Jakšić, Đura - PROZA
Ja se ne sećam njezinih izraza, ali izraza lica njenoga nikad ne mogu zaboraviti: pobledela bi kao list hartije i onako tek poluglasno govorila bi za sebe: „Prokleti!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zaobišla i stala tu. Čeka me. Naslonila se leđima o stablo i rukama se pridržava za grane. Pobledela, samo joj usne rumene i nabrekle. — Što se ljutiš na mene? Ne ljuti se, živa ti majka!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Hodala je dakle samo po sobama. Videla je i sama, a videli su i drugi, da se mnogo promenila. Opala, pobledela, u očima dobila nešto suzno sjajno, lik ostareo i dosta se smreškao, ali u crte ušao onaj fini sklad koji se javlja kad