Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dok već u neko doba potrčasmo moliti i Stevu oturismo, te pobeže, a on krdžalinku do̓vati da ubije, a Steva se umeša u vojnike i tako se spase.
To sva vojska veće doznade, i kao gromom poražena ono veče sva pobeže niz Savu. Ovim načinom ostanemo ja i kapetan Jovica Milutinović, sadanji člen suda valjevskog, u našem šancu sa 18
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Počesto se obzirala i osluškivala. U kući se diže čitava vreva. Živan praska i viče, rekao bi, sve pobi. Dvoje dece pobeže napolje plačući. Radojka okupi ovce malo brže, samo da odmakne, da ne čuje taj rusvaj.
— Bež', Strahinja! — vrisnu Radojka, pa pobeže k ovcama u stranu. — Kući se vuci! — dreknu Živan na nju, pa polete k Strahinji cičeći kroza zube: — Stani de, lolo,
Stamena vrisnu uplašeno, ispusti luč i pobeže nekud. Vuja ode gore u kuću, pa, kročivši jednom nogom na prag, upita: — Popo, hoćemo li spavati?
— reče Vujo čisto veselo. — U tim ritama? — Jest, bogami! — Pa? — upita pop i nabra obrve. — Nešto vrisnu i pobeže! — Ih, bruko moja! — uzviknu pop i pljesnu se rukom po kolenu, pa ljutito priviknu: — Pusti uzdu tom konju, ludače!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On dokopa kapu, koja mu beše cpala c glave, i pobeže... Za trenuće oka bio je u lugu... Jurio je kao mahnit, besan, otrovan.
Stanku zastade zalogaj. Kao da mu neki dokopa srce i trže ga, takav bol oseti. On skoči i pobeže napolje. — Ej, more! — smejao se starac. — Bajagi stidi se, a ovamo bi poleteo četvoronoške da se ženi!...
Idi, Simo, idi!... Sima ne umede čak ni sakriti radosti što se otrese tako lako Alekse, nego prosto pobeže. Aleksa saže glavu i osta na mestu kao ukopan!... Zatim priđe k sovri, pa se surva na nju i zaroni glavu u ruke.
Jelica je drhtala. Kao u groznici probunca: — Sad me više ništa ne pitaj!... Valjda sad sve znaš!... Pa pobeže krevetu i zaroni glavu u jastuke. Krunija se zabezeknula. Nadala se svemu pre negoli tome. Ali je srce majčino meko.
— Čuvajte svoje glave! — reče Nogić. — A koja mi je vajda i da je čuvam ako mi je suđeno!... Od sudbine se ne pobeže!... — A pobeže, brate, ja!... Ne idi mu na veru, veru mu njegovu!... Dođi, brate, k nama!...
— reče Nogić. — A koja mi je vajda i da je čuvam ako mi je suđeno!... Od sudbine se ne pobeže!... — A pobeže, brate, ja!... Ne idi mu na veru, veru mu njegovu!... Dođi, brate, k nama!... Gora nam je i otac i majka!...
O sebi, o ubistvu Stankovom, o Jelici, o Kruški... o svemu... Pa to ode u beskonačnost... Misao beše moćnija, i ona pobeže... On je težio za njom, ali je zaostajao... I ovlada njime neko čudno neraspoloženje. On oseti ravnodušnost prema svemu..
To je bila glava Ibrina. — Harambašo! — reče Jovica. — Od danas slavim današnji dan. — I ja — reče Jovan. — A Lazar pobeže? — upita Stanko. — Sigurno. — Baš da ne uteče! — reče on, a usne mu poigravaju. — Pobratime! Surepe! Zavrzane!...
Kao mahnita jurnu i pobeže... Ali Stanku to osta u pameti. Dosta puta u nesanim noćima mislio je o tom mladežu i grudima, a sad sve mu to izide
Oni potegoše sablje i Kulin skrši Lukinu sablju do balčaka... Kad se Luka vide na nevolji, on skoči s konja i pobeže u čestu. Turci se skleptaše oko bogatog takuma na konju, a Kulin se naturi za Lukom.
Aleksa dodade više u šali: — Pa dobro... dobro!... Pusti joj barem ruku. Jelica, kao oprljena, trže ruku i pobeže u kuću! A on osta na mestu kao okamenjen od stida... — Eh, eh, eh... dobro... dobro!... Nego, hajde u kuću!...
Turčin se izvrte, jaučući, a on skoči s konja i pobeže u neki čestar. — Alal mu vera! — reče oduševljeno pop Miloje. — Ja posle nisam tu bio — nastavi Stanko — ali čuo sam,
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I odmah zatim ču se strašan tresak, i poleteše crepovi od tresnutog lonca na sve strane po kujni. Melanija pobeže u sobu, a Erža, bojeći se (iz iskustva) da njoj koji drugi ne poleti o glavu, pobeže u avliju pravo kamari slame, da
Melanija pobeže u sobu, a Erža, bojeći se (iz iskustva) da njoj koji drugi ne poleti o glavu, pobeže u avliju pravo kamari slame, da načupa slame za pećku.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
“ A jedan dečko zastade, zapilji se u Jurišićev šešir koji je mrdao pa pršte u smej i pobeže. I dve žene s korpama obiđoše ga obazrivo i sa strahom.
Pst! Kukavica kuka. Gde je moja senka? Gle pobeže u bezdan vremena, kao u muziku pobeže moja senka. Muzika! Kao neka bića koja sve znaju, sve osećaju.
Pst! Kukavica kuka. Gde je moja senka? Gle pobeže u bezdan vremena, kao u muziku pobeže moja senka. Muzika! Kao neka bića koja sve znaju, sve osećaju. To moj voz hukće, juri kroz crnu tamninu noći.
Ajd, odgovorite mi! Onaj čovek pobeže užasnut. — Gospodine, vikao je on za njim, gospodine, ja tražim službu. Ja se ubih cele noći tražeći službu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nisu ga pitali ništa, ni na budimskoj obali, kad je iznosio robu, pa se, iznenada, zalete i pobeže. Gledali su za njim začuđeno, ali nisu vikali.
Kad je Sunce granulo, Isakovič vide i jednu srnu. Bila ih je pustila, da joj priđu, sasvim blizu, a pobeže, kao ždrebe, tek kad je Pavle, prema njoj, blago, ispružio ruku.
A u idućem trenutku pobeže, kao da će da je odnesu. Pavle, u tom trenutku, začu nečiji smeh, i ugleda, u prozoru, lice jedne mlade žene, i
Teodosije - ŽITIJA
njim veseljahu pospaše, sa malo svojih ljudi koji su čuvali tajnu njegovu, za vodiča Boga sa inokom ima jući, begom bežeći pobeže. Kada je svanuo dan, blagorodni stadoše tražiti gospodina svojega, i gle, nigde ga nisu mogli videti ni naći.
— O, nevolje od tebe, gospodaru, šta ovo učini nama, jer grči si nam sad posle nalaska nego kad pre toga od nas pobeže! O, nalaska goreg od gubljenja! O, rizo, željenoga, željnima zapaljenje! Kako da te ponesemo?
Ovo govoreći skoči na njega, kao da će ga udariti. A ovaj obuzet velikim strahom, pobeže od njega, i iskočivši iz lađe u Lavru bežaše, a oni protivnici, Bogom zaboravivši, u taj čas ništa ne re koše starcu.
I odmah kralj Radoslav izgnan bi, i pobeže u grad Drač. Ali mu zbog lepote žene njegove stadoše zavideti, i posle kratkog Vremena bi lišen te zlonaravne i lukave
Mnogo zbog toga tužaše, govoreći: „O, kako mi se velika napast, ova žena, dogodi!“ I pošto mu dojadi, ustavši jednom pobeže. A sestra njegova, osetivši, kolibu bez ičega ostavi i za njim pođe.
u pešteru, dvostruki napad — anđela s mačem i starca s močugom — zmija ne podnese, nego sa vrha peštere niz provaliju pobeže i neznano kud u begu bežeći otide. Arhistratig reče starcu: „Mir tebi, dušo koja tražiš Gospoda!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sam ga je Profit unutra doterao, što su frajle primetile, i počnu se grôtom smejati. — Ao, vraški mačak, pobeže mi u sobu! Oprostite, frajlice!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Uplaši se da je ne uhvati sa nekim slugom, lađarem, ma s kim bilo, i pobeže. No kad se po drugi put vrati i vide je sa malim detetom, malne zaplaka.
Kad joj beše sasvim pozlilo, ne samo da opet ne pobeže, već konačno zastade kraj njene bolesničke postelje. Satima je tada držaše u naručju, kao u nekom prijatnom zanosu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kupi kanarinca sa kavezom, pa posle, ne znajući ni sam šta će s pticom, pokloni sve skupa nekoj staroj gospođi i pobeže smejući se posle ko zna koliko vremena, kao dečak. Odlazio je u nove četvrti. Pravio sve duže i duže ture.
Matavulj, Simo - USKOK
Reci junački: „bih“, pa pobjegni ženski!... Evo, na! I knez spusti ruke. — Bih! — viknu Milica i pobeže. — A, kučko jedna! — viknu Krstinja, koja bješe izišla kolibe i čula pošljednje riječi... — A, kučko, hoćeš mi domazeta!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Već pobeže, oj nesrećo, na kraj sveta, oj nevoljo! Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu! O pravom smisl
Radičević, Branko - PESME
Glede toga pa onoga, Al' nema im tu jednoga; Polomljene guje leže, Ma najljuća — da l' pobeže? Ne mož' biti, baš nikako, Jera ranjen beše jako, Kako pade, zgledaše ga, Ma ko ono bi kraj njega?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
žena pa čak kijanje popino, njemu se nešto smrče, usta ga zasvrbeše i pognuv glavu, odbacujući od sebe rukama nešto, pobeže čak iza kuće, samo da ne sluša ono: — „Da li te je žalba...“ Koje se tako tužno, i otegnuto razlegaše u ovo svanuće.
Oči ti behu kao potamnele i prevukle se vlažnom maglicom. Priđoh ti, ali me ti silno odgurnu i kriknu. — Ne! — I pobeže. I od tada se ti preobrazi. Sam ti hod postade oprezniji i mekši.
ali kad spazi čak i krupne, vruće suze kako iz starčeva oka kaplju i padaju mu na ruke, on ustuknu, prepade se i pobeže iz sobe.
Ni sama ne znajući zašto, gotovo pobeže, od njih, ostavi ih i brzo se vrati u kuću. Tamo je opet svuda bio jak miris od jela i prolivena pića. Ušla je u sobu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Istoga trena provali voda, veselo točak poče da igra, poskoči Žuća, pobeže Toša, oba ih zali nestašna čigra. A mlin zabruja ko nikad prije, polete žrvanj ko konjic propet.
“ Kolibri šaren, ko leptir bajni, treperi žurno krilima sjajnim, pa ujki javlja začuđen svet: „Pogledaj, s grane pobeže cvet!
Začas ti kožu sa leđa skinu. Zamisli: čelik, drvo! Ovoga, bogme, ne čeka brat, inače — ode vrat!“ Pobeže vujo, al gledaj čuda, sada se medo javi: „Kakva je ovo ponoćna luda, neki budalaš pravi?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Čekni de ti Peru pisara, ček!... On će tebe ’nako znaš... kâ pogaču od belije, sve oko ruke... Ljubica pobeže u kuću, zaključa se u svojoj sobi, pade na svoju devojačku postelju i gorko zajeca ... »Bože, šta je ovo ?
Ona vide da Velja hoće da ubije Stojana, pa pobeže u školu; tu je opet obuze mrak i ona produži spavanje... Izjutra se probudi s jakom nesvesticom i glavoboljom, ustade
A ona, ne vidi se... samo se šareni i beli nekakva masa na krevetu i razleže se vrisak za vriskom... Gojko pobeže od prozora i više ne priđe tamo. Čim bi čuo vrisak, on bi bežao dalje, dalje... i gledao bi začuđeno, preplašeno.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Nije, nego ne sme na prazan stomak! Ti glumci nikad nemaju para za hranu! GINA: Pobeže čovek od smrada tvoje rakištine! BLAGOJE: Ovo miriše kao ambrozija! GINA: I jeste mi ambrozija!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
No gle, Vidronja sve više uzmiče, što to!... Strašno je videti — njihov ratoborac pobeže, a protivnik posle nekoliko skokova, napušta ga gordo i prilazi njima.
— A onaj nam pobeže... Despić — reče kapetan i prekorno pogleda one, koji su ga, bez sumnje, propustili. Zatim se okrete Ljubiši: — Sutra
— Da nije o Justinijanu? — Mogućno, ali mi je ceo san bio nejasan, — reče mu ona, nasmeši se i pobeže među drugarice. On ostade još više začuđen i uveren u svoju staru sreću.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Odgurnu toga reakcionara i prišipetlju staroga režima i polete na ćir-Đorđa koji pobeže za kelneraj a gurnu pred Sretu Zaca. — Šta ti je, učo! Umiri se! — viču svi. — Učitelju, što praviš!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Bojala se da se ko otuda iz onih otvora i rupa ne pojavi. Zato, pored svega što nije htela, što se ustezala, ipak pobeže gore. I tamo, u sobi, do prozora, na minderluku sede međ crvene i meke jastuke čupavce.
Magda, ovamo u kujni, tri puta se spotače i od uzbuđenja saplićući se, čak i razbivši jednu testiju, pobeže u baštu, iza kuće. Tamo na kapiji ču se neki tih, miran glas: — Kako ste? Jeste živi?
Ali i ona se pribra. Ne ustuknu. Još manje, kao što bi druga, da pocrvene, zamuca i od stida pobeže, ostavljajući roditeljima da mesto nje oni odgovaraju.
na taj glas svirke, iz komšiluka, tobož zbog vode sa njihovog bunara, počeše da dolaze žene, ona, kao da se sakrije, pobeže, uđe u kuću. I tamo u kujni, da li od radosti, sreće, ili ko zna zbog čega, briznu u plač.
Sigurno ih je u sama prsa efendi—Mitina bacio, jer tako jetko i prezrivo viknu: — Na! Otac joj sa kesama kao pobeže. Ali, da se ne bi primetilo da beži, jednako se oko sebe zagledao, tobož ispravljajući svoje ugužvane čakšire.
Zato beži, čedo, idi od njega. Ali kad Sofka nikako ne hte da ide, pobegne | od Tomča i njih, onda ona svekrva čisto pobeže.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“. On viknu, a zec se poplaši i pobeže. O SVEŠTENIM LICIMA Ja ću, duhovniče, uzeti srebarce, a ti nosi rebarce kud ti drago.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sirota žena jednako je žalila za zmijom i plakala gde joj Bog ispuni želju te rodi, pa joj porod pobeže neznano ni kud je ni kako je.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gadno mu je i neizdržljivo žalosno, ostavi priznanicu na stolu, brzo uze svoje stvari, strpa kesu u džep i bez pozdrava pobeže napolje. Mijat polako upreže konje. — Požuri! — viknu Vukašin i pope se u sanke.
Ja sam dvorski sat! Cik-cak! Zgađen, Đorđe gurnu sto na njega, a ovaj pobeže pod susedni sto. Kafedžija Ika pritrča, uhvati ga za vrat i, kao mačku, izbaci kroz vrata njegovu vrisku, duže postaja
Ruku mi mojih, jer njih sam navek najviše voleo, lepo sam video, pri bistrom umu sam bio, tada, kad sunce pobeže iza oblaka, zemlja se naljuti i sva postade mrka. Veruj mi, nije mi u naravi da lažem.
hoće da vikne da je kobila osedlana, vidi ih zanemele i sučeljene u ćutanju; u čuđenju mu se otvoriše usta i zviždanje pobeže u njih. Svanulo je. Iza jasenova donji rub neba pripaljuje sunce. Jedna tanka i nežna zraka osta na Đorđevom licu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ej, ti tamo, vrati mi loptu! — mališan nahrupi unutra i, ugledavši devojčicu, ustuknu, zaprepašćen, zgrabi loptu i pobeže.
S vremenom se od njega stvori lokva, izraste trska, a riblji narod pobeže pred silovitom najezdom žaba. Tek sada je brdo likovalo: — Pogledaj se, nemaš ni riba, ni cveća, nisi ništa!
Lokvin cvet. Lokvanj! — Od dodira sunčevih prstiju Bela žaba oseti kako počinje da se menja, a žablji narod u čudu pobeže do dna lokve, i zavuče se u mulj. Ko zna koliko je tamo ostao?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
ulicom, a crveno uniformisani vratar kovnice i njen plavo odeveni služitelj krenuše u pravcu krčme, on isprazni čašu i pobeže.
voda stizaše do kolena i zamolih ga da se tu ispruži da mu pokažem plivačke pokrete, njega obuze neopisan strah i on pobeže glavom bez obzira“. Faradej koji je pažljivo slušao moju priču, poče da se smeje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ruku što su branile, pa naže da beži očajno gonjena nekolicinom; onda druga, sa jednom cokulom u raskrvavljenoj ruci, pobeže na suprotnu stranu, pa treća sa nogavicom jednom od čakšira i gomila se rasturaše jureći u strašnom besu na razne
Uđem ja unutra i sav srećan hoću da je zagrlim. A kad ona vrisnu i pobeže od mene kao, daleko bilo, od leša. Posle se ipak povrati, čudi se šta to može biti s ključem i traži da ga vidi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Istoga trenutka grmnu puška kod velikih vratnica, i hajduci ugledaše svoga stražara kako preskoči vrljike i pobeže kroz kukuruz.
— Ja sam... Simo. — Šta je, Simo ? — Pantovac jedva živ pobeže... Juče, čim se saznalo da je Mita poginuo, oni se iz sreza ustumaraše.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U onoj vrevi izmače se Cveta iz Ilijinih ruku i, u samoj košulji, pobeže nekamo iznad kuće. Ali Pavle, udaren pločom u glavu, onesvešćen, ostade ležeći na zemlji, i ljudi sada mirno gledaju
Marku i, ne rekavši reči, ispruži ruku ispod tunike, zamahne snagom golemim kamenom i, shvativši Marka čisto u glavu — pobeže... Momče jauknu, zatetura i pade na zemlju...
Ivo, iznebušen, postiđen, ne zna da se brani. Jelka se izgubi u gomili, a on pobeže u baštu. Prokazaše ga. Beše kažnjen oduzimanjem hrane i klečanjem za vreme celoga ručka. Osle se mali Ivo očito bunio.
Još se po navici molio, ali sve ređe i ređe pohađao oltar Prečiste device. Jednoga dana pobeže u varoš da potraži Jelicu; nije je već video od one subote. Behu joj zabranili da u seminarij dolazi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Zatim najedanput skoči, otrže se od mene, pobeže dva-tri koraka, prileže potrbuške na travu, jednu ruku diže kao da nekoga, ko leži pored njega, miluje po glavi i reče:
Ćuti... Pa pošto je tako malo poležao, on viknu: — Bu, du, ete Turci, vatra, beži.... Skoči i pobeže u mrak. Pošto sam se malo pribrao, pođem za ovom detinjom prilikom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Drugi viču: — Evo je... — Teraj otuda... — Sad je pod krevetom... — Pobeže! Larma se prenosi na suprotni kraj paviljona, neko otvori vrata i pseto izlete skičući. Naskoro se paviljon umiri.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Selo je blizu. Odmah iza doline. Kad je muž gledaričin vide, pozna, on od iznenađenja, radosti, pobeže. Posla svoga brata iz obližnje avlije, s kojim se odskora odelio, otkad mu žena postala gledarica i počela naglo da se
Stanković, Borisav - TAŠANA
Iz daljine se čuju puške i halabuka. Ulazi jedan bratstvenik. BRATSTVENIK Mladene, pobeže nam Saroš. Begovi ga opkolili i na konjima odjurili s njim. Ne mogosmo da ih stignemo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Ali palanka, pogođena u savest, nema radoznalosti. Na taj glas, sve pobeže s prozora i sa kapija. Niko nije gledao ni video kad su krivce sprovodili.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Rekoh vojnicima da vežu konje i neka beže uz onaj krš. A ja potrčah u pravcu kuda pobeže magacioner. Ugledah zaklon i sa ostalima skočih u rupu... U našoj blizini prolomiše se eksplozije.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, kad ga vojnik upita šta je, on saže glavu. Zaista, šta je? Čije je lice u mraku, u brzini navukao? Pobeže iz rova, praćen vojničkim vrelim psovkama, ali srećan što je i ovo lice privremeno.
— Duhovi na tavanu! — kriknu užasnuta mišica i sav mišji narod pobeže iza grede. Ubrzo su to učinili i pauci. Jedino niko nije mogao da otera vrapce, koji su neumorno ponavljali da se ruši
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
U cik-cak Al mi pobeže za dlak Že za dlak Ja mu rekoh O RAČE DORUČAK NAM IZMAČE OSTADE NAM PLIVANjE JEDINO UŽIVANjE Jednom kad je cvao
se poput paše Svi se samo mene plaše Dosta mi je ove slave Priznanja će da me smlave To miš reče ispred mačke Pa pobeže naglavačke Dosta mi je veličine I svega što hrabri čine Hoću malo da se bojim Da osetim da postojim Reče mačka
mi je veličine I svega što hrabri čine Hoću malo da se bojim Da osetim da postojim Reče mačka ispred kera Pa pobeže u dva smera Šta mi treba da se prsim Drugima račune mrsim Hoću straha da me drma Da se tresem iza grma To pas
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
je; zemlja telo je, tome telu sveća je more, s kojim no vode videše u Jordanu Boga i uplašiše se: more vide, te pobeže; položi na more svoju ruku, na to teško bi moru, te reče: Od snažne tvoje ruke odoh ja i nesta me!