Radičević, Branko - PESME
“ Tako Cveta, pa lice odvrati, Svojih misli jađanih se lati, Od obraza suze joj udriše — Radivoja jadi pokosiše, Od jada mu puca srce živo: Zašto on baš da joj čini krivo!
udariše, Jednim mahom htješe da osvoje, Ma ih Srbi nablizu pustiše, Pa uzeše na to oko bistro, Kog smisliše, onog pokosiše, Za čas tinji Turke zamrsiše, Slomiše ih niz tvrdo stijenje Jednom vatrom, brate, kâ nikoga.
staje, Posaže se, pogleda je, Pa se grotom tad osmenu; Oko nji se sve okrenu, I o tle se oboriše, Kô da i munje pokosiše.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i kaže: »Povezača nanošena, devojka naprošena, a livada nekošena: povezaču ponesoše, livadu pokosiše, i devojku zaprosiše«. Cvetove što sa t. opadnu pokupi u povezaču i nosi uza se (Begović, 222). Prema grančici t.