Upotreba reči pomalo u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ne mogu, eto, ionako da spavam, a nemam se s kime ni razgovarati... danju i kojekako: radim pomalo, nešto opet slišam decu, neka ih bog poživi!... A oni su mi cela moja radost; da nema njih, osedeo bih pre vremena.

Obradović, Dositej - BASNE

ja k svakoj basni pristojna izjašnjenija, črez to nameravam priobiknuti mlade umove da se i sami sobom malo pomalo razmršavaju, razjašnjavaju i rasprostranjavaju, u sve što čuju ili čitaju skroz da proniču, u svačem lažu od istine da

Miš čuje, pritrči, vidi i pozna blagodjetelja svoga; ne otlažući vremena, počne gristi mrežu i malo pomalo pregrize jedno uže. Onda se mreža raspe, i lav se izbavi. „Čudne stvari što vidim na svetu!” — Sav začuđen rekne lav.

sva s takovim namjerenijem ili pod vidom takova namjerenija da ćedu svemu narodu dobro kakvo učiniti, pak malo pomalo sostavili su osobito (da tako rečem) telo u telu i opštestvo u opštestvu, a potom, sopstvenim samoljubijem zaslepljeni,

i gore: ako se na dobro upućuje, nastavlja, uči i prinuđava, s vozrastom rasti u njemu razum i dobrodjetelj, i tako malo pomalo postane čovek blagonaravan i soveršen, blagopotreban sebi i drugim.

Ni zašto drugo nego što ostaju kao su im i stari; i — što je opačnije — malo pomalo bivaju sve to gori, dok god ko pametan njima ne oblada, pak onda one koji ne budu hoteli od zla prestati — sve

izgone se između ljudi; soborišta kojekakva pomrčine i budžaka, koja se od roda čelovečeskoga odeljavaju i ištu malo pomalo carem i narodom da obladaju, sve to, sa sujeverijem, s neznanjem i s glupom prostotom, gine i iščezava.

Ovako postupajući, svaki dan ako će biti i pomalo, no u mnogo dana bude mnogo. Kad se s vremenom ovom poretku i načinu priobiknemo, tada nam se to preobrati u prirodu i

A ono što izgoreti i malo pomalo u prah i u ništa obratiti se može, što i sami na parčeta režu i raznose po svetu i prodaju, to se vidi šta je, kako li

Ova uveštanija, ako se i ne poslušaju brzo i za njihova života, no s vremenom i posle njih malo pomalo nađu svoje mesto i poslušaju se.

S kakovima se ko ophodi, i sam ili je onaki, ili će malo pomalo postati, „Έσθλών μεν απ΄ εστλά μαθήσει: ην δε κακοίσι συμμιχθής απολείς και τον εόντα νόον: Od dobrih ćeš se dobru

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

neki Muja alaj-beg u Urovcima kazuje o tome ovako: „Kad se — veli vratimo iz Boleča, a mi od Batal-džamije natovarimo pomalo sena na konje, pokrijemo odozgo sa pokrovcima, da se čine tovari, svežemo na prvoga konja zvonce, i vodili smo konje do

i po zapovesti dahijskoj davao mu sto kesa novaca, i da sve što ima njegovo prenese mu u Nemačku, da se samo umiri, a i pomalo glasalo se, da se Crni Đorđe već umirio. Mi se poplašimo od toga da ne bude istina sad, kad mi već Šabac topom bijemo.

karuce unutra ne može da stane; i tako načinimo mu mesto ostragu kola, mesto sanduka, i tako Mijailo, kad stojeći kad pomalo sedeći, do u Petroburg dođe. Pođemo iz Harkova. Putujemo; vrlo jaka zima beše.

Otac moj za njima, stigne i̓ blizo Kolubare, i pomalo se puškaraju, kao đoja jedan drugoga plaše: ovaj da oni brže begaju, a onaj drugi plaši, da ovi ne pristupaju bliže.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Jedno jutro seo gazda Raka kraj vatre, pa puri purenjake i pripija pomalo rakije... A duša mu je bila jesti purenjake i pripijati uz njih rakiju.

Neki seli po klupama pred mehanom, neki u mehani za stolove, pa tako u šali i razgovoru sede i pijuckaju pomalo. Kmet Stevan seo s odabranijim ljudima, pa srče kavu, i uza svaki gutljaj tek rekne: — Ih, baš sâm ječam!...

Kako Ivan, Vuksan, Đurađ, Nenad, i oni drugi?... Mo'š li s njima izići nakraj?... — Ta kuburim pomalo, gospodine — odgovara skromno david. — Samo ako gde zapne — meni ti njih, pa će mo mi njima doboš pred kuću!...

Naposletku i taj se džumbus utaja... Utaja se u kući Davidovoj; umiri se po Krniću sve. Mesečina siri pomalo. Kad eto ti onog seljaka s torbom preko ramena — naiđe na ćupriju onu staru, što je sad valjda na krnićkoj reci.

Odmah po ručku uhvati se mladež u kolo, a stariji ljudi ostaše još za sofrom, da pripijaju pomalo, da se razgovaraju, šale i da glede kako se mlađi vesele.

a to je počesto činio — propadne mu; ako uloži u kaku radnjicu — i tu mu propadne; ako počne da čuva — i tad mu se malo-pomalo izmigolji para... Ni sam ne zna kud ni zašto.

Vidak ga pogleda, nakašlja se malo, pa će tek onako upitati: — Može li se, Srejo? — Pomalo, ćato petla se. — A 'oćeš li ostati i od Đurđevadne kod Stanoja? — Vala, ćato, neću. Dosta sam ga služio.

— reče Vidak kad se ispeše već gore na doksat. Malo-pomalo utiša on Miluna, te pristade da Sreju još drži za neko vreme, jer mu Vidak u četiri oka kaza da ga može biti neće lako

Gledaj do mraka da bude gotovo. Otkako se Sreja i Milun svadiše i počupaše oko računa, odonda je svaki dan bilo pomalo reči i inata između njih. Milun učestao slati Sreju po selima da majstoriše.

Šta čini tamo! Momče otrča naviše k čajiru. Ćir Trpko nastavi pričati do kraja svoj san. Malo-pomalo nakupi se poviše seljaka u mehanu. Zametnu se tu razgovor o svačem.

« i već što god ima mogućih termina u svojti čovekovoj — znao je sve napamet! Malo-pomalo, pa i Mojsilo zaveza neku kraj caru, ode u jednu malu palanku, otvori dućan za se.

— O, vi'te, molimo vas! — čudi se još pomalo Pupavac, a već mu otišla pamet za Savkom, poklonima, kapitalom i onim zloslutnim brojem što ga se vezao pa da bi i on

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Tu vidi kućicu do kućice; uz kuću staje, iza staja bunar, iza bunara voće... Iznajpre ga to oveseli; ali, malo-pomalo, ta mu jednolikost dodija, on saginje glavu i postaje zlovoljan... Takva je Mačva danas.

“ A u toj starodrevnoj šumi beše ovde-onde pomalo krčevine poorape i zasejane. Tu, pa toj krčevini, videla se kućica sa potrebnim stajama, za smeštaj kućevnih potreba.

On je čuo sve to, znao je sve to, ali nije mogao razmišljati ni o čemu... I, malo-pomalo, taj šušanj i ta cvrka navukoše mu tvrd san na oči, kao zastor neki, te mu usnu i telo i duša... Dugo je tako ležao...

a plamen je lizao sve više i više... I on oseti toplotu toga plamena... Malo-pomalo, vatra se poče tuliti, a iznad drveća podiže se mesec, istina malo okrnjen — posle uštapa — ali opet veliki i sjajan.

Kad se ta žalosna četa izgubi u šumi, krenuše se i hajduci. Stanko se zadubio u misli. Njemu kao da poče malo-pomalo svitati. On se poče dosećati i verovati da u njegovoj stvari ima mnogo masla Kruškinog i Marinkovog.

Veče se spuštalo lagano kao smrt. Suton je ocrtavao predmete u daljini. Malo-pomalo pa osta pred očima njihovim samo bela vodena pruga...

— reče Zavrzan. — Sigurno su vodenice vukli!... Rumen na istoku osvajaše sve više i više; malo-pomalo pa se i predmeti mogaše razlikovati; iz sela se čuje petlova pesma, cvrkut ptičji uzavre da se razlegala dubrava...

Nasta mrtvilo... Vetar je povijao dugu travu. Dok zatutnja zemlja... To vojska ide. Malo-pomalo raspoznavaše se sve više i više konjski topot... On je dolazio sve bliže... Na drumu se pojaviše Turci. Jovica zadrhta.

Petra se tamo muvaše među ženama, i ona naređuje i zapoveda. Sunce je naginjalo zapadu; večernji povetarac je pomalo studio; ali to nisu osećali poslenici poslom zagrejani... Stanko neprestano pogledaše na kapiju.

Sve oborilo glave... Aleksa uđe u kuću. Pored ognjišta seđaše nekoliko suseda i Sima knez. — Pijete li? — Pa... pomalo... — Ama zar niko od vas ne smotri kad odoše? — Niko!... — Neka im je sa srećom!...

— Ništa, vala. — Kako ništa? — Eto tako. Izležavamo u dugu danu. Nigde Turčina od zakletve!... Katić tako pomalo džumbusi, što rekao Zavrzan, pređe Drinu, presretne po kog haračliju, te uzme ono para; to je sve. — I Turci baš ćute?

Dučić, Jovan - PESME

Šýme u strahu svom od mraka: „Bog je pomalo sve što zâri; I svetlosti je jedna zraka Mera i cena sviju stvari!... Sve je što živi na dnu tmine S prokletstvom

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ja sam — veli — mnogo mislio i lupao glavu šta da radim jako s njome. Dijete valja da se pomalo uči kućevnom redu i poslu. Šta će — veli — naučiti u mojoj kući gdje nema ni preslice, a kamoli razboja?

Bilo je puno svijeta, a naš pop, vele, sjedio u začelju. Ko će s nama! Poslije ručka, vele, raziđe se svijet malo pomalo, samo ostaše popovi kod vladike.

Tri dana je otkako je se to zbilo. Od to doba svi ćute za stolom, niko ni reči. Tek sinoć počesmo opet pomalo govoriti. Ja sam miran.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

« Ponekad se gospodin popa pomalo, boga mi, i začudi kad mu tako dođe Arkadija crkvenjak pa ga pozove da krsti. — Za koga ono reče?

Eto, tako se razgovaraju dve popadije. GLAVA DRUGA U kojoj već otpočinje pomalo sama priča, mada se može uzeti i da je ona produženje glave prve.

Juco dušo, sedi tu do Melanije; znam da imate šta da se razgovarate. I posedaše svi. Popovi pijuckaju pomalo i igraju neku staru igru fircig, a popadije uzmu pletiva pa štrikaju ili podštrikavaju plave čarape, od čijih se sara

Sa gužvarom je završen ručak, a otpočet je življi razgovor. Dotle se jelo i pomalo govorilo, a sad je nastao razgovor uz vino.

Melanija je znala nemački, znala u klavir; a Juca tek natucala nešto malo i znala pomalo samo u gitar, jer kad bi gđa Persa zapitala pop-Spiru zašto i on ne kupi Juli klavir, ovaj bi joj odgovorio da joj je

sam sebi našao najprijatnije zabave; razgledam album — izvinjuje se Pera, koji se već počeo znojiti po čelu i oko sebe pomalo sve u duplikatu viđati. — ’Aj’te još po jednu — navaljuje pop Ćira. — Razgovor, k’o što vidim, k’o da malaksava.

Spočetka se Jula k’o i ženirala i ljutila pomalo, jer joj se učinilo da je Šaca isuviše slobodan. »E, a otkad to?!« pitala se u sebi Jula.

Tako su se još posle nekoliko dana tamburom razgovarali, a posle su se već služili prozom; počeli su se, to jest, pomalo i razgovarati. — A, jeste l’ svaki dan tako vredni, frajlice? — osmeliće se Šaca jednoga dana i zapitaće je.

ga je vrlo lepo; i kao popino dete, vaspitano, naravno, u strahu božjem, snivala je jedan san koji je, može se reći, pomalo i pobožan bio. Sniva ona, a ona se kao šeta po bašti, pa kao nema više evedre između njihove i tetka-Makrine bašte.

Čudna mi pláća, al’ su se i prekinuli! Ne stiže ni za traviku! Još da nema onako pomalo kad neko zapadne u škripac, pa pomagaj, ča-Nićo..., mor’o bi’ bagov da pušim, k’o poslednji pavor!

Oseća lepo ča-Nića kako leži na tvrdoj dasci, pa mu samo pomalo čudno kako to tako gazdačka kuća a tako tvrd krevetac. Ali se ipak dobro oseća.

on je bogate familije... može da svrši i hirurgiju? — Može, kaže, vrlo lako — veli Jula, umirujući se malo pomalo. — The — reče gđa Sida u sebi. — »Ne lipši magare!« A posle se opet zamisli.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

No, ko se često s njom sastajao, taj je malo pomalo primetio lukavstvo iz njenih reči i iz crta njenoga lica. Gospođa Evica je imala tu slabost da je rado bila

Nije ružna, uzeće je ako mu je dadu i ako dobije novaca pored nje. I Čekmedžijić, malo pomalo, većma pristaje uz obojicu, pa s njima pije. Vidi Glediću iz očiju da ni najmanje ne zamera, ma koliko pio.

Afrika

koračaja dalje pronašli smo Sudance, muslimane, kako igraju neko kolo; jedan za drugim, trupkajući umorno, i već pomalo u ekstazi. Izlaze pojedinačno iz kruga, i igraju, sami za sebe, pred već pocrnelim bubnjima.

Izgledala je uistinu čudno, sa tamnim kosama, očima i usnama, posred ovog neprirodnog belila. Izgledala je čak pomalo i smešno jer je podsećala na cirkuske pantomime, zatim na šaljive filmove o džungli.

ja ne mešam životnu vrednost jednoga i drugoga događaja; u Albaniji ja sam se smrzavao, u Africi ja sam se budio sa pomalo nažuljenim vratom.

Oni se zaduvavaju; drvo klizi sa njihovih temena, i njihov napor u prvi mah izgleda ogroman. Pomalo osećam grižu savesti što težim na temenima tih bednika, iako mi kažu da se sâm ne smem zamarati ako ne želim tropsku

Pitao sam svoje pagajere: zar ne umeju pevati. Oni se nasmejaše Mladić koji nam se od maločas pridružio i koji pomalo zna francuski, reče da bi pagajeri pevali, ali da ne znaju, i da ne mogu da se slože o čemu će.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Trifun je bio među njima najstariji, po godinama, i najsiromašniji. Bio je to čovek glavat, kosmat, zapušten, pomalo i odrpan.

Razmeštanje gostiju, po mraku, ispalo je pomalo jezivo i avetinjski, ali je Pavle, uskoro, zaspao tvrdim snom. Tri sestre su, u svojoj odaji, nastavile da se

Sećam se da su me tog dana, svi, pomalo vukli za uvo, rekavši: Na današnji dan si se rodio, sretan ti rođendan! Deda Gavrilo mi je dao nekoliko sitnih para,

A došao bi i stric Nikodije, sa strinom Jovanom, pa su ga i oni, pomalo, povukli za uvo. Mutter? – Ču, kako se i dalje dere Vijena, mrtvačka lubanja.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

toga što se po celoj zemlji raznese neverovatan glas da je on nekim čudom najedanput progledao (misli se da je uvek pomalo video i da je to krio za života kralja Milutina, koji ga je gonio). Drugi primer: 1584. godine nađe kosti Sv.

Nestalo je zatvaranja u kuću, naročito u varošima, i počeo se malo-pomalo menjati onaj začmali i zakržljaveli varoški život. Čuje se kritika srpske uprave i često s razlogom.

Do pre 150 godina ovo je bilo srpsko selo sa moravskim stanovništvom: ali su ga malo-pomalo istiskivali i naselili se na njegovo mesto Arbanasi, poreklom sa Kosova, iz Drenice i iz Metohije.

Ali se do kraja XIX veka javio među Srbima u Ugarskoj osetan ekonomski polet, koji je malo-pomalo osvežavao narodni život. On je bio u vezi sa sličnim ekonomskim pokretom u Hrvatskoj i Slavoniji.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Njegove beličaste oči sada su bile tamne: toliko su mu se zenice raširile. Izgledao je pomalo kao sveti Đorđe na aždaji. Upitah Rašidu u šta su se opkladili. - U svašta nešto! - reče.

Jednom sam, popevši se na drvo blizu bolničke zgrade, video njegovo lice blizu rešetaka. Bilo je blago i odsutno, pomalo nalik na mamino kad priča kako sam kad sam bio mali, uvek pogrešno oblačio cipele.

Pomislih na Japance koji pišu čitave knjige o trešnjinim i kajsijinim cvetovima i bi mi pomalo muka od toga. Ja o nečemu kao što je kajsija ne bih mogao da napišem više od pola strane.

jednu od svojih večitih tamnosmeđih haljina, a lice joj je bilo kao u žene od pedeset, iako je imala tek trideset pet. Pomalo sam je kao žalio, ali to nije moglo da traje dugo.

- udarala je nogom u zemlju kao da daje takt takvoj reči i to je bilo pomalo smešno. Ja sam se osećao kao begunac. Ja sam to bio i znao da jesam, samo što nisam mogao da joj to i objasnim.

S dnevnicima pod miškom nastavnici su već ulazili u razrede. Lica su im izgledala umorna i ravnodušna i pomalo izgubljena, onako kako izgledaju lica svih nastavnika pred kraj školske godine. - Videćemo kasnije za sve!

— Je li da si se ti i rodio zato da bi mogao da ciikariš? — nasmejala se, ali taj smeh je bio kratak i pomalo usiljen i ja sam znao da se plaši. Dečak je odbijao da odgovori, ali je i dalje hodao iza nas.

upitao sam je, jer je s ovim razredom njeno obavezno školovanje završeno. Lica pomalo začuđenog odgovorila mi je da ne zna: otac namerava da je pošalje u neku tehničku školu, jer se tamo dobijaju

Dole, u vodi, osećao sam dodir njenih butina i grudi uz samo svoje rame. - Mislim da mi je već pomalo hladno u vodi, Rašida!

s travom koja bi me, kad god bih je dodirnuo, podsetila na vlažnu, tek podšišanu dečju kosu; svi oni su me gledali pomalo zapanjeno i činilo mi se da svuda oko sebe vidim njihove davno iščezle oči. To je, na kraju, uspelo da me izbezumi.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Mesto da armicijaš njih časti, oni časte armicijaša. Armicijaš dobro pije, već se pomalo ugrejao. Čamča mu pripoveda šta im se dogodilo u čardi.

Sad opet ne mogu dalje; moraju ga lečiti. Tu opet ostanu tri nedelje. Krečar se pomalo oporavio. Napiše pismo da je bio jako bolestan, no da je već malo oporavljen, i hita kući, samo je, opet, gospodar

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

I zar ta deca, bolesna i uplakana, i ta žena, uveče pomalo i napita, treba da bude ono na čemu zavidi, kao i na ožiljcima rana, na ordenju, slavi?

Bagremovi su mirisali i bube zujale svu noć. Isakovič, slomivši ih sasvim, puštao im je sad; pred smrt, pomalo na volju. Straže noću nisu više bile onako stroge, pa i kad bi zorom poneki izostao, prošao bi sa nekoliko batina.

Imao je, prekodan, šta i da gleda. Između njegovih jarkova, od dosade, kad bi pucnjava pomalo prestala, njegovi vojnici tumarali su, padajući u bare.

Ubrzo zatim pade sneg i gomila tih stranih i obesnih vojnika utonu u tišinu i zavejanu zemlju, tako da ih svet pomalo i zaboravi. Pročuše se svojom neiscrpnom muškošću, o kojoj se, po okolnim selima, pričahu čuda.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

roditeljima novorođenog deteta, ali istovremeno pomažu i široj društvenoj zajednici da u ovoj izuzetnoj, kritičnoj i pomalo mističnoj situaciji očuva svoju kohezivnost i integritet.

⁴ Od ove „vodice“ porodilja svaki dan pomalo pije („da bi joj mleko u sisama nadošlo“), njome se dete i porodilja prskaju i od nje se stavlja pomalo detetu u vodu za

porodilja svaki dan pomalo pije („da bi joj mleko u sisama nadošlo“), njome se dete i porodilja prskaju i od nje se stavlja pomalo detetu u vodu za kupanje prvih četrdeset dana od rođenja.

Porodilja bi trebalo da od ovih ponuda koje je dobila proba pomalo, pa će imati mleka u izobilju. Žena koja donese babine sipa malo vode porodilji u nedra i u desni opanak, da joj ne bi

porodilje kojima ne pristiže dovoljno mleka treba da uberu po jednu travku sa devet međa, zatim da od svake travke pomalo odseku, pa se tome doda semena od salate, leskove crvotočine i crnog vina.

“¹³ Neke porodilje sve do krštenja deteta uzimaju pomalo soli, kako im mleko ne bi presušilo. U đevđelijskoj kazi, a i u drugim mestima, porodilji se savetuje da jede crnog

⁴³ U ovu naročito spremljenu vodu svakog dana, sve do isteka četrdeset dana, sipa se pomalo „vodice“ i stavlja se bosiljak.

“ Zatim mu makazama iseče pomalo kose sa četiri strane glave (iznad čela, s potiljka, iznad desnog, pa onda levog uha) u obliku krsta.

Njegova izuzetnost je u velikodušnom praštanju koje je retko u patrijarhalnoj kulturi („Pomalo je takijeh junaka / Ka što bješe Strahinjiću Bane“).

U našim epskim pesmama mogu se sresti reči već pomalo zaboravljene, koje se malo koriste u običnom govoru, a koje su retke lepote. Ove tzv. stajaće reči jesu npr.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Imao sam, naime, par neverovatno izubijanih, kvrgavih i pomalo rahitičnih kolena. Kako ću sa takvim kolenima na doček?

Smetalo im je, izgleda, što nemamo nikakvih ozbiljnih namera. Bili smo pomalo dangube, pomalo estete. Okruženi energičnim mladim lavovima, koji su znali šta hoće i trudili da to i postignu, ličili

Smetalo im je, izgleda, što nemamo nikakvih ozbiljnih namera. Bili smo pomalo dangube, pomalo estete. Okruženi energičnim mladim lavovima, koji su znali šta hoće i trudili da to i postignu, ličili smo na šačicu

Danas stare filmove prikazuju na televiziji i ja se pomalo osećam kao da sam pokraden. Ne, nisam sebičan: volim da svi vide filmove koji su mi nekada bili dragi, ali mislim da

), tako da je malo-pomalo podigao čitavu građevinu pomoću te nepoznate osobe, neku vrstu zida kojim je uspevao da se zaštiti od sopstvenog grada.

Bogami, morali su dobro da se potrude pa da on postane vlasnik onako uspravnog držanja, pomalo zaleđenog osmeha koji neprestano lebdi iznad tuđih glava — on, koga smo vukli sa sobom dok je bio još musavo dete, na

Oni dosadni prijatelji, koji mu sada pomalo nedostaju, svi su ga napustili. Odvukle su ih njihove supruge da se ne bi zarazili lošim primerom njihovog druga.

1960. Svaki kondukter na trolejbuskoj liniji broj jedanaest pomalo je filozof. To i nije čudo kad se zna da ovi trolejbusi povezuju dva tako različita dela grada, noseći na svojim

Kao da im je pomalo bilo dosadno. Jednog jutra na drveću duž trotoara sazreše čudni plodovi — buketi raznobojnih sijalica.

njihovu Ružu da ostavi sve ovo bogatstvo i lepotu i ode daleko od ove srećne doline, svoje krvi i rođaka, koji svi pomalo liče na nju (naročito oni sasvim mali), šta ju je nateralo da se zlopati i stanuje u sobici iza kuhinje bez prozora (sa

je odlazio kod ginekologa neosporno najmoćnijeg čoveka u gradu (poznavao je sve skrivene porodične tajne), a i sam je »pomalo žvrljao pesme za fioku!

Bio je to već na prvi pogled prilično opak kosooki momak s crnim brkovima, pomalo azijatskog izgleda, elegantan na provincijski način, sapet usko krojenim belim odelom, na čije je revere bila drsko

Matavulj, Simo - USKOK

I te pojedinosti zanimahu Janka, te ovda onda stade postavljati pitanja, pa malo-pomalo zagrija se preobrazi se skroz, od momka smjerna, namjernika poslušna, posta na jedan mah ozbiljan, vješt ispitivač,

Puška se slabo čula, no je sve jatagan radio. Srećom njihovom bješe im slobodna pozadina, te, iako pomalo, ipak mogahu uzmicati. Tako smo ih ubijali do noći.

Srećom, bio sam u graničarskom puku, među dobrim momcima vaše krvi, od kojih naučih vaš jezik, a pomalo i pismo. Najzad, jutros mi pođe za rukom da učinim na što sam se odavno spremao, umakoh iz grada onoga časa kad se

Po glavi mu se vrzijahu tragovi od čudnijeh, neugodnijeh snova. Malo-pomalo, počeše se buditi utisci obrnutim redom, počinjući od pošljednjih.

— Njemački već znam da govorite savršeno, a umijete li i talijanski? — Razumijem pomalo, ali znam francuski prilično. — To je dobro. To će dobro doći vladici!...

Drugih nemam osim srpskih, jer drugoga jezika osim srpskoga ne znam, razumijem pomalo i ruski i talijanski, ali to je kao ništa!

Malo-pomalo, Pridolažahu i drugi, te, pri kraju službe, đak Murat jedva se progura kroz gomilu i uđe u oltar da vladici pročita

A vijesti dolažahu čas ugodne, čas neugodne. Malo-pomalo i Janka počeše sve većma zanimati te stvari, poče se sve većma priljubljivati životu narodnom.

Pa pošto pomože ranjeniku da legne na leđa, pokri ga i otide pred kuću. Milica s radošću vidje kako Janka malo-pomalo savlada san... Ukop Krcunov bješe u podne.

Kako li se brastvenici začudiše kad po ručku bahnu među njih Miraš Cuca! I on se u prvu snebi, ali se, malo-pomalo, oslobodi, te kad ga, nakon svakojakih razgovora, niko ne zapita što je došao, poče on sâm: — Ti mi, kneže, poruči da

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Izvesno iskustvo koje sam sam stekao pišući dečje pesme može mi biti od koristi, iako je uopštavanje ličnih iskustava pomalo opasno: lažna slika o onome što činimo i snujemo često nam je potrebnija od istinite.

S prvim naučenim slovima, s prvom knjigom koja nam se u ruci nađe, javlja se i taj uvek pomalo staromodni, i uvek aktuelni stihotvorac; tu je kao da smo ga oduvek znali.

V San i java hrabrog Koče najmirnija je, najuređenija Vučova dečja poema. Petlići su rastrzani, pomalo i sami uzbuđeni zbog prodora koji vrše.

sugeriše pogrešno objašnjenje činjenice da je Ćopić, kasnije, često gubio ljupkost i miloštu, pretvarajući se, malo-pomalo, u popularnog pisca u lošem smislu reči.

zapazi na psima: zaboravi se ko im je kuvar, počnu neredovno da ih poje i hrane, ostavljaju ih besposlene i - malo-pomalo - evo vidiš, proskitalo se nečije pašče i seljaci ga kamenom gone iz svoga dvorišta.

užižiti (što i prethodno, piljiti sa osmehom u očima); unjiriti se (opet: upiljiti se); ukekeriti očima (pažljivo, pomalo blesavo zagledati se); ubetno (neprijatno); zakocenuti se (zagrcnuti se od smeha); poluvaka (polulitrenjača); prestrava

i nevena (ishlapeli, blagi mirisi); poštetljivi muškarci (ženskaroši); pozadružna snaša (pojaka žena); prisramotno (pomalo, s neke strane sramotno); veseličasto zujanje žrvnja; rđak (sitničava zlica od čoveka); zapristajati (ići ukorak za

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Kad su naši preci ovamo prešli, imali su svoje sopstvene barjake i svoje sopstvene boje; no malo-pomalo sve se zaboravilo i izgubilo što je god narodno.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Osim popova i kaluđera jedva bi čovjek u 1000 duša mogao naći jednoga čovjeka, koji zna pomalo čitati (a pisari su, kao što je napomenuto, i među popovima i kaluđerima rijetki).

Milićević, Vuk - Bespuće

je blijedila, zvijezde se trnule, pomaljale se telegrafske žice, nejasno drveće prolijetalo pored voza; polja dobivahu pomalo boje, ali još bijahu jednolika, nepomična i neprobuđena.

Ništa više nije bunilo njegove misli; on je često nije ni primjećavao. Pomalo je kadgod razgovarao s njom na hodniku: oboje naslonjeni na svoja vrata.

Sremac, Stevan - PROZA

sumnjalo se počešće na nj za poneku izgubljenu stvar, i stoga je školovanje u osnovnoj školi ostavilo vrlo tužne i pomalo ružne uspomene u njemu.

I sad, ili je to bila moć pesme ili posledica deranja, tek se Jova posle pevanja razvedri malo pomalo. Ali sad opet polaženik padaše sve većma u sevdaluk; sad on stade domaćina terati da piju.

Eh, šta ćete, sad je to u modi da se paradira rečima, pa neću ni ja da sam osim sveta. Hoću i ja pomalo narodski da se izražavam; ako mi ne pohvale priču, a ono bar jezik u njoj da me spase.

Lanjske godine dobije on tako poklon od jednog seljaka, nekog Krla — prezimena mu se ne sećam, — znam samo da se pomalo bavio i trgovinom.

Radičević, Branko - PESME

“ divne tice viču, Al' sve malo-pomalo izmiču. Već dohaka grmu i trnjaku, Pa se krenu pustom kamenjaku, Sad još grđa kuknjava i uka, On ni brige, već vata

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

To „gledanje u sat“ za mog je djeda bila jedna isto tako tajanstvena i pomalo natprirodna umješnost kao i gatanje u dlan. Ako si rođen za to, ti ćeš tu rabotu i naučiti, ako pak nisi, džabe ti je.

Durašno guramo dalje. Ja se već pomalo i pribojavam kako će to biti, licem u lice s onolikačkim mjesecom, a kao za pakost odozdo se opet čuje dozivanje: —

Stojim tako u obasjanoj noći, pred hladnjikavim nezemaljskim vidikom kakvi se javljaju samo u snu, pomalo je i strašno i tužno ...

Preči je njemu dorat nego mi svi. Malo-pomalo, pa naš slijepi konj postade poznat čak i u široj okolini, dalje od sela. Videći gomilu dječurlije, na pašnjaku pored

— Seliš?! Zar ti da ostaviš ovu svoju rupu i da nekud kreneš, a? E, nek sam to čuo ... — Selim, selim! — pomalo gorko bobonji strašni kum. — Idem u Banat, za boljim ljebom. Šta ćeš, dođoše takva vremena.

Već je treći mjesec kako je ustanak planuo, ustala butum sva sela pod planinom, stvorile se komande, štabovi, pomalo i seoski odbori, vojna i civilna vlast, kako bi se lijepo kazalo, ali narod kao narod, upro kao june u nova vrata, pa

Intendant, ovako u prolazu, nadgleda svoj „dobitak“ i pomalo se inati s proleterima. — Ostavite vi dječaka na miru, to je moj Vasilije.

Šta li će tek sjutra bit kad taj čvrsto uzme dizgine u ruke? Seljačak šmrcnu i nastavi pomalo sanjalački: — Nema te bune i ustanka što se nije na nas oslonio.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Da zaboraviš kako ljudi, a da naučiš kako buljine govore! Još malo, vala, pa i ja da prolistam! Jedva se dokopasmo pomalo snage, jedva skunatorismo nešto crkavice za nešto žena, a Hasanaga ne dade nam ni čalabrcnuti!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

U tom počelo veče. Onako isto u igri, neosetno, tamno, meko, dan se izmicao, a noć je dolazila. Svet se pomalo razilazio. I kad se sve razišlo, ona je ušla u kuću.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

da mi može ko protiv reći; da ako počnemo na prostom dijalektu pisati, stari će se jezik u nemarnost dovesti, pak malo pomalo izgubiti.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Čoban uzme blago, načini kuću i, oženivši se, stane živeti, i malo pomalo iziđe on najbogatiji čovek: ne samo u onome selu nego u svoj okolini nije ga bilo.

— Vidiš li, — reče mačka vojniku — pod ova tri kotla valja da ložiš; pod onaj što je poda nj malo žeravi, pomalo loži; pod onaj što je više, malo više; a pod onaj treći, što je najviše, najviše treba da ložiš... Jesi li razumio?...

Kad tamo, a u njegovu vinogradu nema ni jednog grozdića, ni jedne bobice, jer je medved, dok je čuvao, pomalo jeo, dok nije sve grožđe pojeo. Kad to čovek vidi, a on se ožalosti, pa sedne ukraj vinograda i stane plakati.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Verovatno, čak i na sunčanoj strani ulice nekako oseća da sam pomalo zaljubljen u njegovu Anči, i sasvim sam siguran da me posle ogovara, a mene je tako lako ogovarati — svakoga dana pružam

Mislim, da se družim, i onako ... U stvari, kad zrelo razmislim, mislim da sam pomalo snob! Eto vidite, sedim s vama i svi pomalo kao odvajaju ikilić-ždrakić za naš sto.

U stvari, kad zrelo razmislim, mislim da sam pomalo snob! Eto vidite, sedim s vama i svi pomalo kao odvajaju ikilić-ždrakić za naš sto.

Posle svih maltretiranja, na izlazu nas sačekuje naš rođeni matori, ljut kao ris što smo ćerke, a ne sinovi, pomalo nacvrcan od zezanja na svoj račun: kao, nije švaler, kao, ne zna kako se prave muška deca i ti fazoni!

A mačke? Na njih sam potpuno zaboravila! To treba da vidite, na časnu reč! Već kao pomalo izlaze s lažnim diplomatama i ličnostima koje su u modi, a završiće, u najboljem slučaju, kao supruge činovnika iz

Zimi, dok se grejao na mangalama, iz kioska je kuljao gust beli dim, tako da je čitava stvar lišila pomalo na Baba Jaginu kuću, trenutak pre nego što uzleti. Leti se hladio malim električnim ventilatorom.

Istog dana, počeh da šetam irskog psetera za trideset komada mesečno. Usput sam se pomalo, kao, raspitivala o Predstavniku. Najviše podataka o njemu dao mi je njegov šofer, inače doktor čiste filozofije.

Hoću da kažem, svi su se pomalo kao dosađivali i čekali da se dogodi nešto jako fino. I same mačke u kratkim suknjicama i dubokim dekolteima služile su

Bio je bled kao krpa. — Da li ste u detinjstvu mučili životinje? — procedi. — Samo sam ih pomalo doterivala ... — Na koji način? — Znate, smetali su mi njihovi ekstremiteti. (Dva nervozna trzaja glavom ulevo.

polovina tridesetogodišjaka postaje potpuno impotentna, jer su se stvari toliko iskomplikovale da već i ja sama sumnjam pomalo jesam li muško ili žensko, lezbos ili peškir, frigos ili nimfos? Majke mi!

— Ne, to je onaj Kokan što zarađuje pet puta više od tebe! ispravlja ga ona, već pomalo izbačena iz koloseka. — A, sladak je on, taj Kokan nastavlja matori da talasa.

Znate već taj sistem — kao, tanjir, pa na njemu kuvana jaja, mrvice sira i svačegarce pomalo, a okolo — peršun i ostale travuljine u ogromnim količinama! To, zbog dekoracije!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

I Mjesec pođe pomalo sneno, zvjezdama prvim u goste hita, lice mu, vidiš, neumiveno, al ko te za to na nebu pita. Večeri svake on tako

Služim se mekom prostirkom travom, pokrivač nebo imam nad glavom. Stan mi je, možda, pomalo tijesan, al ja vam nisam odviše bijesan.“ Cvokoće Brko u mrkloj tami. „Pa taj se nebom pokriva samim!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

On takođe zastaje i gleda. — Dobro veče! — Dobro veče, gospodine. — Radi se. — Pomalo se radi. Ulica izlazi skoro na jezero i odmah se pretvara u samo utabanu putanju po travi, duž jezerske obale.

Divno je videti čoveka koji zna gde treba da troši snagu. — Ja se bojim da Miguele nije čovek koji to ume. On je pomalo plašljiv, možda sanjalica. Ja sam ti davno to rekla, je li, Miguele? — O, ti si rekla...

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SARKA: I ako hoćete, pravo da vam kažem: meni ova devojka, kad je čovek malo bolje zagleda, pomalo liči na pokojnog Matu. TANASIJE: Uha, kud ti ode, prija-Sarka! VIDA: Nemojte dvaput da kažete, ali...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ali nešto se događalo. Iz daljine su dopirali dozivi, i onda se izvi samo jedan glas: — E-he-ej! Istok se pomalo belasao, sjaj zvezda gasio, a zornjača bleštala metalnim sjajem. — E-he-ej!... Objavljena mobilizacija!...

Često bi dobacivali artiljercima: „Lako je vama“. Bilo je u tim rečima zavisti, a pomalo i netrpeljivosti. „More ljubićeš ovu cevku!“ — odgovarali su artiljerci... „Ah, dok je meni puške, putuj igumane...

Letina je dobro ponela... Sekira ga stalno dešnjak koji pomalo zaostaje, te mora češće bičem da ga opominje... Srednji vozar je dremao, a rudni, Krsta, težak i glomazan kao „Eksilo“

Već smo se navikli na sve nevolje ovoga dugotrajnog marša, pa nas je počela pomalo mučiti i dosada. Čak mi se i Tanasije žali: — Mršava posla, gospodine naredniče...

On mljasnu ustima nekoliko puta, i sa strahom zavapi: — Jesam li živ? Vojnici se smeju, pomalo usiljeno, da bi ga ohrabrili. Vučko pokuša da se digne. Rekosmo mu da sedi i da se ne zamara.

Iz jednih kola pokrivenih arnjevima pomoli se jedna glava. — Druže, gde je, slave ti, ta Banjica? Po glasu, koji liči pomalo na zapomaganje, reklo bi se da dugo vremena lutaju po mraku beogradskim ulicama.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

bila nesvestica... i sad me glava pomalo boli... Gojko zatrese plećima i iziđe iz sobe, ne rekavši nikome ni reči. Stojan stajaše uz plamen, grdeći onoga

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Pala je zato što je danas, na veru, nemoguće naći para. Da je našla, videli biste. Druge su našle. Bugari pomalo uspevaju. Niko ne zna više za bugarska zverstva, i svaki zna, od njih, da je kod nas sve rovito.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Malo-pomalo presta čuđenje, pa se i ja počeh osećati ponosan što je slučajno i moj maternji jezik isti takav, i baš sa tom istom kras

Ono, doduše, nekad sam držao da sam celu ovu stvar ja sam odnekud izmislio, ali malo-pomalo, oslobodih se te strašne zablude, i sad tvrdo verujem da je sve ovo što ću sad pričati bilo i moralo biti negde i

Svet se, malo-pomalo, poče pribirati, dok se, tek, jedan prope na prste i diže ruku, pa procvile slabačkim glasom: — Ja znam, molim

Učinio sam s mnogima poznanstvo. Neki krasni ludi. Mirni, tihi, krotki, kao golubovi. Jedu, piju, dremaju, pomalo nešto posla gledaju. Jednim slovom: srećni ludi.

Tu je guranje, psovanje, — u tom pomalo liče na nas Srbe, pa mi bi milo — otimanje ko će pre doći do vrata: Neki se čak i pogušaju.

„Umalo ja ne potamneh slavu njihovog Leara”, — pomislim i okrenem se zadovoljno na drugu stranu, a bi mi pomalo krivo što se ceo san nije završio.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Dobro vi veče, strina Saro, i srećan rad! — Bog ti pomog'o, ti živ i zdrav! — Jeste se umorili radeći? — Pomalo, vala, trčkaramo. Dijete, jeste metuli jastuke na klupu?

Mleko se stade zbrčkavati, uhvati se ozgo tanka korica, koja se, malo pomalo, poče dizati. Planinka spremila krpu i kutljaču, pa samo čeka.

Područni personal odmah opazi promenu na svome načelniku i tajna postade javna. Malo pomalo doznade za sve to i Zorka.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Da postavimo svaku stvar na svoje mesto. Ilić petlja i ne može da sastavi kraj s krajem, a tebi se, gazda-Jevreme, pomalo i preliva; njemu plaćanje najahuje na plaćanje, tebi primanje najahuje na primanje. JEVREM (buni se): Nije baš tako...

(Otvara širom vrata.) Izvol'te braćo! GRAĐANI (ulazi gomila raznolikih tipova, koji su pomalo i ćornuti. Pre ulaska se guraju na vratima ili zastajući nude jedan drugoga da uđe. Među njima je i Sreta.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Taj dan je bio svečan dan za Sretu. Toga bi dana više puta nego obično svraćao u kafanu. Bio je pomalo, što naši kažu, kafanski čovek, i to već poodavno.

On ka’ otac, a oni ka’ sinovi; sve ka’ u složnoj kući. Svi ga vole i počituju, samo ga pomalo mrze ono nekoliko čapkuna u selu. Nego ga se i boje, pa mu baš ništa ne mogu. — Aha! boje ga se!

A sem toga govora još je nešto zadržala od starih svojih navika što je bunilo pomalo i selo a i gazda-Đorđa. Volela je da se mlati sa kučićima povazdan.

Dopalo mu se, pa ostao. Onda se, a i još neko vreme posle toga, zvao Jorgaći Triandafil. A posle se malo pomalo počelo zaboravljati to ime; najpre prezime, a posle i ime, i u poreskom spisku zapisan je pod imenom Đorđe Ružić, pa ga

Svi ga zovu gazda-Đorđe, jer se pomalo i ljuti kad mu kažu gazda Jorgać, a posle volije gazda nego ćir. A gazda je i bio docnije.

Eto tako je Sreta malo pomalo ali postojano razglavljivao — da se poslužim figurom — opštinska kola i kljucao svojim kritičarskim keserom staru i

Nakratko reći, uvek je izgledao važan i zamišljen, kao da »damšif« izmišljava, što rekli Banaćani. A bio je pomalo i pismen, pa ko mu ga zna: stoga se valjda tako teško i nakanjivao da radi težačke poslove, nego je gledao sve tako neke

Zadovoljan, bože, pa od zadovoljstva i ne zna šta radi. Nudi svakoga pa čak i Krsmana tabakerom i duvanom. I gle, malo pomalo pa se obično čestitanje i skromno posluženje izmetnu u pravu čast, a to je tim čudnovatije što je sve išlo na račun

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

II Sve se izopačilo, Nebo se naoblačilo. Izjutra se do kože svlačilo, A u podne se zamračilo. Još su pomalo topli zidovi kuća, Ali drvo već sluti kišu i oseća se odlično. Daleko, u suncu, brdo kao da ključa.

NOĆ POSLE KIŠE Noć posle kiše. Pomalo vetra. Ulični sat odavno stao: Dani su se od njega nekud izmakli! Noć je zver duga tri kilometra, S očima u vodi, s

U LETO I U ZIMU U leto, kad se poplaste otkosi, U vazduhu zavlada svesvejednost i besciljnost. Leto je pomalo neodgovorno, dok jaka zima donosi Mraz, a s njim usmerenost i ozbiljnost.

Ja, sitna čestica nepojamnog toka, Negde između Knososa i Kosmosa, U popodnevnoj tišini otoka, I mislim — zureći pomalo iskosa — Dok me plavo nebo gleda ispod oka: Taj svet je splet čudesnih odnosa, Čak i reč tuguje kada je bez sroka...

” „Još ću uhvatiti neku prehladu: Već mi poboljeva pomalo glava! Bože, vidiš li ovu nepravdu, Ovo gaženje osnovnih ljudskih prava? Flagrantno gaženje!

), dovijao se. U jesen 1954. sretoh, na ulici, Oskara Daviča, koga sam i odranije pomalo znao. Upita me, jesam li počeo pisati pesme. (Pri prvom susretu, na isto pitanje sam mu odgovorio odrečno).

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ reče Stane, tobož ijetko. Dijete raširi ruke, pa se privi uza nju, da je tim uvjeri o protivnom. Veselje malo-pomalo stade se pomaljati u kući. „Bogu jakome da je za milost!

Ona odmače luč, otkri mu grudi i dohvativši ga za ruku, stade ga dozivati. Janko se malo-pomalo pribra i uprije zenice put nje.

Vijenac bujne vrane kose, prosu joj se niz pleći, po ramenima, na grudi. Sjajni bičevi bjehu, uzduž i na razmak, pomalo ulupljeni od uplitanja. Ona provuče prste nekoliko puta kroza njih, pa ih stade češljati.

„Bolje je jutros!“ reče medik odlučno. „Ako svakoga jutra osvane pomalo bolji, kao jutros, brzo ćemo ga izvidati!“ Sad zavrgoše živi razgovor.

Sunce se bješe pomolilo iza riječkih brda, te zraci njegovi otiskivahu malo-pomalo debeli hlad manastirskijeh zidina. Polak gumna bješe svijetlo, a polak hladom pokriveno.

nema ni jednog oblaka na nebu... Istina đuvoli pomalo vjetra s Lovćena, ama ne smeta, samo nek ne bude oblačno, jer štono kažu sačuvaj Bože oblačna Đurđeva dne... Te!

Jeli su i razgovarali se. Dva prijatelja zasebno, a ukućani sa slugom. Onaj se bješe već oslobodio, te poče pomalo i šalu zavoditi, jer bješe šaljive ćudi.

Svi ih slušahu pažljivo, kao da ih razumjevahu. Oni su najprije istiha razgovarali, ali malo-pomalo govor posta življi. Adolf je često hvatao Janka za ruke, čas ga gledao molećijem pogledom, čas opet dizao glas i rukama

Svaku ću ti čuti. Ti reče da ti je nevolja. Da čujem, ženo, kakva?“ Otkad on započe te riječi, ona se pomalo pribra, pak najzad, uzdahnuvši još jednom, odgovori: „Kako mi nije nevolja!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

sablju pod tredu ili je udarivši u kamen, legao te zaspao, pa jednako spava; pred Šarcem stoji malo mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili iz kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili iz

udarivši u kamen, legao te zaspao, pa jednako spava; pred Šarcem stoji malo mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili iz kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili iz kamena ispadne, onda će se i

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Dijete stane donositi vodu, i ćoso počne pomalo zakuvavati; tako malo po malo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa

” A mati reče: „Ne će njemu biti ništa, nego kako ga vrućina obuzme, a ti uzmi hladne vode pa ga pomalo polivaj dok svlak ne izgori.

Nego znaš šta ćemo raditi? Da napunimo džepove pepela, pa putem za sobom pomalo da prosipamo, kad u mene nestane, onda ti, pa ćemo posle iz planine po pepelu moći doći kući.

Idući tako zadugo deca su prosipala za sobom pomalo pepela. Kad ih otac dovede usred šume, reče im: „Sedite ovde malo, sad će tata doći.

pa kad ujutru rano ustanu, ne našavši pepela nakupe mekinja u džepove, pa kad ih otac opet povede u planinu, oni stanu pomalo prosipati mekinje.

Dijete stane donositi vodu, i ćoso počne pomalo zakuvavati; tako malo pomalo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa

Dijete stane donositi vodu, i ćoso počne pomalo zakuvavati; tako malo pomalo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa razgrnu vatru te je zapreću da

Sveti Sava - SABRANA DELA

Vama koji hoćete večerati, da se postavi samo jedan hleb, i to mali. Ako ima i pomalo kakvog voća, po želji igumanovoj i to treba sa blagodarnošću primiti. A piće uobičajenom čašom po zakonu da se poda.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

aktivista STAVRA, sredovečan, povučen, stalno čita novine PROSJAK, neverovatno star SKITNICA, preko šezdeset godina, pomalo izgubljen JAGODA, devojka iz unutrašnjosti, oko dvadeset sedam godina; odevena, po svom shvatanju, moderno; mogla bi da

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Počinjem malo-pomalo odisati; izbavljajući se mladosti kako mnogovolnujemoga i svirepoga mora. Sad mi dolazi na pamet božestveni sovet

Njihovo mlado srce k človeko|ljubiju i k dobrim naravom malo-pomalo da okreću; nji[h]ov um i razum, kako počnu misliti i rasuždavati, da prosveštavaju, od sujeverija i kojekakvi [h] ludi

Ovoga, dakle, starca Dimu, svaki dan | slušajući, malo pomalo previkle su mi uši k grčkom čitanju. Moje od detinjstva prirodno ljubopitstvo k svemu onomu što ne znam počelo me je kao

A posle, kad su se kaluđeri počeli množiti i arhijerejska dostojinstva primati, malo-pomalo uveo se običaj da episkop mora biti monah, protiv javne nauke apostolske, po kojej nauci i po pravoj pravici i sudu

budući, za nji[h]ovu veliku nauku i dobrodetelj, i drugi mnogi neoženjeni izbirati su bili na arhijerejstva i tako malo pomalo sva ova dostojinstva preuzeli su kaluđeri.

Evo, dakle, moja deco, što čini malo pomalo običaj.| Ovi, dakle, samci, u prvo vreme toliko siromasi, kad su postali silni i bogati, ne imajući nikakva posla,

Dam se malo pomalo u misli; jedna ideja i misal počne razbuđivati, podstrekavati i na pamet dovoditi druge. Koliko sam obladan bio mojom

Ispočetka sam mislio da oni sve to iz zavisti rade; ne budući sveti, ne bi radi ni da se ko drugi posveti. No, malo-pomalo, črez dugo vreme lepo ti me učiniše, te izgubi[h] volju k svetinjičenju.

Zato nejma ti nikakova drugoga sredstvija razve nauka i knjige. Učeni ljudi valja da na prostom jeziku pišu i tako malo-pomalo obiknuće se sav narod misliti i rasuždavati svrh svake stvari.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Doduše njihove potrebe ne bijahu prevelike. Neka je svagda pure izobila, svečanikom pomalo i pomalo kominjaka da se zalije suhi zalogaj; neka je mrkadine da se tijelo pokrije, pa dosta.

Doduše njihove potrebe ne bijahu prevelike. Neka je svagda pure izobila, svečanikom pomalo i pomalo kominjaka da se zalije suhi zalogaj; neka je mrkadine da se tijelo pokrije, pa dosta.

Ali kad sunce granu, vjetar poče slabiti, pa malo-pomalo, utoli sasvim, onda se povrati sklad i u crkvi. Svako se prepade svoje grješne rabote, pa da pokaje, poče svaki

Sahraniše nesrećnog đakona, pak se, malo-pomalo, poče povraćati stari red u manastiru, ali se, u isto vrijeme, poče osjećati „žata“.

A najsmješnije bi kad mu kazaše da se Škoranca potenčio! Smijući se njegovu pretjeranu strahu, svaki se pomalo oslobodi svoga straha.

— reče gvardijan, pak odšetaše svi, i đaci za njima. Tamo se okupile sluge, svaki omrčen pomalo, a Bukar sav crn, kao Arapin; oko vrata mu objesili vijenac luka, a za pas mu tisnuli vatralj.

— Udrite kad velju, a za mnom ko oće! — viče Srdar. Bakonja ćuši nogom konja, koji zagazi, pak se malo-pomalo oslobodi i zapliva. Voda ga je nosila poprijeko. Srdar je mahao rukama, i obadao ga petama, i prepliva.

I tako, malo-pomalo, za dva mjeseca, iščeze nadanje da će se išta od pokradenijeh stvari moći povratiti. A i odziv na cirkular bješe vrlo

I manastirci se, malo-pomalo, navikoše na nastranosti novoga gvardijana, ali njegova nemarnost prema uobičajenom redu i prema općim poslovima kao da

— Zašta odma ne zatvorite? Odite naprid, ako oćete, i sidite! Ali, malo-pomalo, posta ljubazniji i tako se zagrija u govoru da su se oni čudili.

pouke koje se iz njih mogahu crpsti i, osobito, vidjelo u kom Srdar prikazivaše ženski svijet, sve je to, malo-pomalo, utjecalo na Bakonju i činilo da vehne svježina njegove ljubavi prema Jelki.

Recite da se fra-Brne jopet teško razbolija da ga ni za trenutak ne mogu ostaviti, pa onda molim Jelicu da malo-pomalo... — Cakle, misliš da raskrstiš s malom? — prekide ga Srdar odbijajući guste dimove. Bakonja potvrdi glavom.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

NA SEPTEMBARSKOJ PLAŽI U HERCEG-NOVOM 1991. GODINE Ne znam da li da stojim? Ne znam da li da bežim? (Ja se pomalo bojim Na ovom pesku gde ležim.) Da li da krenem Bogu? Ili okrenem vragu? Da maknem nekud nogu Il stojim u svom tragu?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Listić na kolovozu. Luka Došljak...“ „Aćime, veruj samo sebi, i to kad si sam. Sinovi treba da te se plaše i pomalo da te mrze dok ne ostariš. Jedino oni i majka mogu da donesu nesreću čoveku. A unuke voli“, seti se očeve opomene.

— Pitaj popa — tiše reče Aćim, pomalo se i gadeći bolesnog, jektičavog izgleda kapetana, na čijim je šiljatim ramenima i smešno i jadno Visio plavi mundir.

Nadničari dolaze i ćutke vuku umor u veliku kuhinju, a Simki se s lica ne briše osmeh, pomalo surov. Otkako joj ga je jutros dan urezao na nešto omršavelom duguljastom licu s kosim, gustim obrvama iznad krupnih i

“ pa odmah zažalio što sebi nije takvu našao i što Đorđe nema njegovu snagu, i pomalo ga se gadio, jer je znao da i ono malo što ima rastura po senjaku i tavanima sa svojom strinom, babom, može mu majka

prozor pobaca njene suknje i lanenu košulju i istera je golu napolje, i kroz prozor gleda kako se hitro oblači, mrzeći ga pomalo. Još u mladosti je smislio tu ženu koju, sit, golu i situ, tera od sebe da bi osetila stid.

Peškiri kaplju kao da plaču. On, otupeo, bez straha i uzbuđenja, stoji i ćuti. Samo se pomalo stidi zbog Đorđa što ga vidi kako kleči. Kad je kvasio peškire, pio je rakiju i opet mu se pije.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Majka zaneme. Zatim objasni da i ona pomalo rezbari. Neće pasti selu na teret. Dečak će donositi drva iz planine, a s vremenom i on će naučiti da rezbari.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Otuda oko podne, kad polazi od ugla Francuske, Gospo– dar Jovan je uvek pomalo uvređen: u ulici koja nosi njegovo ime nema vi drveta, ni travke.

Terdžuman nekoliko puta, uzastopce, pročitava natpis na tabli, osluškuje mu zvuk, već pomalo nepoznat, smisao mu izmiče, smisao se gubi, kao i pri svakom ponavljanju.

godine. Vasa je izmakao zamci, Marko nije; ubili su ga, iz nenada, dok je bio bez oružja. I sam pomalo zmaj, bez straha, od svih ljudi na svetu Marko je Vasi bio najbliži.

ULICA DOBRAČINA Ko je, uopšte, taj Dobrača? Više nije siguran da bi umeo da odgovori na to pitanje. Pomalo rasejan, Dobrača koji je u istoriji ostao zabeležen kao vojvoda u drugom srpskom ustanku, zastaje ispred samoposluge

Slušali su ga, bez daha, dok su večeri i godine prolazile. Ulazio je među njih kao glas, jednolik i pomalo razvaljen od patnje ali dovoljno osvetljen da im, dok traje, smiruje strah i mržnju.

Ove koje je sada pevao Vuku bile su, u stvari, već stare. Poslednje dve godine guslar ih je, malo-pomalo, dorađivao, ali novih stihova nije bilo.

da je bila tragična, Riga od Fere je u Beogradu dobio, na padini prema Dunavu, strmu ulicu, uvek vlažnu od senke i od pomalo omekle prošlosti.

Dodirnuli su ga dahovi svih prostora i slušao je kako se mrve, iz njega, one unutarnje težine a on, pomalo, nestaje, i već je samo prah vode i vetra, u trajnom izmicanju. U njega je ulazio mir.

(Ili je taj pogled uhvatio nju.) Dva oka su zurila u Ljubicu, žuta i pomalo razrogačena. Ta dva oka nisu bila nimalo smerna i nimalo ljubazna: to su bila dva zla, vučja oka.

Zauzimalo je to groblje prostor sadašnjeg Studentskog trga, a on ga je posmatrao, iz postelje, i pomalo se čudio brzini kojom mu se smandrljao život.

To je ona treća tačka koja mu, pomalo, pravi zbrku. Kad god izlazi iz Studentskog parka, Dositej je u nedoumici: ako xoće da sledi, u svojoj šetnji, linije

kruška se sasvim iskrivila: ako ga je u početku ohrabren njegovim licem, Rumun smatrao dobrim, sad ga je smatrao i pomalo ludim, a svakojako je bio presrećan.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Vidi čovjek svoje zatočenje, pomalo se prve slave sjeća i poleti nebu kako munja; al' ga smrtni lanac zausteže dokle ročno odstoji sužanstvo.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Kad se taj gnev u njemu pomalo stiša, reče on svom rizničaru: „Daj mi prsten, a krunu vrati u riznicu!“ Kad Erazistratos ode, obrati se Hijeron

„A, tako?“ „Kako se to dogodilo, doznao sam već pomalo od mojih Saracena u Salernu, no potpuniju sliku razvitka arabljanske učenosti i nauke dobio sam tek kad dođoh ovamo.

“ „Mogu, osobito ako, gospodine carski savetniče, imate razumevanja za arhitekturu“. „O, ja vrlo volim, a pomalo i razumem, tu lepu umetnost.

„Kao onaj lepi kraljević iz bajke!“ Kivije, sa kojim sam se već pomalo sprijateljio, nije se naljutio na ovu moju upadicu, već je, naprotiv, počeo da se smeje, toliko slatko, da mu je

Nisam, pre svega, matematičar“. „Kako to?“ „Evo kako. Tek što naučih čitati, pisati i pomalo računati, moradoh na zanat da zarađujem nasušni hleb. Kao šegrt dođoh ovamo. Sva svoja znanja stekao sam kao autodidakt.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Na patosu preko puta mene, žmuri komandant, natmuren, strog, strašan, a pored njega uvrnuta mala lampa čkilji i pomalo osvetljava njegovo crno lice i retke, mačorske brkove.

Kukavico! Kukavico! Kukavico!“ I ne znam ni sam šta me smiruje, dolazim pomalo k sebi, prisećam se... Gospode! Bože! Bože Gospode! Bio je zdrav, strašan, moćan, bogat.

A vi ste rekli skoro svi... — To mi se ne dopada, brutalno je. Sebe izuzimati, to je pomalo... — Trebaće dugo da me upoznate, a kad biste to hteli, gospođo, i posle toga najveće čudo bilo bi za vas ova smelost

toga, izmaklo da primetim: kako mladi ljudi obleću oko njenog oca i kako se on sve više od mene libi kao da mu se činim pomalo priprost za njegov novi položaj, a najposle sam osetio i to, kako svoju verenicu počinjem voleti nekako drukče, ne kao

Oslobođen tako, ja tek tada osetih i svu slast one slobode da pomalo budem neki paša onog harema ženskih duša o kome govori Arcibašev.

I tako, od jutra do mraka, svakog bogovetnog dana, jurio sam za svima, gonio sve i svuda, otimao od svake pomalo, davao svakoj pomalo.

od jutra do mraka, svakog bogovetnog dana, jurio sam za svima, gonio sve i svuda, otimao od svake pomalo, davao svakoj pomalo.

Posmatrala ga je pažljivo, pomalo zavodnički. Tada je njegovim licem preletelo jedno gordo osećanje visine i smelosti. Sa ovim izrazom on je pogledao, i

Probudila se toga jutra, još pre svanuća, žena Jaćimova, drmusala ga najpre pomalo i oprezno, pa sve jače i češće, i kad se Jaćim rasanio, ona mu se umiljato obratila: „Jaćime, bolan,“ govorila mu je

začuše se i zvuci sokolskoga marša, pa se iza ove muzike pojavi vođstvo svih sokola, te Jaćim opet oseti kako ga pomalo, ali vrlo pomalo, patriotski žmarci počeše podilaziti.

zvuci sokolskoga marša, pa se iza ove muzike pojavi vođstvo svih sokola, te Jaćim opet oseti kako ga pomalo, ali vrlo pomalo, patriotski žmarci počeše podilaziti.

I evo, braćo, mogu svima vama da kažem. Svi su se oni pomalo ratnoga stanjca uželeli. Nema, veli, nigde onako okrunjeno, i dok na menicu i na porezu ne zaboraviš i sitne brige ne

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

To gonetam tek onako, od duga vremena, toliko da nečim uposlim misao. Jutros mi je već gotovo sasvim dobro. Pomalo opet ulazim u zbivanja. Uključujem se u tok vremena. Prezavo zaposjedam stvarnost.

obitelji, a evo ni dan-danas ne znam što te dvije riječi pravo znače: one i sad za mene imaju neku tajanstvenu, pomalo mitsku vrijednost.

Ne mrzim ga. Možda ga čak pomalo i volim. Volim ga onim nezainteresovanim i nepomućenim osjećajem kojim volimo u suštini indiferentne stvari.

Umro je od neke čudne bolesti. Malo-pomalo gubio je vlast nad kretanjima tijela i pokretima duše. Ležao je nepomičan. Njegovi su se udovi katkad pokretali bez

Prisustvo nijemih dubina podsvijesti, u kojima se biće spaja sa praiskonskim, pomalo ispliva na površinu, i u nama budi neku jezu antidiluvijalne pustoši. To je možda jedna od najbolnijih strana braka.

Upoznavao sam malo-pomalo njegove navike, njegove sklonosti, njegove netrpeljivosti, saznavao potankosti o njegovom životu.

Da nešto padne, da se nešto stropošta! Gotovo me podilazi napast te bih prstom malo-pomalo gurao poslužavnik s karafom vode i s čašom, ili bar knjigu, po staklenoj ploči mog noćnog ormarića.

Pjesnik je uvijek pomalo u zloj vjeri, a njegova je naivnost uvijek pomalo uslovna. To je naivnost svjesna sebe. I uvijek bar trunčicu lukava.

Pjesnik je uvijek pomalo u zloj vjeri, a njegova je naivnost uvijek pomalo uslovna. To je naivnost svjesna sebe. I uvijek bar trunčicu lukava.

na primjer, stari Kant nema izvjesnu svoju specifičnu draž sa svojim utanjenim, žičanim glasom, sličnim onom oglodanom, pomalo racionalističkom glasu prestarjelih klavira.

Njihov animalni vitalizam nije za naše zube, njihov optimizam za nas je ponešto jeftin, njihovo herojstvo za nas je pomalo karikatura.

tolikog strahovanja, dogodilo se da me, onako iscrpena od dugih uzbuđenja i od probdevene noći, tokom predstave malo-pomalo sasvim preuzeo umor: iskoristivši napetu pažnju s kojom sam pratio zbivanja na pozornici, na izdaju me zaskočio s leđa —

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Leti se naimala pod nadnicu na lakše radove, zimi grebenala, prela, tkala po imućnijim kućama, a i leti i zimi pomalo vračala i bajala.

— Šta, zar si počeo? — viknu ćato. — Veliš to istinu? — zapita i kmet. — The, pomalo... Jutros malko počesmo. Nego, hoćete li vi mene čuvati, to mi kažite?

Sad dobro čuje tutnjavu od konjskih kopita i oseća da ga snaga pomalo izdaje... »Ta neće me, valjad’, stići ... neću poginuti?

Dečaci zinuše od čuda i zanemeše, a drug im ustade i zdravi se sa Đuricom. — Stražarite li pomalo? — pita Đurica smešeći se. — A ja... setkarimo pomalo, et’ ... — Prodajte nam dva purenjaka.

— Stražarite li pomalo? — pita Đurica smešeći se. — A ja... setkarimo pomalo, et’ ... — Prodajte nam dva purenjaka. — Nismo ih, vala, ni mi kupovali, pa ih nećemo ni prodavati, no uzmite pa

— Pa tako... samo jednom mi je dao deset dukata, kad smo te izvadili iz apsa, a ono drugo... pomalo. — Vidiš, a pitaj moje jatake, da li sam kome dao manje od pedeset dukata.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Dijete stane donositi vodu, i ćoso počne pomalo zakuvavati; tako malo po malo dok se sve izamelje, i ćoso sve brašno zakuva; pa onda umijesi jednu veliku pogaču, pa

Ne učiniš li to, nisi moj sin; neću ti dati od imanja ni kopču. Ovaj mu sin beše pomalo glupav, pa ga je i tatko poradi toga mrzeo i gledao da ga šćerdoše.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Život u svetu ružan je san Mada se živi u znaku dýge, Uz mesec bledi, sunčani dan, S pomalo smeha, i sa mnogo tuge. Ja vidim pravdu i svačiji trenutak pozni. Vidim i natpis: Nemačka i Viljem Grozni.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Oni su u početku bili nejasni i nerazgovetni i nestajali bi kada bih pokušao da se na njih koncentrišem, ali malo-pomalo sam uspeo da ih ustalim; postajali su jasniji i određeniji i konačno su poprimali izgled stvari onakvih kakve jesy.

U početku se malo uplašila ali malo-pomalo, oči su joj se zakrvavile, žaba se nadula, i udvostručila svoju veličinu i proždrljivo zagrizla udicu.

Usuđujem se da ovu teoriju objasnim sa svoga stanovišta - u telu se verovatno, malo-pomalo nagomilava određena količina nekog otrova i ja tonem u gotovo letargično stanje, koje traje tačno pola sata.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

- A da li ste vi bili tamo? - upitao me je Hatčinson pomalo zabrinut. Kad sam mu rekao da nisam, izgledalo je da se snuždio.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Taj oblak, razom brdina, pomalo se dizao i pretio što skorijom kišom. U noći duhnu mrtvo jugo. Omećavilo je, i u osvitku nije smrzlo.

Za njom iziđe i Marko. Svet se smijao tom neretkom slučaju. Daska je istegnuta. Parobrod pomalo natraške izmiče. —Pustite me, ako boga znate! — zajauče Cveta. Dajem vam sve što imam!

da otpravlja sitne poslove, da se prehrani, jer je poočim nije već htjeo ni na oči, a ona ga se počela i plašiti i pomalo otuđivati se od njega. Poslije, sretnim slučajem, namjerila se na sadašnjega gospodara.

Na mahove čežnja bi bila jaka, pa bi jače izbila i izvrgla se u neutješivu tugu, a tek bi se pomalo utišavala u brizi za svagdašnjim poslovima i u navikama života.

S Lazom se našla, iza podužega hodanja, u Spasojevoj krčmi. Putem uzbuđenje pomalo se stišava, ali, kad je kročila preko praga, ono se naglo povratilo, a kada spazi Spasoja iza banka ispod svijeće, sa

Gledaju u svijet što pored vrata prolazi, i piju pomalo. — Gledaj, Lazo, pseto vuče kolica! — reče najednom ona, diže se i požuri k vratima.

Pođe da ga smiri. Marko povrati se k prozorčiću. U nisku sobicu spolja navire čisti, steži vazduh i pomalo osvaja je ljetnjim, sivim, svijetlim svićanjem i nosi sobom sa školja i s mora šapatljive, bistre glasove letnje zore.

Smjestiše se jedno do drugoga. Danguba ubrzo zakunja; ona ga gleda i pomalo pijucka iz tikvice. Kunjajući, osjeća njen pogled nad sobom, i nekoliko puta opazi njenu ruku da se lagano vuče oko

I onako počeo je juče duvati vjetar i pomalo oblači se. Ide naprijed, a za svakih nekoliko koračaja kao obezumljen u nešto se zagleda.

Pogleda uokolo, pa se željno založi hlebom i pomalo odli i vina iz svake od poredanih sklenica. Kod služenja svete mise oseti toplotu po celome životu: vino ga beše

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ja sam te dao njima, i ti odsad njima pripadaš“. Tada devojke pevaju ovu tužnu, pomalo i jezovitu pesmu: Ne daj me, male, ne daj me! Pade mi magla na glavu. – Ne boj se, ćerko, ne boj se!

dešavalo nešto slično kao jednom našem uvaženom filologu koji je, čim se u pripoveci Stankovićevoj suočio s oblikom pomalo već zaboravljenog starosrpskog crkvenog čelobitija, proglasio to za islamski uticaj.

Ti oblici nastali spajanjem dva tipa kulture nisu dovoljno proučeni, a izgleda pomalo paradoksalno da njihov značaj danas bolje sagledavamo, posle dubokih promena koje je donela naša književna avangarda iz

On se kod nas pomalo neobično pojavio, i pod neobičnim imenom. Svima nama je poznato njegovo ime, samo što se uglavnom ne zna šta ono

Pa i tri koje su prešle u narodnu liriku iziskuju tumačenje. Svako proročanstvo je već po svojoj prirodi pomalo tamno, a Otkrivenje je izrazito proročka knjiga o potonjoj sudbini sveta i Hristove crkve, u očekivanju njegovoga drugog

Ne vidi se kako posreduje. Mislimo na „Sunčane pesme“, koje izgledaju kao čiste deskripcije, pomalo hladne zato što nisu subjektivne.

Sa čisto književnog stanovišta razlozi su jasni: lik koji je postao dvojnik mora imati pomalo dvosmislenu biografiju, pa i oca Čarnojevićevog nalazimo u manastirima fruškogorskim i u Vlaškoj.

koja inače ekstatično opisuje, pesniku postaju odbojna, dok osvanuli dani gledaju u njega, a ne on u njih: kao da mu pomalo prete. I upravo u tom trenutku on nalazi pribežište u dubini istorijskog vremena, kod starih Slovena: O!

plavetnila ponavljala u dubini morskog plavetnila, a ovde mornar u času pogibije – poput nekog mitološkog bića, pomalo nalik na oličenje groma – razbija nebo, odvlači komad plavetnila i zatim se ceo svod sručuje u more.

je očigledno pomoću tropa erotskoj strani ela dodao prisenak kosmičkoga, što je u našoj poeziji dvadesetih godina bilo pomalo i pomodno: „Njena dojka otisak vaseljene ima.

Ono nas pomalo podseća na kibernetičku teoriju, koja pojave ne uzima kao date, nego kao stanja koja se zbivaju s izvesnim stepenom

Ako o njima budem mogao da napišem sintetički rad nalik na istoriju, biće to pomalo iznad mojih stvarnih moći, pa na kraju i znanja.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Pripovedač gleda unutra, introspekcijski, a kreće se unazad duž svoga pamćenja, i kroz pomalo zamagljenu koprenu uspomena, što Stankovićevom tekstu i daje onu toliko puta već isticanu poetsku kakvoću.

Čoveka danas može pomalo i da iznenadi koliko su ondašnji srpski kritičari bili saglasni u zamerkama upućivanim našem piscu.

Kao što mi, istina, vidimo svoje lice u ogledalu, ali ga vidimo kao da je odvojeno od nas, pomalo čak i kao tuđe, pri čemu promena mesta leve i desne strane čini pokrete naše ruke, pri doticanju lica, malčice

Pri tome se ne vidi da ga iko prati, što je pomalo čudno kad je u pitanju gost koji je prvi put došao u kuću. Ali ne vidi se i da ga iko posmatra, a svejedno nalazimo

Sofka, odmah po ulasku, jako oseća veličinu crkvenoga prostora. I vidi se da je pomalo zbunjuje. Ali čoveka ne samo da zbunjuje, nego ga plaši prostor ako je uređen prema dva međusobno isključiva načela, i

prikazan sve u kratkim a oštrim potezima, više sa prikrivenom jetkošću nego sa podsmehom, i više je tipizirani, pomalo karikirani predstavnik novih bogataša, nego što je lik sa individualnim ljudskim svojstvima.

da bi pred drugima umanjila svoju nesreću (zbog nedostojne udaje) i pakazala se jakom, ona je s „novim tatom” pomalo namešteno prisna i pomalo usiljeno srdačna, pa na mahove, kao zaboravivši se, pušta na volju čulnoj navali iz svoga

umanjila svoju nesreću (zbog nedostojne udaje) i pakazala se jakom, ona je s „novim tatom” pomalo namešteno prisna i pomalo usiljeno srdačna, pa na mahove, kao zaboravivši se, pušta na volju čulnoj navali iz svoga raskošnog tela, što Marka

Eto zato se na putu od dućana do kuće u Mladenovom opažanju pojavljuje isti onaj pomalo sablasni pejzaž, sa simboličkim nagoveštajima umiranja i smrti (sve je „crno, „mrtvo” i „pusto”), koji i Sofka u H

172 U pomalo afektivno stilizovanom iskazu da „nikada, nikada neće biti toga, neće se roditi taj” kome bi ona poklonila svoju ljubav

Reklo bi se, ludačka zabrana jednog pomalo nastranog čoveka. Ali nije sasvim tako: lik samo grubo izriče ono što latentno postoji u njegovoj varoškoj kulturi.

U kratkoj pripoveci Rista bojadžija, recimo, Rista je viđen pomalo kao tajanstven, pomalo kao nastran čovek: s jedne strane je miran, redovno u novo, uredno i čisto odelo obučen, ali

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

S grane neka visi šikosana šara, A između šárâ i pomalo dara; Sad pustimo majku nek’ vrata otvara, Dočekajmo decu s pevanjem tropara. Pa se zagledajmo u očice njine...

Petrović, Rastko - AFRIKA

koračaja dalje pronašli smo Sudance, muslimane, kako igraju neko kolo; jedan za drugim, trupkajući umorno, i već pomalo u ekstazi. Izlaze pojedinačno iz kruga, i igraju, sami za sebe, pred već pocrnelim bubnjima.

Izgledala je uistinu čudno, sa tamnim kosama, očima i usnama, posred ovog neprirodnog belila. Izgledala je čak pomalo i smešno jer je podsećala na cirkuske pantomime, zatim na šaljive filmove o džungli.

ja ne mešam životnu vrednost jednoga i drugoga događaja; u Albaniji ja sam se smrzavao, u Africi ja sam se budio sa pomalo nažuljenim vratom.

Oni se zaduvavaju; drvo klizi sa njihovih temena, i njihov napor u prvi mah izgleda ogroman. Pomalo osećam grižu savesti što težim na temenima tih bednika, iako mi kažu da se sâm ne smem zamarati ako ne želim tropsku

Pitao sam svoje pagajere: zar ne umeju pevati. Oni se nasmejaše Mladić koji nam se od maločas pridružio i koji pomalo zna francuski, reče da bi pagajeri pevali, ali da ne znaju, i da ne mogu da se slože o čemu će.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

i Lešjaninu može doći potpora od Aleksinca i Deligrada, najviše 12—15 hiljada, pošto u obadva mesta mora ostati pomalo posade, i od Krajine 2—3.000 ljudi.

Na prvi pogled cela borba čini utisak nekoga neizmernog haosa, gde se samo puca i gromi, halače i ubija. No malo pomalo počinješ se razaznavati, i što duže gledaš, sve jasnije uviđaš da u onome metežu ima nekoga reda i pravilnosti.

Ja počeh malo pomalo da razaznajem naše i turske položaje i zamalo pa sam lepo video celu našu i tursku bojnu liniju. Streljački lanci

lanac, uvedoše u borbu odmorne trupe i njin se lanac odmah krete polako napred, i prosipljući jaku vatru, sve je pomalo napredovao.

meni se čini da ne stoji zlo. — Ali ne stoji ni dobro, je l' te? — Upravo ovako stoji: Turci se pomalo pomiču napred ali naši ne odstupaju; između bojnih linija sve je manje rastojanje, ali naši ne uzmiču.

živovao u svome čerkeskom aulu (selu), uživao je u divljoj gorštačkoj poeziji, u lovu i oružju, zanimao se zanatom i pomalo zemljoradnjom.

Samo su gomile ukrštenih pušaka, ozbiljnost garavih topova i nekoliko četa stajaće vojske davali logoru još pomalo vojnički izgled.

— A ko gine u pametnu, gospodine? Ko gođ gine, gine pomalo uludo. Mudrijaši sjede kod kuće kraj pepelišta. Ama po đe-što mudrija je naša ludost no sva njina pamet.

Šta da radimo? U ovom drugom nastupanju mi upravo nismo imali komandanta. Mene su ljudi pomalo slušali, pa i to ne kao vojnika, no kao nekakvog »gospodina čoveka« o kome upravo nisu znali šta je.

da uzmemo to teško breme na se, a ne da nas vlada nekim svojim doskočicama i nameštenim izveštajima postepeno, sve pomalo i neosetno, uvlači u događaje, dok se jednom ne nađemo začuđeni pred situacijom, gde, hteli ne hteli, moramo ratovati.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Šumadinac? — Jeste, gospodin potporučnik. — A ti sviraš, sviraš. On stidljivo obori glavu. — Pa... pomalo... tako. — A zar se ne plašiš da te čuju Bugari? — Sviraju i oni. — I tučete se. — Pa jes’, rat je — i nasmeja se.

U njegovom tonu bilo je pomalo i zluradosti, verovatno što i on nije mogao da dobije dozvolu za Francusku. More mi je izgledalo podmuklo, pa čak i

Posao je posao. — Dobro, de, daćemo joj nešto... Praviš sad pitanje, kao da ti je ovo prvi put — odgovori mi pomalo ljutito. Bojao sam se da će ona naići i bilo bi neugodno da opazi kako se mi prepiremo. Zato sam oćutao...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

I tako, poezija predbrankovske epohe bila je samo naizgled neočekivano, ali u suštini vrlo logično izrazito evropska, pomalo bezlična i naglašeno kozmopolitska, a po artističkim idejama nikada sa manje nacionalnih i prilagodljivije bezbojnih

Oni umiru: treba ih, našto kriti, pomalo dizati iz mrtvih; on je danas možda življi no pre sto godina: odista besmrtan. Bitno je da saopštim sledeće.

u nas u hajduke idu ponajviše najznatniji ljudi i da među njima ima dobrijeh i poštenijeh ljudi, koji tek u društvu malo pomalo stanu zlo činiti; da su hajduci u početku bune na dahije (1804. g.) bili narodu od velike pomoći i koristi itd.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Tako on, kažu, radi svake jeseni. Sjedi se oko kotla, pomalo pije i priča da kotlar ne zadrijema. Odmah do pinte sjedi Simeun Đak.

Tu sam 'nako kesedžijski ručô i pokupio nešto nameta. I danas se od tog, među nami budi rečeno, pomalo besleišem i duvanim. — „Majdanci, na skup!“ Skupiše se.

Ogrnuli nekakve stare, lisičinom postavljene ćurkove, ispriječili podugačke čibuke, pa idu i pomalo posrću, a đače pred njima nosi debelu, voštanu svijeću.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

” KAPETAN: Svirajte mi, tamburaši, jedan, dva! Je l' tako, gospodin-Žiko? ŽIKA: Pa liči pomalo. KAPETAN (Boki): Sram te bilo, i ti si mi revolucionar! Dvanaest marama za nos, peškiri, gaće.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

To je odgovaralo izvesnoj emocionalnoj uzdržanosti, pa i gorkoj ironiji i skepsi koje nalazimo u Rakićevim pesmama. Pomalo podignut, svečan ton njegovog stiha i strofe izvanredno je usaglašen s istorijskim temama - vezanim za Kosovo - u

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Ko počne na dan Svete Lucije (13. decembra) da pravi stočić od b. drveta, i radeći svakoga dana pomalo dovrši ga na Badnje veče, može te večeri u crkvi, stojeći na njemu, poznati sve veštice (ZNŽOJS, 10, 55; Šnevajs, 8).

Na dan Svete Lucije devojke odaberu po jednu j., pa je svaki dan pomalo grizu do Badnjega dana, i ono što ostane, bace u crkvi među momke, pa na koga padne, taj će joj biti muž (ZNŽOJS, 1,

Na Todorovu subotu (konjski praznik!) daje se konjima pomalo istucanog t. da ne boluju od tekneveza (SEZ, 19, 37). T. se kadi i prilikom magičnog »otvaranja« bolesnika (ib.

koji su na nekoj njivi orali zaustavila je svojim basmama 49, a jedan nije mogla, jer je u rogovima volova bilo uvrćeno pomalo tisovine (i zbog toga »takav plug ne bi mogli zaustaviti ni svi sihirbazi što ih ima na svetu« GZM, 10, 1898, 515).

u svakoj kući: kad padne mrak, domaćica iznese u dvorište tri skuvana klipa »mečki za večeru«, zagrize svaki pomalo i ostavi (na rodno drvo ili krov neke zgrade) da prenoći, a sutra ih unese u kuću govoreći: »Evo, mečka je dolazila i

u Budžaku, na Badnje veče, »izlaze u voćnjake i vrte rupe u voćkama koje prošle godine nisu dale rod, i u njih stavljaju pomalo tamjana, s uverenjem da će od tada bolje rađati« (GEM, 37, 1974, 217).

27, 1974, 409, u Jadru i drugde); »za večeru domaćin prvi zahvati malo pasulja, pa obnese kašiku oko suda, prosipajući pomalo po sofri, a zatim svi ukućani istom kašikom ,kusnu̒ pasulj po jedanput« (ibid.

, okolina Jajca); ostatak pasulja sa ove večere (i beli luk) »ostavljaju do Krstovdana, kad svi ukućani okuse pomalo« (GEM, 28—29, 1965—1966, 204, Resava).

Zatim domaćin i najstariji gost tri puta okrenu k. sleva nadesno (uz molitvu), pa ga prelome i na obe polovine naspu pomalo vina.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Znaš da ti ne mogu već ništa dati... davao sam kao i drugima dok sam imao na što ... i pomalo izgura ga iz dućana na kišu. — Ne puštaj ga u dućan! — veli momku.

Kad se otac ne bi bio zadužio, činjaše mu se da se ne bi ni sa kim u selu mijenjao. Pomalo bi radio, i štedio, i sticao. Što mu se mari za drugo! Dosta je da kraj s krajem može da zaveže.

Jedući, društvo pomalo razgovara, pretrgnuto, obično. : Debeli fra Jere gleda kako doktor crkovnoga prava uze krišku pršuta vilicom i na

I negdašnji Jovica postade gazda i gospodar; i pomalo uvuče se u društva i porodice, a otkad po objedu zaželi da pije crnu kavu, pretplati se na jedan domaći srpski list, i

napolje; osjeća noć i, kako ona jače pada i savlađuje sutonsku svjetmost, onako i njegrva duša čemernija je, i kao da se pomalo gasi u njemu ono što tolikom vatrom plamtijaše u snažnoj mladosti života mu — uvijek otkada je za se saznao...

e, budan... što? ... Cijele noći već nije zaspao. A razdrijemavši se posvema od ružnoga sna i premišljajući, malo pomalo misli dolaze mu razabranije, jasnije: — Odsječe mi glavu! — pomisli i strese se od boli.

Umoran, zastade pred borovikom, na dogledu živa mora. ...Pogled mu bludi širokim prostorom, i bol pomalo popušta, razilazi se po rasijanim, zasjenutim dolovima i uvalama; blaži ga daljina mora što se s nebom spaja, gubi se

Tako se pomalo prilagodi domaćemu životu. Svakidanje šetnje uz živo more donašahu mu sigurne utjehe. Istina, pogdjekad, iznebuha sinuli

Os jeti smilovanje, a da mu nije znao uzroka. Jure jednako ćuti, a naganjanje, pjesme i dozivanje s gornje strane pomalo jenjava. On pomisli da će ga i Jure ostaviti, da će ostati sam, i to ga gane i smuti.

ne osjeti kao da ga iz onih mrkih sjena nešto opominje — i iz dna duše pojavljala se bolna slutnja, zahvatajući ga malo pomalo. Tako se nađe nad zalivom i pobrza niz borovik k žalu. Časom zastade; zanio se, tek što diše.

Osam pozdrava, niko za dugo vremena nije progovorio ni riječi. Na ognjištu bi pokatšto zapucketalo, dok plamen pomalo zamiriše. Najednom iz pokojnikove sobe iziđoše žena mu i sestra. — Jeste li vidili ča nas je snašlo?

Pa ga pomalo zaokuplja onoga časa nadošla želja za prekomorskim brdinama, za lakim sjenkama i zasjenutim vrhovima; a smirajem dana

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ne znam dokle će to trajati. Lauš se oporavio. Rana mu je zarasla i mada još pomalo hramlje, oseća se toliko dobro da ponekad uzjaše konja i tera ga da kasa ukrug u donjem dvorištu.

Gledao ih je svojim plavim očima pitomo i krotko poput kakvog deteta, ravno u oči, ni drsko ni plašljivo, pomalo radoznalo, i to je sve.

Lauš ga je postavio za zapovednika samo zato što mu se Dadara činio neotesanim i pomalo priglupim bojdžijom. Stari nije nameravao da sebi pravi neprijatnosti uzdižući do sebe kakvog visprenog, mladog

Njegovo lice, međutim, nije smrknuto, ni uplašeno, ni zabrinuto. Ono je kao i uvek blago začuđeno, pomalo radoznalo. Zanima ga očigledno ova raspra koja se među nama vodi.

On je odlučio da poturi svoje pomalo otvrdlo uvo pod beskraje vaseljene. Očistio se za taj trenutak postom i molitvama, suzbio je u sebi telesne žudnje,

smo điskali oko blagoslovene sprave, nešto zbog radosti što smo uspeli a nešto zbog žežene vatre prvenca koji smo pomalo neoprezno u odveć velikim gutljajima kušali. Tako je Dorotej za Mitrovdan pre podne prebrinuo brigu.

Zgurene prilike su promicale bedemom i suženih očiju posmatrale belu goru na istoku. Vera je bila pomalo splasla. I oni najneumereniji hvalitelji behu umukli po ovom mrazu, jer je bilo suviše bleštavo i vidno.

Ustao je sa postelje, počeo razgovarati s bolesnicima i njihovim srodnicima i tako, malo-pomalo, tor se počeo puniti ovcama. Zatim je ovce razmenjivao za krave, svinje, žito, mast, med, kožu, sukno, vosak.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

u dnevnom kretanju neba od istoka prema zapadu, i time stvara dan i noć, ali ono se pri tome pomera, iz dana u dan, pomalo prema istoku.

No ta kazaljka zaostaje pomalo prema onoj prvoj, jer se Sunce u toku godine kreće prema zvezdama i to u protivnom pravcu dnevnoga kretanja.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Činilo mu se, taj zemljotres, ta nemirna deca, to je velika njegova pobeda onde gde je možda i on sam pomalo sumnjao da može pobediti.

Malo-pomalo, od šala bi istina krupna: Nola posta redak čovek, istakoše se jasno vanredne crte karaktera: istinoljubivost, pravost,

Za Balkan, gospodin Toša je bio pomalo fini i pomalo smešan gospodin. Ali je brzo pridobijao ljude blagošću i „kontenošću”.

Za Balkan, gospodin Toša je bio pomalo fini i pomalo smešan gospodin. Ali je brzo pridobijao ljude blagošću i „kontenošću”.

Malo pomalo, o senki je čuo Petar, pa Švabica, pa Mađarica, pa i Ljuba. Ali je tu domaća spletka oko „intimnog” događaja jedne bogat

Funkcije gos-Tošine vezivale se u osnovi za jednu malu političku strast njegovu, za srbovanje čestito i odlučno, i pomalo paradno. Jedared je gos-Toša sedeo osam dana u zatvoru zbog neke priredbe o Sv. Savi. Time se ponosio.

Julica se kao i menja pomalo, sad na svoju, sad na gospa Nolinu; ali gospa Nola, da bi za dlaku. Ni o pogrebu muževljevu, ni posle pogreba nije

Mladi župnik je bio omiljena ličnost među pravoslavnima. Vrlo obrazovan, širokogrud, veseo, pomalo i darovit čovek. Pisao je pesme, zanosio se genijem starih Rimljana, istoriju i književnost starog Rima znao je sjajno,

za gospa Nolu domaća haljina, nekako po modi i na žensku; a gospa Nola, još u poslušnosti bolesnika, ćuti, oblači se, i pomalo joj čak i milo što svi kažu da joj takav kraj dobro stoji.

Nigde te nema u svetu! — A znaš li, Julice, među nama budi rečeno, kažu da gospa Pava pomalo pijucka. Ne čudim se, i neću joj ni zameriti, dok su joj računi u redu, i dok drži meru u piću... Pomozi Bože!

Otidni na grob Todoru Lazariću; a na moj, kako hoćeš. Pravo da ti kažem, i ja se ovde osećam pomalo tuđa, vuče me moj kraj i običaji, i možda ću umreti daleko odavde...

Tamo gde se zakrštavaju dva kraka, čita se još pomalo vidljivo početak i kraj natpisa... „Pavle Čajnović rentijer... spaljen po želi... krst mu istrunuo...

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

— Dim, gospodine! — odgovara Milan pouzdano. — Dim, dobro... recimo, videćeš dim, — nastavlja profesor pomalo zbunjen. — Videćeš, recimo, dim kad se lađa dimi, ali šta ćeš da vidiš ako se lađa ne dimi?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Objašnjeno im je da se peksimit ne grize kao hleb, već ga treba u čaju ili vodi pokvasiti, ili ga prelomiti, pa pomalo grickati.

Razgovaraju vojnici da li je bolje da to parče grickaju, ili u nekoliko zalogaja da progutaju. — Pomalo, a povazdan — veli jedan. — A-ja... dok mi se ne zaglavi u guši, da osetim zalogaj, ne vermam ti ja to grickanje.

Nešto neobično, beskrajno, veličanstveno mirno, kao pritajeno, pomalo podmuklo, oteglo se pred našim očima. Naviknuti na brda i urvine, namučeni od krša i kamena, gledali smo iznenađeni u

Pazi! Pero ima, tica nije... Pušku nosi, vojnik nije... Plašljiv jest, zec nije... Šta je? Luka naramkuje pomalo, pa će reći: — Ako to nisu ovi majstori koji nas sprovode, ne znam onda šta bi moglo... — Tako je, pobratime.

Marinski oficiri gledaju nas ljubopitljivo, a i pomalo su iznenađeni. Oni ne znaju šta je to glad, niti mogu zamisliti da živi stvor može mesec dana izdržati samo, i jedino,

Objasnih mu nekako da njemu puška ne treba, jer on ima automobil... — A šta je to? — Pa to su ova kola — odgovaram pomalo nervoznim glasom. — A što? — opet će on. Rekoh mu da bude miran i ćuti, jer onaj čika ne može da tera kola.

u masama, da im se ni imena nisu mogla pobeležiti, potom sve ređe, i kad je granulo proleće, njihova lica bila su pomalo rumena, a oči sjajne. Jednoga dana premestili su nas na suprotni kraj ostrva. Ovaj su predeo zvali Mezonga.

Tramvaji su zastajali. Grci nas posmatrali radoznalo, i pomalo čudeći se, kao da ne veruju da smo mi ona ista vojska čiji su izgladneli i podrpani delovi došli u Solun pre nekoliko

— ljutnu se Toplica. — Posilni! — viknu Živadin. — Daj vino. Toplica ga kao teši, i pomalo podbada: — E, nije vajde, imaš ukusa... Živadin popi naiskap čašu.

A ako pogine, ne bi želeo da ga čupavog sahranjuju. Govorio je sa takvom prisebnošću, da je to zvučalo pomalo i jezivo. — Izvinite što ste toliko čekali — govorio je raspoložen, brišući se ubrusom.

Petrović, Rastko - PESME

Mrle! Pišem sedam nemogućih reči nad hartijom: i u svakoj se cedi, zaokrugljuje, po kap krvi, a u svakoj kapi pomalo zemlje, trunja od kore drvene, i mržnje. Zašto i mržnje! Nisam li iscepao na četiri Sveto pismo!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

On je hitar, lukav, domišljan, neustrašivo bezbrižan i pomalo šeret kao oni poznati i omiljeni narodni tipovi iz narodnih pripovedaka.

Otud je narod mogao pomalo razviti potpunu izdaju. Osim toga treba znati da je Vuk Branković poslije kosovskoga boja živio u neprijateljstvu s

sablju pod gredu ili je udarivši u kamen, legao te zaspao, pa jednako spava, pred Šarcem stoji malo mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili kamena

udarivši u kamen, legao te zaspao, pa jednako spava, pred Šarcem stoji malo mahovine od koje pomalo jede, a sablja sve pomalo izlazi ispod grede ili kamena, pa kad Šarac mahovinu pojede i sablja ispod grede ili kamena ispadne, onda će se i on

Takvi su, na primer, ovi: Teško svuda svome bez svojega! (Ženidba Dušanova) Pomalo je takijeh junaka kâ što bješe Strahiniću bane.

vas bih je mogao stopiti, al' ću stopit svu tazbinu moju, nemam s kime ladno piti vino; no sam ljubi mojoj poklonio“. Pomalo je takijeh junaka kâ što bješe Strahiniću bane.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

gusta i prilično velika šuma, na sat hoda udaljen od podnožja planine, bio je oduvijek, čak i za starije ljude, pomalo strašno i tajanstveno mjesto. Babe su šaputale da je uklet i da nikako nije dobro noću kraj njega prolaziti.

pravljena po njegovom planu, i zato je on, kao i svaki pravi stvaralac, posmatrao svoju tvorevinu s mirnim ponosom, a i pomalo nezadovoljno kao da veli: — Pa... dobro je, ali može i bolje.

Njegovu pažnju naročito je privlačio baš taj dječakov čudni šešir okrpljen debelim kartonom. Ličio je pomalo na Stričev, ali otkuda taj karton s natpisom. Ko bi to mogao da bude? — A tu li se kriješ, ptičice!

uvjerio da ga za onu drugu, otkrivenu polovinu, nije pograbio ni drekavac niti kakvo drugo čudovište, on se malo-pomalo ohrabri i lagano se izvuče napolje. Zabljesnu ga rana jutarnja svjetlost i on začuđeno zatrepta. — Pazi ga, svanulo!

Spava gdje stigne, jede gdje ga ručak zateče, pere ga i krpi svak pomalo, a svi njegovi putevi vode ga u krčmu. — Deder ti sad njega nađi tamo gdje on stigne, gdje ga ručak zatekne i gdje se

— Deder ti sad njega nađi tamo gdje on stigne, gdje ga ručak zatekne i gdje se pomalo krpi — vajkao se žandarmerijski narednik Dane Nakarada i od pusta jada odmah je skrenuo u seosku krčmu.

Dječaci se nisu baš naročito veselili učiteljevu stradanju. Što da se raduješ tuđoj nevolji, pa ma ko to bio. Čak im je pomalo bilo i žao što, eto, odlazi onaj zbog koga su se odmetnuli u šumu, izgrađivali logor i doživjeli mnogo uzbudljivih i

Ljunja obori pogled i lagano, sasvim lagano nasloni glavu na njegovu mišicu. — Ti si nešto drugo. Ja sam se tebe pomalo bojala. Sjećaš li se kako si ono nekada skočio kroz školski prozor? Niko se nikad to nije usudio.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

DUBOKE VODE Ka neke što su duboke vode te im se dna ne vidi; a druge što opet tesno i pomalo izviru, a ne zna se otkud im je glava; i nekim čuje se huka ispod zemlje s nadanjem se negde izlazu, ali vrlo se

A dokle je kočiš trezan, dotle i kolima lepo i pravo puti, ako li za mnogo se ne može istrezniti, to kola pomalo valja da se satru kad o sebi zobni konji mah preuzmu.

Dođe k njemu veselim obrazom prorok Natan na razgovor. Pomalo, pomalo dok se uvezoše u besedu, ništa mu preko ni ljuto ne govori, ni ga čim obličuje da ga ne zasrami.

Dođe k njemu veselim obrazom prorok Natan na razgovor. Pomalo, pomalo dok se uvezoše u besedu, ništa mu preko ni ljuto ne govori, ni ga čim obličuje da ga ne zasrami.

I od onoga drveta lomeći grane, svima pomalo razdadoše na blagoslovenje odneti svaki svome domu. DVOR U EFESU Apostol Toma budavši već tamo u velikoj Indiji, te

Ne smeše se ničemu dodirnuti, nego isto svaki uzeše pomalo praha sas patosa crkovnoga i so tim odoše natrag k svome caru i kazaše mu što im se bilo slučilo, što li je govoreno

I hoće vojevati na nas. Mogu nas i pomalo i iz ovoga carstva proterati, a ako li ih sad nakaziš i u čemu sakate ih ostaviš da nisu sobom voljni, u tomu moći ćemo

E da se može kad dokonati da ceo bude? Moji mili, eto svakog učenja pomalo vam iznosim napred, eda biste se poboljali i s dobrog se poživili, nego zato vrlo mi je mučno što vas sasma malo dolazi

Ako li ga pomalo i tiho zalaže, to ono s voljom i milo prima te raste po malo i goji se. Zato i mi vama ovoga učenja navalom ne nazdravism

ne bi se i ostala mladež k otome nastaljala i učila, po prvih zanadžija davno bi sva majstorija propala i ukinula bi se; pomalo i sva bi zemlja zapustila i sronila bi se da se gradovi i domovi iznova ne popraljaju ni se pokrpljaju.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Paši već pomalo dosadno. — Opet menjaju čibuke i donose druge kafe, a Zamfir jednako ćuti. Paša već unemiren. — Što si ćutiš, čorbadži-Z

Biva da ponekad bane domaćica mu Tašana (od koje se čorbadži-Zamfir — iako je tri paše surgunisao — ipak pribojavao pomalo); tada čorbadžija brzo uzme na se ozbiljan vid, pa kao da ništa nije ni bilo, brzo okrene razgovor, pa je savetuje i kao

čorbadžija brzo uzme na se ozbiljan vid, pa kao da ništa nije ni bilo, brzo okrene razgovor, pa je savetuje i kao grdi pomalo i veli: „Će se udaš. Domaćica će staneš, obraz da čuvaš; zašto obraz — tol’ko! — i pokaže dva prsta širine.

GLAVA TREĆA Ona je pomalo i nastavak glave druge. U njoj je galje ispričan jedan moralan udar koji je zadesio Mana — zajedno s posledicama njegovim.

I mala Zona je još tada primetila da najviše mahalskih devojaka gledaju i uzdišu za Mančom, pa je i ona počela pomalo gledati i krišom uzdisati za njim.

naći sve raskošno šarenilo i lepotu jednog skupa mladeži obojega pola, koji se skup zove oro; a tom će prilikom već pomalo moći i zaviriti u dušu i skrivene osećaje Zone Zamfirove.

I sad, kakav je bio Đorđija, takav mu i sin Mane, tvrdila je tetka Taska i uveravala Zonu. A to se pomalo moglo i verovati, jer Mane je dosta često jutrom bio predmet razgovora sa svojih noćnih podviga.

A Mani milo. Brani se još neko vreme, poriče, spominje razliku između kuća, ali popušta, pomalo i priznaje, i milo mu bilo da čuje što više.

Sve što je doka spomenula nisu bile zgodne za ovo čudno, a pomalo i opasno preduzeće, jer ili je bila plašljiva, ili brbljiva, ili zaljubljena u Manu, ša će raditi za sebe i svoju korist: