Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Onome koji plače) Tjera Plačko goveda I babinu junicu; Zakla baba junicu, Dade Plački kapicu. Ode Plačko plačuć’ I kapicu žvaćuć’!
(Onome koji plače) Tjera Plačko goveda I babinu junicu; Zakla baba junicu, Dade Plački kapicu. Ode Plačko plačuć’ I kapicu žvaćuć’!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
DRUGE BAJKE Sadržaj ZLATOPRSTA 3 NEBESKA REKA 7 VRAPČEV DAR 9 ZAČARANI ČIČAK 13 TATAGINA DECA 16 ZVEZDANOVA TAJNA 20 PLAČKO I SMEJAČKO 26 JASENOV LIST 29 ZLATNA KRABA 30 LOKVIN CVET 34 TAŠKO ORAŠKO 36 TALAS I STENA 40 VODENI CVET 43 GALEBOVA
Ali, ko je u pravu niko ne zna. A i što bi? To je bila, pa i neka ostane, Zvezdanova tajna. PLAČKO I SMEJAČKO U vreme kad su svetom letele srebrne pčele, u Ulici kestenova rasla su dva dečaka.
— Gle, idu Plačko i Smejačko! — uzviknu jednoga jutra časovničar iz susedstva. Uzviknuo je to samo jednom, ali nadimak se sam od sebe
Je li im prava imena ukrao vetar? Ili su sama nekud odlutala? Ko zna. Dečacima to nije smetalo, ali Plačko je stalno bio nezadovoljan, stalno imao usta spremna na plač. Mučilo ga je sunce, mučila kiša, mučila škola, igra, jelo.
— Zašto moraju? Miševi, ptice i puževi ne idu u školu, pa žive. Kad bismo bar bili puževi! — uzviknu Plačko zatreperivši od svoje strašne želje. — A?
Joj, kako je uživao Smejačko klizajući se po travi nakon kiše, kako jadikovao Plačko: — Ovo je grozno! Ovo je još gore nego ići u školu!
Bar da smo ptice! Leteli bismo kamo hoćemo, niko nam ništa ne bi mogao! Još i ne doreče Plačko svoju želju kad oseti da se s njim nešto čudno događa i htede da pobegne u ljušturicu. Ali, gle!
Pužić od muke zaplaka i vide kako na stazi pored njega skakuće vrabac, i smeje se: — Ne pravi od sebe budalu, Plačko! Ko je još video pticu u puževoj kućici?
Ko je još video pticu u puževoj kućici? — Smejačko radosno zaleprša krilima i polete uvis, ali Plačko ni da se odlepi s mesta. Žalosno opuštenih krila samo se vuče po stazi, i pišti: — Kako da poletim?
Ulica kestenova bila je puna ludi. Zabavljalo ga je da ih posmatra i prepoznaje. Ali zašto se Plačko ne miče? Smejačko taman htede da pozove drugara kad se na stazi pojavi mačka.
Ali zašto se Plačko ne miče? Smejačko taman htede da pozove drugara kad se na stazi pojavi mačka. Sav užasnut, Plačko prhnu uvis i zajauka: — To li je život ptica? To? Bole bi bilo da smo ribe!
To? Bole bi bilo da smo ribe! Do njih ne dopiru ni mačke ni domaći zadaci! — ne verujući samome sebi Plačko opazi kako se vazduh oko njega zgušnjava i pretvara u vodu.