Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sve to mi poravnamo i pomirimo, uveravajući dobre o carstvu nebesnom, a strašeći zle mukom večnom. Nas je bilo u selima koja su brankovičkoj crkvi
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nu našto da ti pričam to? Ti i sam možeš zamisliti šta rade dvoje „zaljubljenih”. Čas se zavadimo posle se opet pomirimo, pa opet cmakaj se, itd. Nu tebi je već postalo otužno. Bolje da idem dalje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
mi, kaže, da mi nije bila to namera, samo tako ako tu pred njim pružimo jedan drugom ruku, zaboravimo uzajamne obide n pomirimo se... — Uf, uf, uf!... Da se pomiriš! — Ša ću; vidim kako sam, znaš, fala bogu, malerozan, ispašću još ja kriv... i..
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
To su, znate, ženski poslovi; sve se to rado ogovara, ja nju, ona mene; to je već običaj, pa se posle i pomirimo, baš ako i ne iskreno.
Matavulj, Simo - USKOK
Pošto Kićun krišom donese i dade knezu jabuku, on započe, utanjivši glasinu: — Hodi mali grdove, hodi k đedu da se pomirimo! Na, viđi što će ti đed dati, ako mu lijepo sjedneš na koljeno i ako ga celiš!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čitava se bara razli. Jedva napuni tu testiju. Ali nije išla. Sva zažarena, stajala je; nije smela otići, a da se ne pomirimo. Zna ona da je tada ne bih pogledao i da bih je tako uvredljivo peckao, da bi išla kao luda.
Eto, to je bilo što sam sada ćutao i tako se činio još ljut, srdit. Istina da je ona odmah, od tada, pokušavala da se pomirimo, ali se ipak nije toliko ljutila što ja neću. Jer je znala, sigurna je bila da ćemo se ovde, u vinogradu, pomiriti.
I sad, evo gde je došla, stoji više mene, čeka da je ja pozovem da beremo zajedno i pomirimo se. Stoji ona i čeka. Ja jednako ćutim, a osećam vatru od njene blizine. Počeh da kidam jedan poveći grozd.
— Što se ljutiš na mene? Ne ljuti se, živa ti majka! — poče me moliti, a jedva govori, plače, samo da se pomirimo. Krupne suze kotrljaju se niz obraze. Diše utajano. Hoće da čuje moj dah, a kamo li glas, oproštaj što očekuje.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
da način vidimo i smirimo dvije porodice, Velestovce i Turke ćeklićke, pa Bajice i bratstvo Aliće, — da radimo da ih pomirimo al' od mira vjeru uhvatimo. Ja ću prvi poći pred kumama, ja za glave bratsko mito dati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dockan reče Ljutica Bogdane: „Hodi, Marko, da se pomirimo: pusti mene dvanaest vojvoda, da ti pustim Relju i Miloša“. To je Marko jedva dočekao, pusti njemu dvanaest
begu knjigu otpisuje: „Gospodaru, beže Ljuboviću, šteta tebi poginut od mene, meni žao umrijet od tebe; nego hajde da se pomirimo: ako sam ti brata pogubio, mene jeste mladost zanijela, i ja sam se davno pokajao; nego hajde da se pomirimo: poslaću
da se pomirimo: ako sam ti brata pogubio, mene jeste mladost zanijela, i ja sam se davno pokajao; nego hajde da se pomirimo: poslaću ti lijepu jabuku, uz jabuku stotinu dukata“.