Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Išao je poklecujući jednom nogom i naslanjajući se sav na nju, da, ako Sofka posrne, on, tako poduprt, može odmah da je zadrži, digne.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Jeste, Stanoje, baš to sam video; divnu devojku vuku Turci mahniti, a ona, dršćući, u hodu zastane, pogleda natrag, poklecujući, sirota!... A nekaka baba, bog je ubio, ranjena, a jednako krešti za njom: „Udrite je, Turci! Vežite je! Tu kuju!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Iza vrata viri mu zavučen stari čibuk. ARSENIJE (uvodeći ga): Tu smo, tu, dedo. MIRON (drhteći, poklecujući): Osećam, osećam, sinko, da sam tu.