Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Sram te bilo!... Nisi ni kuršuma zaslužio!... Pa viknu: — Zavrzane!... Počni!... Pa se okrete da izide. Ali Ivan pokolenice za njim. Ljubi mu noge i stope gde je nogom stojao. — Stanko!... Sine!... — Ne zovi me tako!... Otkud sam ti sin?