Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Srce mu zalupa naglo, čisto htede da ga ygyši... Poliše ga suze, on zajeca... — Oprosti!... Oprosti!... Pa kleče preda nj. — Ja nisam hteo!... To je bilo najedanput!...
Njoj se svi tuga na srce. Ona ledena stena što joj na srcu beše kao da poče kopniti... Udariše joj suze i poliše one lepe, jedre obraze... — Kud ću sad? — proleti joj misao kroz glavu. 10.
Ja neću više živeti ako ona bude ma čija!... Ja bih voleo da si na mene opalio pištolj nego što si to rekao... I poliše ga suze. Turčin ga poče milovati po glavi. — Nemoj plakati!... Sramota je!...
Nijedno da bi bele. — Ko će ići onome u kuću? — Pa ti, bato, — reče Mladen. — Ih!... Kako ću? Krunu poliše suze. Ona, kao i svaka majka, povuče svome detetu. — Pa šta ćeš kad odeš tamo? — upita ona. — Da je dovedem.
— E, baš ne valja!... Iz onake ljubavi do šta dođosmo!... Veseli čiča Ivan! Čuo si, valjda, kako je prošao? Lazara poliše suze. Stanko se nasmeja nekim divljim smehom. Lazara, koji se tek počeo kraviti, taj smeh prenerazi. On pogleda Stanka.
s onim blagoslovena!... Pa je poliše suze... Kad poče jecati, Stanku se dade na žao... On je uze za ruku i privuče k sebi, a ona mu pade na rame i suzama
Ja sam željan tvojih očiju, Jelo, tvoga zagrljaja, tvoje milošte!... Meni se sluti da ću i umreti željan tebe... Nju poliše suze... — Zar ja nisam tako isto željna, ali zar se možemo boriti s bogom i sudbinom!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kada je prvi put pao, poliše ga vodom i gurnuše dalje. Za trenut, voda što mu je pljusnula u lice, na glavu i grudi, vrati mu vid i snagu i on kao
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ A veselo društvo ne misli se dugo: „Nek njih dvoje seku, niko neće drugo!“ Kad poliše kolač vinom, Pa srknuše, kâ šta treba, Zastadoše, zbuniše se, Duša im se uskoleba.