Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
U tom će gazda naići i srdito povikati: — Ȁ, kume, zar ti baš pokrade moje „košnice“? — Nisam, kume, ne dao bog! — Kako nisi, kad jesi?
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Znaš li ti da mogu taki na pedintere povikati da te čak na sokak isteraju? VASILIJE: Ja ne znam šta vi govorite, majstorice.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
i popa čituljicu hartiju, Visoko će za pojas on zadjeti mantiju, I kolo će na avliji zavesti široko, Svatovi će povikati svi uglas visoko: „Drž' se sade, snašo, ne ševrdaj, Nevo, Pomiči se na desno, potresaj na levo; Sviraj, Jašo, vatreno,
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
VOŽDELENIJE — silna želja, čežnja, žudnja VOZLOŽITI — nametnuti, staviti nekome u dužnost VOZMOŽNI — moguć VOZOPITI — povikati, zakričati, zavapiti VOZRAZITI — uzvratiti, odgovoriti na nešto VOOBRAŽENIJE — uobrazilja, mašta VOOPŠČE — uopšte
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
svaku glavu rusa kosa — crvenkasta kosa rušpa — dukat, cekin ršum — sila, snaga, nasilje ršum učiniti (na koga) — povikati s pretnjom sablja okovana — sablja ukrašena srebrom Sava Nemanjić — v.