Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ako li ga domčam — odraću ga! Radojka samo obori oči, pa zadrhta kao prut. — Goni te ovce gore u gaj! — poviknu Živan, pa se vrati u kuću kao smušen. Ona se uputi najlak s ovcama naviše, pošav u gaj što beše odmah iznad kuće.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ti imaš neke čudne pojmove! — Čini mi se da su tvoji čudnovatiji; k'o što ja, i drugi misle! . — Bravo, tako je! — poviknu doktor. — Kad drugi šako misle, morate se i vi u duši smijati.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Pa onda, kao da se nečega setila, kao da se pokajala za ton, poviknu nekako strogo: — A gde je tebi maturantski štap? zašto sam ga kupila?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nuto kurve mlade Vidosave! Kad izdade ovakog junaka, koga danas u svijetu nema, to li mene sjutra izdat neće!“ Pa poviknu svoje vjerne sluge, uvatiše kuju Vidosavu, svezaše je konjma za repove, odbiše ih ispod Pirlitora, te je konji živu
“ To Turčinu vrlo milo bilo, pa zaigra vranca po mejdanu, pa potrže bojno koplje oštro, pa poviknu kao zmaj planinski: „Drž’ se dobro, Senkoviću Ivo, nemoj reći da je prijevara!
Zeman dođe, treba putovati, pak poviknu čauš po svatov’ma: „Hazur, svati, hazur je đevojka! Zeman dođe da se dvoru pođe“.
Zar ti malo ćara po krajinam’, no t’ donese đavo u planinu?“ Pa se hajduk na noge podiže, te Zukanu osiječe glavu; a poviknu redom na družinu, te po gori povješaše Turke; uzeše im ruho i oružje, pa veseli na kulu odoše, te sjedoše mrko piti