Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
A ozgo, niz blago pobrđe zadadoše se Kasalovići. Žensko i muško, staro i mlado. U čem se ko zatekao ustajući iz postelje na strašni glas o
A dve žene, gotovo istovetkinje i tek danas, zbog ovoga događaja prave posestrime, odmicahu uz pobrđe sve se više udaljujući jedna od druge ka svojim selima. No sa osetnom razlikom u stavu n čvrstini laganoga koračanja.
Odatle veoma blago pobrđe neosetno prelazi u ravnicu, u poznato Ravno Kosovo, koje se ispred oka, kad ga duže gledaš, stane od te ravnosti
A pobrđe i njegove latice pritisla hrastova sitnogorica koja nigde tako ne buja kao ovde, samo kad je sekira ostavi na miru.