Jakšić, Đura - PROZA
Veštica, vampira i drekavaca beše u ono vreme puno selo, ne sme čovek da zamrkne!... Dođu poklade, skupimo se kod tvoje ili kod moje kuće, obredimo se po nekoliko puta pljoskom, u tome se i smrkne; raziđemo se, ali u
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja sastavim vojnike i reknem onima koji su iz obližnji̓ sela: „Večeras su, braćo, poklade: idite kućama te pokladujte, pa rano ujutru dođite”.
To je bilo na poklade 28. februara 1804. godine, a isti dan i Jakov je na Svileuvi razbio Turke, i kažu da je oko 270 Turaka poginulo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bar sam mu se osvetio. Stanko priđe družini. — Neka se nabavi koje jagnje... Sutra su Petrove poklade — reče on. — Vidiš, a ja i zaboravio! — reče Zavrzan. I diže se s Jovanom i Jovicom da nađe jaganjce.
— Vidiš, a ja i zaboravio! — reče Zavrzan. I diže se s Jovanom i Jovicom da nađe jaganjce. Petrove poklade padoše baš u nedelju 27. maja, te, 1806. godine. Dan beše lep, topal; vetrić je ćarlijao.
Samo da se Turci jave, to se čekalo. Dođe i taj dan. Bilo je to na Gospođine poklade. Nebo se oblačilo i oblaci skoljavahu sa sviju strana... Vazdušna struja, puna svežine, razgaljivaše vrela tela ratnička.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — visok i jako krut okovratnik fašange, fašanke (nem. Faschіng) — mesojeđe, poklade fela — (mađ. fel, fele) — vrsta, soj, rod fent — pretvaranje, pretvorstvo filigran (fr.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“¹⁴⁶ Kao preventivno sredstvo za odbranu od veštica, u Srbiji se uvek drži u kući glogov kolac ili trn. Pošto su na Poklade i Đurđevdan veštice naročito opasne, to se tada deci stavlja u kolevku krstić od tisovine.
„Gdje koji u popret metnu kakav rog, jer kažu da vještica osobito bježi od smrada ovoga“, piše Vuk. U Bosni, na Poklade (uveče) stavlja se stari opanak u vatru i pri tom se veruje da će od ovog neugodnog mirisa veštice pobeći.
Matavulj, Simo - USKOK
Pred gospojinske poklade mi se s vladikom vratismo u naše krševe, a Francuzi uzeše svu Boku. Eto ti koliko nam pomože naše junaštvo!
da se prve nedjelje velikoga posta preseli u manastir Stenjeviće, Janko izmoli dopust i otide na Njeguše da provede poklade. Tu se, pri čaši vina, zavjeri Krcunu Serdarevu da će i on s njim, u četu da sveti Miluna Dragova.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Huj, kad pomislim da se poklade približuju, groznica me vata. OTAC: Ubi se, ako možeš. MATI: Kukavna devojka, osušila se od plača. OTAC: Šta znam.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Rekao puž, kad je pošavši za Božić da donese vino, ovo doneo za poklade i na kućnjem pragu se sapleo i prolio ga. Iza zime toplo, iza kiše sunce (biva).
OD ZLIH DUŠA (VEŠTICA) (Da ne bi što čeljadima i stoci naudile, govori se uveče, na Velike poklade): Zaspao kralj Karaulac na Ciceno brdo, na meteno guvno; čudan sanak snio: trideset junaka preko Spasenika predu mreže
Gdje im se ništa ne bi dalo, ondje potegnu jajetom u vrata. 2 ĐEDOVI I ĐEDOVA BABA U Risnu na bijele poklade obuku se nekoliko momaka u kožne haljine izvrnuvši dlaku napolje, nakite se različnijem repovima i dronjcima, i objese
Bu, baba!“ 3 SVATOVI S MLADOM U Risnu, na bijele poklade, obuče se nekoliko momaka u najlepše haljine, a jedan se obuče u ženske; oni se zovu svatovi, a ovo je nevjesta.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ | 18. ŽEĐA I VINO. Spopane teška žeđa jednoga seljaka pošto je bio na poklade mesne objedovao, a ne imajući od kuda da kupi, srećom vidi jednoga svoga susjeda đe nosi punanu bocu vina iz jedne
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jedni misle da to košta I da zdravlju često udi, Pametnije o tom Kosta, Moj stariji dragan, sudi: — U poklade nema posta Od zabave svake ćudi! Zato lustig, tralala, Baš da bih se kajala!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Petolista« d. spominje se i u brojanici koja se govori na poklade (ma koje) pred spavanje, kao utuk od veštica (Karadžić, 2, 1900, 100). Za sejanje i košenje d. važe ova pravila.
Vračanja u njenu korist vrše se naročito o Badnjem danu i na Bele poklade. O Badnjem danu u niškoj okolini meša se badnjakom po pepelu i diže se u vis, »da bi toliko porasle konoplje« (Karadžić,
I u tom i u drugim krajevima, i iz istog razloga, ljuljaju se na Bele poklade (іbіdem; SEZ, 14, 32). U Levču na poklade uveče stariji ljudi igraju »da bi k. porasle« (SEZ, 7, 156). Zbog k.
I u tom i u drugim krajevima, i iz istog razloga, ljuljaju se na Bele poklade (іbіdem; SEZ, 14, 32). U Levču na poklade uveče stariji ljudi igraju »da bi k. porasle« (SEZ, 7, 156). Zbog k. žene ne rade pa Beli četvrtak (SEZ, 19, 7).
Kao prvobitnu žrtvu [činilicama i vešticama = dušama] verovatno treba shvatiti i običaj da se pred večeru na mesne poklade posipa po kući (SEZ, 40, 1927, 34), a uoči Đurđevdana po dvorištu, i oko kuća i torova (GZM, 6, 1894, 660; SEZ, 14,
19, 41; 254), haljine koje ostaju iza mrtvaca i koje se posle daju sirotinji (SEZ, 16, 254), gomile drva koje se na Bele poklade pale da bi se mrtvi ogrejali (SEZ, 19, 30). Dalje, t.
moj rad o Božićnoj slami, Prilozi, 1923, <130> — pređu u š.); na Bele poklade pali se po šljiviku slama (SEZ, 14, 33). Svakako iz toga razloga o Biljanom petku magične biljke meću se na šljivu (ib.
Osim toga, pod z. vrše se i druge radnje: na primer, paljenje vatre na Proštene poklade pred uskršnji post (ZborNik Etnografskog muzeja, 1953, 263, Pek i Zvižd) i davanje novca na zajam (SEZ, 58, 316, Gruža).
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Koliko devojaka ima koje svaki dan viču: »Ta oće li već jedanput taj suđenik doći«, i u toj želji poklade za pokladama protiču. Koliko ji ima što s najvećim nestrpjenijem viču: »Kad će taj bal doći?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa si zborim u pamet: „Bož’ke, koja će mi sag bidne snajka u ovej poklade!?...“ A lepe, pa ubave što su — lelee, Jevdo, oči da si ne skineš sas nji’! Ja gi sal gledam, pa si seirim!