Obradović, Dositej - BASNE
bolje njim polzuju: „principiis obsta, sero medicina paratur, cum mala per longas convaluere moras: Početku protivstoj, pozno se lekarstvo gotovi kad se zlo črez duga usili zakašnjenija.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gledao je Pavla, sa naočarima na nosu. Doviknu mu, da mu kaže, ko je i šta želi, u ovo pozno doba. Pavle mu onda ponovi, što je rekao lakeju i mladiću, pa dodade da bi želeo da sa bankarom govori, nasamo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Voda tih izvora je razvedena po ravnima, čije je dno od serpentina, i usled toga je ovde i u pozno leto sve zeleno kao u najplodnijim pećkim krajevima Metohije.
Sremac, Stevan - PROZA
Gazda Radisav odmah poznade slatkoga sinka svog, jer se ovaj u tako pozno doba uvek nekako tako, s obešenom rukom, povezanom glavom ili ćopavom nogom, vraćao.
Lalić, Ivan V. - PISMO
folija: iza nje je tama I vrv od zvezda neznanih, postanje Nesagledanog, crno usijanje — A s ove strane stanjene folije Pozno proleće. I magnolije. 6 U disanje si moje upevana Ko molitva u obred. Tobom dišem.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sve grli mir i san. Po kašto zaurla samo Susedov stari pas, il' pozno došavši s rada, Ispreže ratar plug i stoku umornu poji, I đeram škripi sve i voda žuboreć' pada. LAKU NOĆ!
Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena davni'. I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve.
Ona grli sina svoga, I oboje slave Boga. SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
hrizopraza, niti je uživao u lepoj reči, ni u hrani, samo se često prao na vojnim pohodima, zimi, varvare je u dušu pozno i vešto ih klao.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U njih sam krio obraze moje tople od tvojih grudi, Nežnije no ruke tvoje biljke sam pozno po stisku. Strasnije nego na tvoje grudi pao sam na njih, u bludnom, bezumnom vrisku.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Možda ih ne bi napao, možda bi pozno da U pitanju su uvažena gospoda Koju, na putu do carstvujuščeg grada Vijene, Valja bezbedno propustiti kraj Bele
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
IGUMAN STEFAN Đe si bio danas, amanati, te si doma tako pozno došâ? Stojâ u lov toliko nijesi; ranije si svagda dohodio. I đe su ti tjelohranitelji, dva Novaka¹ i barjaktar Pima?
Pandurović, Sima - PESME
Krvave suze ja sam tada lio, Sâm, radi tebe, u to doba pozno. Kako sam tada zadovoljan bio! NEMIR Ustao sam, kada Ponoć gluva, Bleda, nema, u crnome velu, Nevesele, sive
I najzad, kada kucneš tiše, Izmrcvareno, tužno, grozno, Biće nam jasno, vaj! — al’ pozno — Da nikad ničeg nema više... PROMENA O, tako prosto, tužno velim Da nisam više što sam bio.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
U kaminu staru Još živa vatra i crveni jasno... Budna je. U ruci bledoj kao hladni Paroski mramor, u to pozno doba Drži i čita moje „Pesme“... Jadni Pesnik već sto leta leži na dnu groba. Noć ne ide, stoji.
Pusta je soba... moje srce tavno... I bez vas više ja sreće ne steko'... Kandilo i sad pred ikonom tinja, I sad je pozno predbožićnje doba; Al' gluha jama sad je moja soba, A ja list sveo pod bjelinom inja. Uzalud čekam...
Sve grli mir i san. Po kašto zaurla samo Susedov stari pas; il' pozno došavši s rada Ispreže ratar plug, i stoku umornu poji; I đeram škripi sve, i voda žuboreć' pada. V.
Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena davni'. I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dakle jednoga dana, u pozno veče, ophrvan onom brigom i drugim raznim gorkim mislima, a prilično i ogorčen na pokojnog bečkog građanina i
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Da, biće medenog ploda u pozno leto. Vredna pčela to zna kada siše med sa razigranih cvetova blagoslovene neveste. Ona zna da je ovaj med prvi znak
zlatnog sunca, i njegove neveste na zemlji, bezbrojnih cvetova, biti blagosloven mnogim nebeskim čedom, medenim plodom u pozno leto. Priznajem da je ovakav način izražavanja neobičan za jednog naučnika.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
pod pojmom starije srpske poezije: kako se početak naše novije lirike, a sa mnogo osnovanog razloga, stavlja veoma pozno, u godinu pojave Branka Radičevića, čitav raniji, njime zaklonjeni period pesničkog razvoja kod Srba, a koji je trajao
Miloševe Sile su ognjene sluge onog. Ta Miloši bi, laž da ne splete Vuk, Skiptr zadržali nesrećne Serbije. Bar pozno, Serbi, uč'te s' cenit Nravstvene Miloše, laž doznavat. 15. junija 1817.
U žaru leta hrabro Ulisu daj Sleduj! „Preterpi, uzderži se!“ Te su na mudrosti dverma reči. Pozno se kaju, Mentora lišeni! Namisli tverdo, verno, pa sveršuj to. Bez posvednevne krepke volje K celi s’ ne dolazi!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I onda sama baba, samo da Mladen ne bi to video, ne ostao bez večere, ona pristavi i nadgleda kuvanje, dok ova, pozno u noć, kad već mora da dolazi i setivši se šta je učinila, kao neki krivac, sva zaduvana, preplašena na grdnje od babe,
Koliko puta, usred zadovoljstva, mira, njemu presedne. Obično posle večere, pozno u noć, u jesensku noć kad ostane sam u sobi, u postelji ležeći. Leže rano, samo da bi što pre oslobodio ukućane.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena davni'. I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve.
Sve grli mir i san. Pokašto zaurla samo Susedov stari pas, il' pozno došavši s rada, Ispreže ratar plug i stoku umornu poji, I đeram škripi sve i voda žuboreć pada. 1883.
Topovske čeljusti strašne na more zijaju grozno, Tu pravoverni klanja u jutro i veče pozno. On hvalu Proroku šalje za srećan svršetak dana, I ređa, sklopivši oči, stihove iz Korana A s plave pučine, eno, gde
1889. SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira? „Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć
No ruka ubistva hladnog i tu ih sustiže grozno, Gde s idolima svojim padahu do u noć pozno. Tako razori Azok i sravni Benaru s prahom, I celu Indiju cvetnu ispuni paklenim strahom, I za tim osvoji Delhi i
Petrović, Rastko - PESME
nedra I proleće, koje nam danas srca probudi, Kao kriška će obraz cure da zarudi, U neveste zategnuti bedra: A pozno u noć kad sve spava, Dok zvezdani slap sliva se na žito, Julije Cezar, moj prijatelj kroz vekove, Pogledom me kao
Šantić, Aleksa - PESME
moje srce tavno... I bez vas više ja sreće ne steko'... Kandilo i sad pred ikonom tinja, I sad je pozno predbožićnje doba; Al' gluha jama sad je moja soba, A ja list sveo pod bjelinom inja. Uzalud čekam...
Znaš li čase one?... pozno sunce grije, Vrhovi munara kao vatra gore, A svuda iz bašte miris đula vije. Mi se povraćamo iz lova, iz gore, A
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
od XVI veka, u koje se vreme hvataju njeni spomeni u izvorima, zanimljivo bi pitanje iskrslo: otkuda baš u XVI veku, tako pozno, da se istakne baš to ime i nikoje drugo?
od XVI veka, u koje se vreme hvataju njeni spomeni u izvorima, zanimljivo bi pitanje iskrslo: otkuda baš u XVI veku, tako pozno, da se istakne baš to ime i nikoje drugo?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jedva i za poskure isto da se nađe, i to, docne i pozno! Takav čestitluk i ganiluk zločestim zločest se spori. Ko zlo seje, po besedi Pavlovoj, zlo i žnje.
Ako mi se što nahodi mana i od koga se poriče jer svakim vremenom, rano, pozno li, nisam udilj na crkovnoj službi ili se kad što o čemu zabavim i zadocnim se, o tome uzrok ima štarad se to prigađa,
I okišiće se vam vreme rano i pozno, kakono je i od prvašnjih godina bivalo, te će se vam napuniti vaša gumna pšenice i prelivati vam se badnjice s vinom i