Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — Ja se uplaši̓ gde me čovek poznade, pa reknem: „Oprosti, brate, vi se u mene upoznajete, ja nisam prota veće sam đakon.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dok ga dostiže neki Milosav, komšija Milunov, čovek dobričina i razgovoran. Poznade ga u mraku, pa reče: — O, Srejo! Ti li si? Čekaj, zajedno ćemo! — Možemo. — O, brate, baš ovo danas bi džumbus!
Svi se zgrnuše da vide. To je! Što dublje, daske se sve bolje ukazuju. Naposletku se poznade da je grob. Očistiše polako zemlju svud oko onih dasaka i spremiše se da podignu kapak. Ćebo prinese vodu adžijazmu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
– Lazo!.. Lako!... Lazo!... Lazar poče dolaziti k sebi. U strahu on ne poznade glasa Marinkova, pa ne smede ni oka otvoriti. Marinko je neprestano vikao... Jedva se Lazar osvesti i poznade glas.
Marinko je neprestano vikao... Jedva se Lazar osvesti i poznade glas. Tada otvori oči: – Šta je?... Ko je to?... – Ja sam, Lako brate, ja. – A, ti si, čiča Marinko?
Kraj mučnjaka stojao je čovek, sav beo od paspalja. Stanko ga poznade i priđe mu. — Dobar veče, čiča Devo! — Bog te čuo! Ime mu Gligorije.
a on je proletao po drumu kao mahnit... I ko zna gde bi se zaustavio da ga ne prenu poznat glas: — Ne mene!... On poznade Jovicu. I kao svuče mu se ona magla s očiju. On pogleda oko sebe i vide svoje drugove.
— A otkud ti ovde? — reče malo iznenađeno kad poznade Nogića. — More, Jovo, on meni čudni̓ stvari nakaziva. I pop Miloje stade pričati kmetu sve što mu Nogić maločas reče.
Starica je žmurila i disala isprekidano... Ali svest je ne beše ostavila, to se poznade po prvom pogledu njenom kad oči otvori. — O, Stvoritelju, koliko si dobar! Zar mi dosudi da umrem pod svojim krovom!...
Dučić, Jovan - PESME
Oči su mi kao oči u nomada, Zvezda očajanja u kojim je sjala; I velika suza koja iz njih pada, Ne poznade nikad zemlju gde je pala.
Kad je u ulici tog grada srela jednog stranca, poznade u njemu svog prvog ljubavnika iz negdašnjeg svog kraljevstva. On je još nosio na svom palcu njen teški prsten.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Brzo natuče šešir na oči, pa ubrza pored njega, ali ga oštro oko ča-Nićino ipak poznade. — ’Brojtro, brico! — viknu mu malo lolinski ča-Nića, pa se iskašlja onako u srpskom smislu. — Laku noć, ča-Nićo!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
pa je lako pozdravila glavom ne gledajući ni u koga i zauzela ono prazno mesto žene koja je izašla Jurišić u njoj poznade ženu Hristićevu, i kad im se pogledi susretoše, on je pozdravi sa onom uzdržljivošću sa kojom čovek pozdravlja kad nije
On je zagleda takođe i u njoj poznade ženu Hristićevu pa se komično uozbilji, lupi nogu o nogu i duboko skide svoj otrcani šešir.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Samo su oficiri bili u toj gomili na konjima i Garsuli poznade, među njima, majora Đurđa i Trifuna. Trifun je bio komandant parade tog dana i Garsuli, sa zaprepašćenjem, vide da se
Te noći, ruka mlade žene ostade viseći, iz taljiga, u zagrljaju. A pas, kad vide, i poznade, tu ruku, priđe joj i nasloni na nju svoju njušku.
Neko je zalupao na vrata. U istom trenutku, Pavle poznade siluetu momka u traktiru, Sepa, na stakletu vrata, u beloj zavesi.
Kad iziđoše, pred ulaz u tu zgradu, među kolima – i konjušarima, koji su sedeli u kolima, da se sklone od kiše – Pavle poznade jednu ljudsku priliku, kao svoju senku. Bio je Agagijanijan, koji mu ponudi kola. Rosijska gospoda ga čekaju.
Kola su cvrčala, psi su lajali, konjanici su se dovikivali, a ljudi trčkarali oko točkova, kočeći, cepanicama. Pavle poznade Trifuna, u košulji do pasa, na konju, na drugoj strani druma.
Jedan od slugu Trifunovih primeti, u zelenilu, iznad druma, konjanika, a valjda poznade Pavla. Uzviknu, ispruživši ruku, i pokaza ga.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
od nemoćnog besa, pošto je naredio da se pozove felčer i da priđu kola na koja će ga posle, kao mrcinu, natovariti, poznade svog vojnika, jer ih je sve lično znao.
Osvestiv se, ona za trenut poznade svoju izbu, koja beše sva zastrta čaršavima natopljenim sirćetom, i dve babe, koje su neprestano obilazile oko nje,
Matavulj, Simo - USKOK
On poljubi kneza u grudi, a knez njega u čelo. Sa ostalima se pozdravi. — Poznade me, kneže Drago?! — pita Primorac, sjetnim izrazom i lica i glasa.
U pitomom bokeljskom zatonu more bješe mirno kao ulje, te brodovi, usidreni i privezani, stojahu nepomični. Milica poznade onaj, na kome kupiše vino, i reče pristavu: — Bogami, radije bih se navezla na debelo more, da mi se nagledat’
Sremac, Stevan - PROZA
Gazda Radisav odmah poznade slatkoga sinka svog, jer se ovaj u tako pozno doba uvek nekako tako, s obešenom rukom, povezanom glavom ili ćopavom
Radičević, Branko - PESME
Sulejmane, Obamre mu srce u nedrima, Ali okle, kad ga i ne ima, Davno srce u Hajke je mlade — Kamo sreća da je ne poznade.
Konjik bliže — oh sad ga poznade, I mučnija muka ga spopade, Pozna Mirka, slugu Rajkovoga, Ma kakav je za milog mu boga: Vas u krvi, a setnoga
opazi — a što će mu više, Već od svuda Srbi prolomiše, Turci beže — Srbinji za njima, Gone, biju — Gojko međ prvima. Poznade ga, kliknu Radivoje: „Jao Cveto, jao sunce moje! Kad ne možeš bit na srcu mome, Ta ne dam te, bogme, ni drugome.
šeće, Malo bilo, za dugo ne bilo, Srce Hajku nije prevarilo, Tamo ona nađe sunce svoje, Tamo leži njezin Radivoje. Poznade ga Hajka, prihvati ga, Iz mrtaca malo iznosi ga, Polaže ga na zelenu travu, Belu ruku meće mu pod glavu, I gleda
tebe — tebe“ — Pa s' uzdrkta i ukoči, Onda bolje upr' oči, — Već mu lakše srce bije, Kog mišljaše, onaj nije; Sad poznade, kraj njeg' evo Stoji čedo krčmarevo, I okolo glavom manu, Glenu na tu, na 'nu stranu, Al' od drusta nemiloga Na
tela dvoru gospodara, Da se malko s njime razgovara, Pa kad doma ne našla junaka, Tela mu je ostaviti znaka, Da poznade da je dolazila, Da je seja brata polazila.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Jovaš čisto podskoči u mjestu, poznade glas brata Mikana, ali isto tako brzo sjede ponovo u zaklon i zlurado vreknu: — Aha, neka, neka, dosta je i tvoga
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad carević dođe u avliju i onda ga srete đevojka a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke šire, u lica se ljube, a sestra njemu govori: — Hajde, brate, sa mnom na čardak.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Mladić mu odmah viknu, smejući se: — Tata, odi da vidiš jednog gospodina koji te se seća. Onaj me poznade i pre no što stiže poče pozdravljati. Nekoliko puta uzastopce, ne videći da sam već primetio i otpozdravio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Oficiri posedali oko stola za rasklapanje na kome je beo čaršav i ručaju. Potporučnik Aleksandar poznade neke, te im doviknu s konja: — Ručajte brže, dok nije naišla pešadija! — onda se okrete meni: — Znaš...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Deco, dajte koju stolicu. »Hm, pa to je on !... znam ... I gle sad šta je !« reče Gojko u sebi. On poznade pisara. Seća ga se dobro kad je stupio u prvi razred gimnazije, zajedno sa njim, pa videvši da ne može ni iz jednog
— Stoj... Hodi kod bate... Ljubica poznade ćatin glas, pa planu svojom odvažnom, plahovitom srdžbom. — Ha, pijanice jedna, ti li si to ? Marš s puta...
— Kucni, bratiću, nek te čuje. Gojko poznade Veljin glas odmah. Skoči i pođe k vratima, pa odjednom zastade u nekakvoj dvoumici.
Beše mrak. Taman on smišljaše da se krene do predsednika, a spolja ga zovnu oštar glas. On iziđe brzo, jer poznade predsednika. — Pusti toga čoveka, nek ide kući. Neću da ga uzimam na svoju dušu, viknu kmet ljutito. — Dobro...
— Nemam ja nijedne njene priznanice. Nisam joj ništa izdavao. Gojko poznade ovaj glas, i zadrhta. — Dobro... odgovori depozitar otegnuto. Onda ja da izdam za sve mesece ?
Otvori vratnice i zagleda se u Gojka, pa kad ga poznade, obrte pravo niz put; Gojko jedva stizaše za njom... Ali on iđaše, upirući se svima silama, i samo se bojaše da ne
Sumrak se već uhvatio, te mu se ne raspoznaje lice. — Dobro vi veče! reče on, prišavši Ljubici. Ona odmah poznade Bogosava, i sledi se, jer on nikad ne dolazi uzalud, a retko kad da dođe s dobrom vešću i sa čistom namerom.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— A-a-k-ko si ti? — zamuca žena drhćući od straha. — Ku-ku! — odgovori pekar. Žena poznade muža po onim njegovim zelenim, pakosnim očima. — A šta je to s tobom, kuku mene-e!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Stoj! — viknu neko pred njim. Slaba svetlost prođe mu preko lica i on poznade čuvara pruge. — Ko je to? Sad će voz da prođe, dole s pruge — viknu mu čuvar.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čak poče odozgo sa sviračima da razgovara, naravno turski. Poče pojedine da raspoznaje. Opazi i poznade staroga Musu, koji, na njegovo iznenađenje, eto još je živ, i sa svojom šupeljkom međ rukama i pognutom glavom, uvijenom
On, sav srećan što nije ono, doseti se. I Sofki on dođe tako drag i mio što poznade da ju je razumeo, jer vide kako on brzo pozva crkvenjaka i šanu mu nešto.
ga porazi kad spazi aščikinu golu ruku, podbočenu o kuk, sa zavrnutom košuljom, i to čistom, belom, te po tome on poznade da nije prala sudove, nego da je sada sigurno razastrla postelju mladencima. — Hajde, hajde, svekre!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Stana se baš pomoli na vrata, kad joj momak izusti ime. Ona to ču, a na njima poznade, da je o njoj neki potajni razgovor, pa se malo snebi. „Stane, zborimo o tebi nešto“, prihvati onaj najstariji.
On posluša još malo, pa kad po disanju poznade da i ženske spavaju, on lagano pođe do ognjišta, propiri glavnju i zapali svijeću, uze sa oružnice trubicu hartije, pa
Bliže, bliže, kadli ko bi... pogodite?“ „A što da pogađamo, no kazuj“, reče Joka nestrpljivo, jer poznade na domaćinu nemir. „Niko drugi, do Spasoje Cuca!“ „Ha!“ graknuše u glas domaći, i naperiše uši.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Ona ga poznade, i teke ču njegov glas, i ona njega zagrli, te od velike radosti i plača njemu na ruke ispijenu. Kad to viđe carev sin,
“ Kad carević dođe u avliju i onda ga srete đevojka a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke šire, u lice se ljube, a sestra njemu govori: „Hajde, brate, sa mnom na čardak.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Iza njega bijaše red omanjih zgrada; pred jednom potkivahu konja. Tu se bješe načetala gomila slugu, među kojima poznade Stipana. Iza tijeh kuća pružila se livadica, a pod njom odmah tekla je rijeka, šira no na drugoj strani ostrvca.
Grgo dopade. — Šta je!? Zašta se tučete? Bakonja mu pruži čašu, a kad Grga primirisa i poznade da su mu papriku stavili, viknu: — Đavolski sinovi, zar se tako dočekuje drug, a? Dobro si učinija, Jerkoviću!
Gostiju je bilo mnogo i svi se tiskahu ko će prvi u lađu. Bakonjino oštro oko poznade u gomili oca i stričeve: Rkalinu, Rdala, Roru, Kljaka. S njima bješe i tutuš fratar zvrljevski.
Bakonja se ustavi i poznade glasove Bobana i Dundaka, kojima je Kušmelj nješto smiješno pričao. Kad on dođe, sluge odmah otidoše, a otac načini
Bakonja se s njom poznade u berbi, ali su malo govorili, nego se često kradom pogledali. Pa kad su jednom prstenjkali, Jela ga je nemilice tukla
Niko ga ne poznade. Bakonja odjaha pred dvorištem, gdje je Kušmelj popravljao samar. Kušmelj pušti njeki glas, nješto između „a“ i „e“, što je
Pop je sve to znao potanko, pa i on obrnu u šalu, i Bakonja poznade još jednoga pravoga dalmatinca, u kome nema lukavstva, kome je šala duša, koji se mogaše pribrojiti ka Srdaru i Tetki.
Za njima izađoše tri đakona i pet đaka, u nošnji kao i njegova. Po opisu namah poznade fra-Bonu. Bijaše čovjek stričevijeh godina, stasit, prav, bijele kože i pitoma lica. Ostali kako koji, većinom stari.
Njega Bakonja sad prvi put vidje izbliže, i po licu poznade da je glup. Kad Maša opazi Bakonju pred vratima, istrča smijući se i uhvati ga za ruku. — A ti li si? A došâ si?
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Izlazi napolje! Nisam se ja za tebe mučio. Izlazi, lupiću te budakom! Đorđe po glasu poznade komšiju. Sad od stida ne može da se okaže. Zaustavi disanje, bol u kuku naraste i rasu se po desnoj strani rebara.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pozvani smo na svadbu morske zvezde! Po glasu Plačko poznade Smejačka, ali na svadbu nekakve zvezde nije mu se išlo. Baš koješta! — Imam li i ja crnu prugu na leđima?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Hiponik poznade Helu. Kraj kipa Izide blede, Ona u bolu pade. U hramu tišina vlada... Četiri Sarmata snažna priđoše trupini njenoj, I
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
celog sedišta, pa skromno zauzeh ugao koji sam izabrao kao najzgodniji i ne gledajući čoveka koji je ulazio, kad me on poznade i obradova se: — Izvinite što sam vam pokvario račune!
Počekah još malo, pa, neizdržljivo nestrpljiv, gurnuh, najzad, vrata koja zaškripaše. On se trže ljutito, zagleda se, poznade me, skoči (spavao je obučen) pa se zagrlismo.
On se okrete, pogleda me mutnim, iznurenim očima, poznade me, pa ustade i zagrli me, ali je bio iznenađen. — Gospodo, — predstavi me on rasejano, posle pozdrava — ovo je moj
U novoj sredini, među vojnicima koje tada prvi put poznade, potpuno nepoznat, morao se mučno osećati Sekula, ali se nije imalo kud.
Žrtvujući svoje udove, kidajući svoje nerve, stvarao je on našu sudbinu. U tom strašnom zamahu za Pobedom poznade on najveće visine ljudskoga bola.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tada ga poznade celo selo, te se o njemu još dugo govorilo... II Prođoše dve godine posle ovih krstonoša. Đurica postade najkršniji
nam tu veliku čast, da progutate u poštenoj kompaniji jedno pištoljče — čuo se glas od kavane, u kome Đurica odmah poznade govorljivog i besposlenog apotekara. — Batali, čoveče, sav sam gola voda.
i stade nasred apsane, blenući uzvereno i plašljivo u lice apsandžino, koji ga, vičnim okom, ljubopitno posmatraše. Poznade glavnog apsandžiju Radisava, s kojim je nekoliko puta pio po kavanama, ali mu se sad on učini strašniji od samoga
— Đurica! — začu se otud glas, koji ga potrese svega, jer poznade čiji je. — Ča-Vujo, ja sam... — prošapta on, dršćući kao u groznici, i nasloni lice na rešetku.
Odmah mu pade u oči lepa dvocevka ostraguša i do nje druga nekakva jednocevka, koju odmah poznade da je ostraguša. Obe stajahu naslonjene uz duvar, a po zidu behu izvešani revolveri, fišeklije za pojas i za nošenje
Odatle mu padoše u oči nekoliko radenika u jednoj strani, i on poznade da je to njiva Marka Radonjića, a jedna od onih ženskih morala je biti Stanka.
Podiže se malo i, kroz gusto lišće, ugleda nju, Stanku. I ako mu je bila okrenuta leđima, on je poznade i oseti da mu neka prijatna toplina leže na grudi.
Đurica se i snuždi i namršti se, ne znajući da li da pređe na pretnju, ili da još pokuša lepim. Janko poznade šta on misli, pa ga zapita: — Što će ti tolike pare ?
Kad iziđoše na čisto polje, koje preseca potok, ugledaše konjanika, s kojim su se morali sresti. Đurica poznade popa. — Pop!
— ubrza Jovo s odgovorom, videvši pruženu pušku. Za njim iđaše Pantovac i još jedan čovek, u kome posle Đurica poznade Vujova sinovca, mladića. — Šta je ? — zapita Đurica ustajući. — Brže, pobro, dušu li mu...
ugleda kako ono strašilo neobično otvori i raširi oči, kao da se nečemu jako začudi, pa ih prevrte u vis i onda on poznade da je to strašilo hajduk Pantovac, koji se odjednom opusti.
— Stoj ! — reče Đurica lagano, kad opazi čoveka blizu sebe. — Ko si ? — Ja sam, Đuro, od Jova... — A, Miša! — poznade ga Đurica, pa mu priđe. — Šta je, ko te šalje ? — Jovo me poslao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Carska kći kada zahvati drugi put pilava, ugleda prsten u kašici. Čim ga vidje, odmah ga poznade, a kako i ne bi poznala svoj najmiliji adiđar? Brže-bolje vješto sakri prsten da ne bi još ko vidio, pa ga spusti u džep.
Kad carević dođe u avliju, i onde ga srete đevojka, a on pogleda i poznade svoju sestru najstariju: ruke šire, u lica se ljube, a sestra njemu govori: — Hajde, brate, sa mnom na čardak.
Hadžinica ga opet opazi, pa čim ga vidje, odmah ga poznade, pa pomisli: „Eto ti ga na, opet ga je nekakva nesreća stigla?“ pa ga brže-bolje zovnu.
Čuje ga odnekud Turčin jašući na konju, pa zaviče: — Aferim, rajo, živ bio i vazda se veselio! Raja, pošto ču i poznade koji je Turčin, odgovori mu: — Valaj ti, Turčine, moj aga, ne vjerujem da me od srca blagosivaš.
Nemoj hadžo, ćabe ti! Začudi se hadžija otkuda ga op poznade, pa ga upita: — Otkuda, more, ti znaš da sam ja hadžija? A slijepac mu odgovori: — Ta ja znam da to drugi ne bi ni
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Tako su me mnogi ismejali. Susrete me jedno momče mlado — Sa čela mu tiha tuga veje — Čim opazi srce, poznade ga, Poznade ga i reče čije je.
Susrete me jedno momče mlado — Sa čela mu tiha tuga veje — Čim opazi srce, poznade ga, Poznade ga i reče čije je. Bilo srce lepote devojke, — Odoh k njojzi molit’ da me primi, Sluškinja se za čas tili vrati,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U personi Hišpanka, U reči je Talijanka, Hod je, njezin a la grande: neć' sa svakim da s poznade. Dajut mnogi njoj dinari, al' to ona i ne mari. Mnogi njojzi šešir skida, al to ona i ne gleda.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Iponik poznade Helu. Kraj kipa Izide blede Ona u bolu pade... U hramu tišina vlada, Četiri sarmata snažna priđoše trupini njenoj, I
Uzbuđen, ko sablast prava, On tiho odaji priđe gde Amor bezbrižni spava, I triput palicom kucnu. I Amor otvori oči, Poznade u tami kmeta i odmah na noge skoči.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
mu koplje ubojito i mač zelen staroga Vojina; Petrašin mu izvede kulaša međedinom svega opšivena, da kulaša care ne poznade.
Strahiniću, — jada dopanuo! — će ti dođe da pogineš ludo u Kosovu u vojsci carevoj?!“ Viđe bane, poznade derviša, od đogata konja odsjedaše, pak zagrli stariša derviša: „Bogom brate, starišu dervišu, na poklon ti moje
Klobuk dade kneževoj vojvodi. Čim ga vide Musiću Stevane, čim ga vide, tim ga i poznade; prosu suze niz gospodsko lice, udari se po kolenu rukom, čisti skerlet na kolenu puče, zlatna kopča na desnom
vitih rebara, pripasaše sablju alamansku, privedoše dora od mejdana, turiše ga doru na ramena, dadoše mu koplje ubojito. Poznade ga doro od mejdana, pa mu ode silan poigravat.
Stani malo, da se ogledamo!” Kad ga Porča viđe i poznade, poturio u travu đevojku, pa on bježi uz polje Vračara, za njim trči Zmajognjanin Vuče, za njim trči, stići ga ne more.
Grujo, udari ga sabljom po ramenu, al’ se Grče štitom zaštitilo: nadvoje mu sablju salomio, na štitu se ništa ne poznade. Kad to viđe Grčiću Manojlo, on poteže mača zelenoga: „Stani, kurvo, Novaković-Grujo! S tom li sabljom ideš u hajduke!
po ramenu, al’ se Grče štitom zaštitilo, — po štitu ga sabljom udario: nadvoje mu sablju salomio, na štitu se ništa ne poznade. Grče mače mača zelenoga: „Stan’, kurviću, deli-Tatomire! S tom li sabljom ideš u hajduke!
po ramenu, al’ se Grče štitom zaštitilo, — po štitu ga sabljom udario: natroje je sablju salomio, na štitu se ništa ne poznade. Tada reče Grčiću Manojlo: „Bre, kurviću, čiča Radivoje, s tom li sabljom ideš u hajduke!
Tu mi stade tri bijela dana, pravo gleda Gacku prostranome, dok ugleda na konju Turčina. Čim ga viđe, tim ga i poznade, da je glavom Ćorović Osmane, pak družini svojoj besjedio: „Braćo moja, ljubimna družino, evo ide Ćorović Osmane!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Predajem se! — Idi k vragu, kakvo predavanje! Bjež ovamo da se sakrijemo. Poljar zbunjeno zatrepta i jedva poznade Nikoletinu. — Uh, pa to si ti! Otkud ti samo ta puščetina? Noge su mi se podsjekle.