Obradović, Dositej - BASNE
„Nek ćute”, lasno je to reći, ali baba Čava zna i kaže tolike primere kako se je prividilo tome i tome prolazeći noćom pokraj groblja na mesečini, i kako se veštice preobraću u kokoške. Ne verujte, moja deco, sve su to gole laži!
”| 37 Pas i njegova sen Pas, noseći parče mesa, prolazaše pokraj jedne reke. Upazi u reci sen svoju, i pomisli da je to drugi pas s mesom.
| 50 Jelen Jelen đorav pridomisli se pásti pokraj mora, zdravim okom na suvo okrenut, od strane morske ne bojeći se ništa. Po slučaju prolazeći tuda ribari, ustrele ga.
”| 109 Hrast i trske Hrast silnim vetrom iskorenjen i oboren, padne u reku. Počne ga voda nositi pokraj trsaka. Onda on upita trske: kako to biva da one, tanke i slade, pri najvećii vetrovi ostaju na svom mestu, kad silni
Svaki ima toliko razuma da može, ako samo hoće, dobar i pošten biti. Jedan kralj francuski, prolazeći pokraj kujnje, vidi tu momče gdi okreće ražanj i peva. Zapita ga zašto je tako veseo.
153 Vrba i trn Vrba, gledajući da trn svakom koji pokraj njem prođe za haljine zakvača, upita zašto on tuđe odjejanije k sebi vuče, i našto bi mu baš da i ima to.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Osvrnuh se s konja u kasu, i, pre no me proguta noć, videh: pod sve gušćim, sve crnjim oblacima, bačena pokraj zgarišta, ostaje, čeka sneg, svinja o koju je obrisan krvav nož.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Oni odma dadu mi za 100 ljudi oružje, te ja odem i namestim straže pokraj Save od Paleža do Ušća, a ja s nekoliko pandura i Turaka pokatkad prođem i straže obiđem.
na Vidin-kapiju, vezirova tevabija na Stambol-kapiju, moj otac s valjevskom vojskom na kapiju uza Savu (onda nije bilo pokraj Save kuća), i u jedan ma̓ juriše i Vidinlije isteraju iz varoši.
Jednome reknu: „Udri ti kneževa ̓aznadara Živka, a nas ćemo trojica kneza.” Kad moj otac naiđe pokraj zasede, onaj jedan Turčin opali i Živka ubije, no oni drugi promaše moga oca i ne zgode ga, već pobegnu u potok, pak u
” opali i pokraj Stanoja obali Turčina, pogodivši ga posred kotlaca. Ona druga dva Turčina zatvore se u kuću, i kad seljaci, Zeočani,
— Ja mu kažem: „A kuda ćemo proći?” — On kaže: „Kuda ste i došli”. — Na to mu odgovorim, da ja ne smem na čunu pokraj Beograda, „no dajte vi meni kola da idem preko, i na Boljevce da pređem”...
” — Ja ostanem kao što sam kazao: „I opet vam kažem, da ne smem vodom pokraj Beograda, da me Turci u̓vate; nego molim da mi se otvori koleba da kontromanciram, pa ću onda proći na Jakovo i
knez Nikola Grbović i vojsku prema nama uparadi, a Jovica Milutinović od marama barjak načinio i nosi ga tamo amo pokraj parade. Pogledaše Turci i reče Sali-spahija, ćata moga oca: „Ala otkuda vam onolika vojska?
Na Palež prevozimo vojsku. Karađorđe je pre na dan doveo kragujevačku i rudničku vojsku, ostavio je pokraj Topčidera, pak došao u zbeg na Duboko (jerbo su sva obližnja oko Beograda gornja sela prebegla u Nemačku preko Save
” I tako vozari povezu živo. Pokraj Beograda prođemo, i svu noć putujemo niz Duvav, a kad svanu, trebalo bi štogod jesti.
ode Protić sa svojom bundom u karuce i leže, Teodor i Čardaklija po klupama, a ja, prostrevši nešto ćilimčića, baš pokraj furunski̓ vrata.
Turci od vatra pobegnu, ostave pokraj vatri pečene jaganjce, svu veče— ru, sav prtljag i pljačku, pobegnu, neki se u virove ubske podave, dosta i̓ i mrtvi̓
Kako dođemo u tabor, mene u čador, zapališe sveću, i jednoga pobratima pokraj mene, sedi, a oko čadora straža. Svuda sede Turci, puše čibuke, a svi ćute.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« misli u sebi, pa tumara dalje po kući. Ode obilaziti i ostale zgrade. Kad bi kod ambara, smotri ono momče i pokraj njega probijen bubanj. »O, o!« učini Milun poluglasno, »ta ovi su pokor počinili! Bome je tu padala para kao kiša!
Ostaju mu glogovi i divlje kruške tako brzo, kao da kakvim čudom sve promiče pokraj njega! E to je besan konj, a besnija je još sila na njemu.
Sevnu vatre, pokažu se dimovi i pokraj njega cijuknu kuršumi, kao zmije kad sa stene skaču na prolazeće, a fes se drži gordo.
Dučić, Jovan - PESME
U zelenoj jasnoj pomrčini granja, Tu nađem Samoću, u ćutanju večnom, Bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja, I ogleda lice u modrilu rečnom. Ko zna od kad tako.
S celoga nebosklona Blisnu u jednom trenu, Da bi po zemlji ona Bacila svoju senu... I spazi, pokraj puta, Sa nekog panja trula: Sav kosmos da zaćuta Da bi se ona čula.
MAĆEDONIJA U svakoj planini imaš svoga zmaja, I vile brodarke pokraj sviju reka, Na svakom raskršću po jedan kralj čeka, I starinski napev poljima bez kraja.
Snevao je o prvom svom poletu sa gnezda, u nebo, u sunce. Snevao je o prvom telu na koje je pao, pokraj nekog druma, na letnjoj žezi. On je tu pao s kliktanjem, s nepoznatom radošću, i zario odmah svoj kljun, oštar kao čelik.
VEČERNjE Mala, snežna seoska crkva, na rudini, pokraj grozničave zelene reke. Rudina je neograđena, puna trave, i na njoj pase jedan krupan mlad magarac.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
osvetljena... ne!... ozarena nekom fosforastom, ljubičastom nekom... ja ne znam ni sam kakom svetlošću! Na krevetu pokraj čiča-Ćorđa sedelo je žensko stvorenje, i ono je gledalo, i gledalo u mene.
On je pribirao, slagao, ututkivao. Turao u praznine poneko: „daće zar Bog!” ili „Bog sve može!” — Ali je pokraj kovčega bilo podosta stvari koje on kao da se zateže da potrpa. Moja mu mati priskoči u pomoć.
nađoh sve onako kako sam ostavio: moja mati i sestra sede s rukama u krilu; ne kuha se ni ručak: prolaze na prstima pokraj velike sobe i samo othukuju — isto onako kao kad mi je stric umro, Đokica u avliji vezao mački đezvu za rep, pa se
Ovog njihovog Arsena znam još kad je bio kevilj. Izvadi dvojnice iza pojasa, pa sve ćurliče pokraj Burmazovićeve kuće. A u Burmaza je kći — kći i po!
— Sve zalud! Ona otvori još jednom oči. Pokaza svojom žutom rukom na dijete pokraj sebe, dohvati onda popovu ruku i poljubi je; prošapta: „Blagoslovi me... i oprosti!
Dvojica ga dohvatiše za miške, ali se on otrže i uskoči unutra. U taj par cio jedan kraj šljemena pade pokraj prozora i dohvati kuću i sa te strane, te mu zapriječi povratak. dim se savi.
Došao na ručak. Sav se ulepio flasterima po licu, bio čova na duelu. Pokraj toga bio je napit. Meni dođe gadniji nego ikad, htedoh da pljunem.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
sa solufima sa kakvima malaju Izabelu špansku kraljicu, neke prije sa velikim krinolinima, i udavače sa Amorom od gipsa pokraj njih; neki »omladinci« u dušankama sa dugom kosom i razastrtom Zastavom i Danicom na stolu, i udovice sa brošom
Jednoga dana tako sedi i Jula i máma i rade neki ženski rad i jedna i druga, a Jula pokraj toga i čita i počešće briše suze. Gleda je gđa Sida ispod oka i nije joj pravo.
— No, i vi ste mi lepi štuceri, kad puštate damu da zadrema pokraj vas!... Kakvi ste mi vi tenceri! Ta govor’te štogođ! — Pa,...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Pa, vidite, još štogod da vam kažem. Naša Marta je tako vaspitana da može celu kuću sama voditi, i pokraj toga, što se njenog razgovora tiče, može među najizobraženije pristati.
dobije, išao je Rogoziću na svetovanje, i to i sa strane, i u reč njegovu svako se pouzdati mogao, uvek je kraj pogodio. Pokraj toga bio je marljiv, te je zasluživao lep novac i mogao voditi lepu kuću.
— Jeste. — Ti ćeš se po tom vladati kako ja izradim. Causa litis i pravni naslov — tіtulіs — biće povreda čista, a pokraj toga abalienatio, ostranjenje moje tepsije, jer mutatіo іnter res non effіcіt parіtatem.
Babonja pokraj dalje informacije potegnu akciju protiv Mice zbog povrede poštenja, jer je imala svedoke i Alka, koji su GOTOVI svedočiti
Kakvo mironosno parče! Bar da je više krišaka, mogla bi komisija malo zasesti i pokraj rujnog zasladiti se. Sviloksić tvrdi da je to ta ista baklava, Babonja negira.
— Jesam po kočijašu, ali ne htede je primiti. Babonja se misli. — Ja ću vam napisati inštanciju, pa pokraj nje predajte magistratu i tepsiju u deposіtum; ako li neće da je prime, i vi donesite je ovamo, pa ćemo je dati varmeđi
Ćirković zadovoljan, vrati se kući, a sutradan preda inštanciju, a pokraj nje kočijaš unaša u kancelariju i tepsiju. Čuje to Marko, tada već varoški sudac, pa preko pandura pošalje natrag
Ipak je podleći morao, a kraja procesu nije dočekao. Alka ostade udovica, a pokraj toga u kući neograničena gospođa. Još pre venčanja sklopljen je bio ugovor da, ako dece ne bude, sve imanje spada na Alku
Mica ima rodbine bratovljevu decu, te ih drži za svoje; Alka pak bogata i samcata. Čuje se da se Milivoj sa Alkom pokraj dišpenzacije venčao, i već je u kući kod Alke. O svatovima malo društvo, ali veselo. Nazdravica jedna drugu stiže.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
za njim, kad je posle mobilizacije, naglo otputovao i pitala se: da li veruje sebi, da li je moguće da on nije više tu, pokraj nje, uz nju, on sa svom svojom muškom snagom i lepotom, on, na čijim je grudima ona prvo upoznala onu slatku stvarnost
Afrika
Ostaje zapanjen kad projurimo nemilosrdno pokraj njega. Predeo dosta živopisan; katkad, nad rečicama, krševit, pokriven gorom, skoro veličanstven.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad su ratovi prošli, taj narod se naselio po popaljenim turskim karaulama, pokraj skela na rekama, i oko Temišvara, koji je bio glavni grad na jugu kraljevstva i koji je bio obnovljen po nacrtu
Teodosije - ŽITIJA
I ušav u pustinju, skri se od nje. A ona, probudivši se i ne videvši ga pokraj sebe, po imenu ga ištući prizivaše, i kako ga ni posle dugog traženja ne nađe, shvati da je odbegao od nje kao što je
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Nije se nosio kao gospodar Sofra. Premda je u poslen dan i on nosio „jankl“ od manšestra, ali pokraj toga pontalone i kapu. Nedeljom i svecem u paradi, kaput od zelenog „trajdrota“ i pantalone na „hozentrogere“.
Donekle tako igrali, i svrši se tim igra, da je gospodar Sofra pokraj makovog keca ostao platka. Ljutito baci kartu o sto. Svi se smeju. — Neću se više igrati.
— Pa i sam bi’ išao. Nešto novaca imam, a još bi’ nešto podigao, i ako ne bi’ mogao kao i vi, a ja bi pokraj vas profitirao, jer kad se u većem kvantumu kupi, jeftinije stoji.
trgovci, a tebe ću pretstaviti kao šljahteca, nemeša, pa kad te vide u paradi, videćeš kako ćeš biti primljen, a i mi pokraj tebe. A ’de je „auspruh”?
Sin joj već dorastao, i sekao je razno meso i pokraj toga su živeli. I to dobro su živeli, jer gospođa Tatijana sve je znala u kući razdeliti, da ništa ne bude izlišno, a
Međutim dođe i lekar, zaveže rane kočijašima i lopovu, a one mrtve iznesoše napolje i pokraj njih namestiše stražu. Još komesar putnicima javi da moraju tu ostati, jer je sad „štatarijum”, pa će im se na mestu
— Ni knez Sapijeha ne pije boljeg od ovog, — reče oduševljeno armicijaš i, pokraj sve svoje zvanične dužnosti, naspe sam sebi iz čuture, i po drugi put ispije; ne može da se uzdrži, hvali vino i već
Armicijaš izvadi novce, hiljadu forinti, i pruži gospodaru Sofri. — Evo novci, amo kvitu natrag. Mi Poljaci živimo, a pokraj nas i drugi. „Neh žiju Vengri”! Gospodar Sofra radostan izvadi kvitu, primi novce i turi u buđelar.
Držao ga za neku felu konjaničkog šljahteca. Šljahtec, pokraj poziva, došao je i posete radi, te se može još dosta zabaviti. Čekaće se i onako duže na ručak.
Čekaće se i onako duže na ručak. Tu sad pokraj tumačenja zavede se duži razgovor. Ako je gospodar Sofra što nespretno kazao što duhu Poljaka ne odgovara, Čamča je to
U početku ga dobro hrane, ako je za život, pa mu daju za neko vreme sa hranom malo pomešanog arsenika. Konj pokraj toga dođe do mesa, pa onda na vašar s njime. Katkad puna štala konja, a još i u avliji ima ih.
Profit ga istera. Pera se smeje. — Vidiš kako treba konje dresirati; tako idu kao iz škole. Lako je bilo mom ocu pokraj crni’ banaka obogatiti se; nek’ proba ovako.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
se kao najbolja zaštita od „kamenice“ smatra metlica koju majka treba da ubere o Svetom Iliji i da je stavi pokraj svog deteta.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kako da igram kad ne čujem muziku? Seli smo na onaj kauč pokraj bake koja je već spavala sa glavom na kredencu. Izgleda da su me one višnje iz tegle uhvatile.
I uvek su pokraj njih, kao po nekom pravilu, bili neki zadovoljni i uhranjeni dripci u tvidu, sa brzim kolima, zlatnim satovima na
Volim Kosovsku ulicu nedeljom u tri. Ona izvire ispod Glavne pošte, pa teče siva i sumorna pokraj kafane »Kosovo«, pored jednog kioska, zaobilazeći parkić Skupštine, protiče kraj starog hotela »Union« i uliva se u
Ali autobus je protutnjao »Argentinu«, »Ekscelzior«, Ploče; obišao oko grada pokraj stare »Loze«, ispod »Tonija«, i zaustavio se na Pilama pred agencijom, a da nije osetio ništa sem nekog ponavljanja,
vrlo mlad, i dok je imao običaj da se klati na stolici i smeje bez razloga, video je dvoje stranaca kako sede jedno pokraj drugog i ćute. Zajedno, a svako od njih tako daleko! Gledao ih je kao neko čudo.
lica načini zaštitni znak za uspeh — sve do ovog jutra na Terasi, kada su za dve slobodne stolice njihovog stola sedela pokraj njih i dva poraza, jedan pokupljen negde u belom svetu, drugi zarađen ovde, kod kuće. Pogledali su se i osmehnuli.
deo puta i pričali o dobrim starim vremenima, a kada bi moja žena najzad uspela da upali motor, uskakao bih na sedište pokraj nje i odlazio dalje. Ali na kraju leta akumulator najzad konačno ispusti dušu.
U kolima je bilo suvo i bezbedno. Peli smo se krivudavim drumom kroz guste šume. Iz malih kafana pokraj puta, gde planinski potoci okreću ražnjeve, dodavali su nam pečenu jagnjetinu, a na Ivan-planini seoska deca su nam
Sećam se, bila je četrdeset i osma i svake noći se čulo puškaranje u blizini karaula. Moj stric je spavao pokraj puške, a oko četiri sata ujutru vukli smo se tragom konjske balege prema granici da vraćamo ukradene konje.
Onda će se setiti da nije ništa doneo kući. Onda će neudata sestra stajati pokraj limenog šporeta, a svima u kuhinji će biti jasno da se žrtvovala, da je prestarela za udaju, da je odvajala od usta, da
će biti jasno da se žrtvovala, da je prestarela za udaju, da je odvajala od usta, da je volela decu i da je ostala pokraj ova dva groba, a kada svima postane to sasvim jasno, sestra će se zaplakati i izići iz kuhinje.
Šta to radite? – Igramo klisa... — odgovaramo. a sve očima tražimo izgubljeni klis. Eno ga, leži pokraj novog automobila u dvorištu, baš se nekako zgodno namestio.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Trčao je hitri pokraj oskoruše, Trčao je hitri, žalio joj se. U mene, u zeca, srce strašljivo Srce strašljivo, svaki čas
Pesmicu su preuzeli iz zbornika u kojem je objavljeno nešto zaista moje; sastav koji mi je pripisan nalazio se pokraj moga, nepotpisan, pa mi je, zbog susedovanja, pridodat. Onako bezbojnog, mogli su ga svakom prišiti...
Sremac, Stevan - PROZA
Odmah da ste se izmirili i poljubili; drukčije neću da me pozdravite, da mi boga nazovete, kad pokraj mene prođete! Šta? Jogunite se! Odmah! Deca se pogledaše svojim bezazlenim i miroljubivim očima.
Radičević, Branko - PESME
petli, a nji evo Popadali desno, levo, Pa spavaju kô zaklani, Pusto piće sve stamani, A suviše, gle stražara, Pao pokraj gospodara, Pa kô i on rče, duva, Mesto njega puška čuva, Vrgô brigu svu od sebe. — Ma ajduče, kako j' tebe?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A on odgovori: — Hoću, svetla kruno! Onda ga car primi i stane ga svetovati i učiti: — Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god čoban tamo
Kad pođoše i kretoše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: — Ne plači, zlato, ne boj se ništa.
ploveći rijekom nanese sreća ispred jednoga velikoga dvora i džardina nekakoga prebogatoga čoeka, koji baš sjeđaše pokraj rijeke pred svojijem domom odmora radi. Kad ugleda sandučić, on brže zapovjedi slugama, te ga uhvate i donesu mu ga.
Kad treći dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj jezera, ali nije hteo šetati, nego sve stane trčati da ne bi zaspao.
I tako putujući po svetu zadugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka.
Onda se on digne u svet da traži zanata. Putujući tako udari na jednu vodu, i idući pokraj te vode srete se s jednim čovekom u zelenim haljinama, pa ga čovek zapita kuda ide, a on mu odgovori: — Idem u svet da
nastavi na vatru punu vode i boba, pa kad svari bob, zovne ujutru oca i reče mu da uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reče mu: — Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: „Haj, volovi, pomozi bože da rodi
Tad mu se sinovi zastide i odmah ga ožene. CIGANSKA PORODICA Grijala se zimi pokraj vatre ciganska familja. Rekne domaćica: — Eh, da imamo masla, kao što nemamo brašna, pa bismo uzajmili u selu tavu, te
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
žutoj majici bez rukava kao da je ceo Beograd tvoj, i ližeš sladoled od čokolade, vanile i citrona-mešano, pa zastaješ pokraj preskupih stvari koje nikada nećeš imati, koje ti niko nikada neće kupiti, budalo jedna blesava, a ne znaš kuda ćeš,
Bebironi ufuravaju u modu! A zatim ponosno seda na ono sedište pokraj vozača iznad koga piše REZERVISANO ZA RATNE VOJNE INVALIDE! Što jest, jest, dugo smo se rastajali...
bih imao svoj sopstveni komforni spomenik na Kalemegdanu, gde sam ošacovao jedno zaista prijatno mesto, odmah desno pokraj glavne šetačke staze. Umesto toga, što sam radio?
Sedeli bismo tako na pramcu i mahali svim čamcima, šikljama, skifovima i šlepovima što su proplovljavali pokraj nas. Bili smo prava pravcata ekipa mahača. Prave dve izludele mahalije!
one klošarijane, oću da kažem, i sve ostalo što uz to fura, nekako će mi nedostajati dok ih budem gledala kako prolaze pokraj pekara, buregdžinica, piljarnica i kioska u kojima se kuvaju viršle u svom sopstvenom sosu.
Mi ih, inače, zovemo Uglješe. Dakle, dve Uglješe su se baš prodževerljale iznad pogačica, kad pokraj mene zamirisa terpentin pomešan s majonezom.
Imam genijalnu ideju — reče i izvadi iz ormara fotografiju jedne starice kako stoji pokraj nekih ruševina, sva u zakrpama.
Možeš zamisliti, Anči, na nekom potpuno pustom polju dva čoveka igraju kao šašavi pokraj automobila koji stoji parkiran u jarku! Sumanuto, a?
Izlapeli tip o kome je reč kupi, dakle, polovan trkaći bicikl i dres i nacrta se u blizini crte, u nekom žbunju pokraj puta. U stvari, bilo je to negde kod Sežane. Tu je bio kao jedan uspon i momak je čekao da naiđe prva grupa biciklista.
E, da ste samo to videli! Jednu mačku, mislim, pokraj mene, koja je neprestano držala svog momka kao za ruku, a zijala na sve strane čekajući da se nešto dogodi, zaista
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Carnca ga vidi i dopadne joj se. „Lep mladić“ — rekne nekima okolo sebe... Jedanput, kad on prođe pokraj nje, rekne mu ona: „No, gospodin obršter, kako vam se dopada bal?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
VEČITO LETO Visoke trske zelena ćuba njiše se pokraj reke. Močvara tu je, zavičaj dragi grlatog žapca Kreke. Tu Kreko vodi veseli hor, sluša ga mesec odozgor.
U ovom društvu, kićenom, lepom, počne se glavom, završi repom. Oblak od ptica po travi pao, pokraj njih vidiš stražara noja. Taj nosi jaja, ujka mi kaže, velika tako — ko glava moja.
Kroz ulice gradske gura, sve se valja i kotura, rekao bi: mamut pravi. Nije prošlo ni po sata, već je pokraj aparata, avion ga srebrn čeka. Posada se čudi listom sa pilotom i radistom: „Kakav li je ovo deka?!
modra, biseru Bihaća, kraj tebe sam novo gnijezdo svio, u košnici đačkog internata, kad sam svoje selo ostavio. Pokraj tebe, u sutone rane, mislio sam na moje Hašane.
Otad, evo, minu pola vijeka, sve sporije otkucaje brojim, iskri inje, primiče se veče, a ja opet pokraj Une stojim. Prebroj avam potopljene dane i vraćam se u moje Hašane.
Pomenite momčića seljačkog, zarobljena usred doma đačkog. Tako uvijek, u Bosanskoj Krupi, pokraj Une, kao na granici, ja ostavljam četu uspomena, tu mi ginu moji kopljanici.
uvijek, u Bosanskoj Krupi, pokraj Une, kao na granici, ja ostavljam četu uspomena, tu mi ginu moji kopljanici. Pokraj stroga kamena međaša prođe samo tužan harambaša.
Sanjao sam o njenome liku, pokraj Une, skriven u vrbiku. Odoh kroz noć, punu kreketanja, (žabe su me pratile u horu!) i na zidu, blizu kuće njene,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ovčari, uvijeni u jagnjeće kože, spavali su po zemlji. Samo jedan stražario je pokraj vatre, koja je tiho pucketala. A i on je dremao.
U zaprežnice! — čuo se glas potporučnika Aleksandra. Seljaci, već premoreni, zastrašeno su odmicali i ostajali pokraj puta... NA DUGOM MARŠU Bili su topli dani jula meseca. A maršovalo se često od jutra do samoga sutona.
Često su se smejali i oficiri. A nekad su opet vojnici strogo kažnjavani. Bilo je to u jednom selu pokraj Morave, kada je Tanasije Prvulović izleteo iz jedne kuće sa zaklanom kokoškom, pa je mahao kroz vazduh da bi joj posle
umre sad na putu! — odgovori starac, kao da je hteo reći: ovde, onde, svejedno... ima ih mnogo... videćete. Pokraj mrtvog vojnika sedeli su ranjenici. Ta on je bio njihov drug, doskora je bio živ, i zar da ga bace kao stvar pored puta..
A pred nama levo i desno odjekuje topovska paljba. Podne je. Iz vlažne zemlje bije neka teška usparina. Ljudi posedali pokraj puta, očekujući zapovest. A tamo napred se nešto odigrava. Raportiraju ordonansi i opet se vraćaju.
Komandir naredi da vojnici sjašu. Težak zadah usirene krvi i truleži ispunjavao je vazduh. Pokraj topa ležala su dvojica...
Zamakosmo preko vrha i pođosmo padinom, ka reci. Pokraj puta bila je koliba i pred njom je ležao mrtav dečak. Zaklali ga.
Nekuda odjahaše komandiri. Suton se spušta. U toru negde bleje ovce. Umorni pešaci polegali pokraj plotova, povlače poslednji dim iz kratke cigarete na kojoj se izređalo više njih, i već se nameštaju da odspavaju.
Pevci zakukurikaše. Bila je ponoć... Maršujemo ceo dan I ovu noć. Umor je savladao ljude i na svakom zastanku ležu pokraj puta. Stalno ih opominjemo da ne zaspe. Naslonjeni na štitove, u stojećem položaju, dremali su.
Postali su tmurni i ćutljivi. Uozbiljio se čak i Tanasije. Čekali smo dugo ispred sela Uzeća. Pokraj puta se dizala neka ševarika i osećao zadah barske tinje.
Bilo je zgodno: kujna pokraj puta, a kuvar otišao nekud. Ali Jankulj nije hteo da nosi čorbu pet kilometara, jer su mu sigurnije bile tvrde jabuke u
Najzad, sručismo se svi na jednu poljanu pokraj puta. Neko je izdavao naređenja, ali se ne sećam da su izvršavana, niti znam da je iko kontrolisao njihovo izvršenje.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ho, ljudi!... reče prolazeći pokraj nje, kao da se čudi bedi nevidovnoj, pa uđe u sobu, obrte ključ u bravi i leže da spava...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 113. Smilj Smiljana pokraj vode brala, Nabrala je nedra i rukave, Izvila je tri zelena venca: Jednoga je sebi ostavila, Drugi svojoj
123. Savo vodo, pozdravi mi dragog, Nek’ ne kosi trave pokraj Save — Pokosit će moje kose plave! Savo vodo, pozdravi mi dragog, Da ne pije vode iz te Save — Popit će mi moje
175. Pokraj puta rodila jabuka: Sve biserje i drago kamenje. Sve visoko granje polomiše Gledajići na vrhu planine Gde dva brata
Kovale je četir’ kujundžije, Jedan kuje, drugi pozlaćuje, Teći meće halke na jabuke, A četvrti alem kamen dragi, Pokraj kog se vidi večerati U po noći kao u po dana.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Odahne.) DROBAC: Vješo sam one leševe na Žitnoj pijaci. Pokraj kantardžinice. GINA: Čula sam. DROBAC: Bolje bi bilo da si viđela. GINA: Ako se dosad nisam nagledala...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Već prvi put mesto da slušah u zori kako se topiš kao sneg, ja jurnuh u šume gde upada breg, i grane što pokraj jecahu kao moja duša.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ reče. Drma se, puca Hram Solomona Od grmljavine uskršnjih zvona... LEGENDA O GLUVONEMOJ Danas je prošla pokraj mene...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Takav posao obavlja noćni čuvar Zaposlen u skladištu il na gradilištu. Noću mu, pokraj vatre, ništa ne manjka, Dok skaču plamenovi crvenokljuni...
” „U Mokronog, Bor, Šentilj!” (Ti cilj izaberi, rimo!) „Kud bilo, u šir il u dilj, Gore, dole, pokraj, mimo, Napred, jer je napred cilj!
Naposletku, u medu se udavi! U Predselu, u toj pustoj selendri, U tom leglu pesama i legendi, I danas se peva pokraj pojila Da je Veska Beograd osvojila.
Sunce kad zađe, igračka Poslužiće mu za obrok. PSI I PROGRES ...Od Beograda do Kreševa i Preševa Pokraj puta, na stotine leševa: Psi su žrtve automobilske hajdučije, Al u budućnost ne može se drukčije!
LUBENICE Sazrele su lubenice Pokraj vode Studenice. Spolja plave, iznutra zrele, Svaka ko burence, — slatke, medene; Sa donje strane žućkasto-bele,
Dve bube, na vrhu travne ćube, Jedna drugu u lice ljube, A balegari pokraj balege kravlje Za junačko se pitaju zdravlje. U goloj, al već toploj šumi Kukurek se svetlošću umi.
A šta li bi Betoven, Mocart, List ili Brams o Karađorđu mislili? I da li bi u nekom hanu pokraj Morave Razmenili misli, poklone i pozdrave?
Hukne: njiva se naroguši, I blesnu stare zvezde u duši. Stojimo pokraj sivoga plota, Na granici između dva života. Sa ove strane ograde: grad. Sa one: Srbija, i mesec mlad.
eh, da mi je! Ne vredi: ne daju haramije, Pobornice ropstva i monogamije!” U zabranu pokraj Kokinog Broda Jabuka se svila od roda Čekajući đake-marodere Il bilo koga da je obere.
„Eh, da me iz položaja glupog izvade, Odmah bih jurnuo na livade! U strmoj avliji, pokraj Ibra Iz kazana se dimi džibra; Seljaci zaseli, piju ko Rusi: E, da mu je prvenac da okusi!
Sva moja čula su pirovala... Voleo sam metalastu mrzlinu beogradskih jutara, mirisne ujede uglja istovarenog pokraj podrumskih rešetki, cilik tramvaja koji su se kotrljali nizbrdicama, lipe u Makedonskoj ulici, svetlosni prasak ljudskih
Rakić, Milan - PESME
za mene neće postojati žena, Kad će čula moja redom da zaneme, I strasti da prođu kao dim i pena, A da će, još uvek, pokraj mene svuda Biti mesečine pod kojom se žudi, I mladih srdaca što stvaraju čuda, I žena što vole, i voljenih
Daj mi usta tvoja, daj mogućnost tajnu! Jer osećam stalno raspadanje bića, I dok pokraj mene mre priroda mlada, Nečujno, u samom početku razvića, I crnom ravnicom tiho pada slana, U mojoj se duši prostire i
Udri, i muči, i priteži jače, — Al, dokle redom deca, ljudi, žene, Plaču i pište, bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini̓ Leteće mirno duh moj u visini, Ko
TUGA U vedroj noći, pokraj mene, Čuje se časom vapaj tajni Ko uzdah cele vaseljene, Patnički uzvik, krik očajni. Čas neosetno, tiho struji Ko
Drame, I žene despota Uglješe, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar manastiru. Pokraj nje se krve narodi i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili, Ona, večno sama, na zlatu i svili Veze strašne bole
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Objesio pušku o ramenu, pa čepuka, tamo i ovamo, po poljani kao svi ostali; a odovud neki od našijeh, umimogred, pokraj odže mini i tisni mu od lakta rožinu njegovojzi u grlić šišani.
zemlju svukoliku, da uredbu vidim kako stoji: da se vuci ne prejedu mesa; da ovčica koja ne zanese svoje runo u grm pokraj puta; da podstrižem što je predugačko, da odlijem đe je prepunano; da pregledam u mladeži zube da se ruža u trn ne
IZLAZI MUSTAJ-KADIJA I MOLI MOMČAD DA NE POJU ONAKE PJESNE POKRAJ SAKUPA CRNOGORSKOGA, DA NE BUDE OD GLAVARAH KOME ŠTO ŽAO, NEGO NEKA POJU SVATOVSKE PJESNE, I ON SAM POČINjE POJATI.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
je to teško za stomak; pa onda, u načinu govora, jer usled jednakog druženja sa Grcima, Cin|carima i Turcima, svi su, pokraj stranog mekog izgovora, završavali rečenice sa naročitim dodacima, kao „džan’m“ ili „datim“.
Poleti kao tica pokraj mahala ka njihovoj ulici. Modrina zore i svež, još vlažan vazduh, poče da ih šiba. Tek se svanjivalo.
Pandurović, Sima - PESME
Dosta nas je crna razjedala vlaga! Proleće gledam preko polja, vode, Gde prolazi, nosi pokraj moga praga, Nov život, k’o vojske zastavu slobode. VOJNIČKI RASTANAK Našoj majci javi da idemo, Vrâne!
što se u snu snâže, Nadom na slobodu; i kad osmeh stidljiv Prve zore sine na one što traže Hleba, — on je min’o pokraj mrtve straže, Besmrtan i miran, ponosan, nevidljiv.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
(„Kipurija“ kako se u poveljama pominje, ili „Ćipur“ kako se danas izgovara, zove se ledina pokraj sadašnjeg knjaževskog dvora; na toj ledini vide se temelji od stare građe).
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
8 Pitala domaćica cigansku ženu: — Ali ćeš da ti iznesem pred vrata hljeba, ali da se ogriješ? — Najvolija sam hljeb pokraj vatre pogrijavati. 9 Pitala popadija Ciganku: — Ali ćeš s blagoslovom malo hljeba, ali bez blagoslova vagan žita?
— Žute čizme u čizmedži-baše. — Javorov jaram, javorova ralica-ralo drvo javorovo. — Ja pasah pokraj zlokotlokrpove kuće, đe zlokotlokrp kotle krpi, a zlokotlokrpovica ručak kuva; oko njih trista i troje zlokotlokrpčadi.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad treći dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj jezera, ali nije hteo šetati, nego sve stane trčati da ne bi zaspao.
I tako putujući po svetu za dugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj one vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka.
Onda se on digne u svet da traži zanata. Putujući tako udari na jednu vodu, i idući pokraj te vode srete se s jednim čovekom u zelenim haljinama, pa ga čovek zapita kuda ide, a on mu odgovori: „Idem u svet da
” Dete jedva dočeka i pođe s njim. Idući oni tako pokraj one vode, na jedan put majstor skoči u vodu i stane plivati govoreći detetu: „Hajde za mnom skači u vodu, i uči
” A on odgovori: „Hoću, svetla kruno!” Onda ga car primi i stane ga svetovati i učiti: „Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali kojigod čoban tamo
” Kad pođoše i kre- | toše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: „Ne plači zlato, ne boj se ništa.
Kad najmlađi brat dođe na onu vodu i stane hodati pokraj nje misleći kako bi prešao na onu stranu, ugleda ga kroz pendžer careva kći, pa zapovedi momcima te ga prevezu i dovedu
Putujući jednom notnjo nanese ga put pokraj jedne crkve đe se Hrišćani kopaju. Kad dođe pred vrata od avlije crkovne ugleda tri konja, jednoga crljena kao krv,
nastavi na vatru punu vode i boba, pa kad svari bob, zovne ujutro oca i reče mu da uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reče mu: „Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: „„haj volovi, pomozi Bože da rodi
Kad tamo, nađe sina i snahu prućeni jedno pokraj drugoga, i počne nažimati sok od one trave sinu u rane a snasi srce mazati njome, i ne izrekao bješe treću riječ:
probudi nađe sve pod uzglavnicom kao što mu je dijete na snu reklo pa onda put one gore, kad u njoj nađe rijeku, on pokraj nje hajde, hajde, dok dođe na izvor.
ploveći rijekom nanese ga sreća ispred jednoga velikoga dvora i džardina nekakoga prebogatoga čoeka, koji baš sjeđaše pokraj rijeke pred svojijem domom odmora radi. Kad ugleda sandučić, on brže zapovjedi slugama, te ga uhvate i donesu mu ga.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Sad je ponoć. Probudi me u dva... (Manojlo se umotava u šinjel i pelerinu i leže iza kanti za đubre. Tanasko čučne pokraj bandere, s puškom na kolenima. Brzo se i on spusti na zemlju i zaspi. Zatamnjenje.) IV SLIKA Kafana, prazna.
Prepala se kad je shvatila da joje brazletna ostala pokraj žrtve! CMILjA: Bio bi Anđelko danas živ da su brazletnu kraj leša našli ranije!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Za napitak nije nam bilo brige, jer je Niki Todor kazao da ćemo sve pokraj Begeja ići. Ja kažem da imam tri grošića od oni[h] što mi je poslednji put moj tetak dao (a da je znao na kakav će mi
Nisam mogao opstati. Sad prolazim, može biti, poslednji put! Može biti za navek! Pokraj blaženoga mesta, ostavljam ga za navek! I u njemu kosti majke moje, ro|diteljnice moje, i jedine sestrice!
Ide se sve pokraj jednog potočića, pored koga stoje nasađeni veliki orasi i druga drevesa koja ga osenjavatu i čuvaju od sunca.
pomolio kako će lakše onu krasnovidnu dolinu, sestru svoju, i potok, njena ljubitelja koji je zagrljenu drži, i one koji pokraj njega prolaze, gledati i smatrati, i kako će u isto vreme svak svoju velikolepnu, sa svi proletnji, letnji i bogati
Isključavam one koji, pre|dati nekim strast’ma, sve im je ostalo jednako, ta išli pokraj rita, ta pokraj livade, ta slušali žabe, ta slavuje; govorim za one koji imaju srce čuvstvitelno svake krasote božjeg
Isključavam one koji, pre|dati nekim strast’ma, sve im je ostalo jednako, ta išli pokraj rita, ta pokraj livade, ta slušali žabe, ta slavuje; govorim za one koji imaju srce čuvstvitelno svake krasote božjeg stvorenja.
On ode put Beča, a ja, ne našavši tu više pomenutoga sveštenika, pokažu mi veliki drum preko Velebita, pođem i sam pokraj Svetoga Mikule, preko planine, put Like i Krbave. Proleće, krasota vreme! Sve pevajući da se gore i doline razležu!
dela, u različna se mesta navraćao, kako u Korsiku, u potom zemljetresenijem razoreni grad Misinu u Siciliji; prođemo i pokraj gore Etne, gdi celu jednu noć nisam hoteo leći, za nagledati se onoga čudesnoga videnija.
A kad pođemo, međer on isti s perukom. Kad bi drugda pokraj konja kasao, sve bi mu kesa paruke po leđi skakala. Smejao sam se, misleći da ovi vidi našeg bačkog kočijaša, ko bi se
mi se postignuti: jesam li ja onaj isti koji pre nekoliko dana s mojim komšijom Nikom Putinim, iz Banata, sve pokraj Begeja u Srem, a odavde u crveni [h]ajdučki opanci s Atanasijem pokraj Dunava u Horvatsku u velikoj itošti iđah?
s mojim komšijom Nikom Putinim, iz Banata, sve pokraj Begeja u Srem, a odavde u crveni [h]ajdučki opanci s Atanasijem pokraj Dunava u Horvatsku u velikoj itošti iđah?
” Prođemo pokraj londonske fortece, zovome Tauer, jošt bog ga znao kud, dok jedva i jedva dođemo u stranu grada imenujemu Hermitedž, u
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ali stojimo dugo, a niko da kaže — dosta I uđe u vodu. (Gledali smo je, u mantilu, sa mosta!) Pokraj nas: grana s načetim lišćem nekud ode. Smišljamo da nam se vraća leto. Ali: varka!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Gle! Sad se redom rasklapaju same, Sve knjige stare, snovi čežnje duge Miču se, trepte, jedna pokraj druge, I njihov šumor k'o da pada na me... Sanjam li? Il' bi ovo java bila?
U zelenoj jasnoj pomrčini granja Tu nađem Samoću u ćutanju večnom, Bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja, I ogleda lice u modrilu rečnom. Ko zna od kad tako.
V. Ilić CVIII EMINA Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imáma; Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina. Ja, kakva je pusta!
Drame, I žena despota Uglješe, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar Manastiru. Pokraj nje se krve narodi i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili; Ona, večno sama, na zlatu i svili, Veze strašne bole
Udri i muči, i priteži jače! Al' dokle redom deda, ljudi, žene, Plaču i pište, bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini' Leteće mirno duh moj u visini, K'o
zora nova, I zvezdano nebo počinje da plavi, Vraća mi se jato belih golubova, Klonulo od bola, i krila krvavi', I tu pokraj mene umirući cvili. Jadno drago moje, znaš li gde su bili, I zašto umiru tužni i krvavi? D.
Ja željah da ste večno pokraj mene; Da moja ljubav nikada ne svene; I venac lepih želja ja sam pleo. Al' kad sam kraj Vas bio, ja sam dugo, I vrlo
zvoni... zvoni?... V. Ilić Mlađi CLIV NA BUNARU U vedri dan što nagoveštava proleće Drumom širokim išli smo pokraj livada, I sa klicima obesne, detinjske sreće Zdravili pastire mlade i njihna stada.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U tom lepom rasporedu pođoše oni putem koji je vodio pokraj mora. Dan beše izvanredan. Levo od puta zelenile se livade, vinogradi i maslinovi voćnjaci, a desno je blistalo more u
Moja majka, pokojna vaša baba, ostade ovde da upravlja imanjem, a Isak ostade pokraj nje da ona ne bude sama. Ali Nort-Uitem ne leži daleko odavde, jedva sat hoda, pa zato mogadoh često posećivati i majku
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A da li će neki seoski Herostrat učiniti veće ili manje čudo i pokoru, zavisi uglavnom od toga da li pokraj njegova sela stoji mostić od brvana preko jaruge ili međunarodni željeznički vijadukt: ista mjera sićušne pakosti,
ni mogućnost da je, uslijed brzine kojom je naletio auto i žestine udarca, lisnica odbačena u neki grm ili rupčagu pokraj puta. Identifikacija je bila otežana i time što nestali nije imao na sebi nikakvih „osobenih znakova”.
Ulazio sam u sela zaprašene obuće, obrastao u bradu. Djeca na ledinama pokraj puta prekidala su igru i zurila za mnom. Noćio sam po krčmicama, ili na sjeniku seoskog gazde.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad treći dan osvane, on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj jezera, ali nije hteo šetati, nego sve stane trčati da ne bi zaspao.
I tako putujući po svetu zadugo, dođe na jednu vodu, pa idući pokraj one vode, opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praćaka.
A on odgovori: — Hoću, svetla kruno! Onda ga car primi I stane ga svetovati i učiti: — Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god čoban tamo
Kad pođoše i kretoše ovce, čoban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a devojka ide pokraj njega pa jednako plače, a on kašto pusti dulac pa se okrene njojzi: — Ne plači, zlato, ne boj se ništa.
Onda se on digne u svet da traži zanata. Putujući tako udari na jednu vodu, i idući pokraj te vode srete se s jednim čovekom u zelenim haljinama, pa ga čovek zapita kuda ide, a on mu odgovori: — Idem u svet da
Kad u njoj nađe rijeku, on pokraj nje hajde, hajde, dok ne dođe na izvor. Obazrevši se da vidi đe je đevojka, ugleda je nad jezerom đe zrake sunčane u
nastavi na vatru punu vode i boba, pa kad svari bob, zovne ujutro oca i reče mu da uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reče mu: — Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: haj volovi, pomozi bože da rodi
Što je zapovijed — zapovijed je, mora se poslušati. SVOJSTVA LIJEPE ĐEVOJKE Nekakav čovjek pričao pokraj vatre na sijelu da je našao u knjigama kako je đevojke svaka podijeljena na dva dijela; a to od pasa niz do u stidno, a
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
veći teret zamora, pa postajem pomalo sujeveran: neću reći kud ću krenuti da me na putu ne bi sačekao urok dok uročica pokraj puta spava. Književne novine, 15. maj 1997.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Neka mu se smeju koliko god hoće što mu je strina Božana još Božana, i to baš u Brodu pokraj preklada, i što su mu bratanci u Prizrenu u srpskoj školi. Lekovac je on.
— Poslušaj nas, Ivane Vojinoviću, velikoga ti imena božjega!... — potresno zavapio knez i klekao pokraj njega. — Ti ćeš se tobože poturčiti — prihvatio je na ovo prota — a nas dvojica dajemo ti jemce Gospoda Boga i Svetoga
— zavapila ona i skamenila se na mestu. — Može... ti da si zdravo n to dijete pokraj tebe!... Može, Bogdana, na veliku sramotu našu. Viđeli smo svojim očima...
strašan i razrogačenih očiju, sav u uverenju da dobro radi, on pomisli da za sutra ostavi poslednji obračun, pa se prući pokraj sina i odmah zaspa. U neko doba Bogdana se podiže i protrlja oči. I vide da je svemu kraj.
Uozbiljena kao kakva drevna uvređena gospa, bacivši ljutit pogled na muža, ona prođe kroz gomilu i kleče pokraj Jablana, pa poz– navši mu preko lica arnautski rubac, plaho ga seknu i baci, a iza pojasa izvuče nov i beo, na
s trenutka na trenut pokazuje svoju tužnu belinu, da bi se bole videla raskaljana drenica, njeni razriveni kolovozi i, pokraj njih, stravični tragovi malaksale vojske koja je odstupala na Čakor.
čovjeku iz šume a tvojem gostu: je li kadgod tvoj pobratim i kum pop Bunjak i pod Turcima sjeo na drugo mjesto osim pokraj odžaka s desne strane?
I overili mu putne isprave za Kosovo, kazu mitrovačku, selo Čabar. Vratio se da ovde ispusti svoju dušu. I legne pokraj dedova u zavičaju svojem. Sto pedeset godina su oni zakopavani u Čabru. Biće i za njega mesta.
opet kao u prikojasi: železna kola jure preko opevane ravnice, a ja i ne podižući oči osećam gde sam — na Paun-Polju, pokraj Bresja ili ispod Vragolije... Kosovo mi se i ovom prilikom podrugnu boljci i mojoj tvrdokornosti.
Gotovo sve tako do železničke pruge i do starih sela pokraj nje. Gde-gde kitice odnegovanih zabrana, pa rudine i pro– planci, sa kojih se bele kuće posleratnih naseljenika, čovek
Veliki četvorougaonik sitnogorice beše prorešetan, gotovo na silu, onižim čestokolom. S lica, pokraj šire staze kojom smo naišli, velike ozidane i crepom pokrivene vratnice, zatvorene.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
NA NOVU GODINU (ma koju) — PREVEDENO — Čuj, čoveče, moga svȅta Na uranku nova leta: Ako ti Januar ne ispuni želju Pokraj svega truda i znoja i žara, Nemoj da se ljutiš: možda će to doći Tokom Februara.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Četiri drahme, gospodine oficiru, — cvilio je mali Grk, i vukao bose noge kroz prašinu pokraj umornih vojničkih redova. A po ulici se još valjale kore, krpe i staklad razbijenih boca.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ostaje zapanjen kad projurimo nemilosrdno pokraj njega. Predeo dosta živopisan; katkad, nad rečicama, krševit, pokriven gorom, skoro veličanstven.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Dvojica od naših padnu s konja i konji im uteku; mi se sakrijemo u jedan jendek pokraj druma i jedva dovičemo dobrovoljcima da ne pucaju.
Okrenem se tamo. Baš kad sam prolazio pokraj Černjajeva, Komarova i dr. Vladana, koji su sedeli u jednom zaklonu, za bedemom, na dva koraka preda mnom pade kapetan
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A meni, znaš, smrče se. Ja trpim od žeđi pokraj izvora da bih svojim primerom poslužio vojnicima, a sad još i nemu da ustupam mesto.
U jednih vire noge, u drugih ruke, ili iskežena glava. A malo dalje iz jedne rupe pomaljaju se konjske kopite. Pokraj ljudi, životinje. Po istom postupku i ritualu, da sam se zgadio na ljude i na njihovo nametnuto dostojanstvo...
„Pucajte na mitraljez!“ — neko viče. Preda mnom udari kuršum, pa me zemlja zasu po licu. A onaj pokraj mene zabi lice u zemlju, i poče sav da se trese. Neko ječi: „Jaoj, braćo!“ Jedan pobauljke istrča ispred mene.
Fjodor udari korbačem svoga konja, koji nalete na vranu kobilu te ova zapade zadnjim nogama pokraj puta, odakle se jedva izvuče. Brana savetuje „Fikusu“ da konjima komanduje „mirno“.
— Čini mi se, magla se razređuje. Požurimo! — reče Gruja. Valovi magle promicali su pokraj nas. Razrede se, zatim se opet zgusnu. Obuze me nemir. Nad nama je svetli zastor magle, i sunce samo što nije probilo.
Stisnutih vilica i sav zgrčen, stajao sam pribijen uza zemlju. Dah mi je stao. Nešto se slomata pokraj mene. Za njime drugi, treći. Raketla sinu. Odonud, iz bugarskih rovova, pripucaše puške.
PTIČICE NEBESNE Pukovska trupna komora nalazila se u ravnici, u selu Turman-Mahali. Pokraj sela protezalo se suvo korito neke rečice, ispunjeno navaljanim kamenjem. Pored obale rasli su visoki jablanovi.
— Šta si ti radio? — Šta sam mogao?... Sišao sam i legao u jarak pokraj puta. — Kipislcauf!... Kaži slobodno. — Naravno. Ali samo što je preleteo iznad mene, ja sam se digao.
bio u onom malom parku, preko Izera, u onom skrivenom kutku, gde mala Arleta grize usne i verovatno pati što nisam pokraj nje. Društvo je bilo veselo.
— Je li to baterija? — Jest. — Koja? — Peta. — Gde je komandir? — Na čelu. Vojnici su polegali pokraj puta. Konji opustili vratove. U našem hodu nailazimo naizmenično na top, onda karu, dok ne stigosmo na čelo baterije.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Strele svoje na mene vrazi napregoše, oči moje i srce najpre izbodoše; pokraj mene tko hodi slobodno me strelja, škripe zubi na mene, — to je svima želja.
Burja mi čun koleba strašno. Ja t' ne ostavljam vesla; Odgoni talase duh. Morski različan gad sve pokraj mene Pliva; uzdiže vrat; čeljust otvara; Grozno skrežeće zubi! Al! me progutat ne sme.
Jovan Pačić LALI Od rubina i opala Blistajušča cveta lala. Zavistnice nju ne gledu, Sagnule su glave, bledu Pokraj lale. Ružo, krij se ti razmazna I ponizi bezobrazna, Smernostiju holu samu Ljubičicu sad u tamu Meću lale.
ćer i sin mi, po najlepšoj modi, Treba samo tebi u svem’ da ugodi, A za gospodarstvo kućno nije stalo, — Kom’ bi pokraj tebe to jošt na um palo! Do sto rifi blonde (ne pitam šta košta!
Al’ što pleme u ljudstvu junačko, I darov’ma od starine slavno, Pokraj duha, pa i srca snage, S opsenljivim čin’ma, Da na javi, k’o kad smrtno spava, Sa očiju dremeža ne stresa, Već da
” Odziv majke, kog’ čekaše, Mrtve gore im poslaše — Odziv: Zbogom, zbogom, zbogom!... Međ gorama u dolini, Pokraj puta netrvena, U lisnatih drva tmini Uzdigla se siva stena Dvorca mala, čudnovata.
Onaj dvorac pun je vila, Čarolija, njinih sila, Plenitelne pesme kliču, Prolazećeg svakog viču, Kad budemo pokraj dvora, Ne sećaj se ti odmora, Iduć’ spavaj — al’ ne sanjaj, Nit’ s’ kom’ javljaj nit’ poklanjaj, Vatru tela mozgom
Iza dvora izmeđ gora Biće dosta nam’ odmora.” Pokraj dvora kad su stigla Dva rođena mlada brata, Kapci zlatni dvora s’ digli, Otvorila sva se vrata Od bisera, suva
Zato golub golubicu, Svoju miluju ženicu, Pokraj hladna istočnika Na travicje provoždajet, K slasti ljubve vospaljajet. Slavit ljubve vinovnika.
Za sačuvati militarska mesta, da se bolest dalše ne rasprostre, pokraj Granice svuda postavljen je kordon. Ot Dunava po verhu karlovačkoga grunta do Brodske regimente žestoke straže
Svako selo militarsko na svojem hataru moralo je straže obderžavati. I budući kuga iz Turske prenešena, i tamo pokraj Save straže usugubljene su, zato sav u miliciji narod mužeska pola, je li samo pušku nositi moglo, skoro bez izmene na
Ja sam to kužno vreme prepatio, hotja da meždu kužnici nisam živio. Kad je kuga prestala, tko je u Irig dohodio, ili pokraj tog mesta prolazio, koža čoveku ježila se kad pogleda na opustošene, razvaljene, popaljene kuće; kad vidi okolo cela
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Od velike mržnje i pakosti nikad neće proći drumom pokraj naše kuće kad se vraća iz parohije, iako mu je mnogo bliže, već okoliši, pa pô sata ide stranputicom.
Samo negdje u pčelinjaku bruje potmulo i ujednačeno pčele, i tek katkad po jedna, po dvije prozuje pokraj nas, pa ih nestane iza drvenih, ukočenih staja, koje nas kao hladno, prezrivo, začuđeno pogledaju.
Osušili se jadni kuruzi, pa kad prođem pokraj njivice, obuzme me tuga i žalost. O, kako tužno šušte čemerni, slomljeni kuruzi!
Sve se kreće lijeno, tromo, iznemoglo, tužno. Pokraj mene prolaze, promiču umorno i slomljeno mlade i plave Šokice u crnim, atlaskim dimijama, i crno-svijetlim šamijama,
Bojić, Milutin - PESME
visina, Sunce što blešteći na zapadu trne I rasipa jaru i u krvi grezne, U svom sjaju gordo silazi u bezne Dok se pokraj voda svele vrbe crne.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
iz škole kući ide, da je s njime svaki zadovoljan; da je onakav kakav treba da je sin njihove, gazdinske, kuće, koja je i pokraj svega još jednako bila i brojala se među prve kuće. Pa još on, prvenac takve kuće, koji ima oca da nasledi.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
koji se već uzdigao iznad vlažnih vazdušnih slojeva, dobio je srebrn sjaj; u zvezdanom jatu Lava blista Jupiter, a pokraj Device zarumenio se Mars. Svaki od tih bogova zaustavio se kod svoga najmilijeg stvora.
Stanković, Borisav - TAŠANA
dućan, a ono kuče tursko, Mehmed beg, što mu se meso natrag kroz čakšire vidi i što mu hleb na veresiju dajem, prođe pokraj mene pa lanu: »Hej! Čuste li vi za vašu Tašanu i našega Saroša?«... A kako je gore »u medžlis« — usred varoši?
Bio sam kod namesnika. Kaže: nema ništa za tebe. I drva ne može da ti da, već ćemo morati sučke i vrbe pokraj reke da skupljamo. (Ljutito): Badava smo i dolazili. I zato hajd! (Ljutito vuče Mirona ka kapiji.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
deoničarskog društva nije ni u kom slučaju administrativni spor, prema tome Onaj mladi inženjer opet je danas prolazio pokraj moje kuće, a moja žena čini mi se da je bila na prozoru; uostalom...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kuće su bile zatvorene, nigde svetle iskre, kao da je ceo svet zamro. Samo mi, kao utvare, provlačimo se pokraj plotova. Komandir se saplete: — Pazite! — šapnu nam. Pređoh obazrivo jendek.
Šta da se radi? — Gospodine kapetane — predlaže narednik — da uzmemo vojnike i posečemo sve vrbe pokraj reke, da ih nabacimo... Pade mi tada na pamet slika koju sam nekada video u jednoj galeriji slika u Rusiji.
Pomoći ni sa koje strane. Od mora, preko Drine niz Savu, onda pokraj Timoka, daleko na jug, sve do makedonskih planina, grmeli su topovi, praštale puške, ciktali mitraljezi i gruvale bombe.
Tako je i sa njima. Kad počnu i oni da bacaju ove stvari, kad budemo videli lance i budilnike pokraj puta, onda će to tek biti znak da se i mi ozbiljno zamislimo.
Čini mi se da sam nekad video one oči, onaj pravilan nos... Ali ovo lice je sad bledo, a oči zamagljene. Stajao je baš pokraj puta i gledao zamišljeno u zemlju. Pogledah i na one ljude okolo, pa mi oni poznati. — Je li to peta baterija?
Onda potrčah. Mitraljez sa brega poče da klokoće. Mi prilegosmo u jarak pokraj puta. Dok nešto tresnu. Pade Petar sa zatvaračem. Mi se digosmo. Jedan dohvati zatvarač. Priđoh Petru.
Bio je ranjen u grudi i pljuvao je krv. Zamičemo žurno. Još jedna okuka pa smo spaseni. Ali baš pokraj puta ležao je telefonist Milija. Glava mu gotovo u bari.
„Bežite, samo što nisu došli!“ Tek kad smo odmakli dva kilometra, došao sam k sebi. Utučen, sedeo sam pokraj puta, dok su se vojnici sakupljali. Bilo ih je oko četrdeset... Ostalo je izginulo. — A šta je sa Aleksandrom?
tamo, oko naših kuća, gde živi porobljena sirotinja bez igde ičega. Posilni Isajlo sruči naramak drva pokraj vatre i podboči se: Gospodine poručniče, ko će da ogreje sirotinju moju? — obrati se poručniku Luki.
Naši posilni podložili peć. Sedimo pokraj vatre i zamišljeno gledamo preda se. Ulicom pored plotova provlače se odrpane prilike vojnika i zaviruju u svako
Izvađena zrna iz čaura rasuta po zemlji, a polupane i izbušene čaure rasturene na sve strane... Pokraj puta leži nečiji leš unakažen i sagoreo.
Sustižemo malaksale vojnike, koji sede pokraj puta na snegu, pognute glave. Bog sveti zna kad će oni stići svoju komandu. — Ah, živote, da l’ ti ima kraja!
Petrović, Rastko - PESME
Silaze, tako, padinama Bitinskog Olimpa, Bezbrojne, neznatne, užurbane kao miševi, Radi torova pokraj Bruse, Radi zbijenosti koja štiti od vukova.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Samo ljudska lica kao jesenje lišće prolaze pokraj njega: nasmejana, namrštena, osunčana, siva — sva od njegovog lica drugačija.
Šantić, Aleksa - PESME
Gle! Sad se redom rasklapaju same Sve knjige stare, snovi čežnje duge — Miču se, trepte jedna pokraj druge, I njihov šumor kô da pada na me. Sanjam li? Il' bi ova java bila?
Vrhovi se žare — Tiho veče šušti u grimizu svile; Oni kući idu, kao senke milê Putem, pokraj groblja, uz jablane stare. 1912. TEŽAK Zamahujem. Svuda kupina se splela Pa mi zemlju krije...
do pola dana, Proveo je stari povijene šije, Još mu sa široka lica namrežgana I s runjava koša znoj curi i lije. Pokraj njega česma oronula pljušti, I prah vode, sjajan kao sedef sušti, S dugama se raspe i na suncu umre.
Već žega zadnju paru s njima vrže — U hlad se, evo, putnik Turčin krije, Privezan konjic pokraj njega hrže. I. napiru se kosci ko će prije! Ne ćute oni umora ni grča, Samo što žeđi odoljeti nije.
1896. EMINA Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imama; Kad tamo u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina. Ja kakva je, pusta!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
plećima, — valja krilo hiljadu dukata; donese mu svilena pojasa, i za pojas dvije danickinje, obadvije u čistome zlatu; a pokraj njih noža plamenita, — međ' kamzama alem, dragi kamen; dade njemu sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna: na
uz kršno primorje: jedno bješe od Prilipa Marko, drugo bješe Relja od Pazara, treće bješe Miloš od Pocerja; udariše pokraj vinograda, vinograda Ljutice Bogdana.
Kad je bio pokraj Biograda, uvrati se te se napi vina; pa odatle poklopi Šarina, za dunavom skela dogodi se: dvaput Marko skeledžiju
Pritiskao sve polje Kosovo, uvatio vode obadvije: pokraj Laba i vode Sitnice sve Kosovo sila pritisnula. Kažu, sine, i pričaju ljudi: od Mramora do suva Javora, od Javora,
Začu glasa, hitro potrčalo dok u polju pristiže đogina; pokraj đoga hrče poskakuje, a zlatan mu litar pozvekuje. Milo bilo, razgovori s' bane.
“ 14 CAR LAZAR I CARICA MILICA Car Lazare sjede za večeru, pokraj njega carica Milica; veli njemu carica Milica: „Car-Lazare, srpska kruno zlatna, ti polaziš sjutra u Kosovo, s sobom
Pade Marku na um topuzina, pak zaljulja pokraj sebe njome, stiž' Arapa među pleći žive; Arap pade, a Marko dopade, odsiječe od Arapa glavu, i uvati tanku bedeviju.
Brz je Šarac, uteći mu šćaše, al’ poteže Đemo topuzinu, pa zaljulja pokraj sebe njome — jadna Marka među pleći žive, pade Marko u zelenu travu.
“ 37 SMRT MARKA KRALjEVIĆA Poranio Kraljeviću Marko u neđelju prije jarkog sunca pokraj mora Urvinom planinom. Kada Marko bio uz Urvinu, poče njemu Šarac posrtati, posrtati i suze roniti.
U kakvom li gospodskom odelu! Na pleći mu zelena dolama od kadive, izvezena zlatom; na dolami toke suva zlata, a pokraj nji trideset putaca, — svako mu je od po litre zlata, a pod grlom litra i po zlata koje mu se na burmu odvija, te
lica, crni nausnica, crn mu perčin pojas premašio; preko krila gola sablja britka, preko gole sablje pije vino; pokraj čizme buzdovan pozlaćen. Kad se triput obrediše vinom.
sluge izvedoše đoga: dovati se đogu na ramena, pravo ode niz pole Vračara dokle dođe tihoj vodi Savi, pa se Porča pokraj Save fula. A da vidiš dva Jakšića mlada! Piju vino na kuli Nebojši i s njima je Zmajognjanin Vuče.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
IV Grupa djevojčica s grajom se vraćala iz škole i uprav kad su prolazili pokraj gusta ljeskova žbuna obavijena divljom lozom, jedna od njih preplašeno vrisnu: — Jao, noge! Eno nogu!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego teke jedna nam je isto to naša hrana stojeći nam i čameći na zemlji pokraj putova i živući po ovih jama haramijskih u grobu, baveći nam se gde s kojom ugrabljenom ovcom kojano isto sama k nama
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
eli uznem po-za seb’ izmećarče, eli si sam uznem fener, okačim ga na čibuče eli na pule odi džube, pa si prolazim mirno pokraj turcki karakol... Nesam, bre brate, džimpir eli kačak, eli kumita, ta da si brez fener idem preko sokak!... A sag!...
pre premenjuvati se — preoblačiti se preripiti — preskočiti prizortiti — primorati prilegati — priličiti prokaj — pokraj prolet — proleće prodžumbusati — razonoditi se pule — ždrebe putine — cipele pcetište — psina pšeško — pseće