Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vodi narednika kod komandira četvrte čete. Dakle, naredniče, taj top moraš da pronađeš i da ga uništiš. Pozdravih i pođoh, a u ušima mi neprestano bruji: „Da ga pronađeš i da ga uništiš.
— gledao me je strogo. Onda mi okrete leđa. — Razumem! — odgovorih bez smisla i pozdravih. Ali ništa razumeo nisam. Stajao sam i dalje ne znajući gde treba sada da idem. Ađutant me pozva u svoju sobu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kao čovek vrlo mek i bolećiv ja popustih. Tako posedasmo obojica (on zaista kao štap uz mene) i kad se kretosmo ja pozdravih onu gospodu koja me otpozdraviše, čini mi se, podsmevajući se mome saputniku.
Na izvršenje. Ja pozdravih i pođoh da izvršim ovo mučno naređenje. — Najmanji vojnik u našoj četi redov Obrad. Dostanić bio je ljubimac
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Stari Andrija ostade kod svoje kućice, a ona me isprati do u uvalu. Probudih veslače i pozdravih staricu, pa se ukrcah u čamac.
Bojić, Milutin - PESME
Jer sve beše isto: drveta i seni I nebo i zemlja i leptiri njeni. A kad sutra zora rasu svoje čari, Ja pozdravih sunce i nebesa plava Kô mrtvaca starog koji vaskrsava.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— oslovi nekog Đuro. Na malom postolju, zastrvenom samo šarenicom, sedeo je stari Arnautin prekrštenih nogu. Pozdravih ga. On dodirnu čelo, pa grudi. Jedno malo Arnauče unese dve tronožne stolice. Sedosmo prema starom Arnautinu.