Jakšić, Đura - PROZA
Svačiji je život knjiga. Početak joj je uzdisaj i krznica; svršetak joj je pokrov i uzdisaj. Ali među kolevkom i grobom ima i varijacija, kao: leptir, cveće, ruzmarin, devojka, isparan oklop, venac
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I belim, svilenim, repovima, sad su crni, vuneni, repovi izrasli, sad te igle, crnim repovima, šiju zastave i pokrov za Srbiju. VEČE Sunce se gasi. Švalja pali lampu.
Teodosije - ŽITIJA
od sviju zala sačuvao, i sada opet kada Hristu odlaziš, izmolićeš od njega svojim molitvama, njemu ugodnim, do kraja pokrov životu mojemu od zla, i nećeš ostaviti u svetim.
Žalost — što je izgubio prijatelja, druga i sapodvižnika, i pokrov pred Bogom u molitvama. Radost — što se udostoji da vidi oca, kako je do kraja podvig svršio i ukrasio se svakim
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Činilo mu se da čuje, kako probija sloj zemlje, pokrov i mrtvaca. Žene, međutim, koje su čučale kraj jednog žbuna, uplašivši se od njegovog iznenadnog udaranja i mlataranja,
Radičević, Branko - PESME
II Sunce zađe, dan umire, Magla već mu pokrov stire, Povila se po dolini, Ma se sjaje na visini; Još on tamo, još caruje, Još okolo pogleduje, Ma pun tuge i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— I opet nastavi da se uvija i steže pojasevima. Uđosmo unutra. Mita nasred sobe. Ispružen, mrtav. Već i pokrov prebačen preko njega, te mu štrče na grudima skrštene ruke i na nogama nove, sad iz dućana uzete, cipele.
Kostić, Laza - PESME
O čemu snivaš kad se ne njijaš? Je l’ te rođeno koplje probolo, te od beline rođene svijaš samrtni pokrov na telo golo? Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, o čemu snivaš?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad je izišlo neko doba noći, pope se Grbo na kuću u čizmama, pa onijem svrdlom provali pokrov i uvuče se na tavan. Onda jami drugi svrd'o pa provali polagano tavan.
— Ustanite pa vidite šta je, — reče mali... Oni ustadoše, skidoše pokrov i vidješe da nema ništa osim noge, ruke, sise i glava. Odmah odoše sva trojica u poćeru za Grbom.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Da nisam istukla ja nju, ona bi mene. Sad ište da joj boj platim — plaćali joj mrtvoj pokrov. ADVOKAT: Stvar je kuriozna, treba mlogo študirati.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
noću u trnjke: Stefan ripidu, Sava kandilo, Irinej rizu, srebrni okov evangelija; a Jevtimije gorjeli minej, laneni pokrov i komad čela Svetog Ilije; Pavle žličice, paljen časlovac Jerotej perca i medni lonac.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A onog jutra, kad je Isus ustao iz groba, dođe Magdalena ka grobu, i ne nađe Isusa tamo. Ona vide samo beo pokrov, u koji beše umotano telo njegovo, i venac od crvenih ruža, što mu obvijaše glavu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Dnevno plavetnilo neba sasvim se izgubilo, a mesto njega navuk'o se gust, crn pokrov, izbušen na milijune mesta oštrim i svetlim zracima sićušnih zvezdica.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Zadržaću samo jednu odaju Za sebe, nad glavom da imam krov! Što vidite, sve je na prodaju! Prodaću mrtvački pokrov, nov U nastupu ludosti, u očaju, I nastaniću se u Rožaju Da malo isprobam vazduh njihov!
Rakić, Milan - PESME
ćerka gospodara Drame, I žene despota Uglješe, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar manastiru.
Pandurović, Sima - PESME
Magla se svud slêže. Sneg svetluca; staze zavejane. Na sve strane mračna zima steže. Beli pokrov povio je grane, A ograde okitile rese Lednog mira što se svud proteže. Ni vetrića, da granom zatrese!
Iz mraka noći tiho se ispreda Senaka oblik, tkanina odela I rita njinih. Noć postaje bela K’o velik pokrov. Vidim dobro: Grupa Aveti crnih, prosjaka je stala Svud oko mene, i zloslutno ćuti. Vremena noćnog stadoše minuti.
I kraj već tu je! Noć ne diže krilo, I neće više dići ga nad nama! Srebrnast pokrov prostorom se vlači, Čudan i moćan. Jedna crna jama... Tu će nam ući želja i strast svaka!
Tu će nam ući želja i strast svaka! Setno se nebo oblacima mrači. Ludost, veselje! Raka! raka! raka! Vaj! koga pokrov pokrio je beli! Zar muka nije iscrpeno vrelo? O, kuku! kuku!
jesen nosi masku leta žarka, I prolaznost svojom nežnošću nas vara; Sve se gubi kao mladost, kao para, I oblači pokrov svaka zemna stvarka U životu što je sav, ludost i varka. U IZNURENOM OSEĆANjU JEDNOM Zavesa noći alejama sivim.
Ogrn’o sam pokrov sreće ubijene! Korakom nemim ispod neba plava Išao sam hodom teških somnambula — To je bio tol’ko san koliko java:
prošlost, nade i radosti bile, — Veo dobrote, zaborava, svile — Pokriti njime svet sanjanja ceo, K’o draga tela studen pokrov beo.
— Mis’o bez sunca i umor bez vere; U svesti mojoj istina ne važi Svetlošću svoga bića. Tu se stere Široki pokrov snežnog zaborava, Crnina groba, gde sunce ne sija, Gde ćuti, kao u dnu mora plâva Kržljava flora, ljubav moja, čija
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Sermija joj pamet, a drug zrcalo. Skinuo bi s matere božje pokrov. Taj ume i iz vode suv izići. Udaren mokrom čarapom Udarila ga šljivova grana u glavu. Uzjahao na veljega ata.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
prvo sedalište u velikom ingleskom intovu; no polazeći iz Kantorbera, dao sam moje mesto drugom, a pošao sam sesti na pokrov intova (i tu se na lepom vremenu komodno sedi) za moći bolje svuda gledati.
podozrenije poželatelnejši — koga (ili što) se najviše želi pozor — pažnja pokoj — mir pokojan — spokojan, miran pokrov — krov polezan - koristan polza — korist polzovati — koristiti polijelej — vrsta velikog svećnjaka u pravoslavnoj
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I, k'o sa visina Olovni oblak, po duši mi pade Najcrnji pokrov bola i gorčina. I kobna mis'o moriti me stade: Što moja nisi; i što smiraj dana Ne nosi meni zvijezde, no jade?
Negda u take noći, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila k'o vrt jedan, Gdje je k'o potok tekla sreća krotka.
ćerka gospodara Drame, I žena despota Uglješe, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar Manastiru.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Te noći ja sam imao čudno osećanje: da na ovom zidu visi moj sopstveni mrtvački pokrov, i užasnuo sam se. Iz svih šupljika onoga veza izvirivalo je hiljade čeličnih iglica što su živo, složno I munjevito
Oh, zar je ono stvorenje samo zato živelo da meni spremi ovaj mrtvački pokrov? I u bolnoj napetosti pokušavao sam sve da se spasem, da se izvučem, da pobegnem ispod onog svog užasnog pokrova.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
nepokrivena njihova pojata — prozračni bijeli skelet izukrštanih greda, kavez pun zarobljenog plavog neba koji još čeka pokrov toplog crvenog crijepa.
Padala je na naša pogrbljena pleća oslonjena o mlake crljenkaste zidine trijema kao topli purpurni pokrov. Izgledalo je da joj nema kraja. Kao potop. Najzad je zamukla.
Čudo kako današnjica još uspijeva da proklija kroz te naslage umrloga. Mlade klice mučno prorastaju pokrov sagnjilih otkosa što na njima tište, probijaju se na svjetlost, još blijede, treptave u suncu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
a misao se čovekova menja svakoga časa, kao što se menja plavo nebo nad njegovom glavom: navuče se gust, neprobojan pokrov preko beskrajna plavetnila, pa ti se čini da nikakva sila ne može razbiti i razneti ono gusto pramenje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je izišlo neko doba noći, pope se Grbo na kuću u čizmama, pa onijem svrdlom provali pokrov i uvuče se na tavan. Onda jami drugi svrdô pa provali polagano tavan.
— Ustanite pa vidite šta je, — reče mali. Oni ustadoše, skidoše pokrov i vidješe da nema ništa osim nogu, ruku i glave. Odmah odoše sva trojica u poćeru za Grbom.
stanarica (žena koja se stara za ovce) podavro (pod kravu) — navalio da doji poiskati — pobiskati poište — pobište pokrov — krov pomaganje — zapomaganje („a njega stane pomaganja”) ponajlak — polagano poplun — pokrivač, jorgan porenuti —
Petković, Vladislav Dis - PESME
Za mnom stoji čega nemam, a preda mnom: Mrtva prošlost sa životom pokrivena. Dok budućnost polagano pokrov skida, Nje nestaje i u prošlu prošlost pada.
OGLEDALO Kroz svest i nerve čujem da korača Senka tišine i nejasna mira, I gusta magla lagano se zbira U pokrov bola, u zavesu plača.
NjENO IME Kad sklopim oči — i to jednom biće — Nestaće svesti gde su moje bile Ideje, misli; i pokrov od svile, Poklopac, zemlja telo moje skriće.
si o sreći koju čovek nema, U mislima svojim pratio si dane Izumrle davno, i vreme što sprema Da razastre pokrov svuda, na sve strane. Gled'o si u prošlost za tobom što spava.
Gledeći dugo taj magleni veo, Kamo se dani moji razasuše, Širi se pokrov velik, prostran, beo, Pod kojim leže utopljene duše.
Duše naše Zaplakaše I plakaše. Da li dugo? Za vek ceo? Za rođenje? Pokrov beo? — Nismo znali. Nismo znali Iz te slike Sa očima punim sjaja, Punim suza i muzike, Ni kada smo, kada pali Sred
Jutro mi svako pruža život ceo, A svaka ponoć jedan pokrov beo. Za mrtve nemam molitve, ni bole. Posmatram, gledam; moje vreme teče.
I tišina u dolini zaborava Mirno trune. Nigde ničeg što se budi. Sumaglica. Noć bez neba. Pokrov studi. VOLEO SAM, VIŠE NEĆU † Milanu A.
K'o ma'ovina meka, k'o pokrov od svile, Zaborav će sad padati na spomen i san, Na odigrane borbe i časove bile. Zaborav će sad padati na reči i
Ja nemam suze za taj pokrov beli Kroz koji čujem jedan šapat dugi: “Sa svojih njiva život smo doneli, I znamo gde smo, znamo gde će drugi.
Otkud, da baš sada udaraju zvona? Što l' je to tako? Odavde čak Privide mi se tri blede glave, Tri blede glave i pokrov lak, I pokrov velik, izatkan od strave. Tri mrtve glave, a blede su tako! K'o da se još plaše?
Što l' je to tako? Odavde čak Privide mi se tri blede glave, Tri blede glave i pokrov lak, I pokrov velik, izatkan od strave. Tri mrtve glave, a blede su tako! K'o da se još plaše? Bar sad im je lako I sve je tako.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nema umetnika koji bi se usudio da stavi na platno onaj užareni zlatni pokrov koji je tog blagog nedeljnog popodneva pokrivao suncem okupane talasiće reke Delaver.
Krakov, Stanislav - KRILA
Svako je u njemu osećao budući delić sebe. Na sve je pala noć i poderani pokrov lišća. Bilo je tiho i čulo se kako negde dale ko, daleko zavija usamljeni pas. Možda je i on bio priviđenje.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO: Za Veneciju... BOŠKO: Bog je ubio! KAP. ĐURAŠKO: A što? BOŠKO: Kako: a što? Ta zar ne vidiš crni pokrov taj, Što je u svojoj ljutini gospod Na Lazarevu zemlju spustio Da u sužanjstvu pišti žalosnom? Pa gde su braća?
Pa gde su braća? Gde su vitezi? S mačevi goli da joj potisnu S temena ropskog — pokrov mrtvila?... KAP. ĐURAŠKO: Pa ti kô misliš Mi smo braća ta? BOGDAN: Mi, — a da ko će bit?...
Bojić, Milutin - PESME
U KLANCIMA SE MOJA DUŠA VIJE MEĆAVA Beskrajna i bela poljana počiva, Kao mrtav heroj zaleđena trupa, Kome beli pokrov lovore prikriva. Sve je pusto, kao da kletva pristupa.
Grobnički pokrov skrio je sve kute, Samo tvoj pogled moje oči slute I čujem smeh tvoj koga nema više. I toplo mi je u tom predvečerj
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Obratno, k. je ponekad iz mrtvačkog kulta isključena, npr. nije dopušteno da se pokrov pravi od k. platna (SEZ, 19, 242).
Kod Srba lan se ne sme uzimati ni u ruke preko Bele nedelje (SEZ, 19, 33) — a mi znamo da je to nedelja mrtvih; mrtvački pokrov nipošto ne sme biti od l. platna. O Božiću polaženik se kiti sa tri l. povesma (SEZ, 32, 1925, 369).
se sahranjuje čovek za koga se bojimo da će se povampiriti: naime, pokrije se belom krpicom (to treba da je obavezni pokrov) i zakopa duboko u zemlju, pod trn (SEZ, 17, 149).
Ilić, Vojislav J. - PESME
U majski vedri dan, Kad vetar leluja vreže il' šumi u veče tavno, On živi leluja pokrov i krepi večni san. A dole Dunavo bruji i gusti šumore luzi, I smeh, i pesma grmi, i život treperi mlad...
Šantić, Aleksa - PESME
Negda u take noći, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila kô vrt jedan, Gdje je potok tekla sreća krotka: Kao i sada, pred ikonom sjaji Kandila
U vedre noći njen je pokrov mio Od plava neba, mjesečine meke; Njena su njedra vrt u kome ti'o Počiva miris bagrena i smreke. Ja za njom ginem!
I, kô sa visina Olovni oblak po duši mi pade, Najcrnji pokrov bola i gorčina. I kobna misô moriti me stade: Što moja nisi, i što smiraj dana Ne nosi meni zvijezde, no jade?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
u tope đulove, te će naše razbijat gradove; i crkvi će rasturiti platna, slijevaće na ate ratove; hoće crkvi pokrov rasturiti, kadunama kovati đerdane; sa crkve će biser razlizati, kadunama podnizat đerdane; povadiće to drago
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Presveta devo, jako vide Joan Lunu pod nogama tvojima, da uzrit i rog hristjanski, na pokrov tvoj upovajušti, popranu Lunu nogama tvojima!
Izbavi me od krvi, Bože, Bože moga spasenja, na krov koji imamo, razve tvoj, Bogorodice, pokrov. Krvotočiva ona žena kad se je prikojasila za skut sina tvoga, i taki prestade joj teći krv od nje.
PEVAČ U3 STRUNE Ti si moj život, moja hrana i odelo, moj pokrov i pristanak, moja slava i radost! Moje blago, srebro i zlato, ti si svako moje dobru pouzdanje i nadanje večnoga tamo
Krošto no on spavanja za drugog nejma. Noći, dnevi, straža mu je, čuvar u bolesti i od svakoga zla pokrov, ka neki tvrdi grad i zaslon carski. Život miran, blago nerastureno, nego prisporavato.