Jakšić, Đura - PROZA
Nećete mi verovati, al’ baš je čovek taj moj pobratim! A znate li po čemu su njih dvojica pobre? To je takođe čudna istorija. Jedan je vučićevac, a drugi obrenovićevac!...
Radičević, Branko - PESME
Tamo, brate, eno sunce seda, Jedna ljuba na vojna izgleda, I evo ga, na nožu mu, pobre, Do dve turske, do dve glave dobre, Ona preda nj: „Zdravo, mili druže!
“ A moj pobre, ala ti se žari, Al' se kuva, ala ti se vari, Al' se vrti kraj ognja pecivo, Al' se sprema to rumeno pivo.
gospodska pod nebom milina: Već dan jedan — već i drugi eto — Pate janjci, pati vince kleto — Već i treći — amo, pobre mio, No već si se, brate, zadocnio. Veće Gojko okroči konjica Što pokloni njemu Žeravica: „Zbogom, zbogom!
“ Na ovo je junak Radivoje Malo lice razvedrio svoje, Jošte reče: „Hej moj pobre mio! Kakve mane — kud si zamislio? Ta što god je na svetu divote, Sve to Cveta za sebeka ote.
vatru, drusto razređuje, Pa oli je zadobiti tako, Oli tako ol' tužan nikako, Gnjevno junak zub'ma zaškripio: „A moj pobre, baš si me ubio.“ Gleni Turke — već su blizu gore, Već vesele započeše zbore: „Jala, kardaš!
Mesec sinu — a moj pobre, gleni, Već su odsvud Turci opkoljeni, Đaur stiskâ kâ nikad dojako, Bar Turcima učini se tako, Te zovnuše Muhameda
A ti naši sivi tići, Jugovići, Obilići — Da li i nji kleta smrti Za naveki u grob sprti? — O ne boj se, mili pobre, Posle loše biće sreće dobre; Srpska puška sevka iz grmenja: To su, brate, predivna zlamenja.
82. Na zapadu uvek sedaj, Na istoku uvek grani: Ao pobre, samo gledaj, Dokle mi se popišmani, Pa ljutito jednom zađe, Nikad više ne izađe! 83.
“ Tako pita devojku Mileta, A junaku odgovara Cveta — Cveta, pobre, jeste ime njeno, Još je moma junačko koleno, Jer da beše lošega kolena, Kada vide junaka mamena Kako sinu od
“ — Reče starac, pa seda junaka; A dolete ćerčica mu laka. Nuto, pobre, njene puste muke! Nosi jela, te od svake ruke, Nosi piva, ljute šljivovice, Pa je toči u zlatne čašice, Nosi bela
“ A moj pobre, ala ti se žari, Al' se kuva, ala ti se vari, Al' se vrti kraj ognja pecivo, Al' se sprema to rumeno pivo!
Pomoz', Bože, puče jedna diljka, Pa istera oko na potiljka, Al' ne, pobre, onom srpskom sinu, Veće pustom srpskom dušmaninu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Osta soko u opseni golubičinoj, Dugo nije pobre vid'o, ne godi mu boj; Dugo nije, - jedva, jedva, dade im se srest' Al' za pobru već ne beše pobratimska svest.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad se pobre nakitile vina, onda reče Tanković Osmane: „Pobratime, Bojičić-Alija, jesi l’ bio skoro u Primorju, u Primorju, u vlaško