Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Doneo sam onda i ono veliko okovano evangelije u našu brankovičku crkvu, u vreljansku malo pomanje. Taj dan 14. dekembra pođemo iz Peterburga (a na tri dana pređe dali su nam Rusi po 300 #) preko Varšave, Galicije u
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
48. ¹ Petrović, P. Ž., Život i običaji narodni u Gruži, SEZ, XXVI, Beograd 1948, s. 259. ² Vrčević, V., Pomanje srpske narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1888, s. 83. ³ Begović, N.
75. ⁴⁹ Debeljković, D., isto, s. 178. ⁵⁰ Begović, N., isto, s. 197. ⁵¹ Vrčević, V., Pomanje srpske narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1888, s. 84. ⁵² Majstorović, S., isto, s. 373. ⁵³ Jovović, S.
367—368. ¹² Đorđević, D. M., isto, s. 434-435. ¹³ Vukova građa, s. 13; Vrčević, V., Pomanje srpske narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1888, s. 23. ¹⁴ Popović, M. S.
Vrčević, V., Razni članci, Dubrovnik 1891. Vrčević, V., Pomanje srpske narodne svečanosti, Braća Jovanović, Pančevo 1888. Vrčević, V.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Napamet sam dobro utvrdio leturđiju, krstit i vjenčati, kâ i druge pomanje potrebe; pa kad mi je koje za potrebu, ispojem ga kâ pjesnu na usta.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Vrčević, Pomanje; Tri — Vuk Vrčević, Pomanje srpske narodne svečanosti uz mimogredne narodne običaje, Pančevo, 1888; Tri glavne narodne
Vrčević, Pomanje; Tri — Vuk Vrčević, Pomanje srpske narodne svečanosti uz mimogredne narodne običaje, Pančevo, 1888; Tri glavne narodne svečanosti, Božić, krsno
Šulek; Sofrić, 146), ivanovo cveće (Vrčević, Pomanje, 43). U narodnim pesmama k. se katkad identifikuje sa momkom (»lijer-momče«, v. Sofrić, 147).
je navestio Devi Mariji da će začeti Isusa, držao je ovaj cvet u ruci, i zato se on zove bogorodičin cvet (Vrčević, Pomanje, 43). Tej od k.
bosansku pesmu u Danicu, 9, 1868, 65), a neveste ga u jelu »začaravaju« svojim muževima (narodna pesma, Vrčević, Pomanje, 32). Ovakvo shvatanje, po svoj prilici, dalo je povoda za izvesne svadbene običaje u kojima je bitno gledanje kroz b.
smatraju za svetinju, i kad je kakva procesija, pod njima sveštenik zastane i očita jevanđelje i daje blagoslov (Vrčević, Pomanje, 76). Kada se, za vreme epidemije, vadi živi oganj, provlači se stoka ispod b. žila (S. Trojanović, Vatra, 97). B.
Kad se stoka vraća iz planine u tor, domaćin je broji šibljikom samo od leske ili d. (Vrčević, Pomanje, 50). Isto tako teraju se krave samo takvim šibljikama kada ih gone biku, pa ako se goni d.
stabla, govoreći pri tom: »tebi, d., moj lijen i drijem, a meni zdravlje i plijen« (Vrčević, Pomanje, 28). Ali se d., ponegde, upotrebljuje i u vradžbinama za dremanje (v. npr.
c., i otišla svetom Jovanu, poklonila mu se »krotko i smerno«, i zamolila ga da primi kumstvo (Vrčević, Pomanje, 44 — u pesmi). Uoči Ivanjdana, ili na sam Ivanjdan (24. juna po st.), rano ujutru devojke i žene beru i. c.
ćute, i sve je zaćutalo, osim jasike, koja je jednako treperila (Vuk, Pjesme, 1, 197; Karadžić, 2, 1900, 142; Vrčević, Pomanje, 10). Ili ju je Bog prokleo da nikad nema mira zato što je odala Hrista sotoni, ili Jevrejima (Milićević, Knež. Srb.
mladi »karanfila, da se ne karate«, Vrčević, Pomanje, 31; TRĐ, NNŽ, 3, 118). Kad se kakva stvar izgubi, treba namazati krpu karamfil-jagodom i baciti je na ono mesto gde
Kad se ovce iz planine vrate kući, domaćin ih broji l. ili drenovom šibljikom (Vrčević. Pomanje, 50). Prenos snage imamo svakako i u običaju da trudna žena nosi u nedrima lešnik koji, kad se porodi, meće u vodu u