Jakšić, Đura - PROZA
šta bih ti i mogao pripovedati, kad i sam znaš kakvi su seljački svadbari: igralo se, jelo se i pilo, malo ko da nije pijan otišao kući... I Stanina mati bila je u svatovi. Ona ništa svojoj kćeri nije prebacila što je od kuće odbegla.
Samo, znaš, treba kuraži... Ti već znaš kako ide... Oni to govore, a šlajfer iskrivio se, pijan, pa peva: „Es gingen den di draj juden, den, den, den“ A kad je pao u sevdah, tresnuo je svoj cilindar o zemlju —
“ Đoša se vratio u selo da — ništa ne radi... Odlazio je u varoš trezan; a vraćao se pijan. S kime je on tamo pio? Šta je radio? To niko nije znao...
S kime je on tamo pio? Šta je radio? To niko nije znao... Tako jedanput, kad je pijan iz Kragujevca kući došao, stade se svlačiti da spava, ali u svlačenju, nekako, ispadne mu iz nedara jedna zlatna grivna
Obradović, Dositej - BASNE
Ali kad ko padne i pokvari nogu, il' razbije glavu, ako će i pijan biti, tu već nije do smeja, no do sožaljenija i pomoći.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nisam je veće video... Pa mi tu soli pamet da ga nešto plašilo i otkinulo parče... Kao da ja ne znam da je on to pijan odlomio... Nagrdio onaku glavu! — Ne mari ništa... Moći će proći. Šta veliš, Đuko? — O te još kako, gospodine!
Šta mu znam. — Zar opet, kume? — upita ga Mato prekorno. — Tsss, kume, šta ćeš? — poče Radan, ako i pijan, da se pravda. — Briga, briga, kume! — i tu mahnu rukom kao da je sve propalo. — Hej, hej, moj veseli kume!
— ciči Sreja kroza zube — probi bubanj, bog te ubio! Aja, neće momče ni da čuje. Utom izleće jedan pijan svat iz kuće i iznese čakanac, što ga našao negde na polici, pa tek ćušnu onom momčetu u šake i viknu: — Ovim, ovim,
— Spavaj ti samo — spavaj! Šta zijaš noćas? — oseče se na nju Simica. — Ama, ne idi, more!... Jesi l' pijan — manit li si? Kako te kopanje snašlo noćas uoči praznika!? — 'Oćeš ti ćutati jednom — il' da ti dođem tamo?!
tobolac — kožna torba tokorse — tobože triod — jedna crkvena knjiga Ćeif — dobro raspoloženje ćefnuti — biti malo pijan ćilerić — ostava ćutajka — vrsta tkanine ćurče — starinski čohani kaput s kožnim okovratnikom Uabonositi — postati
Dučić, Jovan - PESME
Ali sam nevin, jer ja stradam; I čist jer čekam dan otkrića; I novorađan jer se nadam; I pijan samo od tvog pića! Hulim u misli koju rodim, A tobom trepte moje strune: Ne vidim puta kojim hodim, Ali su oči
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Pa da se vidiš svući, Mitre, — kaže moja mati. — A zar ja ne znam upaliti sveće, ili sam, valjda, pijan, pa ne umem naći? — Pa nije, Mitre, — uvija se moja mati — nego kao velim... — A šta veliš?
Plašljivo priđe k njemu i dotakne mu se ramena: — Zlatane! Arsen otvori zakrvavljene oči. — Ti si pijan, veselniče! Arsenu kao da se objasni njegovo stanje. On čisto radosno reče: — Pijan! — A što to, dobrosrećniče?
— Ti si pijan, veselniče! Arsenu kao da se objasni njegovo stanje. On čisto radosno reče: — Pijan! — A što to, dobrosrećniče? — E, ja hoću da ubijem Vilipa Maričića!
— A kamo se ti, učitelju? — reče pop. — Evo me! — Znam! A kamo te u crkvu da pjevaš? — Nijesam pijan da pjevam! Pop ustuknu jedan korak, naže se naprijed, pa začkilji i gleda u učitelja. — Šta me gledaš? — Ništa!
Pa pijani Đoza koji me je, kad sam o raspustu bio kod kuće, sto puta uveravao da je pijan, „ali tebi, gospodine, čest i poštovanje”, i baci kapu u blato.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Srce joj je udaralo u grudima, kao pijan domaćin kad gruva na avliska vrata, udaralo da iskoči. Valjda je zato i pritisla levom rukom grudi, a desnom digla
— Lud, sasvim lud. Ne znaš ko je luđi, il’ on il’ oni njegovi besni konji. Trezan, i bože pomozi; al’ kad je pijan, niko s njim ne može da izađe na kraj.
asesor produži kurisanje drugoj jednoj dami, jer tako je bio pijan da nije ni primetio da to nije frau Gabriela! Usred te nesreće, još je to sreća bila što se sve dogodilo tako blizu
(Bio je i šesti, ali je on već do podne tako pijan bio da su ga odveli u šupu da se ispava, a oko gajdi mu se sad deca otimaju, vuku ih po avliji i duvaju u njih).
stari svat (koji toga dana ima od sviju svatova najviše prava da zahteva) da mu otpeva onu njegovu pesmu, onu koju on i pijan i trezan najradije sluša, a koja je danas baš zgodna i k’o poručena da je Jula otpeva.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I onda se vraća, ali slobodniji, rasplakan, pijan. Tada bi išao na svoje grobove gde, veli, da mu je žena i kći zakopana. Seda tamo.
Seda tamo. Pošto nema da im zapali sveće, on, ono što je naprosio vadi iz pojasa i ređa po grobovima. I onako pijan, plačući nudi prolaznike: — Uzmite, uzmite za njinu dušicu, — i razdaje pokazivajući na te svoje odavno propale,
Mitka bi tad uzalud gledao za popom i, onako pijan, molio ga, plakao, pokazivajući na te svoje grobove. — Dêdo, i ove moje...
Ali tad ne ide kao drugi, ne zavlači se međ plotovima i ambarima da tamo spava, hrče, valja se onako pijan po prašini, već pevajući iz sveg glasa, kršeći se kao neki „ergen“, prolazi pored kuća najbogatijih i najlepših
— — — — — — — — — — — — — I kad nije pijan opet luta. Naročito kad nastanu noći s punom, jakom mesečinom. Tada ne peva, već viče i igra, igra, spram mesečine.
Ljudi, slušajući to njegovo pevanje i lutanje za mesečinom, govore: — Bekče pijan peva. — Hoće nešto da ga ’aloše, zlo snađe, Bog ga ne ubio!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Gadno je to sve i užasno odvratno kad se samo setim da je on onda, preda mnom, kad se pijan kući vraćao, zaglêdao u ormane, ispod krevéta, iza ogledala i svuda na užas one jadne žene koja se smrzavala od stida
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije dokazano da je bio pijan, pa da je time omogućio bekstvo tom, slavonskom, oficiru. Husari nisu pili, pa ipak je dezerter prošao kraj njih
Bio je to neki riđ, glavat čovek, pijan, a gurao je neku plavušu kroz vrata u stepeništu. Izbacio je za njom, prvo, jednu stolicu, zatim joj je izbacio haljine,
A posle traže da ih Rusi nasele, u istu provinciju. Drže se jedno drugoga, kao pijan plota. A što je najgore, dojadili su već Kostjurinu, izjavama, da Rusi treba da svete Kosovo.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Ko li je taj čiča koji razgovara s jednim običnim džakom? Da možda nije lud ili pijan? Hajde da ga čujemo. — Ehe-he, sad ti se smrklo, gospodine moj!
zečeva —Koraci nepoznatog — Dižem se u vazduh (PREPISANO IZ TOŠINA DNEVNIKA) „Izgleda da je moj čiča Trišo strašno pijan, jer je uzeo džak zajedno sa mnom, razmahivao njime i vikao: — Hajde, džače, baci me u vodu!
Nepoznati onda gurnu džak nogom, dohvati mene uprav u slabine i glasno se nasmija: . — Ehe-he-he, da nisam pijan, još bih povjerovao da sam našao mačka u džaku. Uostalom, šta bilo da bilo, nosim ga sa sobom. Valjaće bar za rakiju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tad, iznenada, kad krmača zastade, on se stropošta na nju i preturi. Nije više bio pijan, ali beše zaspao od lenjosti, u hodu. Taj je jedini dočekao da se sasvim razdani i da ga obasja sunce.
Spavajući na mračnim, velikim senkama šuma, na travi, puk se budio zorom kao pijan, prozebao, sa injem na perčinima i brcima, pa je započinjao da urla i da peva otegnuto... ej, ej...
čekaju na trgu, zaboraviv naređenja od sinoć, koja su mu jasno i razumno saopštena, zbuni se kao neka baba, pa poče kao pijan da komanduje i levo i desno, napred i natrag, izvodeći puk trčećim korakom, uzduž i popreko, po trgu, u dva reda i u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pijem da te nekako podnesem. A mogu da te donekle podnesem jedino pijan. Opet si mi uništila vikend! – Ja tebi uništila vikend? Ma jeste li ga čuli? Ja njemu uništila vikend?!
Sve češće su ga napijali i zbijali s njim šale. Pijan, urlao je svoje čuvene stihove kafanskoj publici koja se previjala od smeha.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Isto je obići svet, i cvet: I kanu kap vina u cvet i pijan bumbar oblete svet. ROBINSON Ima knjiga za koje vam se čini da oduvek postoje, da nisu napisane, nego da su same od
Milićević, Vuk - Bespuće
On zapali svijeću i otvori vrata. Na kamenim pločama hodnika ležao je potrbuške pijan inžinjer, gologlav, pokušavajući da digne glavu, sa još crvenijim mesnatim obrazima nego obično, sa krvavim, izbuljenim,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ajde! Djed se uze krstiti. — O, ljudi, šta ja ovo jutros čujem! Jesam li ja pijan, šta li? — Da šta si nego pijan. Da ti išta znaš, ne bi se ovako ljutio i propinjao kao jarac.
Ajde! Djed se uze krstiti. — O, ljudi, šta ja ovo jutros čujem! Jesam li ja pijan, šta li? — Da šta si nego pijan. Da ti išta znaš, ne bi se ovako ljutio i propinjao kao jarac. — Kako se neću ljutiti, nikakva vjero.
Puf, nikakve vajde, osumnjičeni je strahovito bazdio na crijemušu, neku vrstu divljeg luka. Nije, dakle, pijan. Intendant, najzad, i sam izbaci posljednji adut: — Žao mi bilo, druže politički.
Jedino mu, jedne kasne večeri, neki pijan pilot, Bosanac, pokaza mračne krvave oči i proškrguta: — Nekad smo bili nebeski orlovi, a sad nas po šipražju love
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A naročito kad se napije, onda, što kažu, u svet da se beži. Sećam se jednom: Došao on kući pijan, uhvatio strinu, zavalio je ispod sebe i tuče dušmanski. Mi se od straha sakrili po ambarovima.
Posle ručka izišao sam na kapiju, da slušam svirku, pesmu i gledam gde se ludi Menko pijan valja po ulici, raspasuje i baca sa sebe odelo. Kad se povratim u sobu, majku ne mogu da poznam.
Stara je to kuća. Pored kuće drži mehanu. I sad piće nigde bole, cena umerena. A kod njega se ne vide čovek pijan. Prozor se nikad ne razbi, a kamo li što drugo.
— A što ti, snaho, bežiš? — počeo je Ita da se šali s njom, čineći se pijan; — što si nevesela? Ej, hej! baš ste vi srećni ... Gledam njega pa...
Zatim uze svirače. Ukočeno prebaci koliju, nabi fes, da bi izgledao što više pijan, naredi sviračima da mu sviraju i pevaju.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ili Pijan Srbin i gladan Turčin«, »Međed, svinja i lisica« i »Đavolska slanina«; u dodatku ka broju 98: »Narodne srpske zagonetke«
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Samo tako kaže, a vidila sam kako mu je bilo povoljno. MAKSIM: Povoljno, što idem neispavan kao pijan. SOFIJA: E, Bože, koliko si puta ostao s tvojim društvom duže nego sinoć. MAKSIM: Bar je moje društvo.
dosta mu je, siromaku, što se Zemlja na njega deli. DOKTOR: Nije slobodno izvrtati kao pijan torbu. Tvoje ačeće oštroumije biće uzrok, te nećeš ništa čuti o Besti, o atmosveri i o Bosporusu.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA: More ti, misliš da sam ja pijan, ajd, ajd! SULTANA: Šta? (Pogledi oko sebe.) Gdi sam ja, gdi me je đavo dovukao? Pu! Kako smrdi!
SULTANA: Uh! (Trgne se.) Što ne smem da ga za kose ščepam! STEVAN: Bar ja nisam pijan. Ja znam da sam milostivu gospođu do karuca otpratio, i Gliša tera konje.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— O zecu koji se nacirisao... — šapnu mladi lingvista. — Ah, da! I tako zec zaspi potpuno pijan, tačno ispred svoje kuće, kad naiđu dva vuka. Ni jedan od njih nije bio Vuk Karadžić.
Ali, vratimo se temi, draga maturska komisijo! Vi, naravno, očekujete da ću ja da se držim nje kao pijan plota, ali tu ste se grdno prešli!
—Pa zar Karađorđevu zvezdu s mačevima na lanac? Gde ti je kuća? Rekoh mu, a on me, držeći se mog uveta ko pijan plota odvede pravo kući, gde svima prisutnim održa nekoliko dajdžestiranih prikaza novije srpske istorije.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Čime se hranim, time se pašem: Molitvom srca i Očenašem.“ Čadorje brežja, plakat izložben, vrisak uzburka. (To pijan, možda, prebija ženu, očajem smoren.) Naletno čudo, u liku morža, baštinu hara. Palež! Pohara!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Ili sam ja pijan, ili je ovo njeko čarodjejstvo! Ja ne znam šta ova djevica hoće. MARIJA: Prenevešćuj se, varalico svetska!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Negde, na primer, na starom gazu zaglibi turski top, a nakon toga, stoleća drugog, upade pijan pop. Stoleća trećeg, ovoga danas, tamo su digli ćupriju za nas.
Juče je bila — ne pitaj više — pijanka slavna mlinara Triše. Vazdan su Triša i Vinko Lozić vodili pijan ples, u staroj krčmi poviše Japre, nazvanoj „Zemljotres“. Kad Vinko cvrca i Triša pije, peva se, igra, skače i bije.
“ U podne u vis magla se diže, odnese guske mesecu bliže. Pijan od magle kao od vina voz, mali Ćira, skrenu sa šina, pusti se šorom, pa ravno ide pred kuću trošnu starice Vide,
Povika baba: „Jadna mi sreća, eto mi starog, pijan ko vreća! Opet si kaput propio, avaj! U štalu idi, pa tamo čmavaj!
— Kad ove staze ostavim — kaže — sećaj se mene, vrano. Kraj reke lunja i gunđa tužno ko kasni pijan gost: — Još dok sam bio maleno štene izgubih ovde kost. U stazu zuri kao da traži zalogaj neki drag.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
se topot sve na istom nišanu to je taj vrat koji ljubim i odlazim s njom u šumu kažite mi kako se zove dok sviće ni pijan ni trezan zemlje ove žamor nešto leti na mene brže od ptice divan mi se bliži kuršums druge strane mramorna ploča njih
*** Boga ti božjeg, šta se to s neba slama! Zar u poslednjem času psuješ? Uvek si pijan išao u bitku Ne ali pogledaj zastave ni vojnik ne može sve da izdrži opet ga u neki pohod zovu ili su to znamenja
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali usled klaćenja na konju, ono vino pokulja mi i na nos i na usta, a probi me hladan znoj. — Nesrećniče!... Ti si pijan! Nismo smeli da zaustavimo konje, jer bi nas stigao komandant. Ja se još jedno dva puta nakretoh preko vrata konja...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Aha... tako li je! U ovo doba... Molićemo za mecko izjasnjenja. Ribice... Ljubica odmah vide da je to pijan čovek, pa brzo pojuri vratnicama, ali neznanko beše bliži pa podupre leđima ulazak. — Stoj... Hodi kod bate...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE (odlazeći prema reci): Naravno, ako nisam pijan, onda sam lud! A, ako nisam lud, onda sam pijan! (Primeti Dropčeve tragove. Pažljivo ih prati.
BLAGOJE (odlazeći prema reci): Naravno, ako nisam pijan, onda sam lud! A, ako nisam lud, onda sam pijan! (Primeti Dropčeve tragove. Pažljivo ih prati.) GINA: Šta gledaš tamo? BLAGOJE: Da li je opet nailazio Drobac?
GINA: Ja sam moje oči odavno isplakala! I ostavi tu flašu, kad ti kažem! Treba još negde pijan nešto da izlaješ! BLAGOJE: Ja, za razliku od tebe, vladam sobom! I znam šta govorim!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
VEZ Krv mi veze vez po duši, strašću me životinja guši, i tka mi u život tlo: zavičaj moj, ravnicu što zre gde pijan raspasan seljak mre, u krvi što je svo dobro, ne zlo. Zato mi nebo svo mirno u osmehu izumre.
Zdravo, u sramu, pokoru, bedi, braća smo, braća! Zagreb, 1918. MOJA PESMA Duša je moja bogat seljak, pijan veseljak, u zavičaju.
On je dolazio pijan kući, ujutru, kad bih ja odlazio na predavanja, pozdravio me učtivo, ali držao čitave tirade protiv Srbije i srpskog
Pijem u slavu kola Banaćana. Nek se u mom vinu, što ga evo prosipam pijan, na vaš beo čaršav, zatrese sila očajne radosti, i stida, zatrese kolo uz besne poskočice.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
! I onda: čemu i našta Sve ovo? U tom ču kako iz bašte dolazi mutavi Vanko. I to peva. Sigurno pijan, kao svake subote od bakšiša što je dobio, slušajući po pijaci i čar šiji.
Ona se trže. Brzo se pokri i kao opasa. Ali odjednom joj dođe luda misao od koje se sva oznoji. Što da ne? Pijan je — i neće znati; polunem je — i neće umeti kazati! I što da ne jednom i to, o čemu se toliko misli, sanja?
Vanko došavši ovamo i videvši je, zaradovan što ju je našao, i pijan, srećan, mucao je i mimikom joj poče pokazivati od koga je i koliko danas dobio. — Ba... ba... ba!...
Ali se i to svekrovo poče kao zaboravljati. Sofka ga poče u sebi izvinjavati. Pijan bio i, možda, svekrva i aščika nisu umele kako treba da mu objasne, i zato on nije davao da ona sa mladoženjom ode u
što se, otkada je otišao tamo u han, ovamo bar ne navrati, ne dođe da se time, ne Sofki kao izvini za sve što je onako pijan radio, nego da komšiluk, svet, osobito njene, oca, mater i rodbinu, uveri kako ništa nije bilo! Ali bi i to.
Arsa, što nikad do tada, opi se na mrtvo ime. Nije hteo više ništa da sluša. Samo, onako pijan, na glas je pretio Ahmetu, Arnautinu, za koga je tvrdo verovao da ga je ubio. — Ah, Ahmeta! Ah, crni sine! Ah, psu!...
Ali kako! Uvek u noć, uvek pijan, uvek gotovo razbijajući kapiju, dok mu sluga Arsa dotrči i otvori. Čim sjaše s konja ispred kuće i uđe k njoj u sobu, a
Jer on, iako pijan, ipak se nije dao prevariti kao drugi muževi, kad je već grli, ljubi, nego bi naprotiv, u inat, da bi je još više
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako se ne mučio kao prtena žica itd.). Poređenja mogu da budu: a) prava (Ljut kao ris, Ušutio se kao miš u mučnjaku, Pijan kao majka,1 Zasukao brkove kao da će njima amove prošivati! Naivan je kao lisica: sve se prevari u svoju korist i tsl.
izdvojenih ili i izmešanih deseteraca služe guslarima kao šaljivi uvodni pretpev pri pevanju junačkih pesama (Lako ti je pijan zapjevati, / A žalosnoj majci zakukati, / Mladom momku poljubit’ djevojku; Teško vuku s psima drugujući / i junaku s
2) ŠALjIVI Ako je i skupo, ono i ne valja. Boli ga zub pa ramlje. Bolje mrtav pijan, nego mrtav trezan. Valaj si čojek, ako ja i lažem! Vredan za dva lena.
Odstupite nekoliko, mnogo vas je. — Pripovijeda se da je rekao nekakav pijan čovjek koji je pošavši da uzjaše na konja rekao: „Pomozite trista i sedamdeset bogonosnih otaca!
Volje ti je, pobro, da se opiješ, nego da groznicu dobiješ! Domaćine, pijan se valjao! Jesi li se već rasuo od veselja?! I vi ostali gosti, prišipetlje! Gle, kako su ušutili, pa navalili jesti!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
12 VIII. SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE. 13 IX. ZAŠTO U LjUDI NIJE TABAN RAVAN? 14 H. ŠTA JE NAJGORE NA SVIJETU? ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN. 15 XI. MEĐED, SVINjA I LISICA. 16 XII. ĐAVOLSKA SLANINA.
222 27. ĐAVOLSKA SLANINA. 223 28. ERO S ONOGA SVIJETA. 224 29. ŠTA JE NAJGORE NA SVIJETU, ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN. 225 30. ERO I TURČIN. 226 31. ERO I KADIJA. 227 32. HOĆE VODENIČAR U VOJSKU. 228 33. BEKRI-MUJO.
I tako ostane i do danas. H. ŠTA JE NAJGORE NA SVIJETU? ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN. Razgovarali se Turci u kavani: šta je najgore na ovom svijetu.
Onda ja, neznajući da je krmak pijan, | svrnem lulu, pa njega kamišem preko leđa, a on se ispravi, pa ni pet ni devet, nego raspali držalicom mene iza
“ 29. ŠTA JE NAJGORE NA SVIJETU, ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN. Razgovarali se Turci u kavani: Šta je najgore na ovom svijetu.
Onda ja ne znajući, da je krmak | pijan, svrnem lulu, pa njega kamišem preko leđa, a on se ispravi, pa ni pet ni devet, nego raspali držalicom mene iza vrata,
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Kujnu! Spavaću sobu! Čistu posteljinu! Poštovanje! Decu! CMILjA: Kad je tebi takvoj obećano brak, ili je bio pijan, ili lud, il si mu davala vradžbine! GOSPAVA: Nije vradžbine, budala, nego pare! A on da nađe onu klapušaru!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovde, zamišljen i zabrinut od moreplavanija koje mi je prvi red tako dugačko bilo, zabunjen i čisto kao pijan, i ne pada mi na um da nisam ručao; sedeći, naslonim se na zid i zadremam. Iza sna čujem šaptanje. Otvorim oči.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Može posao naopako da mi pođe. Izgubiću sve što sam do sada stekao. dobro je što ova budala Tola ćuti. Pijan je, pa drema. dosadilo mu da me ujeda za srce. Aćim će me nadživeti. Simki, vrata su tesna. Loš im je život.
štala je topla kao žena i kisela kao ona, konji su brzi, najbrži konji, pa ržu kao vetar noćas, mora je isterati, nije pijan, samo konje da upregne. Kuda će? I sluge spavaju, i sluge su noćas mirno spavale!
— Hajde, ne bulazni! Zna li Aćim da sam... bio pijan? — Celo selo zna da si se malo proveselio u čaršiji. Imaš i pravo. Seljaci, beslovesni, nek jedu kuršume.
S vilama na ramenu išla je brzo i teško preko njiva, kroz kukuruze. Aćim je u Palanci: kasno će doći. Đorđe je toliko pijan zaspao da se ni za večeru neće probuditi. Više je i ne muči. Oseća da će biti. Zna. U piću samo sebe satire. Spašće ga.
Ona je udesila da on danas sam plasti seno. Možda je i Đorđe posumnjao? Možda se on pretvara da je pijan i da spava? U Tolu odavno sumnja. Skoči, ostavi vile i jurnu natrag.
Sada, večeras. Mora, pa neka je i nož probode. Ne može kući prazna i sagorela. Odavde će pravo na obalu Morave. Đorđe pijan spava. Zasuzila je od mržnje. Čime je ona zaslužila takvu kaznu od Boga? „Ti si se umorila, idi kući.
Ubrzo je zatražio i drugi litrenjak. Bio je pijan. Pred njom nije krio suze. „Od muke“, rekao je. „Ih, čiča, kad bih ja imala para kao ti. Jao, šta bih ja kupila...
Aćim na prstima prolazi pored bačvare: da li je i danas pijan? Uzdržav a kašalj. Neka ne zna da otac sve vidi. I mrtvi brestovi na drvljaniku. Sakrio bi se od sebe samog.
Đorđe otvara kapiju. Jasenovi se okitili vrevom čavki. On polako i nesigurno korača. Pijan? posmatra ga i pita se Aćim. Mahnu rukom i strepeći ga pozva k sebi. Đorđe stade: da li zna?
Ne gleda u oca. Ćute. Aćim se koleba: kako da počne razgovor? Nije pijan. Zna, a ne raduje se. Nije njegovo. — Ovo je veliki dan za našu kuću, ovo je praznik, sine — pruži mu ruku da je
— Ne znam na koju noć misliš. Nisam samo jednu zlu noć s tobom imala. Zna, vrda, jeste. — Sećaš se, bio sam pijan... — Nisi ti jedared bio pijan. Nisam, ima pravo, sve bih dao kad ne bi bilo istina.. Kako to ne znaš, slepice? — ..
Nisam samo jednu zlu noć s tobom imala. Zna, vrda, jeste. — Sećaš se, bio sam pijan... — Nisi ti jedared bio pijan. Nisam, ima pravo, sve bih dao kad ne bi bilo istina.. Kako to ne znaš, slepice? — ...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ciganče, tako mi Baha! i ja sam međ' njima bio! No ti mi objasni sada: šta činim ovo, i gdi sam? Ja vidim da sam pijan, i ako - zašto bih krio? Dirnuo pehar nisam. V. Ilić LVIII SOK U širokom hladu palmine lepeze Leži lepa Naksis.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
spopade bes, oseti potrebu da se sa tim podrugljivim razmetljivcem obračuna, pa mu doviknu: „Misliš li, brajko, da sam pijan, pa da smeš sa mnom da teraš šegu. Varaš se!
razvalili nije se, na sreću, sručila u rov, čime bi neprijatelju olakšala pristup u grad, već se naslonila na bedem kao pijan na plot“”. Većnici počeše da se smeju. „Ali je“, nastavi Gerike, „ceo fortifikacioni sistem našeg grada zastareo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A ja sam se ljutio, bio sam besan, jer, časti mi, nisam bio pijan. Uostalom, fakt je, i oni to nikad nisu sporili, da se s one strane zida, u tajanstvenom selamliku Avdi-begovom,
Onda šta? Ili sanjam ili sam mrtav pijan. ’Ajde, mislim, da se uštinem za butinu, pa ako me zaboli znači ja sam.“ I stegnem koliko igda mogu.
Dakle ipak ne sanjam, onda sam pijan, stvar prosta. Pogledam oko sebe i vidim da su one prilike oko mene Francuzi. Prema tome, šta?
Koliko sam se, veli, puta morao da napijem kad mi se nije pilo, ili da se pravim pijan kad nisam, da noću tumaram sa mušterijama kojekuda, gde mi mesto nije, da osvanjavam, da pevam i da se smejem s njima,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kam’ ti žena, bre, da te obiđe?... Ala joj sevaju oči, pos’ joj njen! — viče mu jedan pijan žandarm. — A, hoće da ostane udovica — nastavlja Mitar. — Udaće se ona, ne brigaj ti...
Kakva je ovo težina u nogama, u rukama, telo obamrlo... a drže me nekakve ruke, tuđe ruke, nisu moje... A-a-a, pijan sam ... opio sam se, a oni hoće da me ubiju... da me ubiju....
Petković, Vladislav Dis - PESME
I očiju što ih vidi moja snaga. KUĆA MRAKA PIJANSTVO Ne marim da pijem, al' sam pijan često U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše, Zaboravim zemlju, zaboravim mesto Na kome se jadi i poroci zbraše.
I želeći da se zaklonim od srama Pijem, i zaželim da sam pijan dovek; Tad ne vidim porok, društvo gde je čama, Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Govoreći o preteranom samopouzdanju mladosti, gostioničar dodade da svako ima svog anđela čuvara, a pijan i mlad no dva, da ga pridržavaju sa obe strane.
Govoreći o preteranom samopouzdanju mladosti, gostioničar dodade da svako ima svog anđela čuvara, a pijan i mlad no dva, da ga pridržavaju sa obe strane.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ima ona djecu, kuću... — 'Ajde ti, Pavle! — veli mu i Cveta i krišom migne na Iliju. A Pavao, pijan, tetura se cestom. Na mahove zastaje i pita ih kao u čudu: — Što je, Cvijeta, tebi i Iliji?...
Pavle, teturajući, zastade i prisloni se uza telegrafski stub. —Pijan je! — opazi Cveta. —I mi se napismo...Pusti ga ! —Cvijeta! — okrete se Ilija ženi kad odmakoše nekoliko koračaja.
Biće da je pijan!... Ali gomila već ne prašta ni njoj. Tuku je i pljuju na nju. — Vištice ! Bezbošci! Divljaci!. Marko, preteći nožem,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Evo kako to opisuje narator Rajić: „Sve je mrmljao nešto nerazgovetno o nebu. Ja sam mislio da je on pijan, jer svi su ostali bili pijani.
glavi, na primer, prikazuje kako je na obali Rajne, pred nastup, gotovo slučajno poginuo Isakovičev sluga Arkadije. Pijan i uplašen, on je počeo da pada s konja: „Oseti međutim da klizi, zajedno sa sedlom, držeći se očajno za grivu“.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Zna vam ta šta je šapov, ili kapov; ona se drži svoga paorluka, što je od oca primila, kao pijan plota. EVICA iziđe napolje. FEMA: Eto, vidite, sad da ne svisnem od jeda. Druga bi načinila komplament, a ona...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Bolje da osta večno nekršten! Al’ šta ćeš? Kum, pijan, možda, U piću mu je ime nadenô, I sad ga Boškom zove Kruševac...
HASAN (u sebi): Ona je to Što mudrom Sulji umlje okači, Te sad kô pijan luta planinom. Golim rukama zmiju hvatajuć, Al’ pre će naći žaok škorpijin, Nego što s grudi sina divijeg Rumenu
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— upravlja nevešt i neuk mašinista koji je uz to još i pijan. I ja sam uveren da vlak još ne će zamaći ni tamo za ono brdašce, a kazan će mu pući i vlak će ce sav razmrskati u
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
! Komandir zaustavi konja pred njim, pa se obrati meni: — Šta mu je?... Ili je lud, ili pijan! — Jest, sad sam i lud i pijan.
Komandir zaustavi konja pred njim, pa se obrati meni: — Šta mu je?... Ili je lud, ili pijan! — Jest, sad sam i lud i pijan. Razoriste mi kuću, upropastiste mi sve, obrukaste pred celim svetom, i sad sam, naravno, pijan i lud!
Razoriste mi kuću, upropastiste mi sve, obrukaste pred celim svetom, i sad sam, naravno, pijan i lud! — U licu je bio crven od ljutine. Mi smo bili u nedoumici i gotovi da se vraTimo.
— Ura! — diže ruke uvis kapetan Bora. Iako već pijan, Radoslav mahnu rukama. — Zašto će vam to!... Aman!... Dosta! Bora pođe. Pri hodu se klatio. — S’ušaj...
Bora skoči. — Pazi ga... Uplašio se... Ha!... Znam ja, iako m-misliš da sam pijan — on se unese u lice veterinaru. — Jes’... A, š’a kažeš... nevini ljudi stradali... — Ja nisam ništa kazao...
Bojić, Milutin - PESME
Videh je u reci u dan pun i vreo, Gde se prozri, suncem prožmana do srži. I Gospod bi pijan kraj nogu joj mreo. Njen dah, me kô vetar iz pustinja prži.'' Zaćuta, jer pred njim crn se veo smače.
Izmrvljen i krvav, a pijan od zlosti, Ja osećam: ponor očiju me guta, A tvoj ludi tanac prožima mi kosti, Tvoj niobski osmeh mozak mi poluta.
keruvimskim jatom; Velikom i strašnom kletvom iz dubina Mrtvu bih te kleo lud od očajanja, Pio bih u bolu i, pijan od vina, Jecao u ponoć pesmu pokajanja; Luče nove vere hteo bih da dižem Za vekove nove kô znak vaskrsenja, Ja, što
Ćipiko, Ivo - Pauci
Krčmar se razljuti, ote mu je iz ruke i po volji naplati stari i novi dug. Pa kad se Vojkan usprotivi i, pijan, sasu grdnjama, ščepa ga gospodarev krčmar za šiju i izbaci napolje. Vojkan, posrćući, svali se u jarugu.
Petar ih ustavlja, a komšija Pavao, pijan, kome se već davno zamiču oči za Cvijetom, ljutit što ga Radivoj preteče, hvata je rukom, da je istrgne iz Radivojeva
— A j a čuo, — prihvati Pavle, — da je Vojkan, otac Radivojev, svekar joj, napastuje kad je pijan.... Ali, ko bi znao?
Ali, ko bi znao? Ipak, kažu da se jedne noći vratio iz varoši pijan kao sjekira, i, ne našavši u kući Radivoja, kradimice prilegao uz Cvijetu...
— Ali kako rekoh, vele da nije on kriv. Jedne noći ona ga namamila, kad Vojkan ostade pijan u varoši. Bilo te noći vrijeme, grmljavina, kiša, a đavo žena veli Radivoju: „Lezi uza me, strah me od vremena”. —Ih!
Činite vi, nećete se prevariti! Vojkan se vrati iz varoši kući po navadi pijan. Te večeri grdi djecu i psuje Petra, a sjutradan kad se rastrijeznio nije pošao da žanje, već ćutke pođe u varoš.
Razgovarali i šalili se... kao ugrijalo božje vino, bilo ga i suviše. Ilija je bio napit, ali nije bio pijan... A i vrijeme, brate, ugodilo, da bog pomože... I podrža tako, sve dok bijasmo na dogledu moru...
Evo, natrag nekoliko dana, odsječe glavu Radivoju, sinu Vojkanovu, što mu pijan reče da mu uvijek po štogođ od nadnice zakida.
A kad htjede fra Dane da se baci, posrne i zatetura... —Pijan je kao sjekira! — opazi otac Dionisije. A Maša kida se od veseloga smijeha. — Vrijeme je da se odlazi!
— Mene su osudili, — udara pijan šakom u sto — i još sudac veli: za ugled drugima! .... Čine račun on i pisar, i, bajagi, prenemažu se od čuda...
Petar onih dana prijetijaše da će gazdu ubiti, i zbilja jedne večeri, pijan, nasrne na nj, ali mu, pijanu, momci oteše nož, i, udarivši ga nekoliko puta, izbaciše ga iz dućana.
— Biće ga udario; jer sam čuo da je Joso jauknuo. — A što ti se čini, je li Cirilo bio pijan? — Biće... kopa se. — Dobro! — Diže se i nadviri nad zapisnik, pa se obrati mlađemu bratu. — Tako je! — potvrdi on.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bio je površan i to je sve. Možda čak i pijan, što me ne bi začudilo. Srećom freska nije na upadljivom mestu i priličio je daleko da bi se u polutami crkve sve to
mnogih, o dragocenom lepojku nije se ništa moglo saznati sve dok se odnekud nije izvukao (sa slamom u kosi, bunovan, pijan i raščupan) Mirčeta Klibarić, vojnik.
Dorotej pijan jaše pijanog Dimitrija i pijani Matija leži na zemlji, smeje se kao lud, u jednoj mu ruci čokanjčić sa rakijom (valjda s
leži na zemlji, smeje se kao lud, u jednoj mu ruci čokanjčić sa rakijom (valjda s rakijom, od vode sigurno ne bi bio pijan) a u drugoj pečena praseća plećka. Matija Pušila je i purnjala Dorotejeva naprava, krčkala je i šištala.
je shvatio zbog čega sam potišten, i kad je na njega došao red, izdržao je duže na mojim leđima, pretvarajući se da je pijan. Pokazao si mi, svetitelju, da su oni plemeniti, a da sam ja zavidljiv i zloban.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ciganče, tako mi Baha! i ja sam međ njima bio... No ti mi objasni sada šta činim ovo i gdi sam? Ja vidim da sam pijan, iako, zašto bih krio? Dirnuo pehar nisam. 1888.
Tako jedared pijan dohvati čelično dleto, I poče rezati mramor, bez misli i bez plana, Za nekom nesvesnom težnjom. I slika čudesne žene Iz
On se je sećao svega, I stid ga toliko uze: dođe mu da čisto bega! Ta, pijan da nije bio, on ne bi za carsku cenu Zborio onake reči, da kmetsku zavodi ženu I domaćicu česnu.
naže, Nogom mu udari trbuh, i kmet se od bola saže, I samo zajeca teško, silno se zaljulja tade, Izdiže palicu gore, al' pijan na zemlju pade. Podoban smušenoj mački, sad ćata ponova sleta, I upre kolena svoja o trbuh bednoga kmeta.
„Ne, to je božija volja,“ on tiho zboraše sebi, „Inače po krčmi pijan nikad se tukao ne bi'. Pa i kmetica, eto... On nije izreći smeo. „I ona da greši tako!
“ Zatim se naliza tako da pijan tiho se skljoka, Kad za sto, gde i on beše, četvrta pristiže oka. A ćata, smatrajuć boga kô zver il' slično
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vrativši se sinoć sa svoje šetnje, osećao sam se kao pijan preda mnom su treperili bez prestanka Sunčevi zraci plavetnilo neba i belina snega; zato nisam mogao da Vam pišem.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Bio je nekada vrlo lep, što se i sada primetno vidi. Koščat, i ima punu, kratku bradu. Omiljen kod sviju. Pri ulazu, pijan i zavaljen, peva: Katarinče, devojče, Ajde da se zemame. Kako da se zemame, Kad si pare nemame?
Gadno. (Hvata se za čelo, pije): Pih, pih, pa bar da se potukoh sa slugama, da polomih, načinih kakav rusvaj pijan, nego, nego pokvaren, fukara! Pih! (Pije): Ja sam mislio na nju, hteo nju, i time da im vratim sve dobro. Ba!
STANA Pa znaš, Saroš. TAŠANA (radosno): E, je l’ se istreznio? STANA More izgleda da nije ni bio pijan. Sav se nekako izgubio, pomeo. TAŠANA Dobro, neka dođe. Samo da mi opet koješta ne govori. STANA More kako!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Ako je nered na stolu za krojenje: „Je li zemljotresa bilo ovde?” Ako pijan čovek na ulici tetura i zapleće: „Ovaj misli da po zemljotresu gazi.
— Pre smo te reči s radošću izgovarali, a sad ih se grozimo. Moj Vasa je propao. Uvek pijan. Doktor Mirko se dosta mučio oko njega, držao ga i u svom malom sanatorijumu, badava, Vasa bez pića više ne može...
Došao je čak i jedan Mađar da čuje Pavla. (Posle se saznalo da je bio pijan.) Veče je ispalo sjajno, prihod društva bio kakav nikada.
Kaplar Radovan priča mi, kaže, „Pre tvog očuva, dvojica su nam starešina poginuli. Jednoga je zaklao pijan apsenik, nisu ga dobro pretresli, imao je nož...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Lirski pesnik N. N. jedno jutro, trešten pijan, sreo se sa svojim budućim biografom. Veliki pokojnik bivao je često puta u životu svinja, ali je ovom prilikom
na dnu zašiljena a u vrhu proširena, koja se pod udarcima biča divno okreće, a ako je ne udaraš, klone na zemlju kao pijan čovek.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Pa zaslužio sam... — E... baš! — Luka se povede, ali ga Isajlo zadrži. — Je li... a... zaš’o sam ja p-pijan? — Zato što imate pare, gospo’n poručnik. I ja bih, ali nemam. — E... kad je tako... na!
Toplica govori da bi Živadin čuo: — Ama ženska lepo igra nego on pijan i kvari. Živadin se u igri zanese i uzviknu: — Primi! — i namerno zgazi Toplicu na nogu.
Zar ne vidiš koliko je i on užagrio očima kao mačor — veli Toplica Živadinu. — Nije valjda lud. Nego ti si pijan, te ne vidiš.
A major Panta okupio oko sebe četiri starije Engleskinje i nešto im objašnjava. Kosta „Turčin“ već pijan, ali je još toliko svestan da su tu komandanti i klati se sam u jednom uglu.
A on htede malo oduške! — pa se obrati Kosti: — Druže, hodi ovamo! — Ama šta će ti, zar ne vidiš da je pijan! — ljuti se Dragiša. — Njihovi su pijani još više... Kosta prilazi polako, natmuren.
Mogu samo oni nas da se plaše, a ne mi njih. Bilo je tu Francuza, Engleza, crnaca, pa čak i jedan naš potporučnik pijan, a neka ženska mu sedi na krilu. Odmah nam priđoše dve... „Kapele“... „Groblje!“ „Kalisperos“ — reče jedna.
Petrović, Rastko - PESME
Mati me nije kao vučica jezikom umila Ni dopuzih do njene dojke pijan od svetlosti Pa ipak pogledom svojim bola pitomost moju je ubila Il uzburkala divlju mržnju moje mladosti Na svaku novu
da se budi ono što tako davno začma U krvi našoj, majko, u praotaca noć Neumitno, đonom ću gaziti polja ječma I pijan od besa juriti kroz ravnicu tu krečnu Jezika otečenog kukati i biti žedan sve većma Da izvršim već jednom Osvetu onu
”Bio si pijan od mladosti, il sumoran od brige, Po čelu mračni ožiljci, tu neba trag i kacige, Ruke ti pune žuljeva od naslanjanja na
Nit me je mati, ko vučica, jezikom umila, Nit dopuzih do njene dojke pijan od svetlosti; Pa ipak, pogledom svojim bola, potmulost mi je ubila, Il uzburkala divlju mržnju moje mladosti Na svaku
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA (zaustavlja): Stojte! Kude! POLICAJA (uplašeno, ponizno): Šta ćeš da radiš, gazdo? Nemoj, gazdo! Pijan si! MITKA (poteže jataganom na policaju): Nesam, bre, pijan! Nego — srce mi se iskubalo. Ništa neću da činim.
Nemoj, gazdo! Pijan si! MITKA (poteže jataganom na policaju): Nesam, bre, pijan! Nego — srce mi se iskubalo. Ništa neću da činim. (Pokazuje na Koštanu.) Došja sam da gu darujem.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad ga biđe Strahiniću bane, te mu selam turski nazivaše, pijan derviš okom razgledaše, pa mu mučnu riječ progovara: „Da si zdravo, deli-Strahin-bane od malene Banjske kraj Kosova!
Kad se Musa nakitio vina, onda poče pijan besjediti: „Evo ima devet godinica kako dvorim cara u Stambolu, ni izdvorih konja ni oružja, ni dolame nove ni
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ne, ne! Vidio sam dosta konja, goveda, dvoje-troje magaradi, ponekog mačora skitnicu i tebe, kneže, kad si, pijan, pao s mosta i valjao se kao... kao...
— Samo nek je iz rakijske boce — dodade stražar i zahrka. Tek tada Nikoletina opazi da je stražar podobro pijan. Bazdilo je iz njega kao iz bureta. Nikolin vod srećno je prošao kroz pećinu i u ponoć se prikrao logoru Tepsiji.
u kom dućanu ima šarenih marama i drugih besposlica za njenu dušu, osjeća još po koraku da li se njezin starac vraća pijan ili ljut. Još ovako mala, kao ova Lunja, ona odmah zatreperi čim se u blizini pojavi nešto novo i neobično.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I nije znao ništa u sebi da će što zgrešiti; zaneo se je bio kano kočijaš kad je pijan: kola mu nahero hode, štono je duša s telom.
Hvalilac zlu, gore muka podpada pače zločinca. Sit gladnu ne veruje, ni pijan trezna počituje. Mudra čoveka bolja je zloba, nego suluda milovanje. Zlo po zlu delu imena mu je spomen.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
do ajnlegerke, nego do urednika, jer je — pisalo je u listu — direktor i glavni naš urednik svu noć lumpovao, i sad, pijan kao zemlja, spava, i ne zna ništa ni za sebe, a kamoli za list“.