Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
i odbrane ili dostizanja nekog cilja (ovo može imati više sekvenci), sledi proglašenje pobednika i, konačno, kažnjavanje pobeđenog. Ceo ovaj ciklus obično se ponavlja više puta, dok igračima ne dosadi.
U ovim „muškim“ igrama izgleda često kao da cilj igre i nije toliko pobeda, koliko upravo kažnjavanje pobeđenog (tabora ili pojedinca). Pravo kažnjavanja, koje se pobedom u igri stiče, ima funkciju nagrade.
Kazne su često vrlo neugodne, surove, u vidu nanošenja fizičkog bola, moralnog degradiranja pobeđenog (ili i jedno i drugo). Od fizičkih kazni najčešće se pojavljuju sledeće: „pet udaraca“.
„određen broj čvrga“, „packe“ itd. Moralno degradiranje i ismevanje pobeđenog vrlo je maštovito i raznovrsno: nadevanje „ružnog imena“, „jahanje“ na leđima pobeđenog, „garavljenje“ lica, zahtevanje da
Moralno degradiranje i ismevanje pobeđenog vrlo je maštovito i raznovrsno: nadevanje „ružnog imena“, „jahanje“ na leđima pobeđenog, „garavljenje“ lica, zahtevanje da gubitnik „laje oko kuće“, da traži ustima prsten po mekinjama ili po pepelu, vučenje
„garavljenje“ lica, zahtevanje da gubitnik „laje oko kuće“, da traži ustima prsten po mekinjama ili po pepelu, vučenje pobeđenog za nos itd. Za igre nadmetanja karakteristično je veoma brzo i relativno lako smenjivanje uloga.
Društvene igre s pravilima, igre nadmetanja i menjanja uloga (od pobeđenog do pobednika) predstavljaju važno sredstvo prevazilaženja egocentrizma i aktivnog uključivanja u grupu.