Ćipiko, Ivo - Pripovetke
u brizi razgleda pučinu, pa kad ugleda na moru čamac, nasluti u času da je Markov; zatvori naglo vrata od kuće i pobrza ka uvalici. Za njom potrkaju ono dvoje djece, te sve troje hitro dođe na žalo. A oluja na moru već je zahvatila mah.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tako se nađe nad zalivom i pobrza niz borovik k žalu. Časom zastade; zanio se, tek što diše. Oko mu bludi daljinom, grabi otvorenu pučinu do kraja — sve
Starac pogleda za njim i nanovo se javi: — Pozdravite oca!... Sve će moja dica platit', neka se ne brine... Ivo pobrza. Oči mu se bijahu zamutile. S kućnoga praga zagleda se u polje, u što mu drago neodređeno.