Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
trgovac u Beogradu LjUBA, njegova kći STANIJA, Nešina mati VELIMIR, njegov sin MILAN, činovnik PIJADA VUČKO, ćirica DJEJSTVO PRVO (Lepo nameštena soba, o zidu visi jedan sat, jedno portre i različne figure iz drevne
STANIJA: Ama zašto je ne turiš na jednu stranu? LjUBA: Neka, majka, kad sve nose ovako, mogu i ja. 8. PIJADA u šeširu, kad govori sve maja glavom afektira u izgovoru, a ž izgovara kao deblje z, š kao podmuklo s, č kao c itd.
PREĐAŠNjE. PIJADA: Dobro jutro, Ljubo. Cula sam da si dosla. Je li ovo majka? Drago mi je. Kako vam se dopada u Beogradu?
Je li ovo majka? Drago mi je. Kako vam se dopada u Beogradu? STANIJA: Kako kome, a mene bogme rđavo. LjUBA: Sedi, Pijada. PIJADA (skine šešir, metne ga na krevet, potom sedne na kanape i produži Staniji): Znate. dok se covek ne navikne.
Drago mi je. Kako vam se dopada u Beogradu? STANIJA: Kako kome, a mene bogme rđavo. LjUBA: Sedi, Pijada. PIJADA (skine šešir, metne ga na krevet, potom sedne na kanape i produži Staniji): Znate. dok se covek ne navikne.
STANIJA: Mene Beograd nije ružan, nego adet u njega, adet. PIJADA: Imate pravo, treba jošt mlogo da se popravi. To svaki stran primjeti, kad dodze na bal. Ali ce biti.
Ali ce biti. Svaki dan je bolje i bolje. LjUBA: Mojoj majki ne dopada se ni ova moda, nego oće po starom. PIJADA: E, molim vas, svaka moda dolazi iz Pariza i iz Beca, a tu je najvece vospitanije.
STANIJA: A odakle si ti, kjerko? PIJADA: Ja sam se rodila u Pancevu. Moja tetka nikako mi nije dala mira, nego da dodzem ovamo.
Moja tetka nikako mi nije dala mira, nego da dodzem ovamo. STANIJA: Lepo devojče, škoda što ti je pokvaren jezik. PIJADA: Kako pokvaren? STANIJA: Tako, govoriš ocu, necu, ćovek.
PIJADA: Kako pokvaren? STANIJA: Tako, govoriš ocu, necu, ćovek. PIJADA: Tako sam se naucila izmalena, znate, bila sam vrlo razmazena. Posle kad sam porasla, svi mi kazu da mi lepo stoji.
LjUBA: Prođi se, majka, boga ti, ti misliš svakoga možeš da karaš kao mene. PIJADA: E, zasto, nije zlo kad stariji malo i psuju. LjUBA: Šta ćeš posle podne, Pijada?
PIJADA: E, zasto, nije zlo kad stariji malo i psuju. LjUBA: Šta ćeš posle podne, Pijada? PIJADA: Zato sam i dosla, da idemo u Topcider. Biče lepo drustvo.