Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Mislili bi odma’ da smo došli prositi devojku. To je tvoj posao, a ja ako ću k njima, ja ću u kakvom poslu Polačeku bez tebe. — Dobro, otac, razgovaraćemo se o tom drugi put. XVI Mesojeđe su, svud se balovi drže.
Gospodaru Polačeku to gove. Već je vreme ručku; idu unutra. Tu opet veselo poručaju. Svaki svoje primedbe o balu čini. Posle ručka
Vreme je ručku. Svi se opet KOD trpeze sastanu. Razgovaraju se o balu, o maskama. Polačeku je Čamča bio smešan, ali da gospodara Sofru razveseli, Čamča će sve učiniti.
To će reći, ako nećeš da budeš katolik, više ne dolazi. Sve je prekinuto. Čeka koji dan, pa otpiše Polačeku ovako: „Poštovani gospodaru! Vašeg pisma sadržaj jako me kosnuo.
Kad mu vremena dostaje, ode Sokolovićevima, čiji sin je već oženjen, pa onda Sviraku i Polačeku. Kod Sviraka, osobito kad je i gospođa Matilda tu, najbolje se zanima.