Obradović, Dositej - BASNE
Svak mu veli: „Ili kuj, il' ne mrči.” Sam pravi, pak sam pokvari: zaludu mu muka. Čini kao pop Muždalo kad služi, pominje svoga sela poglavare, a kako iziđe iz crkve i dođe s njima u krčmu, a on ih pita: „jeste li čuli kako ja vas spominjem?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trudiće se, kaže, da i više dozna. U docnijim izveštajima, Imbrianija, pominju se neki drugi oficiri, a Pavle se ne pominje.
Ceo svet slavi sada velikoga đenerala, princa, boga rata, idola Evrope, a niko ne pominje, niti zna, Onoga, koji mu je omogućio pobedu i koji je, u toj strašnoj noći, kroz mrak i vodu, prema zvezdama, preveo
Sigurno je samo to, da je taj Višnjevski, koga Pavle u pismima pominje, bio Srbin. To jest serbskog porekla, poreklom iz sela Višnjice.
Nego Bog! Petar je pričao da Trifun sad već mirno pominje, ono što je bilo. Videv da Pavle nastavlja da se sprema i da ga sluša, ćutke, Petar onda, valjda da bi ga odobrovoljio,
Samo mi tu drugu polovinu života Isakoviča ne znamo. Posle tih manevara, u dokumentima tog vremena, još se pominje, dva-tri puta, pa iščezava, kao što su toliki, koji se odseliše, iz svog otečestva, iščezli.
Savetovao je svog rođaka da ćuti o tome, i da nikom živom, caricu i njen dolazak, ne pominje. Oni koji o carici brbljaju, na putu su u Sibir. Uz usekovanije jazikov!
Ali, znamo da ta pisma, policija, nikad nije pustila da odu, do Kijeva. Božič se pominje u nekoliko dokumenata. Što je čudnovato, pominje se i u Rosiji. Bilo je nekoliko majora Božiča.
Božič se pominje u nekoliko dokumenata. Što je čudnovato, pominje se i u Rosiji. Bilo je nekoliko majora Božiča. Sasvim je čudnovato što se, u crkvenim knjigama, u varoši Jegra, u
Bilo je nekoliko majora Božiča. Sasvim je čudnovato što se, u crkvenim knjigama, u varoši Jegra, u Hungariji, pominje i neka Evdokija Despotovič, kao ftorobračna. Ona to nije bila, kad se za Božiča udavala.
Za nekog drugoga. Ko zna za koga se udavala. Što je još čudnije, u toj igri prošlosti, naša Evdokija, očigledno, pominje se i u jednom pismu Trandafiloviča, pisanom Isaku Isakoviču, godine 1754, septembra 3.
A sad živi jedan novi, i, od početka. Sigurno je samo to, da se u papirima Vitkoviča pominje da je Isakovič nastavio da piše predloge, Kolegiji, u Sankt-Petersburg.
Posle duge zime. Zar je čudno, da se Isakovič pominje, svega još jednom, u ratu, a posle gubi, i ne spominje, ni u papirima serbskih lukova, ni svoje familije, nikad više.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Najpre su to bili doseljenici iz Šumadije, iz predela oko Smedereva i Beograda, koje pominje još Kuripešić 1530. godine. Drugi, mnogobrojniji, dolazili su iz Raške, iz Hercegovine i iz Crne Gore.
Još Tukidid pominje sojeničarska naselja Peonaca na jezeru Prazijasu (Dojransko jezero) i njihov vrlo prinosan ribolov. Šume i prostrani
Matavulj, Simo - USKOK
Nikada od njega nećeš čuti da pominje svoja junaštva, da se hvali, kao na primjer ovaj stari Mrgud, koji te eno sad gleda i jedva čeka da graja utoli, da
Sad, je li iz svoje glavice, ili po nauku nječijem, dijete te jednako pominje! I prijeti tobom, kad god mu njeko nažao učini, vazda prijeti: „Kazaću ja Janku kad dođe“.
Hvala bogu, kad se brže pocrnogorči i dobi krštenje crnogorsko! Hoće graf u četu! Hoće da se u pjesmama pominje! — I hoće, zanago, taj đavo đetinji! sveti vladiko! — prihvati Mrgud Šutov...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
S. Nejpola (Naipaul, 1932), u knjizi India, a Wounded Sivilization. Vuk, u Rječniku, pod uvedenicom zec, pominje i nekakvu igru (Urt Spiel, ludi genus) kojoj je dugouhi kumovao.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
o Černoй Gorы, 1754, služio se nešto malo starijim rukopisima, rodoslovima i pričama o boju kosovskom, i uzgred pominje »istorije drevnije« koje se nalaze u Hilendaru, Studenici, Pećkoj patrijaršiji, u Dečanima i u Cetinjskoj mitropoliji.
U početku XIX veka Sima Milutinović pominje da je Dositej Obradović priznavao da ga je Kačićev primer ohrabrio pisati narodnim jezikom za narod; Pavle Solarić ga
Oko 1700. pominje se i ceo jedan niz kaluđera prepisača crkvenih knjiga, koji svi nose naziv Račani: Kiprijan Račanin, Jerotej Račanin,
U svojoj kaluđerskoj skromnosti on o sebi malo govori. Kada pominje sebe naziva se: »mnogogrešni«, »nepotrebni«, »ludi«, »skudoumni«, krije svoje poreklo i mesto rođenja, i piše:
U Srbiji se duže održao. Vuk Karadžić pominje da je u početku XIX veka još bilo sveštenika i kaluđera koji su crkvene knjige čitali po srbuljski.
On pominje i strane istoričare, grčke, mađarske, ruske. dubrovačke, ali njegovo poznavanje tih pisaca je slabo i nepouzdano.
Muškatirović je tu ideju razvio u celu jednu knjigu. On dokazuje Srbima da praznike nije izmislio Hristos i da ih ne pominje Sveto pismo, no da su se oni namnožili kao plod »nevježestva i sujeverija«, u doba kada se hrišćanstvo stalo udaljavati
POČETAK KNjIŽEVNOG RADA. — Njegoš je propevao još kao dečak. Iz doba od 1825—1827. pominje se jedna njegova nesačuvana »presmiješna i više satirična no istorična pjesna o nekakvim ćeklićkim svatovima«.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sad se moja strina još više rasplače. Iako se i ovoga puta pominje Marijana, njoj se, ipak, čini da je ova nova pjesma baš njoj namijenjena. Savo, večeraj pa liježi, a ja odoh! Kuda?
Kako šta je! Ama, zar neko iz poštene stare Ćopića kuće ima obraza da javno i otvoreno, pjesmom, pominje tamo nekakvu čupoglavicu, a ovamo ima pored sebe živu-zdravu svoju vjenčanu ženu?
Valja tu prijeći i Savu i Dunav (Una da se i ne pominje!), ali ni to, izgleda, Nidži ne smeta. Ostrvio se čovjek, pa to ti je.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Soba, mrtvac, sveće koje su treptale, gorele — sve kao da se pokrenu, diže. Počeše da nariču. Svaka svoje mrtve da pominje, imenom da ih zove, poručuje im, oplakuje ih... Razleže se jauk, zapevka, naricanje!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ČITAJUĆI DANILA, SVETI MARKO I Čitajući Danila (knjiga Bašta pepeo gde se suđe pominje, poslužavnik, recimo, i matera Kišova) - ja se setih: predeo rodne kuće sjanuo; iz pećnice pecivo rumen miris
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
gospodinovi razgovori nemaju nikakve veze sa mnom; ja sam daleko od toga i ja sam gospodina molio da mi ne pominje takve stvari, ali izgleda mi da gospodin ne uviđa... AGATON: Uviđam, kako da ne uviđam, i neću više ni progovoriti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— I vi ste mitraljezac? — Ne, već mučenik božji, zvani pešak. Inače jedna životinja, koja se ni u jednoj zoologiji ne pominje, a zove se potporučnik, vodnik četvrte čete. A vabe ga kao: Radojko Savić — pa se grohotom nasmeja.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Radi seljak i pominje Boga, a usne se samo razvlače od vesela srca. Hitaju ruke, a misao se nosi na ambar, pun pšenice, na kace pune šljiva,
Ja vi ni sad ne umem kazati sve što se tu čitalo o našem kapetanu i njegovim »nedelima« i »bezakonju«. Znam da se tu pominje Savo Saruk, koga su panduri, po naredbi kapetanovoj, malko prodrmusali; ali, brate, on je to i zaslužio.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Otkud čoveku može ovako naprečac da padne što pametno na pamet? O, ljudi božji, šta me je snašlo? Pa onaj mi još pominje špiritus! Špiritus, ja! Neka dođe da vidi šta je špiritus!... Ovaj, sedi molim te, pa piši. DANICA: Nemam hartije.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
(„Kipurija“ kako se u poveljama pominje, ili „Ćipur“ kako se danas izgovara, zove se ledina pokraj sadašnjeg knjaževskog dvora; na toj ledini vide se temelji od
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MILE: Nije, to je povodom neke invazije, i oružane intervencije! IKONIJA: Ja čujem pominje neko rušenje... MILE: Rušenje jeste, ali objekata! IKONIJA: Aaa!
IKONIJA: Šta znam... možda je neko snimanje, ratni filmovi, ne čitam novine... (Prilazi Stavri) Pominje neke vojnike, kaže tu, pred kafanom! Za jednog kaže da je možda oficir! CMILjA: Oficir?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ja, neprestano u umu i u srcu imajući Kijev, Moskvu i Rosiju, vladeteljnicu tih strana neprestano čujući da se pominje, i obraz njejzin na mnogo mesta izobražen videći, naturalno morao sam kadgod o tom i sanjati.
Ćosić, Dobrica - KORENI
i oblaka, od mehane do mehane, za bogatstvom koje će sam steći i njime sinove hraniti, da majka ućuti s prekorima i ne pominje domaćina Vasilija, da on ne bude Aćim Došljak, sin sluge i vodeničara Luke Došljaka, da bude prvi gazda u selu, pa Đorđe
— I tebe često pominje — reče Milunka da ohrabri Đorđa. — A šta priča? — Đorđe gleda u Tolu, naslonjenog na zid, razdrljenog i bosog.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U tome mu je radu Dositej samo pomagao a ipak je, eto, ostalo da se Škola pominje najviše po njemu. Kad stigne do ove zgrade koja, obnovljena, stoji na raskrsnici Višnjićeve i Jevremove, na raskrsnici
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Interesantno je da taj zvekan nikad ne pominje ženu. Ama nijedanput, ni u jednoj prilici ta vera ne reče: moja Leposava, moja Aspazija, ili Paraskeva ili Ranđija,
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kakav je duhovni div morao biti Linkoln, mislio sam, kada i sam Bičer pominje ovo ime sa velikim poštovanjem. Bičer je bio kao sunce koje razgoni jutarnju maglu ispred očiju, maglu koja je meni, kao
Postoji još jedan, i to možda najvažniji razlog, zbog kojeg se tako malo pominje nauka u dosadašnjem mom pričanju o studentskom dobu provedenom u koledžu.
U vezi toga pomenuću sada drugog velikog američkog fizičara čije sam ime, kao i ime Roulenda, čuo da se prvi put pominje u Kembridžu u ono vreme. Bio je to profesor Vilard Gibs sa Jejlskog univerziteta.
godine. Ovaj proces skraćivanja vremena snimanja, danas je univerzalno prihvaćen, ali niko me ne pominje kao pronalazača iako sam ga prikazao u časopisu ”Electricity” od 12. februara 1896.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Uz to u predgovoru pominje, kao osobito lepe, tri slike ili motiva u Anđinoj nesvakidašnjoj odeći: „Druga [tj. druga devojka, Anđa] je uspela da
Birimac nije književni lik, nego stvarna ličnost, koja se na dvatri mesta pominje u Itaki i komentarima. Ali se i u demonu iz romana Ljudi govore takođe nalazi stvarna ličnost: pesnik Milan Dedinac.
U pesmi iz koje su ove reči uzete, a koja i nosi naslov „Tajna rođenja“, pominje se „crvena svetlost doma gde se ne vraća“ i „umrli već dom gde se ne vraća“.
poslednjom voljom pesnikovom, dobile mesto raskošnog kraja nedovršene poeme o vuku, premda se u samoj pesmi vuk nigde ne pominje.
Ekstazom koju, inače, pesnik tako rado i često pominje. U stihovima se, međutim, doživljajno treperenje, podrhtavanje u zanosu, ne može jednostavno preneti slikom, nego slikom
Najzad, središnje mesto zapravo sve vreme dobija san. Drainac ga pominje u nizu: bergsonovski shvaćena intuicija, san i ekstaza.
Signal bi mogao biti jednostavan, u vidu velikoga slova: Razgrni milovanja Grane smeha razgrni Dušan Matić je voleo da pominje muzički termin sinkopa i sinkopiranje.
on je bio pod očiglednim uticajem nemačkog ekspresionizma. Ali nije voleo da se uz njega pominje ekspresionizam. zato je radije izjavljivao da je futurist.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Seobe posmatraju isključivo u kontekstu ranog stvaralaštva Miloša Crnjanskog, uopšte ne govori o Drugoj knjizi Seoba, a pominje se uzgred isto kao i Roman o Londonu ili Kod Hiperborejaca.
Onda i zato što se pojedinosti koje pominje Čarnojević (nebo, daleki predeli, rumene biljke, korali) toliko često pojavljuju u Rajićevom pripovedanju da dobijaju
Na primer, „crni sanduk za odelo”, koji se na srazmerno malome rastojanju triput pominje. Dok je Aranđel još mirno ležao u postelji, sanduk baca na zid senku „kao leti hladovina drveća”; kada tama počne da
Iz prizora u prizor pominje se isti sanduk, ali se pri tome njegov opis tako menja da, što radnja dalje odmiče, njegova senka sve više dobija
Osobinu, naime, koja se povremeno pominje a nedovoljno obrazlaže: da se sklop, celoga romanesknog teksta tako reći ogleda u sklopu svojim delova.
Žuta boja je, sem toga, i boja Vukovih kao i Aranđelovih očiju, a uz to se - što je takođe zanimljivo - često pominje tamo gde junake očekuje neka neprijatnost.
Krakov, Stanislav - KRILA
Leže nepomično. Žene u košuljama beže kroz voćnjake. Na kmetovoj kući istaknuta je bela krpa. Predaju se. Neko pominje bombe. Odjednom se krov dvospratne kuće izdiže u crvenom oblaku prašine, pa se sve sruši uz tresak.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— „Slavni svirac” Peca, koji se pominje u prvom stihu Trlajićeve pesme, odista je postojao. N. Radonić, prenoseći u svome članku Nešto o Gliši Trlajiću
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i Wagler u Pauly-Wіѕѕ., 1, 919), dvori (Vuk, Pjesme, 1, 514). U jednoj mitskoj klisuri sa mitskim preprekama pominje se j. šuma (BV, 9, 138; upor. Humbabinu kedrovu šumu, u Epu o Gilgamešu). J.
pevaju gledajući u oblak, u kojoj se spominju konopljine muke (»jer nema biljke na svetu koja veće muke pretrpi«): tu se pominje sve do branja k., topljenje (to su naročito teške muke!), čukanje (trljenje), predenje, tkanje, i ostalo (SEZ, 17, 144 id.
]. U jednoj žetelačkoj pesmi pominje se mrtvački sanduk od š. (SEZ, 16, 294). Narod u Bosni veruje da vile tkaju platno na razboju od šimšira (SEZ, 32,
se prema devojci, a drugu polovinu pojede ona sama (SEZ, 70, 1958, 443); u Oberićima, u jednoj svatovskoj pesmi, pominje se čudesna dunja (»od sto lista, od dvanaest lita«), koju nevesta nosi na dar svekrvi (ZNŽOJS, 45, 1971, 287).
Dren. I u kasnije objavljenim verovanjima često se pominje i ima istu veliku moć. U predelu Janj ošišana kosa detinja stavlja se na d.
i breskvu pominje i Evlija Čelebija (Zbornik Etnografskog muzeja, 1953, 273 id). Ali kasnije objavljena verovanja koja se razlikuju od
Kao takav ukras j. se pominje i u staroj narodnoj pesmi: »Nad Emkom je tubre načinio, Po tubretu zlaćene jabuke« (Vuk, Pjesme, 1, 651), po čemu se
Na dan svadbe u Sretečkoj župi mlada krišom posmatra mladoženju kroz suncokret, uz basmu u kojoj se pominje i »bor samonik« i koja mora biti veoma stara s obzirom na to da je bor odavno uništen u ovom kraju (GEI, 9—10,
Upotrebljava se pri bajanju i pominje se u basmama protiv bolesti (v. npr. SEZ, 19, 1913, 217; 50, 1934, 305; 66, 1953, 231 i 235; 70, 1958, 413; 73, 1958,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Hram tvoj postao je tužna kuća iz koje se samo plač čuje. Ali, Gospode, tvoje ime se ovde pominje. Pominje se s ljubavlju i nadom. Dimitrije Opet taj Prohor. Opet taj skoreli stari opanak.
Hram tvoj postao je tužna kuća iz koje se samo plač čuje. Ali, Gospode, tvoje ime se ovde pominje. Pominje se s ljubavlju i nadom. Dimitrije Opet taj Prohor. Opet taj skoreli stari opanak.
Gledao je u zemlju, očevidno pokoleban. Hteo sam da ga dotučem pa sam rekao: „Pominje li se ovde jednom rečju glogovo trnje? Ne, ne i ne. Kaže se samo trnje, ali nipošto glogovo.
Žučljivo, svađalački. „Ovde se govori o dušama ranjenika koje blude po poljima. Pominje se kako ti mladići nisu stigli da ostare. O dušama se brine Tvorac.
Svi su se dali u predskazivanja i u svim tim gatkama, kao stožer oko koga se sve vrti, pominje se Dadara. Kao da namesnika župe ne postavlja kralj lično.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svi poosob su joj bili krivi što njenu majku niko ne pominje, niko na nju ne misli, pa ni on, otac njen. Koga da pita? Gra-gra. Kome da se žali? Gra-gra.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zastao sam utoliko pre što sam čuo da se moje ime vrlo često pominje, te sam opravdano posumnjao da je upravo o meni reč.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Istorija će zabeležiti naš podvig, isto onako kao što se kroz vekove pominje prelazak Hanibala preko Alpa — razmišlja potporučnik Branko.
Nama navire voda na usta. Pominje neke hlebove, čajeve, mleko, zatim meke postelje, sve kao u onim začaranim pričama za decu. Već smo nestrpljivi.
— Bio sam... — Otkuda vi na Kajmakčalanu?... U zvaničnim izveštajima vaš se odred nigde ne pominje. — Šta piše u tim izveštajima ja ne znam, niti sam ih čitao. Ali da je komitski odred osvojio Kajmakčalan...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Uglavnom, ta država je pozitivno ocenjena u narodnim pesmama. Veoma retko pominje se ona kao teret narodu. I kad se pominje kao takva, optužuju se za to pojedine ličnosti, među kojima ponajviše i skoro
Uglavnom, ta država je pozitivno ocenjena u narodnim pesmama. Veoma retko pominje se ona kao teret narodu. I kad se pominje kao takva, optužuju se za to pojedine ličnosti, među kojima ponajviše i skoro jedina prokleta Jerina.
Obojica su izgubili život, a veliki deo njihove vojske nastradao je u borbi“. U pesmama u vezi s maričkom bitkom pominje se samo Vukašin; inače, i Vukašin i Uglješa predstavljeni su kao negativni likovi (verovatno, zbog toga što su se držali
Ali ni M. Konstantinović, koji je ovo stavljao na hartiju negde oko 1499, ne pominje Vuka Brankovića kao izdajnika, a o njemu govori odmah zatim, bez ikakva znaka sumnje.
U istom, HU veku pominje se i jedan određeni izdajnik: Probiscio. Njega u XVI veku zauvek zamenjuje Vuk Branković. Zašto je baš Vuk dobio to
Hajdučka pesma pominje kao borce ne samo muškarce nego i žene, pa čak i decu. Takvo jedno junačko dete je nejaki Stevan, koji je bio dovoljno
Starina, kako se misli, u vezi je s tim što su ga njegovi hajduci kao svoga starešinu zvali babo U izvorima on se pominje i kao Baba Novak. U pesmama on je kadar da stigne i prestigne, i ne boji se „nikoga do boga“.
U proturanju svoje druge teze Zogović je još bezobzirniji nego u isticanju prve. On samo pominje, bez veze sa junaštvom i junačkom poezijom, postojanje plemenske organizacije na severu Hrvatskog primorja i u Bosni do
On naglašava odsustvo plemenske organizacije u središtu nemanjićke države (zaboravljajući čak i zadrugu), a ni rečju ne pominje da su se u tome središtu, u okviru otpora turskim zavojevačima, odigrali događaji najsudbonosniji i za istoriju i za
Ni rečju ne pominje sremske despote, Zrinjske, Vojnu granicu, senjske uskoke, skoro neprekidne hajdučke borbe u Srbiji i Bosni — velika
Tako stade od godine jedne, od godine za devet punijeh: ne pominje nitko za đevojku. U desetoj mezil-knjiga stiže od njegova nova prijatelja, prijatelja dužda od Mletaka; nov je bio, pak je
začu ga dijete Grujica, pa kazuje Starini Novaku: „O moj babo, Starina Novače, neko pjeva drumom širokijem, a pominje goru Romaniju i u gori sivoga sokola, baš kâ da je čiča Radivoje: ja je čiča zadobio blago, jali nam je muke