, nuto Žice, pogle Žice, kako ga piše!« — vele seljaci pa se podmiguju. »A otkud si se ti, more, propismenio?!« — Eh — veli Žika — mi iako nismo pismeni, a

A zatim prelazi na stvar i veli da piše »pravu istoriju« u kojoj će svak »na svoje mesto« doći, a to je opet iz Higa, pa veli: »Narod je progovorio gromkim

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

” Odoše obojica — Ciga i Radojica — Zagrljeni ko da su Slikani na proglasu Na kojem piše: „Dole rat!” I još: „Svak je svakom brat!

Srce, srce je bilo njeno Masno, i sjajno i rumeno: Ta olovka je znala da piše — Istroših je, i nikad više. Odonda neprestano mrštim veđe, Jer olovke pišu bledo, sve bleđe.

Reči njene, u mraku, šapuće mokro lišće. Kiša je mastilo kojim pesmu o sebi piše. Vazda su joj ruke pune Jer uvek nešto pupi i uvek nešto trune; To je tako, i tako mora biti.

Ljubomir Simović u Plavom kolu SKZ; to je primenljivo za pesnički opus svakog pesnika koji, budući još u životu, piše i dopisuje. Ne, ne pozivam nikog na proslavu srebrnog, ili zlatnog jubileja.

su me pozdravljali, kroz prozor; mlade mame su dizale decu na rame, i objašnjavale: — Gledaj, ovo je pisac: on sad piše knjigu... Pisao sam kraj otvorenog prozora, ali ne o onome što se videlo kroz prozor.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Često su pri tome tako grupisane, da grupa dobija jedan naročiti izgled, poznat pod imenom »kordon«. »Ponekad, piše profesor Luj Rul, veliki francuski ihtiolog, takav kordon ima dužinu od nekoliko kilometara, a širinu od jednog metra;

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

VLADIKA GA ČITA. ZAMIŠLjEN. VOJVODA BATRIĆ Kaž', vladiko, što ti vezir piše. Već nećemo da se krije ništa, svi ako će okrilatit Turci!

Leopoldov hrabri vojevoda¹, Sobijevski, vojvoda savojski salomiše demonu rogove. U ćitapu ne piše jednako za dva brata jednoimenjaka². Pred Bečom je Burak posrnuo, obrnuše kola niza stranu.

SERDAR JANKO Divna pleća, a divno li piše! Blago tebi zadovijek, starče, čudno li ćeš nešto doživjeti! KNEZ ROGAN Koje drže da je naša strana, al' od krsta

Đe dopire, tu zakona nema; zakon mu je što mu srce žudi, što ne žudi u Koran ne piše. POJU SVATOVI UZ POLjE. SVAT TURČIN Gergeleze, krilo od sokola, te na hata u raju pȍleće, samovoljno, bez nikakva

POP MIĆO DAVA PISMO VLADICI DANILU, VLADIKA GA GLEDA I NE GOVORI NIŠTA. KNEZ JANKO Što je bilo? Što piše, vladiko? VLADIKA DANILO Ne može se ono pročitati. Daje ga vladika knezu Janku da ga popu povrati.

KNEZ JANKO DAVA PISMO POPU I GOVORI MU. KNEZ JANKO Pope Mićo, drž' ti ovo pismo, te pročita, da znamo što piše! POP MIĆO UZIMLjE PISMO, DUGO GA GLEDA I POČINjE ČITATI: POP MIĆO (čita) . . . um . . . dam . . . am . . . . . . bi . .

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sam je počeo Sofku učiti da čita i da piše. Pokatkad u veče, kad bi dolazio kući, a dole, ispred kujne, među materom i međ ostalim ženama, bila i Sofka, i kad bi

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „A da, od onoga dobrog čojka. Je li vjere ti?“ „Jest. Pa i sestra mi piše“, reče Janko tronut, „ne znam šta je, sad ću vi pričati“. „Ela brate, čitaj...

šćede da ga tu skoro premjeste amo u Primorje, a to je nekako doznao poočim, a znao je da smo prijatelji, pa mi evo piše preko njega, jer drukčije, znate da me pismo ne bi nikad našlo.

On mi sad piše šta je radio, koliko li ga je jada ubilo trčući tamo-amo, tobože da mi pomože. Išao je i u Beč, pa najzad veli izradio

„Pa što ti govori, taj poočim?“ upita serdar. „On svjetuje i nudi, da se pokorim!“ „A da sestra, što ti ona piše?“ „To ću vam pročitati od riječi do riječi, jer je ukratko.

Janko tada utrča u odaju pa sjede da piše. Pisaljka mu nije već zastajala u ruci, no letila po artiji, kao po ledu. Pisao je za dugo i napisao nekoliko listova,

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

se kako je arhimandrit od nekakvog manastira zaokupio siromaha čoveka, za koga je znao da je majstor ukrasti, da mu piše ždrepca.

Po tom čovek otide, pa uhvati najlepšega ždrepca iz ergele onoga istog manastira, i dovede ga krijući, te piše arhimandritu, uveravajući ga da je baš iz prepuna čanka, i da se ne boji da će ga ko poznati.

(Vatra i vatrište) 64 — Govori bez usta i jezika? (Pero kojim se piše) 65 — Golo momče proz goru promače i iznese kosu u zubima? (Zvono) 66 — Gora ovud, gora otud, među njima zmaj leži?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

e, a ispr..e tefter; kad ga ja otvorim, a to u njemu piše: meni pogača, a ćosi g....“ Onda dijete ustane, pa uzme pogaču i otide kući, a ćoso ostane gledajući za njim. III.

iz Hercegovine i iz Bosne i iz stare Srbije; samo molim svakoga koji bi ih pisao da on ne popravlja ništa, nego da piše upravo onako kao što mu ih ko uspripovijeda, pa gdje bude potrebno da se koja riječ premjesti ili doda ili izostavi,

šetajući se tamo amo kroz kamaru ugleda negđe u nekakvome ćošku od kuće nekakav štap vas od suhoga zlata, na kojemu piše krvavijem slovima: „ne tiči me.

svijetu čoeka, te ona u ta čas napiše knjigu poslanicu te je pošlje za njim po jednoj najvjernijoj sluzi, u kojoj mu piše da sjutra u ju | tro rano kradom do nje dođe, i da inako ne učini ako želi da nju uzme za ženu.

e, i isp..e tefter; kad ga ja otvorim, a to u njemu piše: meni pogača, a ćosi g...o.” Onda dijete ustane, pa uzme pogaču i otide kući, a ćoso ostane gledajući za njim. 45.

Kad kralju knjiga dođe i vidi šta mu piše, on reče poslaniku: „Ja ti, prijatelju, ne mogu ništa odgovoriti, dok ne pitam đevojke,“ Po tom otišavši k svojoj kćeri

Kad ovo dozna carska | kćer, onda ona piše svom ocu i kaže mu, da ona ni za koga drugog neće poći no za onog junaka, koji džilitom bedeme njinog grada prebaci.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Oću dizludim od ovog kutnjaka! JAGODA: A i šta ćete, moramo zbog te fabrike! Strina mu stalno piše da dođe, nema nikoga bližeg da mu ostavi! A on! Ima dilemu pošto je organizovan, a moraće da bude kapitalista!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

iz Fruške Gore, koji je od prvi[h] i najimuć[n]i[jih] manastira u Sremu. Njegov iguman poslao ga je k meni i piše mi, moleći me, da mu dopustim prositi milostinju po Banatu, zaklinjući se da drugda nejma za što kupiti soli; javlja mi

U nekolikop meseci očitam sva žitija. I osim sviju omili mi se žitije moga imenjaka. Piše se o njemu da i on, dete od sedam godina budući, ostavi roditelje i ode u kaluđere, i pročaja.

Nji[h]ov je jezik prost i zato lasno se daje naučiti; a s našim slovami piše se koliko da su za njega načinjena. I tako svaki dan bi[h] pisao po koji razgovor i naizust izučio.

Mojega blagorodnoga i ljubimoga romanskoga episkopa već sam o mojem namereniju preduvedomio bio. On mi piše da njegove pitomce s trgovci otpravim u Moldaviju, i meni na dar pošalje 35 dukata.

je da je on želio meni po vozmožnosti svojej pomoći, i sam ne budući bogat, no nije se usudio za ne povrediti, kako piše, moju nežnost, ibo poštena i blagorodna srca sude po sebi da nije svakom lasno darove primati; i to što se u

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Najzad bi Vrtirep izazvao Bakonju da, po stoti put, piše glagolicu. Ređe bi tražio da Bakonja sriče rečenice, koje se nalažahu pod svakim slovom. Ispod „az“ bješe „a-ki“.

Ta prava najezda oproštenika naredi se s bogom, pa otide ka Tetki u trpezariji da piše priloge, načinivši mjesta drugoj najezdi u crkvi.

Ćosić, Dobrica - KORENI

je, a u sebi mislio: „Da uči za ministra unutrašnjih dela, da bude najvažniji čovek u vladi, da čuva red državi, piše joj zakone i izdaje naredbe koje se bez pogovora slušaju.

Govorio mu je da piše za novine, i šta sve on očekuje od njega, i video je da ga sin ne sluša i da se mršti gadljivo, kao da gusenice skida s

Kroz ledeni vez Aćim ponovo gleda na put. Zašto bar nije odgovorio na moje poslednje pismo? A zna da piše kad mu pare trebaju. Kroz otvorene vratnice konji lako ukasaše u dvorište, pa odjednom stadoše kao da udariše u zid.

tvrdo reče, uze sa stola svoju nekadašnju đačku mastionicu i pero, izvuče iz džepa parče hartije i, ne sedajući, poče da piše priznanicu. — Ne pristajem. Pare ti ne dam, a ti povedi parnicu za svoju očevinu. Nije bratski... Nisam zaslužio...

“ Sudariše se očima. „Pročitaj pismo.“ Po sobi su senke drhtale. „Idi, neću ništa da čitam!“ „Tvoj Vukašin piše. Lepo te pozdravlja.“ „Rekao sam ti: neću da čitam! Ostavi me!“ viknu. „Traži još sto dukata.

— A ostale? Moje Prerovce? — Za njih ništa ne piše. — Kako ništa ne piše? — Nemam naređenja. — Kapetan podiže depešu sa stola i zagleda se u nju mičući usnama.

— A ostale? Moje Prerovce? — Za njih ništa ne piše. — Kako ništa ne piše? — Nemam naređenja. — Kapetan podiže depešu sa stola i zagleda se u nju mičući usnama.

Zašto bolest ne dođe u apsanu i ne umori ga? — Ti bar znaš zakon. Tamo lepo piše da okrivljeno lice nema pravo državnom službeniku da zapoveda. Ali ja sam čovek i neću da se naljutim.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

zmaj, Na prvoj glavi glava mrtvačka, Iz vilica joj modri plam Polagano po crnom dimu liže K'o da nešto piše; u mlazovih pročitam sričući: Ruvarac!... Šta, Ruvarac? je li, zveri?

Jer istinska ljubav za riječi ne zna; Ona samo plamti, silna, neoprezna, Niti mari, draga, da stihove piše! A. Šantić LVI PROLjEĆE Nemoj, draga, noćas da te san obrva, I da sklopiš oči na dušeku mekom!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

se jednim malim sitom, posuo kamenu ploču stola ravnomerno tankim slojem tog peska, pa je mogao da na njoj crta i piše.

“ „To nije baš sasvim tačno, jer, iako je Karlo Veliki naučio da piše tek u svojoj starosti, on je i pre toga umeo da čita.

Predavao je u Veneciji, Milanu, Firenci i Napulju, a sada već namerava, kako mi piše, da dođe i u Rim. Pravi čergar!“ Opat sede na jednu klupu u arkadama i zamoli svog gosta da sedne pored njega.

u onom što ga imam, razaznajem se osobito, bacim samo pogled na gornji red stranice, pa odmah sam načisto šta na njoj piše“.

Gerike izvuče ponovo iz džepa pismo Šotovo i pročita ga pažljivo. Onda reče: „Boga mi čudna stvar! Šot mi, zaista, piše da mu je milo što sam - iz razloga koje sam vam, dragi gospodine, maločas saopštio i ja sam uvideo da svoj recipijenat

„Pa, dragi ujko. Sveto pismo daje ti i na to pitanje odgovor“. Onde piše: „Ne brinite se za sutra, jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svoga“.

Bogat plen za mene, strasnog lovca retke divljači. Lavoazije je, tako piše u njegovoj biografiji, bio izvanredno ljubazan i predusretljiv.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A kad ga, potom, upitah o snajki, on brzo odgovori: — Ona je, kaže, dobro... neredovno dobija novac, oskudeva, piše sa puno prekora. A ja, šta mogu? Šaljem, otkidam od usta... Pa još brže i nervozno: — Šta ćeš?

Međutim stiglo mi je i opširno pismo od snajke. Piše mi: da je Nikole nestalo sutradan pošto su izdali sedmicu Bobi koja je, u ovoj poslednjoj velikoj epidemiji gripa,

mu donose pribor za pisanje, i on, sve nešto oklevajući i svaki čas pogledajući u Simu koji se sav pred njim prepodobio, piše Lazi Brkiću u Šabac ono svoje čuveno pismo koje ovako počinje: „Dragi dragi, Lazo Lazo, šaljem ti, šaljem ti, ovoga

Dakle, piše njemu, Miji Beamteru („Predati se, veli, Miji Beamteru ondašnjem“ — tako piše na koverti), nekakav finansijski narednik

Dakle, piše njemu, Miji Beamteru („Predati se, veli, Miji Beamteru ondašnjem“ — tako piše na koverti), nekakav finansijski narednik iz Čevrntije ovo: „Dragi“, veli, „kume, gospodine Mijo.

— Vidi, vidi, — veli čim ga je ugledao, i da prsne od smeja — na čitaj ovo pismo, da vidiš samo šta mi ovaj piše. Nit’ znam toga Milića Sandučarevića, niti su ga ikad moje oči videle, niti o njemu moje uši čule, samo čitaj da vidiš.

koliko se oni opravdano gade i gnušaju svih onih dosadnih stranica svake takve knjige u kojoj se o tom otužnom ratu piše, i brljavi nešto o krvi, topovima i mitraljezima, utoliko pre što je tako reći bukvalno ceo celcat narod igrao ono

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

da je na mom noćnom stolu za trećinu ispijena čaša vode, da na zelenom kartonskom rubu sedmičnog kalendara na ormaru piše ispupčenim zlatnim slovima „Sretna nova 1936. godina!

drugoga: „Čitav je problem u tome da čovjek iznađe nekakav način, nekakvu formu, u kojoj će slobodno moći da piše što god xoće.” Kao da iz tuđih usta čujem svoj vlastiti uzdah!

Ali tu Probodeni opet ustaje, Neutješna se opet smiješi. Predstava je, naprotiv, konačna, neoporeciva. Tu se sve piše crnilom, odmah učisto. Ko je mrtav, mrtav je, i više ne ustaje.

Ili je i to samo jedan vid težnje za onom ptičjom slobodom čija vajna ljepota i leži u njenoj nesvrhovitosti. Govori se, piše i pjeva o velikim ljubavima koje znaju da ispune čitav jedan ljudski život, da mu podadu smisao i svrhu, da zatrpaju sve

Nego znaš li što sam saznao o Ivanu? — Što? — U tajnosti piše pjesme i šalje ih pod šifrom raznim časopisima. Vjerujem da bi volio da mu bar jedna od tih pjesmica „ugleda svijetla”

Je li moguće da ne znaju? Ta to spada u krug njihovih elementarnih zanatskih saznanja, to mora da piše u nekakvom njihovom „stručnom priručniku”! Kaligula ili Ivan Grozni to su sigurno znali.

I, vjerovatno, oni bi sa svoje strane odtelefonirali istu vijest stanici za prvu pomoć. Roman se piše samo onda kad kuća gori. Inače je to plitka igrarija, tek radi zabave dokonih. To prepuštam drugima.

Inače je to plitka igrarija, tek radi zabave dokonih. To prepuštam drugima. Ako je čovjek spao na to da piše fantastične romane, to još ne znači da se degradirao dotle da juri za uspjehom u najširim redovima.

Blažena naivnosti neupućenih koji misle da pisac piše ono što hoće! Taman! Iz njega nešto laje, brekće, mahnita, bulazni, drmusa njime kao drvenim lutkom.

u stalnom svakodnevnom dodiru s prirodom, koji godinama gazi kroz krtičji rov sve samih krutih razumskih stvari, a piše pjesme uvijek o onim istim zvijezdama koje je doživio kad mu je bilo sedamnaest godina.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

pa se neprestano domišljaše šta Mu TO može značiti. »Ili mu to u knjizi piše jesi, pa ne ume da čita, ili dovikuje đaku: bježi!

A starac Simeon zatvori se u ćeliju, pa, ne skidajući se, stade da piše dva izvešća, duhovnoj i policijskoj vlasti. U oba izvešća starac ispriča opširno kako su ga hajduci uhvatili na putu,

— A, e to jest... ali nije sve platio... Evo obligacije kod mene, pa čitajte... na njoj to piše — odgovori Nikola i stade da traži po jeleku. — A, evo je! — reče on pružajući Đurici obligaciju.

— A, evo je! — reče on pružajući Đurici obligaciju. — Na njoj sve piše, sve... — Što ti nije sve dao .... mu njegova!

i kapetan zadovoljno seda za sto, piše raport ministru... Zatim javna pohvala u zvaničnim novinama... orden... klasa...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad ovo dozna carska kćer, onda ona piše svom ocu i kaže mu da ona ni za koga drugog neće poći no za onog junaka koji džilitom bedeme njinog grada prebaci.

Kad ga ja otvorim, a to u njemu piše: meni pogača, a ćosi šipak! Onda dijete ustane, pa uzme pogaču i otide kući, a ćoso ostane gledajući za njim.

pa ga upita hoće li zaklati i ispeći, — ako samo nije grehota tuđe muke u kuću unositi; a kadija joj reče da u ćitapu piše: što gođ u peškeš dođe kadiji da ništa nije griješno, kao ni more što se ničim izmijeniti ne može.

— Ne znam, moj zlatni aga, prije no što čujem. — Znadi da u našemu ćitabu piše: kad pravo i vjerno raja služi svojega agu sedam godina a aga ga osme godine posiječe, otvoren mu je raj kao da je

— A da hoću li, moj zlatni aga, tvoj hljeb jesti ali ću iz doma donijeti? — Tvoj, a da čiji? Samo to, vala, piše: ako bi Vlaščetu premanjkalo hljeba, podaj mu da ti nije aram ono što ti radi.

Kad mu je bilo već oko osamnaest godina, onda ga povede uza se kao đaka, i pođe amo u svijet da piše. Kad dođu u prvo selo, a to djevojke uhvatile kolo pa igraju, valjada je bila nedjelja ili kakvo veselje.

— Jok ono, — odgovori joj. — A zašto ne? — upita je. — Bogme, zato što u koranu ne piše. KO NAJBOLjE MILUJE? Siđele negđe žene i đevojke na prelu prema suncu, pa se o svačemu razgovarale.

Kad gođ je kojemu seljaninu bila potreba da što piše, hodili su k popu, ali pop doznade da kome je gođ pisao niko nije mogao proučiti, te se okani pisanja odgovarajući se

Začudi se oni seljek, te upita popa: — Ma što opanci trebaju kad se knjiga piše? — Pravo ti reći, ako ja napišem knjigu, treba mi je u Dubrovnik nositi, jer je niko drugi osim mene ne zna proučiti.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Il' je kob moja, što u dane ove Osećam ruku kako mirno piše Na moju ljubav, misli i na snove Ime, koje mi na krst crni diše, Na krst što nosi sve radosti nove?

Duh zavetne misli i vekovnih snova, Kao truba pravde ceo narod zove: I ogromna buna ogromnih okova Crta novu kartu, piše dane nove. O, kako je divno to doba pregnuća, Istorija kad se stvara pred očima!

A ima kad. Sem ako spava, ako ne diše, Deset meseci ravno je sad Od rastanka nam, otkako ne piše. Još ću čekati, iako sam dugo ček'o. Deset meseci od mene moji su daleko.

Pre tol'ko ja sam ostavio nju, Zavičaj, decu i dom svoj lepi. Tad zima beše, sad žita zru. A ona ne piše, a duša strepi. Zalud pravo kući misao mi hrli, Ali kuću ne nalazi, uspomene grli.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

No, moja majka me je ubrzo ubedila da sam na pogrešnom putu. Ona nije znala ni da čita ni da piše pa mi je govorila da se oseća slepa kod zdravih očiju.

No, moja majka me je ubrzo ubedila da sam na pogrešnom putu. Ona nije znala ni da čita ni da piše pa mi je govorila da se oseća slepa kod zdravih očiju.

Primetio sam da piše vrlo vešto i brzo i to podjednako i desnom i levom rukom. “Kako ću se ja nadmetati sa američkom omladinom” - pomislio

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Sudac ih posmatra, zamislio se i — piše. Najednom poliže glavu i upita Spasoja: —Možda ga nijesi na mrtvu ubio? —Jesam! — odgovori on. — Viđu ga mrtva!

Zatim, naoko jednako jedak, reče kao u vjetar, ne gledajući nikoga u lice: —Došao je odgovor od Spasoja; piše za nju, — pogleda ispod oka na sluškinju.

Tih dana gospodaru Veljku stiže od Spasoja uputnica na pet zlatnih lira; piše mu da mu ih na njegovo ime daruje Cvijeti, a ona, kako ih primi, neka krene na put.

” Čula je u selu da piše da mu je u Americi dobro, no svejedno da žudi povratiti se. Pozdravlja sve koji za nj upitaju i pita je li još obilat

A varala se, jer mi već davno ne bijasmo zajedno, pa tako ohladnjesmo jedan prema drugome. — Ni meni ne piše već dugo, — odgovori mi ona kad joj rekoh da nemam od njega glasa.

— Ni meni ne piše već dugo, — odgovori mi ona kad joj rekoh da nemam od njega glasa. — Ne piše mi, — ponovi pa se kao sjeti i poreče se: — Lažem vam, pisao mi je jednom, — produži starica očito bistrije, kao da

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

On je jednom prilikom, u ogledu o Borisavu Stankoviću, kazao da je najveći pisac „naročito onaj koji piše najboljom sintaksom“, a zatim dodaje: „Sintaksa, to je geometrija misli.

Zato se o njima obično piše takoreći u nizu, kad se daje pregled važnijih osobina cele grupe pesama ili čak cele vrste.

nose nisam ovde da prodajem zjala da plačem nad izgubljenim iluzijama nad otvorenim provalijama nisam ruka što piše zadatke koji se dopadaju svima.

kod naših savremenih kritičara, stavlja na određene muke svakog ko se s dužnim pijetetom i ljubavlju prihvati da o Mišiću piše: već prvu rečenicu, i nehotice, započinjete podignutim glasom, koji, na kraju krajeva, oduzima kontrolu nad tekstom.

onda se o smeni dvaju razumevanja prirode i naznačenja poezije može govoriti od trenutka kada je Mišić počeo odlučno da piše protiv sentimentalne i površne lirike „mekog i nežnog štimunga“, a na drugoj je strani Milan Bogdanović Matićevim i

Nije, prema tome, svejedno kako će se pisati o tako tananom gradivu kao što je poezija. Ko o njoj piše aljkavo, već mu unapred ne verujemo. • I, pri kraju razgovora, tri ličnija (ne i privatna) pitanja.

• I, pri kraju razgovora, tri ličnija (ne i privatna) pitanja. Koliko su studije o književnosti određene onim ko ih piše, to jest, koliko kroz izbor tema, stil pisanja, pa i rezultate istraživanja, prosijava tumačeva ličnost?

Ona odaje da bi to bilo kao kad bih sa strane na sebe gledao. Verovatno kod svakog ko o književnosti piše postoji i izbor po srodnosti. I postoje pisci kojima se često i rado vraćamo.

Prekida, diskontinuiteta negde ima manje, negde više“ – piše Petković u završnici svoga moskovskog referata: „Srpska književnost ima u svom razvoju vrlo oštre lomove i dugotrajne

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

) DARA (čita): „Živana Popović ministarka”. (Govori.) Pa šta? ČEDA: Kako pa šta? Otkud se na kartama piše „ministarka”! Kao da je to zanimanje: ministarka. DARA: Pa kad ona neće nikog da zapita, no sve sama radi.

DARA: Ali zašto? ŽIVKA: Zamisli, usudio se da tera sprdnju sa mnom. Ubiću ga, pa neka idem na robiju i neka se piše i pripoveda: otišla je na robiju što je ubila zeta. DARA: Pa šta je, zaboga, uradio? ŽIVKA: Došao je da me prosi.

RAKA: Otkud ja znam! ANKA: Siromah čovek, a baš ništa nije kriv. RAKA: E, a što je skinuo kaput? Eto, u novinama piše da je skinuo kaput. ANKA: Zar i to piše? Ju, bože! A, boga mi čovek je sasvim nevino skinuo kaput.

RAKA: E, a što je skinuo kaput? Eto, u novinama piše da je skinuo kaput. ANKA: Zar i to piše? Ju, bože! A, boga mi čovek je sasvim nevino skinuo kaput.

Ama, kako to, molim vas, zar može biti zakona po kome policija nema vlasti? PERA: To je valjda zato što ovde ne piše o vama, nego kao da se sve to dešava u Kini. ŽIVKA: Iskinio se on dabogda nikakav!

More, zemlju ću da progrizem, pa ću da ga nađem, a već kad ga nađem, zapištaće majci i proklinjaće čas kada je naučio da piše. Zadaviću ga, razumeš li, evo ovim ću ga rukama zadaviti. VASA: De, de, de! Opet si pala u vatru.

ŽIVKA: Šta kažete?!... Ju, pregrizla jezik dabogda! Kakva ostavka? NATA: Kažem samo: ovaj nasigurno piše. ŽIVKA (uzruja se): Ama, je li to moguće? NATA: Eh, kako da nije moguće.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

razvio: „Ja tu njegovu sintaksu smatram odista jednim žalosnim nedostatkom”; „Najveći je pisac, naprotiv, onaj koji piše najlepšim jezikom, ali naročito onaj koji piše najboljom sintaksom!

jednim žalosnim nedostatkom”; „Najveći je pisac, naprotiv, onaj koji piše najlepšim jezikom, ali naročito onaj koji piše najboljom sintaksom!” Dučić zatim poentira: „Sintaksa, to je geometrija misli”, itd.

Tako je veoma indikativno što se primedbe upućivane Borisavu Stankoviću približno u isto vreme kad piše Bogdan Popović, i to sve zajedno uzete, lako mogu podvesti pod Popovićeve karakteristike „dekadentnog” pesništva, koje

karakteristike „dekadentnog” pesništva, koje je smenilo prethodno „virtuozno” pesništvo: Stanković, mogli bismo reći, piše „u razlabavljenom obliku, u stilu nepravilnom i mutnom, često spletenom”, njegovo je delo „dolazak primitiva u visoko

Stoga je Dučić i mogao tvrditi da je najveći pisac „onaj koji piše najlepšim jezikom, ali naročito onaj koji piše najboljom sintaksom!

Stoga je Dučić i mogao tvrditi da je najveći pisac „onaj koji piše najlepšim jezikom, ali naročito onaj koji piše najboljom sintaksom!

Prema tome, Dučić je u pravu kad kaže da je za njega najveći pisac „onaj koji piše najboljom sintaksom”, kao što je u pravu i B.

57 Borisav Stanković se, naprotiv, nalazio s one druge strane: on piše nesigurnom i često neveštom sintaksom u času kad njena modernizacija, i kanonizacija, u beogradskome stilu teče u

Borisav Stanković, sem toga, ne samo što nije bio spreman da disciplinovano, po planu piše roman s naturalističkom tezom, nego nije bio spreman ni da uopšte piše sa ma kakvim programom na umu.

nije bio spreman da disciplinovano, po planu piše roman s naturalističkom tezom, nego nije bio spreman ni da uopšte piše sa ma kakvim programom na umu.

Tako nije slučajno, recimo, ni to što dnevnik koji Petar Rajić piše o sebi nije naslovljen Dnevnik Petra Rajića, nego Dnevnik o Čarnojeviću: odgovor na pitanje ko je taj Čarnojević

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Čuvaće ga kao brata. Dokle budi suđeno da se povrati Srbija. Kroz tri meseca, kroz tri godine: i hodže vele da tako piše u ćitapu. Spavaće sa njim u njegovoj odaji; njegova se žena neće od njega kriti.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

— Ako ima nadzvezdija, Gde večita zora sviti, Naše duše, mili druže, Onde će se zagrliti, — Al’ mi crnim slovom piše: Tu, na zemlji, nikad više! »Javor« 1890.

Pročitajmo što nam povest piše — ’Vakih grobâ naći ćemo više: Na svakom je zimzelena trava, Iz svakoga svetlost prosijava, Svetlost snažna duha

Zastava se u vis diže, Ali jedna samo Na njoj piše: „Srpstvo pada, Al’ mi ga ne damo! Oko hrama svetinje nam Biće bedem živi: Slozi našoj, žrtvi našoj Nek’ se svako

»Starmali« 1884. HRISTOS NA MORU (Uz sliku) Vozili se (tako knjiga piše) Apostoli s učiteljem Hristom, Vozili se po morskoj pučini; More mirno i glatko mu lice, Nad njim lete tice

Jedan, osam; osam, sedam, — Naslov mu je to. S tog će lista svako čitat’ Što napiše ko. Ko što piše, sebi piše I potomstvu svom, A ko tuđim duhom diše, U njega će grom.

Jedan, osam; osam, sedam, — Naslov mu je to. S tog će lista svako čitat’ Što napiše ko. Ko što piše, sebi piše I potomstvu svom, A ko tuđim duhom diše, U njega će grom.

Bŷnite se, bŷnite se, i pitate: Zašto to? Nad „Šetnjama Novosadskim“ danas piše cifra sto. Abukazem danas šeće stotiniti evo krat.

?“ Il’ možda ništa ne čekaš više Već što se snazi nesložnoj piše, Da jedan uzdah pepô raspiri, A žrtvenik nam opet zamiri, A jedan sinak — ma koji budi — Da skupi žudi iz naših

Miljković, Branko - PESME

ako budeš hteo Da učiniš stvarnim tuđe reči Da pohvališ tuđe srce Onda ćeš zažaliti što si pesnik Jer pesma se ne piše ona se živi Pesma nije pesma ako nije radosna Ko nikad nije pohvalio tuđe srce Taj se predao na milost i nemilost

dodirnu se I ispare u nepoznato značenje Koje s njima nikakve veze nema Jer u glavi postoji jedna jedina reč A pesma se piše samo zato Da ta reč ne bi morala da se kaže Tako reči jedna drugu uče Tako reči jedna drugu izmišljaju Tako reči jedna

varaj vrata, piše na vratima Poezija zija u svoje glupo p Pesme sme svako da piše I onaj koji ne zna kako se pišu Velika slova od danas

varaj vrata, piše na vratima Poezija zija u svoje glupo p Pesme sme svako da piše I onaj koji ne zna kako se pišu Velika slova od danas nepotrebna Što je više gluvih Pesma dobija u vremenu Pokaži

Dušo, životinjo koju prati seta, Upoznaj nas s mrazom koji piše pesme; Šumo teška rimo nakraj bela sveta, Zar zlo pobeđeno ni zapevati ne sme Pred novim zlom koje počinje da cveta?!

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ: Dela, šta piše?... Prouči sam! Stambol me nije knjizi učio, A srpske zemlje luzi senasti I ne poznaju crnu maziju Kojom se pune

A sada zbogom!... Ja poslom odoh, A ti se sećaj časa stravičnog, Ne kô što piše knjiga debela: Narod će biti strašan sudija!... (Hoće da odlazi.) HASAN: Još nešto...

) HASAN: Još nešto... GLAVAŠ: Čuo sam sve I razumeo kuda naginju Sulejmanove ćudi smišljene... HASAN: I ovo piše: „U Stanoja se negde prikrila Vojvode bivšeg ćerka jedina, Pa sad je traži mati njezina“.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Černjajev je bio jako ljut na ovo izvešće. — Je li moguće da to piše Praporac? stade vikati đeneral, pa onda i ne čekajući odgovora dodade: — To nije moguće, ta on je tako hrabar čovek!

Vi to niste dobro pročitali. Nije moguće da on tako piše. Pokažem đeneralu razgovetan potpis, a on se čisto pomami. — Pišite povika on gnevno — i prodiktira mi te na protivnoj

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Pune oči žara; Puna usta slasti, Mirisava nedra Puna bujne strasti; Milo čedo, kome U pogledu piše, Da ni samo ne zna Za čime uzdiše; Što bi znalo čarne Ne sklapati oči Grleći, ljubeći Tri božije noći.

HHHVII Prazan je listak ovaj, Ne piše ništ’ na nemu, — Al’ sad će pesma biti, Osećam to po svemu. Ah, prevario sam se, Sagrešio sam Bogu; Hteo sam sve

Ovo perce anđô I ne traži više, On ga je i poslô Da Ćuliće piše. LІX Ti me pitaš, što te gledam, U dušu ti pogled žurim; Ti me pitaš, što te gledam, — Gledam, gledam — pa

Ako nije zasijalo, Ono sinut’ mora, Pre slobode mora biti Krvavih pokora. Dobro došlo, čedo moje, Ako ti se piše, Da ti život svome rodu Za slobodu diše.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Petnaestog septembra u šest i četrdeset i pet... — Ali uvek, u „četrdeset i pet“ — dira ga Mišić. — Ovde tako piše, molim... U to vreme, dakle, iziđu na položaj naših šest četa.

Bugari su počeli da regrutuju naše mladiće, ali oni beže iz vojske. I jedan od tih piše: „Zahvaljujući našem dičnom caru Ferdinandu, obukli su nam uniforme i izvukli iz naših zagušljivih kuća.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Istovremeno, po Bačkoj se pevala druga, u slavu Stevana Zake, kandidata Bačke: ...Kada piše, Doboga uzdiše, Kad govori, Pedeset umori. — — — — — — — — Svakom u inat — Zaka nam je ablegat!

Oružija sva moja vrag moj zatupio, pero svoje sa mojom sabljom zaoštrio: u krv moju umače, na me zlobu piše, čada moja nogami gazeć, zlobom diše.

One hoće da se ženih rodom možno hvali, Ovi — da im vjeno mošnjom debelom prevali, Da se piše visoko-, pre-, i ot da imade, Da slugama valbe daje, — ko je, da se znade!

Dukat — ni to nije blago! Samo papi nije drago Što rad’ toga jednu više Čivutinu vekslu piše, I to sve na hipoteku, Dok se igrom novci steku; Al’ šta ćete — čovek prost, Ne zna što je kući dost’!

Zato peva, deklamira, Čita, piše, klavir svira A igra balete, I predstavlja komedije Baš k’o da je Italije Kog teatra dete.

Račun svaki vešto piše Na hiljade, i još više, Samo ne zna brojit; Suvenir zna lepše vesti Neg’ čarape svoje plesti I košulje krojit.

Što je zanimljivo, preoprezni Radojčić ne smatra dokazanim, i naravno ne bez razloga, da je Plač delo Orfelinovo; on piše: „Sadržina ove pesme ne daje sasvim siguran odgovor na pitanje — ko ju je napisao?

Tako Ćorović u Predgovoru Srpskoj građanskoj lirici XVIII veka, XXII, piše da je u pesmarici Matije Ivkovića prepisan Gorestni plač, a potom i Plač (v. o tome i Ostojić, Zaharija Orfelin, 100).

M. Grujić, u svojoj knjizi Srpske škole od 1718—1739, Prilog kulturnoj istoriji srpskoga naroda, Bgd 1908, 152—3, piše ovo: „Rajić je pogrešno — po sećanju — naveo da je Kozačinski ovu dramu još 1733. g.

Spremio za štampu dr Nikola Radojčić. Sremski Karlovci 1914, 18—9) piše o iriškoj kugi i sledeće: „...kakav je strah i užas narod trpio, dovoljno izjasniti se ne može.

” „Marmontel je, doduše”, — piše P. Popović — „ukazao da su te reči (naime, u Marmontelovoj priči Dositej ima ukupno tri pesmice sličnog postanja. — M.

Subotić u članku Neke čerge iz povestnice serbskog knjižestva, Letopis, knj. 75, 1846, 119, piše da ovu Dositejevu „pesmicu i danas mnogi i mnogi pevaju”. PJESNA NA INSUREKCIJU SERBIJANOV (str. 79).

Jakšić, Đura - JELISAVETA

— Tri dana nema kako ugledah Vrhova ovih kamen studeni; I knjiga dođe, iz Mletaka je? Šta piše? Ko li? Šta je? Čija je?

“ Gle bezbožnika! Krvnika! Turčina! Kuda ga vodi smelost svirepa? „Krvlju bojiti?...“ baš tako piše, Azijski skot! nečovek! grdilo! Ali — Oprosti, bože, žensku prehitrost!

donekle viđasmo kapetana u nebrojnoj česti našijeh krvolokah, đe oštrim palošem po grudima potučene izmeti krstove piše, bog mu pomogâ!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Pisarčić (na lijevoj strani, pognuo se po stolu, pa brzo i oštro piše). David: Dobar dan, glavati, carski gospodini!... E, čekaj, blentavi Davide! Što si posrljô kô prase u surutku?

Kućna mi je lumera 47. Tako me slavni sud piše i tako mi pozovke šalje. Sudac: Dobro, dobro, Davide. Vidim da znaš red. A šta ti je to u toj... No, kako se to zove?

Š.). To vele kô piše: carska šuma. Bože moj, Bože, čudne lepote u vašeg cara! Bože moj, Bože, svakom li se danas odaje čest: carska šuma!

Tako me slavni sud piše i tako mi pozovke šalje. * Poglavica Zemaljske Vlade za Bosnu i Hercegovinu, Njegova Preuzvišenost, gospodin baron Johan

Bojić, Milutin - PESME

S jutra straža bi me pijanu našla I šibala bičem po žilama vratnim. - I žene mi piše strast do kosti gole! I u šatorima vrištala sam ratnim, Dok me oči, usta, dok me grudi bole, Srećna kada mučim,

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

U mojim je rukama, gledam ga, a ne znam šta u njemu piše. Ne možeš da izdržiš, pa to ti je. Slađe je meni pročitati tuđe pismo no pojesti tri porcije sutlijaša sa cimetom, a

Čula si šta u pismu piše i tako će i biti. On ako ne stigne danas, stići će sutra zacelo i onda... Upamti i slobodno kaži ocu, bruka mu ne gine!

Otkud gazda Spasoje sumnjivo lice? Zar ne vidiš da ovde piše „mlad čovek”, a gazda Spasoje ima šeset godina. Pa onda, i da ga uhapsiš, kamo ti kod njega revolucionarni i

Ko zna šta se tu krije, jer ti revolucionari imaju tako neke šifre, pa jedno piše a ono mu drugo znači. GospodinŽiko, molim te obrati i ti pažnju. VIĆA (čita): „Dvanaest marama za nos”... KAPETAN: Hm!

Hm! Dvanaest marama za nos”. Kobajagi! (Voki.) 'Ajde, reci ti nama pošteno, šta si time hteo reći? BOKA: To što piše. KAPETAN: Čitaj, gospodin-Vićo, dale! VIĆA: „Šest košulja, tri peškira, četiri para gaća”. KAPETAN: Hm! Hm!

Dve jegerke. (Đoki.) Deder ti, mladiću, reci iskreno, šta si mislio pod tim „dve jegerke”? BOKA: To što piše! KAPETAN: Slušaj, mladiću, da ti dam jedan sasvim roditeljski savet.

(Zbuni se, ne zna šta će.) Ovaj, kako da kažem... Čekaj, molim te! Ko piše to pismo? VIĆA (zagledao je kraj pisma. Zlobno): Piše ga vaša ćerka, gospodine kapetane! KAPETAN: Šta kažeš?

) Ovaj, kako da kažem... Čekaj, molim te! Ko piše to pismo? VIĆA (zagledao je kraj pisma. Zlobno): Piše ga vaša ćerka, gospodine kapetane! KAPETAN: Šta kažeš? To ne može biti! Otkud moja ćerka može biti tako pismena?

) A ovaj... Šta bi ti rekao, gospodin-Vićo, na koga se kao odnosi ovo što ona piše? VIĆA: Pa na vas, izgleda. KAPETAN: I ja bih tako rekao. Odmah sam poznao sebe. (Građanima.

) Ovo se pismo, gospodine Vićo, neće čitati! VIĆA: Mora, gospodine kapetane. KAPETAN: Ovo se pismo neće čitati! Gde piše da se moraju čitati pisma koja piše moja ćerka? VIĆA: To je dokumenat nađen u džepu kod okrivljenoga, a ovo je istraga.

VIĆA: Mora, gospodine kapetane. KAPETAN: Ovo se pismo neće čitati! Gde piše da se moraju čitati pisma koja piše moja ćerka? VIĆA: To je dokumenat nađen u džepu kod okrivljenoga, a ovo je istraga.

Ja gutam to i trpim, jer imam druga obećanja, a ono – evo, gospođica piše ljubavna pisma. Pa sad ne date još ni da se čita, iako to mora da bude. KAPETAN: Čekaj, de! Čekaj malo! (Građanima.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

prvovenčani srpski kralj, imao je zadatak da iznese ceo Nemanjin život i posthumna dela, prema zahtevima žanra koji piše. Za to je morao tražiti razne izvore. Za izveštaj o Nemanjinom usponu preuzeo je povest iz istorije Đurđevih stupova.

Iako piše po nalogu dvora, Domentijan je bio dovoljno udaljen i od aktuelne vlasti i od događaja koje opisuje, te može da postupa

U istom pravcu nastavio je da piše i Danilov anonimni Učenik. On je opisao život svoga učitelja (posle 1337), ali je u njemu obradio samo duhovni život i

Među njima je Grigorije Camblak, koji za vreme svog kratkog boravka u Dečanima piše Život Stefana Dečanskog (oko 1405) kao velikomučenika, potpuno u tradiciji bugarske Trnovske škole, u strogo

Vuk priča kao nepristrasni svedok a Prota kao angažovani učesnik ustaničke epopeje. On piše stilom nadahnutog usmenog pripovedača, kod koga ima jednostavnosti i naivnosti ali, isto tako, teške životne zbilje,

I kad piše u vezanom i kad piše u slobodnom stihu, prepoznaje se tradicionalna lirska pesma. Raičkovićeva transpozicija pesničkog

I kad piše u vezanom i kad piše u slobodnom stihu, prepoznaje se tradicionalna lirska pesma. Raičkovićeva transpozicija pesničkog doživljaja u prirodu

tematike, dok je, nasuprot njima, Mladen Markov (1934) primetno tradicionalan i kad se dublje vraća u istoriju i kad piše o poratnom selu. U istoriju, dalju i bližu, vraća se i Vojislav Lubarda (1930).

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Da ne sedi uzaludan, da štogod ne slomi dok se ne večera, naterali ga da piše, uči. Njegovo okruglo, dosta zdravo lice vidi se nagnuto nad tablom, a čuje se kako po njoj škripi pisaljka.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Kmet mi sedi u stolu Te mi piše ikonu, I svetoga Nikolu; Ćer mu sedi u dvoru, Te mu veze maramu Da pokrije ikonu, I svetoga Nikolu.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Petar ode, a pisar opet sjede i piše. Pismo već je bio po formularu sastavio, trebalo ga samo ispuniti. A popunivši ga, diže se i pođe k prozoru.

—A ko ti veli da ja ne vidim? — ljutit će pop. —Ne ljuti se... k'o velim tako .... —Evo, — govori pop Vrane i piše u knjigu, bilježim dan rastave od sutra do treće napovjedi.

Vojkan protrne. Mora da sudac rđavo nešto piše, žuri mu se, pero mu leti po hartiji... Sudac izreče osudu: Vojkan se osuđuje da ima da isplati Petru dvanaest kruna

Uze pero i hartiju i piše Zlati da ga ne iščekuje, a neka ne vodi brige o onome što su poslednji put ugovorili, i o čemu ona mu piše.

i hartiju i piše Zlati da ga ne iščekuje, a neka ne vodi brige o onome što su poslednji put ugovorili, i o čemu ona mu piše.

Ta ga vijest ljuto žacnu: — I ti? — reče suho. — E, da ča ćemo ovdje?! Brzo će nam sve odnit', a brat piše da je posla' pineze. — A ono dvoje starih? — izmače se Ivu. — Ostaće... Ako nam bog providi, nećemo ih zapustit'.

— Daleko je to! — pritrže ga ona zamišljena. — A ti ne idi! — Valja da grem! — odazove se življe... — Brat piše da sam potribna za posao... — A kako ću ja bez tebe?

— A što vam sin iz Amerike piše? —preokrenu Ivo razgovor, jer za ono što mu je starac pripovjedao on je već davno znao.

— Da nй njega, ne bi nas ni bilo! — odgovori žena i nastavi: — Piše da šalje pineze za put oboma. Čekamo dan po dan. Neka gredu!... Ostaćemo sami...

Sađe sa sjedišta; i sa sinom pođe u dućan. Pođe iza banka i uzme jedno pismo: — Gledaj ča brat piše! — i gleda u pismo, a debeli mu podbradak jače otskoči. — Piše da se vino slabo prodaje i da su troškovi veliki.

Pođe iza banka i uzme jedno pismo: — Gledaj ča brat piše! — i gleda u pismo, a debeli mu podbradak jače otskoči. — Piše da se vino slabo prodaje i da su troškovi veliki.

Išla bi i s Turčinom, samo neka je muško. Ma neka dođe, ako smi — zaprijeti joj i ućuta. — Piše li ti stariji sin Petar? — obrne govor Ivo. — Jur davno ne znam za nj, — odgovori stari Ante.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

da se vrpoljimo od nestrpljenja, zamočio je guščije pero u rastvor čađi ili drugog nečega crnog i ljigavog i počeo da piše.

a znao sam toliko da mogu pročitati, doduše uz natucanje, ono što je napisano, zaključio sam da taj usukani kaluđer piše sasvim dobro, ali da je Dimitrije bolji.

da su takvi običaji u prepisci sa vladaocem, da kralj ne podnosi prostotu, voli kitnjaste i otmene rečenice jer se tako piše u Konstantinopolju, pa mu je stalo da svoje ljude nauči lepom ophođenju kakvo je kod Grka.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Moj bledi parnaski sabrat, što samom ljubavlju diše, U znoju lica svoga što svoje stihove piše, Već mi je postao mrzak sa ovoga plačevnog vida, Jer ova žalosna luda ni boga nema, ni stida: Gde god me uvreba samo,

Ta to nije teško to je barem lako, Namrštiću čelo, počeću ovako: Zgrabi pero iza ušiju gladi kosu, mrda usnama i piše no brzo ostavlja pero. Aja, to ne ide. Vrlo dobro znadem, Privikaće ljudi da Jakšića kradem. Aja, to ne ide...

“ A Srbin će njemu: „O Gospode jaki! Ja bih željno iskô novina ma kaki', U kojima piše šta li dole rade, Kakve nove spletke pred izbore grade?

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

“ - „A šta piše u toj knjizi o sudbini nas, pojedinaca?“ - „Ništa, draga prijateljice! Sa takvim se sitnicama ta uzvišena knjiga ne bavi.

I carigradske novine objavljuju moj dolazak. Tako mi bar piše jedan prijatelj sa kojim sam proživeo nekoliko godina u inženjerskoj praksi.

U mome dnevniku piše: Stigli u Carigrad 2 maja do podne, nebo oblačno, Mramorno More sivo kao peščar, Stambul prljav, stanica musava.

Dovršili ste onaj posao koji su nekad počeli naši sveti oci, prvi hristijani i apostoli. Ta zar ne piše u devetnaestoj glavi djela apostolskih: „A mnogi sabraše knjige i spališe ih pred svima; tako zdravo rastijaše i,

“ „Ali Galileja hvale!“ usprotivi se onaj drugi. „Hvale! Hvali ga fukara, zato što govori i piše jezikom pastira, bez retorskih obrta, bez klasičnih citata. A i odakle mu ih?

“ upita jedan iz gomile. — „Šta rekoše? Da to padanje ništa ne dokazuje, da je tačno ono što piše u Aristotelu, a ne ovo što su svojim okom videli.“ Svi udariše u smeh sem one dvojice Kremoninijevih učenika.

šta da uradi sa aleksandriskom bibliotekom, a ovaj mu je odgovorio: „Ako se u tim knjigama nalazi što i u koranu piše, ne moramo ih ni čitati, a ako sadrže nešto protivno Muhamedovoj reči, ne smemo ih čitati.

No čujte šta još nešto u ovim knjigama piše: „Sa svog obitavališta, zavitlanog vekovnim vihorom, otkrio je čovek, taj sićušni stvor, zakone koje sluša cela

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Svi se grotom nasmejaše Knez Danilo najviše; Pa odgovor Omer-paši Na fišeku on piše: „Rodio se s' da krst braniš A sad si mu ti zlotvor, Poturice Omer-pašo – Fišek ti je odgovor!

Pokreće 1765. Slavenoserbski magazin, prvi časopis Južnih Slovena. Piše poeziju („Melodija k proleću“, „Plač Serbii“ itd.), udžbenike za škole, izdaje monografiju Život Petra Velikog.

Književno delo ovog pisca je veoma obimno i raznovrsno: piše pesme (Lira Jovana Subotića 1837, Bosilje 1843. i dr.), klasicističke ode, epove (Kralj Dečanski 1846, spev Potopljena

Bio je pravoslavni sveštenik u Istri, Dalmaciji, Dubrovniku i Zadru. U pravoslavnom selu Peroj u Istri počeo je da piše pesme. Bio je urednik kalendara Orlić u Cetinjskoj čitaonici i predsednik društva Slavjanski dom.

Jedan od naboljih pisaca romantizma, Jakšić piše poeziju, pripovetke (četiri zbirke) i drame. Umro je u Beogradu. Mita Popović (Čika Mita Popović) (1841–1888), srpski

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Malo je bolelo roditelje njegove što im, otkad se oženio, nikako nije dolazio. Piše, zove, ali sam ne dolazi. Jednog dana Ristana opremi muža na put.

Ristana leži u vodenoj bolesti i dići se neće. Seka je rodila mrtvo dete, ne oseća se najbolje, muž njen piše da bi dobro bilo da je neko odvede do onog blata gde se nekad lečila. „Ko da je vodi!

” — briznuo je u plač majstor Kosta. Rista je mogao biti pomilovan još pre dva meseca, ali nije hteo da piše molbu. Srećko — zasuče se, pripaše materinu kecelju, radi po kući sve sem kuvanja, majku diže i premešta, stigne i u

Jednog dana zaboravi sve, leže u postelju, i pozva advokata. Posle sahrane — ne pre — da advokat piše Risti, a ako Rista ne može doći, onda Seki. Adrese dece svoje samo je otprilike mogao dati.

Sva tri pisma su od matere moje. Vidiš po datumu da su došla jedno za drugim, a ti si ležala. Piše, da mi daš, koliko misliš, kao moj miraz, sestra sam ti, kaže, i da onda idem kod nje u Trst.

nje— Ti, Nano, kupiš sav svet, pa bi, ja znam, skupila i nju, ali ona unapred poručuje da ovamo ne bi došla nipošto... Piše, ako bi ti pristala da me pustiš, i ako bi me ko pratio, da to ne budeš ti.

Gospa Nola sedi u jednom ćošku i računa. Na svoj način. Dečja tablica od škriljca pred njom, po njoj piše i briše, i naposletku ono što je tačno izračunato prepisuje u dosta malu svesku, prilično iskrhanu, i više puta

Kad je Pavle bio u petom razredu gimnazije, svi su njegovi drugovi znali za dve stvari: da Pavle piše pesme; i da uvek ima novaca i zna neki osobiti sistem rukovanja novcem.

Trkunić me jednako proganja: „Vaš je zadatak iz srpskog jezika opet bio o b r a z a c Milanu Mariću. Milan prosto piše kao vi.” — „Ali, možda, gospodine profesore, ja pišem kao Milan.

Da li si ti to kad od Ribarića očekivao? — Nisam znao za to, ali kad kažete ti i Trkunić, što da ne. Književnost se ne piše perom, znaš ti to sam vrlo dobro. A zatim, demoni nisu poslednji ljudi u literaturi.

Engleski nije znao. Ali se u sebi pitao: zašto je Pavle izabrao, nekako snobovski, da piše o krajevima koje nikada nije video? Uskoro se ta knjižica pojavila i na srpskom jeziku.

Pisac knjige, na žalost, nikada nije posetio kraj o kojem piše, ali autentičnost podataka pomogla je da se u ovoj knjizi sliju proživljeni život i pravo lično iskustvo oca, i izvesna

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ako život čovečji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopšte i ne piše. Ali se meni predgovorom valja opravdati što sam preduzeo ovaj posao — pisanje biografije — kojim se obično bave propali

moleći vas za „iskreni sud“, pretpostavljajući, razume se, da on bude povoljan; državnik, koji u plaćenim novinama piše članke o svojim uspesima; dendi, koji se sebi divi u ogledalu i nameće se da mu se i vi divite; vojnik, koji se

vam kakva gospođica sanjalačka pogleda i topla osmeha podnese svoju lepo ukoričenu spomenicu, na kojoj zlatnim slovima piše „Poesie“, a koja predstavlja tako raskošnu kolekciju ljudskih gluposti.

Taj moj drug nije morao izdržavati nikakvu dijetu, već je uspešno nastavio pisanje stihova, te eno ga i danas još piše stihove za nadgrobne spomenike i natpise na opštinskim slavolucima, prilikom velikih svečanosti.

na ispitu, i vrlo korisnih opomena, sličnih onim tablicama na ulici koja je raskopana zbog kanalizacije, na kojima piše: „Pazi, ne idi levo!“ Eto, tu leže prve inspiracije, koje zaraze ceo gimnazijski razred te propeva.

Trebalo je dijetom okrepiti stomak da bude kadar svariti trinaestu ljubav. Q. B. F. F. F. S. Q. b. f. f. f. ѕ. piše u vrhu doktorskih diploma. Quod bonum, felіx, fauѕtum, fortunatumque ѕіt!

dostavlja da sam svršio univerzitet, pa onda stručni glasnik službenika istog resora u kome sam i ja poče otvoreno da piše: „Ne može biti napretka ovoj struci dogod se u nju uvlače i ljudi koji su svršili univerzitet!

Jest, u presudi piše da ti se to računa kao olakšavna okolnost, ali te, zajedno s tom okolnošću, oteraju na robiju, pa šta ti onda vredi.

se opet vratiš u front, a ako se puška pokvari, obrazuje se komisija, pregledaju je sa svih strana, proučava se stvar, piše se referat, pažljivo se pakuje i šalje na opravku, pa se zdrava zdravcata vraća u front.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ali ono što je nastalo posle toga, to nisam kadar ni da shvatim, ni da pojmim. Kažu da u Svetom pismu piše: ko te udari po jednom obrazu, okreni mu i drugi. A mi smo izložili i obraz, i trbuh, i leđa I dušu, pa i život...

Skela krete... Pristiže i druga skela. Gledamo gde li će nas. Na pučini je ogroman crn parobrod. Na njegovom pramcu piše: „Mirmidon“... Plovili smo u tom pravcu. Naša skela bila je kao ljuska prema onome crnom ogromnom džinu.

— Video sam... video, na stanici, naše mašine, i vagone, gde piše: „Srpska državna železnica“ — i iz očiju mu potekoše suze. I Luki se oči ovlažiše. On šmrknu i brzo zapali cigaretu.

Okretao sam ga sa svih strana razmišljajući ko li mi to piše tako dugačko pismo. Otvorio sam koverat i nestrpljivo Okrenuo poslednju stranu pisma... „Tvoj Dragoslav“.

— Bio sam... — Otkuda vi na Kajmakčalanu?... U zvaničnim izveštajima vaš se odred nigde ne pominje. — Šta piše u tim izveštajima ja ne znam, niti sam ih čitao. Ali da je komitski odred osvojio Kajmakčalan...

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

I gle, poče da čita, poče da piše, poče da razumeva dečak učiteljeve reči. Rastvarala su se pred njim čuda zemlje kao velika, s ljubavlju napisana knjiga.

Šantić, Aleksa - PESME

Jer istinska ljubav za riječi ne zna; Ona samo plamti, silna, neoprezna, Niti mari, draga, da stihove piše! 1905. PROLjEĆE Nemoj, draga, noćas da te san obrva I da sklopiš oči na dušeku mekom!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

u biografiji despotovoj, pisanoj 1431 dakle, samo 42 godine posle boja kosovskoga u položaju da dobro bude izvešten, piše o kosovskom boju: „Usta, naime, knez Lazar i pođe na Turke. Boj se dogodi na mestu koje se zove Kosovo, i bi ovako.

sa sadržinom; takvi su: „Još zorica nije zabelila“, „Česte knjige idu za knjigama“; zatim oni koji počinju rečima: knjigu piše, vino pije, kad se ženi, konje jašu, slavu slavi, hrani majka, rano rani, boga moli, protužio, razbole se, sanak snila,

Kada dođe bijelu Leđanu, lijepo ga kralju dočekao: vino piše neđeljicu dana. Tada reče Todore vezire: „Prijatelju, Mijailo kralju, nije mene care opravio da ja pijem po Leđanu

“ Teško svuda svome bez svojega! 2 ŽENIDBA KRALjA VUKAŠINA Knjigu piše žura Vukašine u bijelu Skadru na Bojani, te je šalje na Hercegovinu bijelome gradu Pirlitoru, Pirlitoru prema

je šalje na Hercegovinu bijelome gradu Pirlitoru, Pirlitoru prema Durmitoru, Vidosavi, ljubi Momčilovoj; tajno piše, a tajno joj šalje, u knjizi joj ovako besjedi: „Vidosava, Momčilova ljubo, šta ćeš u tom ledu i snijegu?

Dođe knjiga ljubi Momčilovoj, knjigu gleda ljuba Momčilova, onu gleda, drugu sitnu piše: ,,Gospodine, kralju Vukašine, nije lasno izdati Momčila, ni izdati, niti otrovati: u Momčila sestra Jevrosima, gotovi

nejak carević Urošu, ćuti d'jete, ništa ne besjedi, jer ne smije od tri bratijenca, bratijenca, tri Mrnjavčevića. Piše knjigu Vukašine kralju, piše knjigu i šilje čauša do Prizrena, grada bijeloga, do onoga lrotopop-Nedeljka, neka dođe na

Piše knjigu Vukašine kralju, piše knjigu i šilje čauša do Prizrena, grada bijeloga, do onoga lrotopop-Nedeljka, neka dođe na Kosovo ravno, da on kaže na

on kaže na kome je carstvo: on je sv'jetla cara pričestio, pričestio i ispovjedio, u njega su knjige starostavne. Piše knjigu despote Uglješa, piše knjigu i šilje čauša do Prizrena, grada bijeloga, do onoga protopop-Nedeljka.

Piše knjigu despote Uglješa, piše knjigu i šilje čauša do Prizrena, grada bijeloga, do onoga protopop-Nedeljka. Treću piše vojevoda Gojko, i on šilje ognjena

Piše knjigu despote Uglješa, piše knjigu i šilje čauša do Prizrena, grada bijeloga, do onoga protopop-Nedeljka. Treću piše vojevoda Gojko, i on šilje ognjena čauša; a četvrtu carević Urošu, piše knjigu i šilje čauša.

Treću piše vojevoda Gojko, i on šilje ognjena čauša; a četvrtu carević Urošu, piše knjigu i šilje čauša. Sva četiri sitne knjige pišu i pošilju ognjene čauše, sve potajno jedan od drugoga.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Jezik mu je Kano pero skoropisca književna — Ne piše ni s perom, Nego sa svojim prstom Bez mastila. FINIK »Finici pronalikuju junačkom okretu na braniku; odoljivanju i

krše ako bi i od samih kedrovih drveta bili; nejma te jake štake na koju bi se starac slobodno podapro; lome se. Piše se da glas Gospoda Boga lomi kedrove; jedan je taj štap od korena Jeseova neprevijat.

visoko, Priličan đakonu kad služi leturgiju, Obučen u svilenoj, pazlatastoj odeždi, Što se zove stihar i podir se piše. I po grudi bijaše s zlatnim horarom prepasat. A kose mu na glavi safi sede Bijahu bele ka sneg!

), evo, što ti se za tvoje nečovečastvo od Boga piše. Mani: izmerilo se je tvoje carstvo. Tekel: krivda je pretegla. Fares: prošlo te je već i drugom je izdato!

« A kako to udari, voda slatka, lepa ka medovina, posukta naglo iz kamena i piše svi onu vodu dokle onde presediše s odmoranjem se od putovanja.

JASEN Piše neki doktor, zovomi Pliniuš, za jasenovo drvo da ima veliku u sebi strahovitu snagu na zemljane gadove. I zmije i gušter

Vrlo skupo ukrasi mu ćivot i tamo ga pošteno položi stajati mu. Vrlo lepa mirizma iz ćivota mu, piše se, da izlazi. I može biti da i dosad onde stoji, kako ovde za njega se piše.

Vrlo lepa mirizma iz ćivota mu, piše se, da izlazi. I može biti da i dosad onde stoji, kako ovde za njega se piše. Ako ga ne uzbudu odneli kud Rimljani kad su harali Carigrad, i mnoge su svece i svete stvari pokupili po istočnoj

No eto, i za te Jedemske vode neki književnici o sebi mudri, iznose da nisu to iste pravo reke ni vode što se za njih piše, nego o nečem drugom baju da se to govori.

Prorok božiji i to uposlova! Biser pade u blato! A krošto to bi? Zašto izađe iz pameti. Štono se piše: svaki se čovek u tri posla i mami i besi se. Kad se razljuti i opije i kad se raspali na ženu.

(neki Ahar imenom) s krišem polakomi se i điknu sebi jednu svilenu atladžu, kapama je bila, zubun li, — šarena riza se piše. I kroz to jedno dugovanje na sav tabor hušum puče.

svoje haljine i pade od tuge ničke na zemlju, uze jecati i s plačem do Boga one mobene mu reči izgovarati, ka što se piše o tome, — i nije sad vreme za sve po redu ukazivanja. I što mu na to izreče gospod vladika?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Što on napiše, to je bilo napisano. A i to mu je ne jedan rekao da je njegovo pero, kojim on piše, prosto jedna žaoka umočena u žuč, a i on sam se često s uzdahom izražavao da „piše krvlju srca svojega i sokom živaca

rekao da je njegovo pero, kojim on piše, prosto jedna žaoka umočena u žuč, a i on sam se često s uzdahom izražavao da „piše krvlju srca svojega i sokom živaca svojih“. I to nije, da kažete, odskora — odvajkada je to.

Onda piše u novinama: — „Taljigaš“, reci Proka, „i vešerka Sosa žive naočigled sveta i policije nevenčano. Žive na sablazan svetu