Dučić, Jovan - PESME
Nebo je bilo puno svetlosti, strasti i požude, i kao da je iz njega padala neka nečujna azurna kiša. A kada se okrvavljeni i iznemogli rvači, učinivši svoj zadnji
Njene su kose padale po sočnoj travi, i njen je sluh bio opijen ritmom vode iz vrela, koji je bio pun požude. Ona gledaše Adama, sa čijih je širokih koščanih grudi i mišica brizgao vreo i krupan znoj.
Jer je Estira kći poglavice iz moga plemena, iz carske loze. I dok ja stražarim noću pred njenim šatorom, umirući od požude, ona spava držeći među prstima dva srebrna cveta jasmina.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
organskoj uspomeni utisaka što mu prođoše kroz sve žile, najednom stao osećati nešto kao besan i neizdržljiv nasrtaj požude.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Prema toj maloj Francl bilo ga je obuzelo neko čudno raspoloženje, koje u sebi nije imalo ničeg od požude muškarca. Pričao je, posle, bratencima, da je ta mala sluškinja bila, sva, kao od porcelana.
Ta žena se tresla od plača u njegovom zagrljaju, iako nikad nikakav pogled požude nisu izmenjali – ili im se to bar tako činilo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio je u to potpuno uveren. Ležaće sa njim, ljubiće njega i izgovaraće njegovo ime, tepajući. Umirala ona od požude za onim, ili ne, ne može ga stići.
Ne beše više ni strasna, ali joj glas još uvek beše mio i, od njenog zagrljaja, njega je još uvek podilazila jeza požude.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali bludna para slatke požude izbijala je pomamno iz žene, ona opoj se rasprostirala oko nje i bila jača od svega. Sve se oko mene okretalo.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
No on, postupice milujući je, sve jače gori od požude, i nehotimice zbliži se, da mu osjeti mušku volju, i šapće joj: —Zaklonimo se u ogradu!
I on nije nigda u tome uspeo, makar mu je iz očiju i iz celoga života sipao oganj požude, kao vatra iz zapaljene klačine.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
nije ništa drugo nego stanje kad joj razdraženo telo otima maha, a ona nema načina da se oslobodi suviška telesne požude.
se likovi nalaze valjda su najpotpunije nijansirana ona koja počinju čistom ljubavnom čežnjom i idu do grube telesne požude. Ali su i oblici osujećivanja, potiskivanja njihovog, takođe česti i raznoliki.
usled dodira njenog raskošnog tela, ne oseća, kao što je celog života osećao grleći druge žene, one bezumne strasti i požude, nego sa neiskazanim blaženstvom oseća, grleći nju, kako mu se duša čisti, a telo, snaga, izumire, nestaje je .
Da u odnosu između Aranđela i Dafine, erotskom i telesnom, ipak ima manje požude nego što bi se na prvi pogled reklo, i da čisto telesna požuda i pored sve važnosti nije bila svrha kojoj se težilo u