Ilić, Vojislav J. - PESME
Tako je, u društvu S njima, Pjančio pokadšto svu noć po krajnjim krčmama Rima, Zabačen od celog sveta. Sunce se gasilo jasno, Kada se Silvije jednom od kuće podiže
Tišina vladaše svuda. Sva čeljad na domu spava, Duboka caruje ponoć i nigde živoga java. Pokadšto zastruji vetrić u tami ponoći mirne, I laki proleti šušanj kad grana grančicu dirne, I brzo potone u noć.
5. Pade, najzad, i veče uoči Đurđeva dana, Čisto i svetlo veče. S rumenih zapadnih strana Izretka, pokadšto samo, zastruji toplina neka, I laki zadrhti udar brujeći izdaleka, Protegnut i ravan udar.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Branko je stipendiju svoju delio pokadšto s još tri generacije na domu. U lepom velikom gradu, bogatom svačim, Branka je sirotinja potplakala kao tiha voda obalu.
s viticama oko glave (ni napudrovana, ni od frizera očešljana) sa ispruženim obema rukama prema gostu, koji bi Agnicu pokadšto i poljubio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Međutim, pokadšto se Marku čine i neopravdani prigovori. Ne uzimaju se u obzir okolnosti i zadaci koji određuju njegov karakter i onda se
Ali, pokadšto, i stereotipni završetak nije lišen izvesnog dubljeg smisla i prave lepote: Teško onom svakome junaku što ne sluša svog
I kod nas i kod Homera stalni epiteti se pokadšto — to je jedna od tzv. pesničkih naivnosti — stavljaju i tamo gde su neprirodni (npr.
Leke kapetana, Marko Kraljević i kći kralja arapskoga), jer je naš narodni pesnik — u svirepim uslovima života — umeo, pokadšto (samo pokadšto), da se oduševljava i svirepim postupcima svojih junaka.
Marko Kraljević i kći kralja arapskoga), jer je naš narodni pesnik — u svirepim uslovima života — umeo, pokadšto (samo pokadšto), da se oduševljava i svirepim postupcima svojih junaka.