Jakšić, Đura - PROZA
Nisi ti za moju kuću; te tvoje bele i nežne ručice nisu za posao... Idi, pa se pomozi na drugome mestu“. Ona se okrete s nekim ponosom i ode... Ja ostadoh sama na stepenicama te gospodske kuće.
Obradović, Dositej - BASNE
„Ta ništa,” — odgovori siromah starac, uplašen, — „da nisi došla, volio bih, al' već kad si ovde, pomozi mi natovariti ovo breme na leđa da idem brže kući, jer me čekaju.
nami ikada pomoći „sluga pokornjejši i poniznjejši”, koji kad nam do nevolje dođe, neće se ni krenuti ni pomaći s mesta? Pomozi ti bratu svome, čoveku, u potrebi, pak ti njemu reci po starinski: „dobro došao, brate”, i „zbogom pošao.
Pomozi ti bratu svome, čoveku, u potrebi, pak ti njemu reci po starinski: „dobro došao, brate”, i „zbogom pošao.” Pomozi i pomaži koliko možeš, i nek se raduje srce tvoje pomagajući. Zašto, pomoći, to je božje i božestve|no delo.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zatim pljesne dlan o dlan i vikne: ,Jazidži đel!̓ (da mu dođe pisar), i ponudi nas da sednemo. Pomozi, Bože, povrati se naš paša! Kafa se donese i razgovor se povede koliko će koja nahija dati vojske.
Što je bilo, biće opet; no mi svi žene i decu u šumu za brdo, a mi puške pa na brdo, pa što kome Bog da!” — Pomozi Bože, pomislim ja, kad ovaj stari tako govori, koji zna kako je vojevati.
Setim se ja: pomozi Bože, evo novaca! Pomenem ovoj dvojici da dadu policu na Hadži-Bajiće u Mitrovicu, da isplate 300 talira Živkoviću.
— „Pomozi Bože — rekosmo mi — to je jošt bolje, jer mi ionako nismo Đerdapu vešti.” Sad pišemo Milenku, da on piše Jovi Protiću u
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— prihvatiše i ostali. — Odmori se malo! — dodade kmet. Strahinja već uđe na vratnice i nazva im: — Pomozi bog! — De, Strahinja, pijni malo! — reče Srdan i dodade mu bardak. — Može biti umoran si. — Vala, i jesam!...
Taman Živan ustade, jer se hlad beše pomaknuo, a sunce pripeklo, te ga vrućina probudila, kad eto ti mu Purka. — Pomozi bog, kume! — poče Purko još izdaleka. — Ti se odmaraš, a? — A jest, ja — odgovori Živan zevajući i bunovan.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U kući ne beše nikoga. On se uputi u sobu. Popa je sedeo na stoličici, podnimio se, pa se zamislio. — Pomozi bog! — reče hajduk otvarajući vrata. Pop se trže, rumen mu obli lice od iznenađenja... — Bog ti pomogao!
— Milost je u boga!... Ti mi ne možeš nijedne ove bele vlasi ocrniti, a kamoli da mi što pomogneš. Pomozi ti ovoj dvojici!... Krušku naljuti ovaj oštri odgovor. — A znaš li ti, bre, šta mogu ja? — ciknu on.
Ivan i Marinko okamenili se na mestu. Stanko pogleda Marinka, pa mu reče: — Pomozi tvome Kruški, veži ga!... I Marinko poslušno, kao snaša, priđe i stade vezivati Krušku. — Bolje stegni!
Sunce se pojavi veliko, sjajno i rumeno. Zavrzan skide kapu i prekrsti se: — Bože pomozi! — reče on. Svi učiniše to isto. — Ovakvog ti harambašu volim — reče Zavrzan — što ne izležava.
Ti si bog, ti praštaj!... Ja sam čovek — ja se svetim!... Još stoji jedan, još je živ... Bože, pomozi mi da i s njim svršim račune!... Pa se okrete hajducima: — Hajte, braćo! — I pođe pred njima. 24.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Na nogama mu pantalone, a gore samo košulja. Bosonog leži i čita nekaku kupusaru. — Pomozi bog! — reče pop. Učitelj zanese objema nogama kao rukunicama, pa ih spusti niz krevet.
Prvo, nije ni Srpkinja, možda ni lepa, a sirota. Pa njena rodbina — hajde majka i bože pomozi, ali lajtnant! A ti znaš da sam prestareo za ekscese.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sve je u božjoj ruci. Ali opet... — veli pop Spira. — Znate kako ono kažu kad se onaj davio pa vikao: »Pomozi, sveti Nikola!« a sveti otac Nikolaj mu odgovori: »He, sinko, mani i ti rukama, a već moja ti pomoć neće oskudjevati!
— Ta, naravno, kol’ko znam. — Da se nisu posvađali? — Ta da je samo to — pa i bože pomozi! — A zar ima, naopako, štogođ još i gore? — Da šta vi mislite. — Ta šta govorite! I-ju! — Inzultirung!...
— Pa to je onda lud čovek! — Lud, sasvim lud. Ne znaš ko je luđi, il’ on il’ oni njegovi besni konji. Trezan, i bože pomozi; al’ kad je pijan, niko s njim ne može da izađe na kraj.
— ’Ajd’ baš da ti dam — smeje se Tinkuca, i daje mu fićok rakije i on ga iskapi namah. — Pomozi mi, vidiš da sama ovo dana ne znam ni di mi je glava od silna posla i peglanja sukanja.
Teodosije - ŽITIJA
Onaj koji jede hleb moj podigao je na me petu svoju, i da mi zapne zamku da padnem žuri se̓. Pomozi mi, Gospode Bože moj, i spasi me po milosti tvojoj̓ da se javi neizmerno silna ruka tvoja i da zapreti onima koji se
I kopljem gurnyt, svesveti moj unazad posrnu, i uplašen reče: „Gospode, pomozi mi! Smiluj mi se, Gospode, nemoćan sam, i duša moja veoma se zbunila!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Otvarajte! Ne odgovara im se. — Razvalićemo vrata! Počnu vrata izdizati. Gospodar, Sofra prekrsti se, povikne „pomozi sveti Nikola”, pa stane pred vrata na dva koraka, a nadžak podigao. Provališe kroz vrata. Prvi kapetan lopovski.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
i’ odmeni u svakom poslu i teretu, da im bude od svake pomoći, u radosti veselje i sreća, u žalosti uteha i razgovor; i pomozi, Bože, da dočekam i da venčam i opet i njegovo da krstim!
(Vuk, br. 222) — Ako se jela iz malena ne goji, grbava naraste. (M. M., 1973) V) LIČNA AKTIVNOST — Bog govori: Pomozi se sam pomoć’ću ti i ja. (Vuk, br. 246) — Dok se čoek čuva, i Bog ga čuva. (Vuk, br.
(Vuk, br. 2257) — Mahni i ti rukama, mahni! (Kazao Sveti Nikola čoeku koji je bio pao u vodu i samo vikao: „Pomozi Sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otme.) (Vuk, br.
činijama iz kojih svi jedu, klupama na kojima sede, u gostoprimstvu, zajedničkom radu, pa čak i u molitvama („pomozi nam Bože!“).
Matavulj, Simo - USKOK
Bože pomozi! Bože pomozi! Bože milostivi, ti pomozi i utješi. Živa bogorodice, smiluj se, pomozi! Sveti Đurđu, moje lijepo krsno
Bože pomozi! Bože pomozi! Bože milostivi, ti pomozi i utješi. Živa bogorodice, smiluj se, pomozi! Sveti Đurđu, moje lijepo krsno ime, pomozi
Bože pomozi! Bože pomozi! Bože milostivi, ti pomozi i utješi. Živa bogorodice, smiluj se, pomozi! Sveti Đurđu, moje lijepo krsno ime, pomozi nama grješnima!
Bože pomozi! Bože pomozi! Bože milostivi, ti pomozi i utješi. Živa bogorodice, smiluj se, pomozi! Sveti Đurđu, moje lijepo krsno ime, pomozi nama grješnima!
Bože milostivi, ti pomozi i utješi. Živa bogorodice, smiluj se, pomozi! Sveti Đurđu, moje lijepo krsno ime, pomozi nama grješnima!
“... Svi glavari veselo zagrajaše, te se čulo: „A glaj sokola! A dođe!“ Iguman se pokloni i zatutnji kao iz badnja: — Pomozi bog. Blagosiljaj, vladiko sveti. — Dobro nam došao, oče igumane — prihvati vladika.
Sad je ićindija! — reče vođ, pa kao da i njega taj prizor navede na pobožnost, prekrsti se i prošapta: „Pomozi nam, bože i sveti Đurđu i sveti Aranđele!“ Nikšići su dugo klanjali, pa posjedaše i zapališe lule.
— I ti sanja ono baš za Krcuna? — Sanjah! — E, biće lakše crnoj Stani Serdarevoj! Vidi se da je sudba bila! A sad pomozi, bože! Daj, bože, da iznesemo našega mrtvaca! Ti si mlađi i jači, tebi glava! Hajd, u ime božje!
A jadna Joke mogla bi se udati gotovo u isti mah! Nije li tako? — Ej, pomozi bože! — reče najzad Krstinja i duboko uzdahnu. — Sad i ja vidim da je tako! I ovo naše siromaštine, ko će uzdržati!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
(Uređuje stolice.) Moramo svršiti, makar kako bilo. UGLED 4. PROVODADžIJA S MLADOŽENjOM (stupi) PROVODADžIJA: Pomozi vam bog! MATI: Bog vam dobro dao! PROVODADžIJA: Jeste li radi, to jest, gostima, he, he, he.
Radičević, Branko - PESME
Šikće voda oko čuna, Matica je veće tuna, Strašne stene i vrtlozi — Blagi Bože, de pomozi! Šikće voda, a čun reže, Beži vrtlog, stene beže — Živo, ruke, ne sustale! Eto mene do obale.
Fala, Bože, na dar ovi, O pomozi, blagosovi, Da mi kako s prava puta Duša mlada ne zaluta! (1844, na Uskrs) ŽELjA Kad sam ludo dete bio Želja mi
Za njom, za njom, pa ma na kraj sveta, O pomozi samo, silo sveta! Već se poče vatati sumrak, A ja mlađan udvoji korak, Pa sve napred, pa sve zlatu bliže — Sad sam
O pomozi, Bože siloviti! Vijar vije, a praznina reži — O straoto, srca mi ne steži, Bože — nebo — tamo — strašna čuda!
meneka stiže, Već zamanu crni kaluđere, Jegožetom da me odadere, — Buka, psovka, glasina, jegože, Sve to beše još pomozi Bože, Al' te veđe, i te strašne oči — Sav se zgrozi pa u jamu skoči: Ao muze, pomoz'te jadniku!
Ovo reko, proguta me jama, Grunu o tle, začu čudnu viku: „Amo brže, pomozi ti nama!“ Pado, lupi o kamenje dole, Ni se ubi, ni me što zabole, Tom se čudi, al' ne mogo dugo, Jer za časak vide
sirota, Ne bi l' našla traga od života, Ogleda ga sa svakoje strane, Ali samo grdne vidi rane: „Mrtav, mrtav — oh pomozi, Ala!
A vi, braćo, sad se odmorite, Pregledajte i sve naredite: Prah, olovo i puške i nože, Pa kad smrkne, pomozi nam, Bože!
Sakrha mu ruku u ramenu, Vas zadrhta Milun, progovori: „Jao Fato, prihvati mi pušku, Lijeva me iznevjeri ruka, Pomozi mi pušku napuniti.
amo ide, tako bi ja rekô Baš jedan čamac upravo od preko, Sve bliže, bliže amo junak vozi, A to je Mile, Bože joj pomozi! Pa kada veće do obale stiže, Tad ona jadna svoje oči diže, Pa spazi slugu, pa opazi čamac.
Bože silni, to na tvoju diku, Al' pomozi Mileti jadniku! Mileta je mokar ća do kože, Al' je junak, te podneti može: „Da je lepše, bilo bi mi pravo, Samo,
Ao, Bože i Bogorodice, Pomozi mi, sinje kukavice!“ Tako ona tuži, rida mlada, Srce puca od golema jada. On je teši, ovako je kori: „Muči, zlato,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
maštovitog čobanina, pa zato poneka neiskusna i stidljiva mladica, sve u prolazu, zakreće glavu i zabezeknuto šišti: — Pomozi, bože i sveta Petko! Juf, grom ga ubio!
Samardžija Petrak lupao se po bedrima i veselo rgetao: — Aha-ha-ha, ubrani me, veli, brate Rade, od džandarske ruke, pomozi da mi se ne zamrse puti.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Hoću da te pitam možeš li da nam pomogneš. Možda je tebi spas u rukama. Ako možeš, pomozi, dušu ćeš sebi olakšati! BEG PINTOROVIĆ: A od čega, pretpostavimo, da je olakšavam?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pogledaj, Gospode, smiluj se i pomozi. Blagoslovi sofru, hleb tvoj, što ga ti dade... — I pada kolenima tako silno, da pod odjekuje, i čujem kako joj
Kostić, Laza - PESME
ćerke Pere Segedinca Oh, majko sveta, Bogorodice, što sluga ti na mene kaže lik, u jadu ti se nalik osećam, pomozi mi, da, slaba, naučim olakšati bar ostalima bol, te svaki jad, ublažen, utišan, da grdnoj mojoj rani bude lek.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Carev sin joj nazove boga: — Pomozi bog, bako! A baba mu prihvati: — Bog ti pomogao, sinko! Onda je zapita carev sin: — Gde je, bako, moj zec?
Idući tako nađe jednog čoeka, koji se bijaše sagnuo uvom k zemlji, i tako stajaše. Sad mu carski zet reče: — Pomozi bog, brate! A on mu odgovori: — Bog ti pomogao! — A šta tu radiš?
kazan od trista oka kačamaka, i za doručak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaču, pa po kazanu loit struguće, nazove mu pomozi bog, a ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao! — A šta tu radiš?
Nazove mu pomozi bog, a ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao! — A šta tu radiš? — reče mu carski zet. — Vala ništa, jutros malo
Onda on otide u planinu k babi, i došavši k njoj, reče joj: — Pomozi bog, bako! A ona mu prihvati boga: — Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro? On joj reče: — Rad bih u tebe služiti.
Kako dođe u sobu zmajeve matere, rekne joj: — Pomozi bog, majko! — pa joj pristupi i poljubi ju u ruku. Zmajeva mati rekne mu: — Bog te pomogo, sinko! Koje dobro?
A on se uplaši pa rekne: „Pomozi, bože!“ — i nategne pušku te ubije ovna. Sad se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna što ga u carstvu nema, pa zdere
Poslije nekoliko vremena sretoše se ova dva brata u putu jašući oba na konjima. Pravedni nazva nepravednome: — Pomozi ti bog, brate! A onaj mu odgovori: — Jaoh ti bog dao! Što vazda boga spominješ? Sad je bolja krivda nego li pravda.
On nazvavši joj „Pomozi bog“, zapita je čije su joj ovce, a ona mu odgovori: — Čija sam ja onoga su i ovce. A on je zapita: — A čija si ti?
Sveti Sava rekne đavolu: — Pomozi bog! A ovaj odgovori: — Nije ti za tim stalo. — Kako si? — reče sveti Sava; a đavo mu odgovori: — Šta je tebi
pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reče mu: — Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: „Haj, volovi, pomozi bože da rodi vareni bob!
“ Siromah posluša šćer pa otide te stane orati; kad ugleda cara đe ide, on stane vikati: — Haj, volovi, pomozi bože da rodi vareni bob!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
6. MAGA, PREĐAŠNjI MAGA (nebrižljivo obučena i neočešljana, u papučama; kad ide, vuče noge i reči razvlači): Pomozi bog, braco! MAKSIM: Evo pametne i valjane gazdarice. Šta si ti danas kuvala, Mago? MAGA: Bogami, nisam ništa.
MAKSIM: Nego nije! 9. SVETOZAR, PREĐAŠNjI SVETOZAR: Pomozi vam Bog! SOFIJA: Bog ti dobro dao, Svetozare! Odkud te sreće? SVETOZAR: Eto se i ja zakanio malo. SOFIJA: Sedi.
Ej, prokleta ti duša bila, do čega me pod starost dovede! 11. KUM (stupi), MAKSIM KUM: Pomozi Bog, kuma Makso. MAKSIM: Bog ti dobro dao, kume. KUM: Kako je, kume? MAKSIM: Kao naopako. KUM: A šta je?
NIKOLA: Od deset godina jednako je ispravljam i zlopatim, pa šta sam dobio? 4. KUM, PREĐAŠNjI KUM: Pomozi bog i opet! MAKSIM: Da nemaš kakav nov lek, kume? KUM!
z. NEŠA, STANIJA, PREĐAŠNjA NEŠA: Evo majka! Ovde ja sedim. STANIJA (priđe k portretu, pa se prekrsti): Pomozi bože, daj svako dobro i sreću! LjUBA: Hi, hi, hi! STANIJA: A što se ti smeješ što se ja molim bogu?
LjUBA: E majka, to nije sluga, nego tako je običaj postao. Sad se više ne kaže: „Pomozi bog“, i „zbogom“, nego ,,sluga sam pokoran“ i „službenica“. STANIJA: Otpadnici, nećete ni Boga da molite.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) Otroče miju monasi vrači. Damjane sveti, cjelbu prozrači! Iguman Jefrem usrdno moli: „Pomozi, Jaki, ubrani, skloni! Raduj nas, Blagi, i osokoli! Žeravu sruči u sluh sotoni.
Raduj nas, Blagi, i osokoli! Žeravu sruči u sluh sotoni. Pomozi voćki, livadi, kosu ljeskici, deru, konju i volu. Pogledaj, Višnji, ljepojku osu što zuji čašom kao u bolu!
Brujnicom borje neka zabruji kad čaktar klepne u aliluji. Pomozi, Dobri, ubogu, kljastu sirotom djelcu o posnoj hrani! Održi rujak u slamnom plastu, mirizme, ulja, polju podari.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Na jednoj se skija nozi i sa sobom kuću vozi, na čelu strše rozi. Luda srećo, daj pomozi! BAKA, ON, ĐAK I SLON OGLASI „KUPUSNOG LISTA“ Evo novina „Kupusnog lista“, ovde se piše istina čista,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
5 Molim pomozi onima što sebe nište odani glasu koji jednom čuše odozgo a sad ga više ne razumeju ali ponavljaju litanija drevnog
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Stoji kod bunara, znaš, i gleda me pravo u oči. Kod nas bi sto puta pobegla. A ona jok, kao da me čika. — Pomozi bog, snao, kažem ja. „Bog ti pomogao... A otklen si?“ — pita ona mene. — iz daleka — velim joj ja i prilazim sve bliže.
Gospodine potpukovniče, stanje baterije ratno... Komandant dojaha prema sredini stroja i pozdravi: — Pomozi bog, vojnici! — Bog ti pomogô!
Bilo je nekako pred podne. Ujašem u dvorište, i tu, pred kućom, ugledam njenu majku. „Pomozi bog, snajo!“ — velim joj ja... Ona mi ništa ne odgovori, već me samo dušmanski pogleda. Vidim ja da nešto nije u redu..
— Onda se obrati ženi blagim glasom: — Molim vas, gospođo, bolje će vam biti ako iziđete izvan stanice. Hej, vojnik... Pomozi gospođi... E, tako!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Pomozi Bože !« prekrsti se ona, kad izreče ovu misao. XXII Ljubica prebrinu i drugi ispit, ali sad u malo ne prođe zlo, jedv
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Zar nisu u pletenom koferu? JELISAVETA: Tamo su perike! (Iz kuće izlazi Simka) VASILIJE (Sofiji): Pomozi joj da potraži! Mora da su u nekom od onih sanduka! (Sofija ulazi u kuću) SIMKA: To pakujete za predstavu?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pomislio bi ko da su kakve avetinje, al' bi ga brzo obavestio veseo kikot, govor i pesma, što se otud čuje.... — Pomozi Bog i u kuću! — Bog ti pomog'o, odgovara ča-Marko za mnom. — Ene de Cveje!...
Zatim stade među radnike, — četiri ženske i dva momčeta, — odmeri širu postat, razredi žeteoce i poče rad. — Pomozi, sveta Vladičice, naša zastupnico i čuvarico, pomozite svi božji ugodnici, veliki i mali!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Znaješ kako ima starinski reč sa Sveti Nikola i za onoga što se daveja: Upade si čovek u vodu pa kuka: »Pomozi, Sveti Nikola!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Sva četir ustadoše i skidoše kape. Serdar skoči viknuvši: „A, Stane, krilo moje, pomozi mi da uhvatimo brava!“ i htjede napolje. Ovdje treba objasniti nešto.
„E, Bože pomozi!“ reče Pejo, prekrstiv se još jednom, „spravite puške, momci!“ Sva četir izvadiše ledenice. Serdar izvadi iza pasa
odgovori neki od Ozrinića, pa kao da i njega taj prizor navede na pobožne misli, skide kapu i krsteći se reče glasno: „Pomozi Bože i sveti Aranđele!“ Svi ostali šljedovaše njegovu primjeru. Njeguši za Bogom pomenuše Đurđa svetoga. „E, ajmo djeco!
Đakon u svojoj prostoj pobožnosti, slućaše Bog zna šta; možda da je baš đavo u blizini, pa drhteći zavapi: „Pomozi, Vladiko sveti!“ „Bog će pomoći!“ reče Vladika na mah utoljen, pa mirno sjede.
“ reče medik ulazeći. „A kome nije?“ reče jedan djetić, pa se tako smiješno obliznu, da se svi nasmijaše. „E, Bože pomozi!“ reče serdar skinuvši kapu. Svi se prekrstiše po nekoliko puta, pa onda posjedaše.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
); iz Biblije (Neverni Toma, Judin poljubac, od Pontija do Pilata); iz molitava (ne daj bože, bože pomozi, bože me sačuvaj, sačuvaj nas bože i anđeli božji itd.); iz dečjeg govora (šarena laža, priča o crvenom vrapcu itd.
Mahni i ti rukama, mahni! — Kazao sveti Nikola čovjeku koji je bio pao u vodu pa samo vikao: „Pomozi, sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otima. Ne bije mene torba, već ono što je u torbi.
4 Jedan, dva tri, Pobili se fratri Pred crkveni vrati: Jedan drugog tuče I za bradu vuče: Jedan drugom viče; „Pomozi mi, striče!“ — „Kako ću ti pomoći, Kad i mene tuku, A za bradu vuku!“ 5 (Kad ostanu dva igrača) Eci, peci, pec!
Zdrav domaćine bio i prijatelje vazda časno gostio! B) O KRSNOM IMENU 1 Bože pomozi, bože veseli! Pismo u dobri čas i u bolji čas, a ovom trećom najvišom srećom. Pomogao nam Bog i sv. Trojica!
(Seče kolač) Što u desnoj ruci, to braći povuci; što u lijevoj ruci, maju tuci! 3 Pomozi, Bože! Sunce na istok a gospodin Bog na pomoć.
3 Pomozi, Bože! Sunce na istok a gospodin Bog na pomoć. Pomozi, Bože, veseli, Bože, u dom domaćina i njegove kumove, i njegove prijatelje koji su mu ovdje i drugovdje i na sve četiri
Ispod njega kosio plodna sjemena, pa išao na duge i široke njive: manuo desnom, bog mu dao srećom, rekao: „Pomozi, Bože“. — Bog mu dao i pomogao! Rijetko ga tur'o, često mu nicalo!
držati može, a dva zasjede (ili zastave), uzmu joj veo s glave, i držeći ga raširena iznad nje jedan od njih govori): — Pomozi, Bože, — i namjeri se veliki dobri čas! Moja sestrice!
prostru struke, i djevojka kleknuvši na njih, otac joj, držeći u rukama bukaru vina, ovako daje „dobru molitvu“): Pomozi, Bože, — i namjeri se veliki dobri čas! Ajde s bogom, moja kćerce! Iz ovoga doma ižljegla u dobri čas!
3 ČAUŠ PRIKAZUJE A) PRILOGE (ČASTI) 1 Pomozi bog, kume i ti stari svate, i sva braćo zvana i odabrana, vojvodaru zulumćaru, domaćine gospodaru, i vi, bake, naše
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
U tom udari odnekud Ero: „Pomozi Bog kado!“ — „Bog ti pomogao kmete! a odakle si ti kmete!“ — „Ja sam, kado! s onoga svijeta.“ — „Je li Boga ti!
Onda on otide u onu planinu k babi, i došavši k njoj reče joj: „Pomozi Bog bako!” A ona mu prihvati Boga: „Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro?” On joj reče: „Rad bih u tebe služiti.
Carev sin joj nazove Boga: „Pomozi Bog, bako!” A baba mu prihvati: „Bog ti pomogao, sinko!” Onda je zapita carev sin: ..Gde je, bako, moj zec?
Kad ona otide k mesecu, nađe mesečevu majku kod kuće, pa je poljubi u ruku i nazove: „Pomozi Bog, mesečeva majko!” A ona joj odgovori: „Bog ti pomogao, rajska dušice. A od kud ti ovde?
” A on se upla- | ši pa rekne: „Pomozi Bože!” i nategne pušku te ubije ovna. Sad se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna, što ga u carstvu nema, pa zdere kožu
On nazvavši joj „Pomozi Bog,” zapita je čije su joj ovce, a ona mu odgovori: „Čija sam ja onoga su i ovce.” A on je zapita: „A čija si ti?
” Poslije nekoliko vremena sretoše se ova dva brata u putu jašući oba na konjma. Pravedni nazva nepravednome: „Pomozi ti Bog, brate!” A onaj mu odgovori: „Jaoh ti Bog dao! Što vazda Boga spominješ? Sad je bolja kriv- | da nego li pravda.
pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i reče mu: „Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: „„haj volovi, pomozi Bože da rodi vareni bob.
” Siromah posluša šćer pa otide te stane orati; kad ugleda cara đe ide, on stane vikati: „Haj volovi, pomozi Bože da rodi vareni bob.” Čuvši car ove riječi, stane na putu i reče siromahu: „Siromaše, kako može roditi vareni bob?
Deda tumarajući kojekuda po planini najposle dođu na jedan izvor, i kod onoga izvora nađu jednu ženu, i nazovu joj pomozi Bog! pa se napiju vode i sednu da se odmore. Onda reče žena devojčici: „Ćerko!
Kad dođe na izvor, mesto da joj nazove pomozi Bog, ne reče joj ništa, nego u sebi promrmla: „Eto one ženturine, ubio je Bog!
” Pa ih propusti. Kad iziđu gore pred kralja, onda oni bogati čoek progovori: „Pomozi Bog, naš svijetli kralju!” A kralj mu pomoć prihvati: „Bog vam dobro dao, đeco!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Meni pričaš! Ti i sastanak ogranka! Stavi taj lonac u tu šerpu! Daj mi to vamo! Pomozi mi ovu veš-korpu da ponesem! Sastanak ogranka! Nakreni vamo taj kišobran! A tebi, Anđelko, laka ti crna zemlja!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— zapita je jetrva gledajući je podozrivo. — Neka je vrag nosi koja je da je, nego pomozi, Cvito, pa ću te napojiti dobrim vinom! — reče Osinjača, a zabašuri svoju zabunu kašljem.
Na svakome toke, koporan s pucima, za pasom čit kubura i nož; svakome o ramenu jali štuc, jali šešana. — Pomozi bog, duovnici! — viknu harambaša, skinuvši kapu, na kojoj bješe kićanka što mu je do ramena dosizala. — Pomoz bog!
plaćenih velikih misa). A pomisli, teke je deset uri! Još će puka doći! — E, bože pomozi i sveti Frane! — prihvati Brne. — Sidi, Dume brate, ako imaš malo vrimena. Sidi, odmori se! — Ne mogu! — reče Dume.
Najslađe mi je zaklati... Ali, daj oče, svituj, pomozi,... ja sam grišnik, ali, ali... — Šta je... št’! — dreknu Brne klisivši sa stolice, jer Pivalica silno škrgutnu zubma
Ćosić, Dobrica - KORENI
Neću da se mešam u medveđa posla. Ja hoću da umrem u ovoj jazbini. Meni je ovde dobro. Gubi se odavde! — Pomozi joj. Dok je živa, paliće ti sveću na grobu. A ti znaš kakva je tvoja duša: ribica u krvi! Ne možeš da umreš s njom.
uši, neće da sluša Mijata koji tankim glasom zapomaže: Sunce pišti utrnutih zena, Glasom ženskim pišti iz mog sela: „Pomozi nam, gorskih smreka majko! Torom — vuci, vreme — naopako. Reci kako krv da ljudsku smirim? Da li bunu opet da raspirim?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ja trčim! — uzviknu sva van sebe i htede da izleti napolje, kad je prenu nečiji slabašni glasić: — Lepo!! Lepo!! Ali pomozi mi! »Možda se vrabac vratio?« — pomisli i okrete se ka prozoru, ali vrapca tamo nije bilo.
»Gde li je iščezao?« — upita se i istog trena ču drugarev plačni glas kako zapomaže: — Pomozi mi da se izvučem, ovo je strašno! Iz prazne drugareve nogavice Smejačko vide kako izlazi maleni, smeđi puž i šmrkće.
— Krabo, Zlatna krabo! — dečak zaplaka, uze jednu mrkozelenu krabicu na dlan i pomilova je. — Pomozi mi da opet budem visok i jak! — sedeo je uz more sve do večeri, ali Kraba mu se ne javi, niti zazlati.
sa zaprepašćenjem vide kako njegova kamena ljuska puca, a iz nje se, kao leptirica iz čahure, izvlači lepotica i šapuće: — Pomozi mi da krenem. Ovde je tako samotno, tako tiho: ni čoveka, ni psa. Vreme mi je da pođem... — Pa, pošla si!
— jeknu, opusti ruke, ali ga more u se ne primi. Izronivši, na grebenu talasa on ponovo vide Morsku vilu. — Pomozi mi da vratim sina ili mi oduzmi život! — zajauka. Vila odrečno odmahnu glavom. — Ne Mogu ti vratiti sina!
— Pomozi, sinko! — zajauka starica, ali dečak, ne osvrćući se, odlete dale. Žao mu je bilo starice, ali žao mu je bilo i da upro
Zatiskujući uši, leteo je na leđima vetra, a ipak je čuo molećivi glas: — Zaželi da se oslobodim rana, pomozi! — Zaželeo bih da te nikada nisam sreo!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jer biće dana, al' neće sreće, i biće ljudi, al' Srba neće; Pomozi, babo, pomoć' ću i ja, Da srpsko ime jošte prosija!“ Dižite škole, Deca vas mole! J.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Da ne bi svojom pojavom uplašio ženu i decu, nakašlja se i viknu običnim glasom: — Pomozi Bog, snaho! Žena, okrećući se k nemu, primi mu Boga, ali videvši ga onako naoružana, trže se i preblede.
I pop ih beše ugledao poizdalje, ali videvši da se moraju sresti, nemade kud, no produži pravo k njima. — Pomozi Bog, deco! — reče on još na korak dva pred njima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad to sveti Ilija čuje, zakala pa dođe tamo. Kad on tamo, al̓ stari sjedi i loži vatru, a Ilija mu reče: — Pomozi bog, starče! — Bog pomogao! — odgovori starac. — Pa šta radiš? — pita ga sveti Ilija.
Onda on otide u onu planinu k babi, i došavši k njoj reče joj: — Pomozi bog, bako! A ona mu prihvati boga: — Bog ti tomogao, sinko; a koje dobro? On joj reče: — Rad bih u tebe služiti.
Carev sin joj nazove boga: — Pomozi bog, bako! A baba mu prihvati: — Bog ti pomogao, sinko! Onda je zapita carev sin: — Gde je, bako, moj zec?
Kad ona otide k mesecu, nađe mesečevu majku kod kuće, pa je poljubi u ruku i nazove: — Pomozi bog, mesečeva majko! A ona joj odgovori: — Bog ti pomogao, rajska dušice! A otkud ti ovde?
A on se uplaši pa rekne: — Pomozi, bože! — i nategne pušku te ubije ovna. Sad se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna, što ga u carstvu nema, pa zdere
Na ovom je drumu zadugo stajao i plakao, dok evo ti carskog tatarina pa mu kaže: — Pomozi bog, dijete! A ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao! — Kako si? Šta radiš? — Fala bogu, zdravo, kako si ti?
Idući tako, nađe jednog čoeka koji se bijaše sagnuo uvom k zemlji i tako stajaše. Sad mu carski zet reče: — Pomozi bog, brate! A on mu odgovori: — Bog ti pomogao! — A šta tu radiš?
Nazove mu pomozi bog, a ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao! — A šta tu radiš! — Vala — reče — ništa, bijah napravio malo za doručak,
Nazove mu pomozi bog, a ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao. — A šta tu radiš? — reče mu carski zet. Vala ništa, jutros malo podoručko
“ — Ali nu čuda! Čim izjede grožđe, odmah mu rogovi opadoše, kô da mu ih rukom odnese. „Ah! pomozi ti, jaki bože!“ pomisli u sebi, „povratiću ja sebi i ćesu i gaće i sviralu, čini mi se, ako bog da!
Sveti Sava rekne đavolu: — Pomozi bog! A ovaj odgovori: — Nije ti za tim stalo. — Kako si? — reče sveti Sava; a đavo mu odgovori: — Šta je tebi
On, nazvavši joj „pomozi bog“, zapita je čije su joj ovce, a ona mu odgovori: — Čija sam ja, onoga su i ovce. A on je zapita: — A čija si ti?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I to ko? Ivan Mojsilov iz mrtvoga Voćnika!.. Mene, Brnjačanina?!.. O, pomozi, Sveti Petre, ili danas Meni, ili više nećeš imati komu!.. S puta, kujo poturička!.. Viđi, da ti kažem!..
neće s Praga naturiti božju pomoć, no kad bude ušao unutra, kad ga Spaze, jedro će izgovoriti: „Selam aleć Turcima, a pomozi Bog raji!“... Međutim, rodni prag bio je jači od nove zapovesti.
Rakije, i ostavi te razgoVore večeras... — Neću da ih ostavim. No gledaj!... Zdrav si i pomozi Bože!... Okreni, Gospode, naoposleno!.. Zdrav si!
— Pomozi Bože, a oprosti nekriva kućo, u kojoj sam i dobra viđela! — šapnu Bogdana po svršenom poslu oko zatvaranja vrata, pa se
Starac po običaju pomače malo kapu s čela u znak da je skinuo, pa se smerno i duboko pokloni: — Pomozi Bog, gospodine!
On se prekrsti širokim krstom i grcajući, a sa prosvetljenim izrazom, poče da mrmori: — Pomozi, Gospode, pomozi i nama!... Uslužno mu primakoh jednu stolicu i ponudih da sedne.
On se prekrsti širokim krstom i grcajući, a sa prosvetljenim izrazom, poče da mrmori: — Pomozi, Gospode, pomozi i nama!... Uslužno mu primakoh jednu stolicu i ponudih da sedne. On uzmahnu svom glavom i prekorno me pogleda.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Danaske nam braća na prelomu pate, Teško im je reći: pomozi nam, brate Al’ mi razumemo i ko zbori nemo — Budućnosti našoj mi to dugujemo.
Starac gledi iz daleka pa se pokloni: „Pomozi Vam Bog nebeski, gospo boljarko! Sad se valjda želje vaše već umirile.“ — Ali žena, al’ boljarka kâ da ne čuje: Ona
To nek’ čuju, to nek’ znaju Svi narodi, sve države. Sveti duše, ti pomozi! Hrani, brani jezik svači! Samo jezik seka Pelin Mogô b’ biti — malo kraći. »Starmali« 1881.
dobro znao I njojzi sam mnogo, mnogo žrtvovao; Al’ ti kol’ko žrtav’ smeš prineti slozi, To promisli sama, — Bože, ti pomozi! Omladino draga, budi dobre volje: Ti nam budi jaka, ti nam budi lepa.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
ANČA: Jeste, milostiva gospođa. (Zapiše.) POZORIJE 8. MITAR, PREĐAŠNjE MITAR: Pomozi bog, Femo. FEMA: I ovaj je došao da mi smradi nos. (Metne maramu na nos, pa se okrene ogledalu.
Ja ću biti blizu, jesi li čula? (Udali se.) EVICA: Ah, bože, sad mi pomozi! POZORIJE 7. RUŽIČIĆ, EVICA EVICA: Službenica ponizna, svetli gospodin filozof.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ČETVRTA SCENA Stana, udovica vojvode Đukića, sa svojom pastorkom Spasenijom, i pređašnji. Isto mesto. STANA: Pomozi bog, deco! GLAVAŠ: dobro ti, bako, bog dao!
Baš nikoja druga do ona!... DRUGI TURČIN: Eno je đe dolazi! DRUGA SCENA Pređašnji. Stana dolazi. STANA: Pomozi bog, ljudi čestiti, Što carskog pašu verno služite! A je li doma paša Sulejman, Zločine raje otac milostiv?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
»O, bože pomozi«, povikaše seljaci u mojoj okolini. I još jednom: »plotun, karteč, plotun, karteč...« i gusti redovi neprijatelja
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ja te poslušah jednoga dana, pa je iz mene sukljao „dampf“ kao da sam fabrična sirena... Nego smokve i konjak. Bože pomozi! Dobio sam finu temperaturu od trideset devet sa dva.
— More, gde nisam... Solun, Krf, Rim, Nica, Tulon, Marselj, i taman sam se zaustavio u Grenoblu, bože pomozi, kad nas vratiše nazad. Nego, čekajte malo... Imate li kakvo posluženje? — Za šta si? — pita ga Luka.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Radoš im otvara vrata. Boško, Bogdan, Staniša, Stanojlo i Mira ulaze.) BOŠKO: Pomozi Bog, deko! RADOŠ (sedajući nanovo uz vatru): Ako se niste boga odrekli, Neka vam, deco, gospod pomogne!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Iziđoh iza strehe, a za mnom Stevica. — Pomozi Bog, oče proto! On se trže i uznevijereno me pogleda, silno, strahovito me pogleda: — ko si ti?! Oklen si?
On se trže i uznevijereno me pogleda, silno, strahovito me pogleda: — ko si ti?! Oklen si? Šta sam ti kriv?! — Pomozi Bog, oče proto! — Ama, kakva si ti vjera?! Šta ćeš ti od mene?... A kud si ti pošô, Džibiću?!
Kad bijado' ispod Maslištâ, pa da ću 'vamo kroz Klanac, sretoše me dva Ciganina: „Pomozi Bog, Simeune! Šunj, kuda s Bogom?“ Poznaše me. Ja protrnu' sav, ama se brzo sabra'.
— E, kad je tako, Simeune, onda Bože pomozi. — Osmjehnu se Mićan, zasuka rukave, pa izmaknu pintu ispod cijevi. — Pomoz'te ljudi!
„Pa kako ćeš odati čest carskoj gospodi?“ — pita me i ispituje kô pop na ispovijedi. „Pa kazaću: Pomozi Bog, carski suci, na Banjoj Luci!“ „Eto, eto, eto! O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom!
Doču jope' nekako carevina. Eto ti šikucije: „Pomozi Vog, Davide! Zdravo, mirno?“ „Dobro, 'vala Bogu, kako si ti?“ Tuj se upitasmo za zdravlje, dok šikucija poče: „Tebe,
Pođeš li gore Glamoču, pa sretneš čojeka, viči: „Pomozi Bog, Sava!“ Gore ti je sve goli Sava. Nanese li te put tamo vrletnoj i kamenitoj Lici, skidaj kapu i viči: „Dobar dan,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ko pati od »želudaca« (proširenje stomaka?) treba da iskopa b. i da joj kaže: »Travo b., pomozi! Želuče, dođi gde si bio, i gde si se rodio«, pa onda da je pojede (ŽSS, 287). BOR Kіefer (pіnuѕ ѕіlveѕtrіѕ).
na Đurđevdan, upotrebljava se u vračanju protiv groma; kad leti grmi, stare žene vade tu grančicu i mašući njome govore: »Pomozi bože i sveti Đurađ!
Ćipiko, Ivo - Pauci
I zaklopivši kutijicu stavi je na stranu. Ravno Vojkana pogleda u oči: —Nemam gotovih para. — Pomozi sada ili nikada, gospodaru! ... Porubalo me za porez. —Nemam gotovih, a žao mi te: daću ti kukuruza.
— Što je to!? — čudio bi se seljak. — Pomozi, Vaso, ako boga znaš! — Uložiću za te utok i ne plaćaj mi ni pare dok ne vidimo šta će starija vlast .....
Ja ga stigoh. „Rđav sustig, brate!” veli mi. „Pomozi!” A vjetar nosi mu glas bog zna kamo... — Bog te ne ubio, — velim ja — vidiš da ginemo!... Trgoh nož i presjekoh ....
kuće, a da se ne zamjeri kleru ni jedne ni druge Vjere, nije sakupljene sveštenike pozdravio ni sa „Faljen Isus” ni sa „Pomozi bog”, već rekavši: „Dobar dan, gospodo!” odmah sjede. Pogleda po društvu: niko ni riječi!
A da ne bi mene, gazda Jovo odnese mu je za ono dvadeset talijera, kao je li bog na nebu... Eto, pa pomozi koga! Govori i lijeva u se vino kao u praznu mješinu, i nudi ljude da piju; neki prihvaćaju, samo da troška ima, i ne
Ljudi smišljaju što da se uradi, muče se i natežu da kola iz jaruge na cestu privuku, ali nikako ne mogu. —De, Rade, pomozi! — veli mu komšija Ante.
Učinili smo kartu kod notara, a ja se priselim u Roge. U za čas sam to učinio! Prve dane, pomozi bože; posle sve gore i gore, dok me nije počeo i gladna držati. A primi mi postelju u štalu, kod beštije!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Osim drugog ovde svega, Mene stvori iz ničega, Duhom tvojim ti podunu, U meneka dušu sunu. Hvala Bože na dar ovi. O pomozi, blagoslovi! Da mi kako s prava puta, Duša mlada ne zaluta.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne čudim se, i neću joj ni zameriti, dok su joj računi u redu, i dok drži meru u piću... Pomozi Bože! Pava pije, nas dve ćemo dobro jesti, pa će valjda biti snage da sačuvamo Todorovo imanje.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
A šta veli majstor Gliša? Kad ga gođ na ulici vidim, ja mu se uvek javim: pomozi bog, majstor-Glišo! A on meni »sluge«, to jest mi, majstor Gliša, jesmo sluge.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Šta će, kako će, nego 'ajd' da pozove svoga komšiju habena. Veli mu: „Učini mi toliko, komšija haben, pomozi mi da okopamo vinograd!
sela, sećam se da sam pročitao ovakav stih: Gospode nebeski, koji vladaš svetom, Milošću okrepi celu našu naciju, I pomozi meni u nevolji teškoj, Da naučim treću konjugaciju.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pogleda malo bolje i vide: to mravi pište i mole: — Spasi nas, Vedrane! Pomozi! Ne misleći da je i sam u opasnosti dečak se saže i uze ih u naručje, kad vide kako se s druge strane ponora uspravlja
Nasmeja se Belutak: šta mu može vetar, šta talasi? U san o planini Belutak uđe, kad začu zapomaganje Koralne Grane. — Pomozi, brate! Spasi! Svi su pobegli, šta da radim? — jaukala je Koralna Grana, a srce Belutka punilo sažaljenjem.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Šta da sad radim s ovim čudom? — zabrinu se dječak. — Lazare, ti si majstor, daj pomozi. Kad si znao popraviti zemaljsku kuglu, umjećeš i ovaj šešir za moj „globus“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ama to sam začula da je izarad toga se Bog čovekom pretvorio, kogano si ti rodila, da sazove grešnike na pokajanje. Pomozi mi, jednoj niotkuda mi pomoći ne imajući, i poveli da mi se oblakša crkovno ulazenje, te ne zabrani mi videti častno
Ustani, i pomozi nam da se raziđu vrazi naši i iščeznu ka dim, te istiju kano vosak ispred sile vatrene.« Na treći dan po požaru paljenja
Gleda gore, gleda dole, vidi nebo i zemlju. Vidi gore i vode; veli pomozi, daj mi ruku, prihvati me! Zakon iznemože, duša je ogrdila, greh je skljusi, ja se odvodim neznanim putem, a zločinstvo
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad je došao, kazao je „Pomozi, bože!“ jer je bio lepo dočekan, slatkim poslužen i kafa poručena, ali kad je otpočeo jednim podužim uvodom — koji