Jakšić, Đura - PROZA
ga, prevrtaše u suvim rukama, pa nekako neveselo progovori: „Pre nekih vremena beše i ovo vrano kao zivt, a sad je pobledelo, kao i lice što sam ga juče u ogledalu video... Kažu: bog! Božja volja...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Samo je vetrić nemirno šuškao po zelenom lišću... Sunce je peklo i kroz gusto lišće. Plavilo nebesno gotovo pobledelo od njegovog sjaja... Izdaleka je dopirao šum talasa valovite Drine. Hajduci su išli ćuteći.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Njegovo lice pobledelo od mržnje i besa slaže se divno sa pogrebnim nedeljnim odelom. —Ljiljana, idemo kući! — naređuje i pruža ruku.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čekaću te. Ti drhtaše. Lice ti pobledelo, u usnama ni kapi krvi ne beše. Gledaše me pogledom kojim htede u dno moje duše da prodreš. Bojala si se.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i posle su nešto suočavali Svilara, pitali ga opet je li ženjen i odakle je, a islednikovo je lice najedanput strašno pobledelo, jer je neko slaganje pronašao sa onim što mu okovani govori.
Krakov, Stanislav - KRILA
Neka nova radost zapali mu pobledelo lice, i on beše srećan jer je ponova ugledao ženu. I sve borbe, i svi bolovi i sve bliske smrti odleteše kao davni