Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Brzo, ali što brže možeš, zovni mi popa! Vide Sima da je to nešto ozbiljno, pa, koliko mu stare noge dopuštahu, požuri da izvrši kmetov nalog. Jova povuče Ivana u svoju odaju. — Ama... to ti ozbiljno veliš? — Ozbiljno.
I još mnogo trebalo je da joj kaže... Pa se krenu Sevića kući. Išao je lagano; samo, kad je bliže voću došao, on požuri. Smotrio je u voću Jelicu gde zalučuje telad. Priđe ogradi i zovnu je. A kad mu ona priđe, njemu se sveza jezik!...
Zeka, iako je bio onako krakat i lak, jedva ga je mogao sustizati. — Ama lakše, čovječe!... Što žuriš? — Samo požuri!... Sve mi se nešto sluti... Sve mi se čini da ću danas nešto doživeti, nešto od čega sam srećan i pri samoj pomisli...
Sve mi se nešto sluti... Sve mi se čini da ću danas nešto doživeti, nešto od čega sam srećan i pri samoj pomisli... Požuri, pobratime!... Iako behu prokisli do kosti, iako im noge klizahu po raskaljenoj zemlji, oni su opet žurili...
— Bogami se dobro biju. — Siđi. U taj par bahnu Deva. — Šta je? — upita ga Stanko. — Požuri... Biju se... Turci udarili od Badovinaca, prešli na Prudovima, pa zajmili stoku iz Glogovaca i Sovljaka, te pognali u
eno sad... Ja dođoh da i tebi javim!... Požuri!... Stanko uze pušku i viknu: — Polazi! I dok dlan o dlan, sve beše spremno, te pođoše.
— Gde je glava? — prodera se on. I pogledav oko sebe, vide glavu u Stankovim rukama. — Ponesi, ponesi!... Požuri, Surepe!... Ih, ala je ovo okršaj!... I zaista, beše grdan okršaj.
Deva izide pred šator da sačeka naloge, a oni zasedeše. — Ja bih — reče Čupić — poslao čoveka Moleru, da požuri što pre!... — Vrlo dobro! — reče Jakov. — Samo, ja ne bih njega slao — dodade Miloš. — Što? — upitaše obojica.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— O, o, zaboga, šta čujem! — E, a sad zbogom snaš’-Pelo. Žurim se! Zbogom! Zbogom! — reče pa se požuri, al’ se najedared saplete na vratima avlijskim. — Ju! — viknu iznenađeno. — Ju, ta šta vam je; umal’ niste ljosnuli!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To bi bila moja ženidbina. Greh je na to namamiti drugoga!“ Kao da ga je neka radost bila ispunila, Pavle požuri i pope se u kola. Đurđe ga je podupirao, bekeljeći se očima na kirasira.
Božič mu onda reče da treba da požuri. Veterinar će ga odvesti do ergele grofa Para i njihovih štala. Dogodila se velika nesreća.
Agagijanijan mu obeća da će udesiti, to, još istog večera. Isakovič onda požuri i dođe do pomenutog lazareta, u sumračje, u svojim kolima, u kojima je vozio i Agagijanijana.
Teodosije - ŽITIJA
Nego požuri da izvršiš svoju dobru želju, da ne bi kako sejač zla posejao kukolj u srce tvoje, i osnaživši se ugušio pšenicu tvoju,
Car, duboko uzdahnuvši, reče: — Blagosloven je taj čovek Bogu, jer primivši zemaljsko požuri se usrdno da dostigne i nebesko! I tako car otpusti blaženoga da se odmori.
“ Božji čovek i ravnatelj njegova milosrđa čuvši ovo pade dušom u skrb zbog ovoga, i po rečima brata požuri se, hoteći utešiti njegovu žalosnu dušu nepokolebljivom verom u Hrista, kao što on reče učenicima: „Sve što god molite
da traži svaku ljudsku pomoć, i k Bogu pribeže, govoreći: „Bože, u pomoć meni priteci, Gospode, da mi pomogneš požuri!
A starac se po zapovesti požuri da dođe do groba prepodobnoga, i da molbama svrši sve što mu je sveti zapovedio. A hristoljubivi Stefan ne otpusti
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Nemoj ni sedati, molim te. Pohitaj, stvar je vrlo hitna i vrlo ozbiljna; ja ću izludeti očekujući te... Požuri, molim te! (Ostavlja slušalicu.) Evo ga ide! XI SPASOJE, PREĐAŠNjI SPASOJE (novopečeni bogataš): Dobar dan želim!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Misliš li da ona Markotu čeka, Slobodane? - reče Rašida setivši se da je onaj sastanak zakazan za danas u šest i požuri prema obali, ali su Ataman i Popara bili brži.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Mada je hteo, i trebao, da požuri, činio je besciljne pokrete i prekidao oblačenje dugim posmatranjem sebe, u ogledalu, kakvo kod kuće nikad video nije.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
i uvijek izazivaju laku i radosnu tremu: na svakom koraku, iza svakog zavijutka, čeka te nešto novo i neviđeno. Požuri samo, ne oklijevaj!
Radičević, Branko - PESME
sve sama prašina, S njom se titra pod nebom vetrina. Sve već stene smrska i rasturi, Osim jedne, toj se sad požuri, — Grdna, brate, beše stena ova, A u njojzi grdna rupetina, A u rupi jedna grdna sova, A u sove grdna glavetina,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
treba, narazgovaraju se i nasvađaju, a kad već Mulić krene svojim putem, Rožljika ga i na polasku pecne: — Ajd, ajd, požuri samo, da ti ne izmakne sreća. Eno je, uprav zamače dalje iza one okuke.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
BEG PINTOROVIĆ: Šta pod tim podrazumevaš? Šta tim hoćeš da kažeš? JUSUF (Sulju): Brzo, iznesi dete! Požuri! (Suljo utrčava u kuću) BEG PINTOROVIĆ: Jes li ti pristo da dođemo samo zato da nas ovako vređaš i lično
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
To je bila Ciganka i već se sagla te bere. — Šta ćeš? — viknuh. — Kosirče da ti prodam! — požuri ona i približi mi se. — Neću. Idi. — Da ti bajem, ako hoćeš. Znam i crve da vadim iz očiju. Pružih joj ruku.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
pa čim doždeneš goveda kući, udari šibljikom o krov štale, pa reci: „Prilp“ i goveda će se sva sama povezati, a ti onda požuri se u kuću, pa ćeš još zateći nešto jela, i tako ćeš se nekako prehraniti. — I na to bake nestane.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
uz divlji klanac, pustome mlinu i pjeva gromkim glasom: „Niti se bojim lava ni vuka, da nekog bijem svrbi me ruka, požuri, dive, kasom!
Evo ti pišem iz kamenjara guskinim perom. Divno li šara! Doći na ručak u moju logu, požuri samo, ne žali nogu. Sa punim loncem i masnim brkom čekaću na te, požuri trkom.
Doći na ručak u moju logu, požuri samo, ne žali nogu. Sa punim loncem i masnim brkom čekaću na te, požuri trkom. Nežno te grli medena lica i pozdrav šalje tvoja Lisica.
Ta kuća, veruj, obiljem sja. Poći ću, kradom, da vidim, ja.“ VUK Požuri lija, nečujna sena, paperje meko noga je njena. Dok juri tako uz grobni muk, pred njom, na stazi, stvori se vuk.
Mamuza ribu i lulu čačka. „Požuri, some, čeka te mačka!“ Najednom Toša dopade trkom, u krilo čiči lupi ko vreća. „Pomagaj, stari, ako si drugar,
Prenu se Toša i oči briše: „Brka mi moga, evo nam kiše!“ Svetlica oštra nebesa kreše, oblake modre para. Požuri, Tošo, potop je došȏ, brže, skitnico stara! Ne mrdaj brkom, ne žmirkaj okom, oluja ide, napreduj skokom!
Erina krava. KOBILIN OGLAS Požuri, Vuče, dugo te tražim, pola sam šume obila, da ti kopitom poškakljam zube. Voli te
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Puštamo te. I vas dvojica ga puštate... Evo, Milutine, Mićo, Mikule, slobodan si. Požuri, voz samo što nije pošao. Milutin okrete glavu na drugu stranu, jer nije voleo da se šala zbija na njegov račun.
Ali ipak, kad Milan pođe u svoju bateriju, on mu dobaci: — Milane, Miko, Mikice, požuri na voz. — Ovo baš krklja — veli Aleksandar, slušajući brzu pešačku paljbu.
Iako sam bio svestan da je naša uloga ružna, ipak sam gurnuo narednika, da vidim dalji razvoj. — Hajde, hajde, požuri se, jer me čekaju drugi bolesnici — govorio je Aleksandar, pa joj dohvati jedan kraj košulje i svuče joj preko glave.
Cele prošle noći nisam spavao, i baš sam mislio večeras da legnem ranije... — jada se Aleksandar. — Hajde požuri, da se vratimo ranije! — govorio je, nameštajući torbu sa sekcijama oko vrata.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čuvši to, putnik se diže i požuri k školi, da bi zastao školski odbor na okupu. »Učiteljica nema stana u školskoj zgradi«, ponavljaše on detinje reči,
Svega, svega što vam duša zaželi, sve ćete imati. Ljubica se već počela trzati nervozno. On se požuri govorom, da bi zaglušio njenu zebnju. — Eto, kupio sam časovnik, kakav nijedna devojka u Beogradu nije ponela...
— E ne brigaj. Ako to izvršiš kako valja, i njega će drugi makar izgrepsti, ako ga ne može istući. Hajde sad požuri. Stojan ode, a Velja stade opet hodati, premišljajući o raznim planovima, koji mu dolažahu u glavu.
šta selo !... Selu je svejedno: bio mu na vratu ja ili onaj Đokić, odseče predsednik. Nego ti, Bogosave, požuri sa onim zavođenjem naplata i rashoda, pa da svedemo račun.
Hajdemo na rad; deca nas odavno čekaju, reče ona, pa otvori vrata i iziđe. Gojko se požuri za njom, vičući: — Samo nemojte da se promenite do sutra... Ja sam kazao... nek se smatra to kao svršeno...
I on, obučen i obuven, tresući se od groznice, iziđe iz kuće i požuri niz sokake pravo potesu... Odjednom, na ulici, kod poslednjih kuća, iziđe pred njega nešto šareno i neobično lepo...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad se sutra dan Marko, po jutrenju, založio hlebom i počeo nešto po baštici da čeprlja dadoše mu znak sa zvonare da požuri gore. Trebalo je zvoniti. Marko ne prekide svoj posao, niti se zapita: »Koga li to valja oglasiti ?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Nema hleba, nema Cice, Pa kako da čovek ne izgubi živce! A lepo joj je rekla: „Požuri, nije daleko; Pazi na tramvaj, okreni se na sve strane; Danas nemoj kupovati mleko — Imamo previše hrane.
OPTUŽNICA BABA-VUKE A baba-Vuka se penje na sto: „Samo pet banki, plati pa nosi! Požuri, da posle ne bude kasno, I da se ne kaješ u Kanosi!” „Pet banki stare il nove love, Samo da para ide na paru!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Pokisnućemo kao miševi! Što lije! Počelo i niz leđa da mi curi! Diži tu korpu, majku mu, nije ti drvena! I požuri! (Ikonija i Mile izlaze) CMILjA: Da ti ja kažem, maco, šta sam smislila...
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Na koga će sin, ako neće na oca. Fala, gospodine. — Možeš odmah da ideš — brzo siđe sa sanki. Požuri kroz dvorište Kuda će? Ne može odmah da se sretne sa ocem. Valjda još imaju za njega sobu u novoj kući.
Mijat polako upreže konje. — Požuri! — viknu Vukašin i pope se u sanke. — Da uzmemo vrele cigle, biće ti zima. — Ne treba, teraj!
Ali, Aćim mu je naredio da zvoni. Još jedan greh pašće na njenu kuću. Simka požuri ka crkvi, misleći na jučerašnji razgovor s AćiMom. „Videli su ga neki u čaršiji.
— A za Simku ništa ne pitaš. — vrti glavom. — Jedva je živa ostala — dodade i požuri za poslom. ...Posle petnaest godina prvi put ponovo dolazi u manastir.
— Nekoliko suza sakri se u bradu; on mladićki skoči iz sedla. — diži se, Đorđe, danas se ne sedi! — dodade i požuri u svoju sobu.
O suve tikvine vreže sapliću mu se noge, često padne, ustane i požuri. On ide svojom livadom. Onom koju je kupio kad je Adam prohodao. Ako je Bogu zgrešio, ispaštaće greh.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Tog nije bilo, niti će biti, kćeri! Nijedna se reka još nije popela u nebo. Bolje požuri da stigneš u dolinu, u more, dok nisu počeli zimski mrazevi!
u čudu raširi oči: pravo prema njemu letela je riba s crnom prugom na leđima, i mahala perajima kao rukama, zovući: — Požuri, Plačko, požuri! Pozvani smo na svadbu morske zvezde!
pravo prema njemu letela je riba s crnom prugom na leđima, i mahala perajima kao rukama, zovući: — Požuri, Plačko, požuri! Pozvani smo na svadbu morske zvezde! Po glasu Plačko poznade Smejačka, ali na svadbu nekakve zvezde nije mu se išlo.
— jauknu lepotica, ali Mesec nije znao. Možda oblaci znaju, napomenu joj, svuda putuju, svud zaviruju... Požuri Mesec za zvezdama, a lepotica se obrati oblacima, pa pticama, ali pomoći nije bilo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
saznade preko mene da Platon, svojim učenjem i svojim učenicima, gospodari javnim mišljenjem ove varoši, požuri se on da mu uputi laskavo pismo i pruži mu bogate darove.
On primeti moj sažalitelni pogled pa požuri da me uteši. „Moja bolest, valjda neko oboljenje organa za varenje ne beše Bog zna kako strašna; trpeljivo sam je
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja se sagoh da ono dohvatim i kako se, mačijom hitrinom, ona požuri da to učini pre mene, ja poklecnuh i padoh obgrlivši je.
dućana, toliko da se jednoga dana, u onom strašnom izgledu zbog svega toga, odlučno reši da, što je moguće življe, požuri sa veresijom i prečisti jedanput sa svim onim bilansom i tefterom, zgužvanim u onom tezginom čekmedžetu, kako bi najzad
Pa obično ulazi advokat, udesi slatko lice, i ljubazno moli da se požuri sa ovim ili sa onim, a da odobrovolji, nudi kafu Šljiviću.
Poćutavši kratko vreme, Gospod opet odseče: — Pa neka bude! Đavo nek’ ih nosi! Neka ratuju! — Molim, a pobeda? — požuri se sv. Petar sa uobičajenim pitanjem, te da Ga posle ne bi uznemiravao. — Pobeda na njihovoj strani!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
njene slabosti — obično to biva u ratovima i velikim krizama, u pošastima, zemljotresima i sličnim kataklizmama — on požuri da joj podmetne nogu.
Utrkivali smo se s njim, odlažući pomalo čas njegovog konačnog zalaska. — Požuri, požuri! — podsticali smo jednookog. Uskoro se ukaže red visokih jablanova. To je bio Zelenik. * — A što ćete sad?
Utrkivali smo se s njim, odlažući pomalo čas njegovog konačnog zalaska. — Požuri, požuri! — podsticali smo jednookog. Uskoro se ukaže red visokih jablanova. To je bio Zelenik. * — A što ćete sad?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kovač zastade; vidi se da bi još nešto hteo da kaže, ali mu nezgodno da počne. — Hajde sad, požuri! — reče mu Vujo i pođe da zatvori prozor. — A ima li što para? — zapita Simo. — Ima nešto... biće, biće !
— A ima li što para? — zapita Simo. — Ima nešto... biće, biće ! — odgovori Vujo, pa, zatvarajući prozor, dodade: — Požuri, da stigneš pre svanuća. Legnuvši u postelju, on se opet dade u misli:.
Na prvom koraku u novi život, ona zadrhta... XIII Đurica se požuri, te nađe Vuja i dade mu izvešće o poslednjem događaju.
Išao je preko sela, držeći se šljivara i zabrana, a gde naiđe na čisto polje, tu se više požuri i obrće opreznije. Tako stiže u Vrbljane, pred kuću čuvenoga gazde Janka Pajića.
— reče mališan zastanuvši i kao razmišljajući gde li su. — Da potražim još gore u zobištu. — Potraži, moje dete, pa požuri, — viknu Nikola, saginjući se na konju ispod šljiva. Kad stiže pred vratnice, siđe s konja i poče da ga rasprema.
Neću ti ovo nikad zaboraviti — odgovori zbunjen Đurica. — Ta ma’ni, čoveče ! Samo se ti požuri! — reče Tima, izlazeći iz sobe i pipajući po mračnom hodniku.
A ja ću sad da se požurim u Brezovac, da se naplatim s onim pakosnikom. — Požuri se, što brže možeš. Ali dobro otvaraj oči: ono je stari zlikovac. Stići ćeš tamo još za viđela.
Preko njega prelete buljina, mašući tiho i nemo čupavim krilima... On se strese i požuri uz brdo... XXV Drugoga dana, posle zalaska sunčeva, Đurica iđaše kosom, koja vezuje Venčac i Bukulju, pa brižno
Ali beše dockan. Policajac opazi da se ona trgla i da mu neće svojevoljno izdavati ostale ljude, pa se požuri da dozna što bar za toga Novicu. — Novica!... Koji to beše? — reče kao prisećajući se. Stanka ućuta kao zalivena.
Stanka ućuta kao zalivena. — Znaš šta, gospodine, posle ćemo govoriti o drugim stvarima, a sad požuri da on kud ne pobegne — progovori ona posle kraćega ćutanja. — E, ne može tako.
I ona održa svoju odluku s najvećom upornošću. I kapetan naposletku beznadežno mahnu glavom, pa se požuri sa spremanjem.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
E žao mu za braćom, jako, bože, žao, ali šta će: izgladnio je, ižednio, stoga se požuri da što prije stigne do kyće. Išao dalje i išao, nigdje ništa ni pojesti ni popiti, dok ne stigne u jedno mjesto u kome
pa čim doždeneš goveda kući, udari šibljikom o krov štale, pa reci „prilp“ i goveda će se sva sama povezati, a ti onda požuri se u kuću, pa ćeš još zateći nešto jela, i tako ćeš se nekako prehraniti. — I nato bake nestane.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— vrcne ona malo razgovorom. — Dajte malo suhih drva! —Zar ste sve izgoreli? Ča radite od njih? —Ima, ima još, — požuri Cveta, — no mokra su. — Osušite ih... Vidiću ja. Uljegoše u kućicu. Ogleda se i opazi uza zid naručaj naslaganih drva.
A zimnji je dan kratak, treba da požuri. U brzini što će da uradi, švrljajući, povrati se moru. Na obali, pred podne, sunčajući se, šeta bolji varoški svet,
ulici čeljad se oko njega kupi: smiju se ludome seljaku, a njemu se čisto bliješti; nešto kroz zube smrsi, pa, postiđen, požuri odatle, da negdje izvan grada odahne.
Ispije čašicu rakije i, ljuto ucvijeljen, požuri da svoje dostigne. Putem besvjesno stiska stari dževerdar i prsti mu grčevito po njemu igraju; htio bi da se umiri, no
da iz grada iziđe; vojnici je bezočno u oči gledaju da se uvjere je li ona kao i druge, a djevojka, oborenih očiju, požuri da čim prvo odmakne.
„Studeno je”, reče tresući se. Ali on, zatvorivši vrata, požuri mimo nju da čim prvo na parobrod stigne što je rano dolazio, u strahu da ga drugi nosač ne pretekne.
A oko nje vrvi svijet, no ona kao da ga i ne vidi: misao je daleko vodi, i htjela bi dalje da požuri. I opet gleda u sunce, ali ono je još daleko, mada su već vrhovi planina u plamenu; prilazi, ali polako, dok bi ona
Pa se najednom trže i požuri u grad. Dok je uljegla na vrata, osjeti kao i uvijek ružni zadah tjeskobe, no pred očima još joj sijeva toplo sunce.
— Lazo, ti se brzo povratio! — požuri k njima Spasoje i ispod oka, zbunjen, pogleda na djevojku. Pa se s obojicom rukuje i zdravi i pita kako je onamo, preko
De, sokolovi! Cvijeta sluša njegov veseli glas i sjetno se na nj osmjehuje, a uto se Spasoje diže, požuri uza stube, i veli im: — Da vam konak priredim!
— Gledaj, Lazo, pseto vuče kolica! — reče najednom ona, diže se i požuri k vratima. — Ja odoh, — reče joj on, kad se povratila. —Imam da svršim neki posao, — i diže se. — Ostani, Lazo!
Djevojka gleda s vrata za njim, i kad ga s vida izgubi, čisto protrne. I htjela bi da požuri za njim.... Pa gleda u svijet po ulici ništa ne možeda je utješi; sluša kihot tuđega jezika, gleda neobična lica, i
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
u Pečuju, u drugoj glavi, ogledalo je upotrebljeno u ulozi dosta jednostavne motivacije: „Mada je hteo, i trebao, da požuri, činio je besciljne pokrete i prekidao oblačenje dugim posmatranjem sebe, u ogledalu, kakvo kod kuće nikad video nije.
Miljković, Branko - PESME
Gle, bilju klanjaš se opet. Tragom pjanog juga i iščezlog leta Požuri, opevaj pre praznika svet. Ponovi dan zbog nezahvalnog tela Što suncu uzvraća senkom i pesmu kvari.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zdravo, Kosta! Obojica nakrenuše i praznim čašama lupnuše o sto. — Džamiću, skuvaj četiri kave! Ali požuri — naređuje Radoslav.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Nek vidi i kod njega. VIĆA: Ne brinite, ume to Aleksa. (Polazi.) JEROTIJE (ispraćajući ga): 'Ajde, pa požuri, gospodin-Vićo. VII JEROTIJE (sam) JEROTIJE: „Plava riba”... Ja, plava riba, al' treba je upecati.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Momak požuri za onim čovjekom i dovede ga pred gospodara. —Stidi se! — veli mu u naglosti. — Takav čovjek, pa .... — Što je?
— upita ga hrapavim glasom. —Tanak joj glas kao u svrake! — pomisli Rade, ne osvrćući se već na nju. Požuri da iz prljavih, tamnih ulica iziđe, kao da se sunca zaželio.
—Što? Ta neće, sreće ti, advokat radi toga doći? —Ne znam... vidjećeš, — i nasmija se, pa požuri da prvi u sud uđe. Na raspravu došao odvjetnik iz grada. Pođe u čitaonicu da popije kavu i pozdravi koga znanca.
I na lijepi način otpravi ga iz dućana. A Petar, dok minu rok, požuri u grad k odvjetniku. —Činite molbu za rubačinu, veli mu, ali ne zaboravite — preporuči — da u molbi navedete da rubač
Kad dođe na konjski put što poprijeko dere planinom i vodi ka šljemenu, požuri još bolje. Ali nigdje nikoga uokolo: svugdje snijeg i gola drveta što se na ledu grče, kao da ljutu studen osjećaju.
Neko od mlađih shvati Mašu vavoljkom sredine od kruha u kapicu, ona se nasmija i pobježe u kuhinju. Za njom požuri čovjek joj Marko da u maramu pokupi što je iza ručka ostalo. Iza crne kave društvo se diže od trpeze.
— Rade! — ponovi u zanosu, trže se i, izvivši se iz popovih ruku, požuri nogostupom preko odgojka ... — Mašo, Mašo! — zovnu on, gledajući za njom i, osjetivši se slab, ponižen, izgubljen,
Odvjetnik gazda—Jove, doktor Pilić, požuri te učini na sudu sve što bijaše potrebno u poslu gazde sa Radom. Zatraži procjenu zemljišta i zamoli da se odredi dan
Ozlovoljen, žurno se zalagaše i, čim bijaše gotov, iziđe. Požuri do „Narodne kavane”, gdje je imao da se sastane s jednim znancem, domorocem.
Jedne večeri nije mogao da izdrži, diže se prije običajnog vremena i požuri kući. Sobom nosio je svu slast i milinu ljetne noći kod mora. U svojoj sobi uze hartiju i poče pisati.
U hodu k crkvi svečano zazvoniše sva zvona na pristup; on požuri da se sastane sa župnikom. Tu se pozdravi sa susjedima i znancima i posmatraše čeljad što se lijeno uzbrdicom penjala i
— Reka sam da će biš u branjevini... Gladno, pa biži za strukom trave. — I mladić u strahu požuri da ih izagna. Časom potrčkujući, dođe do potočine i već htjede preko, nu najednom iznebušen zastade.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne bi li postala ohola i ravnodušna? Ali požuri, čoveče! Ne oklevaj u besplodnom razmišljanju. Znam da ćeš začagrljati lončićima, uzmuvati se ovuda, istucati u stupu
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kroz plavilo naočari, verovatno u plavoj svetlosti, vidi oštrač kad župnik ulazi u sakristiju, za večernju molitvu. Požuri da završi posao, gurne svoju fabričicu uza zid, ulazi u crkvu i on, i ostaje u njoj poduže.
drvenih sudova i lopata da se načini oduška u testu od blata i đubreta i pokidanog zelenila, te da se pokrene i požuri debela mutna voda po kojoj se još nadimaju zakasneli krupni mehuri. Započinju dovikivanja, pitanja: svi živi i zdravi!
Mirko, da li zbog ubogaljenih svojih ruku, ispusti šamlicu. Nata, požuri, diže je. Opet se pogledaše, sa staračkom odanošću, u kojoj živi jedna jedina, poslednja milošta čovekova.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Nisi valjda išao kod komandanta? — požuri da ga zapita blagajnik. — Ne znam... videćete i čućete — odgovori pop Momčilo, pa sede na trupac, nalakti se na
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ko je još video suncokret tako patuljast i neozbiljan? Šta ima on s mesecom? Šta ga se tiču zvezde na nebu? Neka požuri i poraste kao i ostali! Uskoro počinju letnje žege. Ne poraste li na vreme, ostaće zauvek malen.
kako se s druge strane ponora uspravlja kupinova vreža, preskače preko ponora, dolazi do dečakovih nogu, i kaže: — Požuri, Vedrane! Tvoja se stena na vlasi kose drži!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Za tobom. — Vraćaj se odmah. — Neću! — Vraćaj se kad ti kažem jer ako te... Stric poprijeti šakom i požuri kroz Gaj, ali mali opet krenu za njim. — Marš natrag, čuješ li!
Tako su radile sve hajdučke čete i družine. — Ima to i u pjesmi, ja sam čitao! — požuri Đoko Potrk. — Ol rajt! — složi se Nik Ćulibrk. — I meni je tata pričao jednu takvu priču.
— Šta je?! Ko je?! — poskakaše dječaci. — Ona! Ona glavom! — Zar lisica? — uskliknu Đoko. — Da puštam Žuju? — požuri Nikolica. — Kakvu Žuju! — viknu Stric. — Neće Žuja na nju. — Pa ko je onda? Mečka? — prepade se Đoko. — Gdje je?
Nik sasvim pognut, krenu najbližim prečacem prema školi. Za njim, nešto manje pognut, požuri Nikolica, a za Nikolicom potrča kuja, bezbrižna kao i uvijek po danu. — E, sad je red na mene!
Evo, i travku ću iščupati. Hajde, požuri. Mravko Mravkoviću iz mjesta Mravinjaka. Kad bi spazila Strica kako nailazi drumom, curica bi sva zablistala.