Teodosije - ŽITIJA
Kao i ostale gradove, pomišljaše da razori i Solun, i konačno opustoši. Ali toplim zastupstvom svetoga kod Boga, propade sa svojom praznoumnom zamisli,
Sastradaše i dušom za otačastvo, i bio je u skrbi za narod svoga plemena, jer pomišljaše kako je u sukobu mnogoga oružja nemoguće da prođe bez smrti mnogih, a naročito onih koji se s toplom verom i usrdno
A on od početka kao mrzost izbegavajući hvale i slave i počasti ljudske, pošto mu je to teško padalo, pomišljaše da beži. Jer govoraše — da mi kako ova mala i privremena počast onu veliku i večnu ne oduzme?
smatrajući to za gnev Božji, govoraše da se od njih okrenuo njegov sveti otac Simeon, i očekivaše neku kaznu sa neba. Pomišljaše na greh svoj i ispitivaše savest.
Razmišljaše i o pređašnjem svom životu i o mnogoj pomoći ka Bogu od pouka onih prepodobnih i od gledanja njihova života, pomišljaše kako neće ništa moći uspeti u zemlji svoga naroda, jer ranije oni nisu imali arhiepiskopa.
razmišljajući, i slušajući Gospoda kako u ovom govori: Ko ljubi oca ili mater više nego mene, nije mene dostojan, i on pomišljaše da ostavi roditelje. A uz to, ako kud ode i nađe koga gde služi Bogu, da i on ostane s njim da Bogu služi.
I pomišljaše kako je bedno i nezgodno sa ženom živeti u pustinji, te reči u sebi: „Bolje da sestri pretpostavim Boga, i korisnije je d
Milićević, Vuk - Bespuće
— I predade se svojoj sudbini, misleći da izbije malog Ilicu što mu je ovog objesio o vrat. On već pomišljaše da se s njim zavadi i tražaše samo koju riječ.
I on pomišljaše, da se, ma na koji način, vrati starome načinu življenja, da ponovo potraži svoju staru naslonjaču, svoje stare snove u
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On i sam ne zna zašto mu baš ma misao zastade u glavi, on ne pomišljaše ni na šta drugo, ali tek osećaše, da bi mu mnogo prijatnije bilo, kad bi i učiteljica stanovala u školi. »Ovako...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
O, o, o, bog dâ i Divica... Bakonji već nije drugo što trebalo, te ponese kafu stricu. Idući pomišljaše kolik je samo mijena podnijelo njegovo srce otkad je ustao, za nepuna dva časa, kako se morao savlađivati, on, kome je
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Reče l', starče s'jedi, Na kog mrtva ćerka pomišljaše onda Onaj gorki osmjeh kad joj usta sledi? I da li ga prokle da u času tuge, I besvjesnog bola nad tim pustim
Ćipiko, Ivo - Pauci
E pa, do viđenja! — i pruži mu ruku. Kako je mladić sam ostao u polju, zaokupiše ga svakojake misli. Živo pomišljaše na jadnu čeljad što im se, eto, otima iz usta i zadnji komad kruha...