Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On više ne beše čovek — nego zver... Kolo, veselo kolo, veliko kao gradina, povija se kao plamen na vetru: to ovamo, to onamo...
Stanko ostupi nekoliko koraka i stade na prag... Baci pogled na krov, a to oluj povija plamen, povija ga na sve strane, da se od plamena zapali i druga zgrada koja beše blizu kuće...
Stanko ostupi nekoliko koraka i stade na prag... Baci pogled na krov, a to oluj povija plamen, povija ga na sve strane, da se od plamena zapali i druga zgrada koja beše blizu kuće... Ivanov položaj beše grozan.
Vazduhom zavladala tišina... Sve se utišalo, samo si mogao videti kako vetar ovde-onde povija suvu sparušenu travu po poljani... Ali zemlja potutnjuje od sile... Prisloniš uvo k zemlji i lepo razaznaješ topot konjski.
Dučić, Jovan - PESME
Njeno telo se povija od ključeva krvi kao reka Ataris koja je puna zmija. Ali kad pod veče prođe ispod njenih vrtova neko purpurno jedro i
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja je ljubim i na grudi stiskam, a ona zatvara oči i sanjajući povija se natrag i predaje se istoj slatkoj i neodoljivoj srećnoj misli.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
, a baš je bilo posle podne. Vrućina beše malo popustila, vetar ćarlija i blago povija grane drveta ispred kuća koje pružahu senke svoje do pola puta, i raznosi miris od bagrema, orahova lišća i mirođija
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
primeti kako se u dnu hodnika, u polumraku, mlađi ljudi okupljaju i hvataju u kolo, koje poče, lagano, da se ljulja i povija. Začu se tup udar nogu.
Petar je, tih dana, od radosti, od veselja, bio kao poludeo. Nije dozvoljavao ženi da mu sina povija. Kaže: „Šta ti znaš, dete senatorsko? Ja ću da ga povijem, kako se deca naša, ot varoši Savske u Belgradu povijaju!
Kao polulud od straha, zgrabio bi dete, posle toga, i digao ga i počeo, ponova, da povija. A kad bi ga otkrio i podigao, njegov brat i bratučed mogli su da vide, koliko je telo, u tog malog stvorenja,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
kola, otkuda ga je Komesar, sa svojim kirasirima, posmatrao, izgledao kao neki veliki cvet, sad beo, sad rujan, što se povija na vetru. Kada je prvi put pao, poliše ga vodom i gurnuše dalje.
Na vetru, koji povija kišu, po rekama, lađa Aranđela Isakoviča, puna konja, što beše na putu, preko, k Turcima, bi zahvaćena vodom i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
POVIJANjE Dete se prvi put obredno povija na zemlji da bi bilo jako kao zemlja.²⁴ U vranjskom Pomoravlju, prvo povijanje deteta obavlja se u „paškulji“ (delovi očeve
POVOJNICA Po rođenju — obično posle tri, sedam ili četrdeset dana — detetu se daruje pojas u koji se ono povija, i po tome je običaj dobio naziv „povojnica“.
Matavulj, Simo - USKOK
Ponjekad planina zaječi od oluje, granje se povija i krši od bijesnog vjetra, gromovi praskaju, kao šiba. U dijelu planine što pripada njeguškom plemenu, nalazilo se i
Milićević, Vuk - Bespuće
vratom, podbočen laktom o prozor, on udiše svjež vazduh, dok vjetrić dolazi od rijeke, udara po licu i, na mahove, povija grane i šušti lišćem.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, k'o da večnost sniva, Potmulo huji...
Kad je studen vetar takne, Stresajući snežni prâ, Ona tužno zašumori, Povija se tiho sva. A kad sijne premaleće I otopi hladni sneg, Kad ukrasi rosnim cvećem Ravno polje, travni breg, Moja ruža
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
srodstva i starost osta bez mudrosti u jeku zabezeknuća svima smeta pometnja i mrgodni pogled ispod kvrgavih povija ostaje samo još ovaj naum da se pođe po kiši ka starom slovenskom bogu bogu Balkana bogu oluja neka se pokaže
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vetar ćarlija i povija talasasto već zrele stabljike kukuruza, a sunce jesenjim zracima kao da miluje. Oko tornja čuje se veselo cvrkutanje
Na dogledu vidimo kako se kukuruz povija pod silinom šrapnelskih kuglica, a neprijateljski vojnici se u rovu uskomešaše i ašovima počeše izbacivati zemlju, da bi
Pandurović, Sima - PESME
Jedan san, koji sjaj mesečev zlati, Javlja se, čili, povija onako Kako miris dune poljanama lako, Kako uzdah noći kandilke zaklâti.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
njega, a on dohvati grumen zemlje i baci je nada se, te sleti tica i poče trčati nezgrapnijem dugim nogama, a kako trči, povija joj se tanki vrat i na glavi mala perjanica.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sitno korača krivudavim sokakom punim snega do povija nakrivljenih plotova, sulja se po poledici kroz sumagličasto svitanje, po glasnom nemiru sela.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
da bude stilizacija bolesničke pidžame, a materijal je ljeskav samo radi potrebnog efekta kad na nj padne reflektor), povija se i previja i zanosi, i glavinja u izlomljenim kretnjama i klonulim skokovima po pozornici, progonjen u stopu od Smrti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pred njima gori vatra, plamen se veselo povija s jednoga kraja na drugi, a oko vatre pršte i puckaju mladi purenjaci, koje jedan od dečaka obrće i nadgleda.
pa niti ko može priđi kolima da što vidi, niti se može izvući iz gomile, već se dela masa radoznala na roda talasa i povija sa strane u stranu, kao dobra pšenica pod snažnim vetrom.
samo sluša kako vetar fijuče pored ušiju i gleda u ovu crnu tamninu, koja joj sad dođe još teža, još sumornija... Povija se u napred i natrag po tome, kako se konj u skakanju pokreće, a u glavi joj samo jedna misao i njom se ona bavila celoga
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A vrijeme je ugodilo, tišina je kao u tlehu; u dugome zatonu more se tek povija, brodice se lagano ljuljaju, a pučina dršće u sjaju sunca što se odbljeskuje na prozorima uz more poređanih kuća.
Ali u dugom putu, u društvu Arnauta, odljutio se. Sada, smiren, zagledao se u dim što se lagano povija nad kućama zaseoka, na brežuljku, preko granice.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
da je vetar prevrnuo Aranđelovu lađu dok je natovarena konjima plovila rekom u turske krajeve: „Na vetru, koji povija kišu, po rekama, lađa Aranđela Isakoviča, puna konja, što beše na putu, preko, k Turcima, bi zahvaćena vodom i
Uostalom, zar je za vetar koji lađe prevrće bilo tako važno napomenuti da po rekama povija kišu? Ali je, očigledno, bila potrebna živa, pokretna slika o povijanju kiše.
Krakov, Stanislav - KRILA
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Od njinih ljutitih glasova drhte šatorska krila i povija se plamen voštane svećice. — Da platiš, šta bi hteo, da pobegneš? — Pokupio nam pare pa hoće da beži...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
I ponekad sva cpeća i sva nesreća čovekova sastoji se u ovom neshvatljivom nečem, što se povija i rasipa po volji vetra«. Dim, što sam ga ja gledao, bio je kobne boje: crn sa naglim mešanjem crvenoga odbleska.
I sva ova zahuktana masa gvožđa i živih ljudi juri nekud brzinom munje. Iz lokomotive izbija gust dim sa varnicama i povija se po nepreglednom nizu vagona, a ovom lokomotivom — — jaoj!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Teško, gusto, ovlaženo žito mračasto se prelijeva i povija. Zrela, jedra zrnca sa uzdrmanih klasova krune se i prosipaju po obući.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Još malo, pa ćemo se založiti. Upri! A družina dere zemlju. Prašina se povija, zveka motika zaglušuje. Sve goni jedan drugoga; uočljivo ispred njih nestaje neobrađene zemlje. —Dosta je!
Ilić, Vojislav J. - PESME
1885. U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, kô da večnost sniva, Potmulo huji...
Kô strašan, ogroman jezik, plamen se pod nebo diže, Ljuto se povija, pršti i sjajne dvorove liže. Silna se zabuna desi i Azok razvali vrata, Pa s bujnom družinom svojom nagoni u varoš
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne plačemo. Suze su za male jade, moja gospođo. Obadve radimo ono što nam je sad pos'o. Julica zapira muža i povija ga u pelene, i ćuti i trpi. Ja tražim ko će te pelenke prati.
Šantić, Aleksa - PESME
Sve cvjeta, diše. Vijence behara Povija vjetar i pahulje nosi, I svuda trepti prva, mlada jara. Blistaju strane u suncu i rosi, Izbija loza, soče zdravi
1908. POGREB Povija se žito. Mirno, u dnu sela, Uskom starom stazom, što na groblje vodi, Za ubogim odrom mala pratnja hodi — Preplanula
Hode. Poljski vjetar hladi, Povija gustu travu ispred ljudi I jašmak diže sa nevjesta mladi'. Tu su i majke. Gle, jednoj sa grudi Golotrb mali pregao
I kosci kose, i dok vjetar rani Povija klasje, sa žilava vrata Mrse se, viju perčini im vrani. I sikće kosa, i u sjaju zlata Otkosi leže, i rubini rose
Na prozoru je vidim Njene sobice samu; Suznim očima zuri U noć i pustu tamu. 58 Jesenja noć je i stabla Povija vetar ljut; Ja sâm, ogrnut strukom, uz gorski jezdim put.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na zlo ga je mesto udario, na zlo mesto, u srce junačko. Vrisnu Nenad kako soko sivi, vrišteći se po konju povija: „Jô junače iz gore zelene! Živa tebe, brate, bog ubio! Desnica ti usanula ruka, iz koje si strele ispustio!