Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pogleda na prozor, već svanuće... »Ih, šta li me to tišti? Mora da sam se ubio negde sinoć.« Ono tišti jednako. Pomače nogu, opazi nešto tvrdo pod sobom. Pridiže se te svuče čakšire, koje behu još prilično mokre. Kad ima šta videti.
Dok ti istom uze bobotati u kući prestravljena Julka. I mrkov se poplaši, poče se trzati i pomače kola. Sava se već zacenio od smeha. Pritrča kolima te odreši mrkova, pa učini Nikoli: »šš!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I on oseti kako ga voda guši. Hteo bi da se otme, ali ne može... I on poče da se napreže, ali mu se nijedan mišić ne pomače... On izgubi svest... 19.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
zastadoše kao okamenjeni, jer oboje spaziše u kolima pop-Spiru, ogrnuta gospoja-Sidinom velikom zimskom maramom kako se pomače ulevo, a (iz počasti) ostavlja pop-Ćiri da on sedi »o desnuju«.
Radičević, Branko - PESME
Pirnu vetrić, od zemlje me diže, Pomače me, pa sve suncu bliže, Kroz oblak me zlaćani pogoni, Kroz zlaćani i rumeni oni, Bože mili, čuda golemoga!
Mašiše se neba i oblaka, A on osta kao klada kaka. Malko leža, pa s' onda pomače, Pa još malo, pa još malo jače, Pa s' protegli, pa gore ustade, Pa ovako bumbarati stade: „Blago mene, sa mnom
“ — „Ti sa mnome?“ — „Oh, moj Bože!“ — pred njeg' pade, U grlu joj reč zastade, Pogleda ga žalostivo, Pomače mu srce živo: „Da, ti moraš, mol' se Bogu, Kad se više ja ne mogu, A tebi je puno bliže, „Ajd'mo, ajd'mo!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pred očima, u glavi, snazi, kao da beše nešto tamno, teško i glomazno. Ni mišić mu se ne pomače, do samo što osećaše kako ga po telu, nogama, leđima, oko glave i po kosi nešto svrbi, golica i struže.
Tobože, zaneta poslom, Nije čula. — Eto mučimo se, gazda, kao svaka sirotinja — odgovori mu Jovan i pomače se, te mu načini mesta do sebe. — Sedi. Odmori se. Hoćeš duvana? — Pa mogu. Daj!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Lisica ga opazi, pa se umrtvi. Lovac dođe kod gvožđa i turne lisicu nogom, no lisica se ne pomače. Lovac poturi pušku i struku te odape gvožđa i poče nanovo zapinjati; a lukava lisica uteče.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Čula se tamo larma — progovori jedan. — A gospodin potporučnik beše ovde i pomače ciglu da vidi. Tek puče, on pade... i samo zatrepta očima. Ete...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Tako sedeći ne pomače se i ne diže glavu, ni kad uđe njegova žena sa posluženjem. Na starom, malom i dosta izabanom poslužavniku velika čaša
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Ko si?“ viknu serdar. Guka se pomače, pa se ispravi. Bješe ćesarski soldat, u sivoj, dugoj kabanici. Soldat diže drhćuću ruku pak prstima tače slijepo oko,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nikola mladićki skoči i potrča prema Aćimu. — Ne pogani mladost, vojniče! — dvaput ponovi. Aćim vide Nikolu, ne pomače se, prošapta: — Udri, sinko. Nikola se izduži između njega i vojnika. — Ja sam jači — reče mirno.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Lovac dođe kod gvožđa i turne nogom lisicu, no lisica se ne pomače. Lovac poturi pušku i struku, te odape gvožđa i poče nanovo zapinjati; a lukava lisica uteče.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Tamo se dalje! Cveta kroza san nešto progunđa i pomače se, ali kad je on, legavši do nje, snažno rine od sebe, razdremavši se, reče mu ljutito: —Koji ti je đavo večeras?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Poznadoh da je Moravac iz gilanske okoline. Starac po običaju pomače malo kapu s čela u znak da je skinuo, pa se smerno i duboko pokloni: — Pomozi Bog, gospodine!
Arnautin se pomače i pop sede na njegovo mesto, pa pozva domaćinova sina da mu skine čizme. Onda podvi noge, uspravi se gospodarski,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Zatim reče vrlo začuđeno I glasom kao da sam sebe pita: Ama šta je to?! Pomače se za desetak koraka s mesta gde je stajao i opet naperi dogled, i opet je dugo rasmatrao.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kad spazi u krčmi kmeta, a on se podmignu glupo, Iz proste navike, zbilja, al' to mu izađe skupo. Jer kmet se pomače samo, pa diže obrve svoje: „Tu li su, pisare, veli, protokul i knjige tvoje?“ I poče da strašno psuje.
„Ići ću u cveće danas“, seti se kako mu reče, I zadrma je rukom. Kmetica podiže glavu, Jedva se pomače s mesta kad slatku ugleda javu, I muža nad sobom spazi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Harisijades žudno nasu vino u čašu, zalomi hleb, a pomače u stranu voće. — Da je još malo grčkoga sunca i mora! — ispija vino sa zadovoljstvom. I šapće: „Artos, oinos”.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Prokleta bila! — polete jedna žena k Zlatokosoj. Vrisak druge do sedmog neba dođe. Mladić se i ne pomače. Samo mu se ruka spusti na pseću glavu i nežno pređe preko nje. Ljudi sopstvenim očima nisu mogli da poveruju.
Ti kradeš! — topnu Starac ljutito nogom, ali se Sofronije i ne pomače s mesta. — Ukrao si mi najlepšu lubenicu! — Nije to tvoja lubenica! — odvrati Sofronije mirno. — Pogledaj!
Ko bi ti čuvao bostan? — A ona? — Starac jedva pomače usne. — I ona će se vratiti. Na istom mestu čekaće te iduće noći!