Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ivanu se gotovo sažali... Pomisli: zaista mu je teško... I reče: — Nemoj se kariti, dragi aga, nemoj! Ljudi smo, pa pogrešimo. Mi smo se sklanjali od tebe, kao velimo: šta ćeš, stranski je čovek... Možda on mrzi kad se razgovara s njim...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i našu vernu k njima ljubov, dobrovoljno naša predstavljenija i sovete primaju; i, što je više, ako u čemu kao ljudi i pogrešimo, rado nam praštaju. Poznat ti je stih Navmahija: Oϋτίγε τoίoζ έτύχϑη, 8’ ζέργειν φιλότητα χαί ήϑεα πιζά δαήναι.