Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dolazi još selaka — po jedan ili po dvojica. Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru. Pomoli se i učitelj, nazva: »dobar veče!« Seljaci odgovoriše. Začudo, što ti beše taj učitelj »dostojanstven« čovek!
Bolje idi ti u kafanu »Kod petla«. Tu je tek pozorište i komedija! Ko god se pomoli na vrata — izgleda kao da se spremio da odigra ulogu iz kakve komedije i to — svaki drukčiju ulogu...
Ele, taman se gazda Milun tako razvikao, Dok eto ti mu Vidaka, pomoli se pa vratnice. Vidak je, kao što već znate, opštinski pisar.
Utom se pomoli na vrata gazda Milun, a za njim se uvuče polako i Golub. — Baš dobro! Evo i gazda Miluna! — povika Vidak. — A šta to?
Odmah ćir Trpko uze nekake krpetine, pa stade čistiti svoje oružje. Dok eto ti pomoli se na vrata Tiosav; i u nega za pojasom mala puška i nekaka dugačka nožina.
— Tako!... — odgovori Strahinja, pa se zamisli. Taman Radojka zausti da ga nešto upita, dok ti se pomoli ozgo putanjom Živan, pa podviknu: — A, tu li si, lolo!... — Bež', Strahinja!
Ništa se ne zna šta ko govori. Kmet mlati rukama, trči od jednog do drugog, umiruje ih... Utom se pomoli ozgo putem neki čovek. Zaturio torbu preko ramena, pa hita naniže. — Ko li će ono biti? — učini kmet.
— doviknu mu Purko što igda može. Čiča Sredoje mahnu rukom onamo za brdo. Malo postoja, a pomoli se odovud Živan i s njim desetak ljudi. Svi se uputiše u Zarožje. Zarožani im iziđoše podaleko na susret.
bogu na tolikom daru, a često pogleda na vrata kućna — kad će se pomoliti pop ili poša da mu zapovede što na uranku. Pomoli se poša, zvernu tamo-amo ispred kuće, pa kad vide Vuju, upita: — Zar se opet krpiš, jado moj?
Vuja sluša taj razgovor, a probija ga znoj krupan kao graške. Utom se pomoli domaćica na vrata kućna i reče da je večera postavljena. Boško i gosti uđoše u kuću, gde ih čekahu ostali kućani.
— protunjka Vuja. Popo lepo zaneme. Boško gleda zabezeknuto čas u popa čas u Vuju. Utom se pomoli domaćica na druga vrata, pa videvši Vuju — trže se i progovori zabezeknuto: — Namešteno je! — E, hajde da se spava!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Noć se spuštala lagano kao smrt... Harambaša viknu družini da se bogu pomoli. Presta šala i smeh. Sve se diže na noge i stade po redu i starešinstvu.
” On poče drhtati. Plašio se gotovo od svakoga panja. I stade goniti konja da odmiče... Odjedared iza jednog hrasta pomoli se jedna ruka; i to baš u času kad on beše tikom pored hrasta. Ta ruka uhvati konja za uzdu. — Stoj! — začu se glas.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Da li je to još kadgod bilo? Je li ti? Ej, momče! Hodi ovamo! Ono prljavo stvorenje pomoli se opet. — Je li se lađa još kad ovako zdravo zadocnila? — Ne znam — reče stvorenje. — Ne znaš? Smetenjače!
Kum Ninko pogleda u sunce koje se pomoli. — Osvaja dan, — reče — ja velim, u ime boga i s tvojim blagoslovom, kume, da se krećemo.
Dugo gleda mirnu i bezbrižnu savjest kako spava. Stade pod ikonu i pomoli se bogu, pa odvažno priđe krevetu. Metnu djetetu ruku na čelo: — Maro sine, ustani! Dijete protrlja oči i otvori ih.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sve to ide u crkvu polako i dostojanstveno, da se pomoli bogu, da se porazgovori, da posedi malo u porti, da razgleda kako je koja obučena — i ko će ti sve znati i ovde
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
držani su po pećinama, u planini, među forpostima, gde se i danju i noću pucalo, a pucalo tako, da niko nije mogao da pomoli glavu, nad plotom, i ode po vodu. Kad ih je Rakišič opet vratio, imao je, preostalih, sedmoricu.
Teodosije - ŽITIJA
,Gospode sila, koji sudiš pravedna dela̒, ,na tebe se uzdah, da se ne postidim!̒“. Ovako, sa suzama pomoć proseći pomoli se, u pomoć prizivajući prečistu Bogorodicu da bude uslišan, i ka svetome svome ocu prepodobnom Simeonu, gledajući na
i tako ušavši sa bratijom i sa igumanom Lavre Svetog Save u crkvu presvetloga Hristova Vaskrsenja dase pomoli, sa vrelim suzama, klanjajući se, celivaše životvorni i presveti grob Hrista Boga našega i svetu Golgotu, i sva sveta
Posle ovoga svršivši svetu i božastvenu službu u crkvi presvetloga Vaskrsenja i kod živonosnoga Hristova Groba, pomoli se za crkvu i za sebe i za careve i za sve narode Gospodnje tekovine, koje iskupi časnom svojom krvlju.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Čuvši ovaj tutanj od prezrelih krušaka, jedan stari miš pomoli glavu iz svoje rupe, ali baš u tome trenutku s grane preda nj stresnu mačak Tošo.
Matavulj, Simo - USKOK
Janko sjede i dohvati časovnik. Bješe oko sedam. Njeko lagano otvori vrata i pomoli se glava Krcunova. Obojica se nasmijaše. — Dobro jutro, Janko! Hristos se rodi!
Od istoka, na savijutku ždrijela, na jedno tri puškometa daljine, pomoli se povorka putnika, pet pješaka i dvojica konjanika za njima. Straža ih bješe ugledala mnogo dalje, jer gledaše s visa.
Milićević, Vuk - Bespuće
na određeno mjesto; dostojanstveno se penjala u kola dva žandarma, s bajonetima na puškama, praveći nekome društvo. Pomoli se gomila Ličana, zbrkana, nespretna, šarena; jedni još u gaćama i opancima, s crvenim kapicama na glavi, vukući vreće
da se razliježe njegov veseli smijeh, kao da zazveketa njegova sablja koju je on pasao sa tako mnogo uživanja, kao da se pomoli njegovo vedro, nasmijano lice sa blagim, dobrim pogledom; vazda izbrijan, dotjeran, namješten, utegnut; sa namazanom,
Sirotinja je bila jača. Mati ga nije čula, kad, pred podne, stadoše njegova kola pred kućom. Samo što se pomoli jedna uplakana baba, neka njegova rođaka, povezana crnim rupcem, i pozdravi ga.
Sremac, Stevan - PROZA
I on poče o njemu da priča, naravno, malo objektivnije, u svetlosti današnje nauke, onako kritički, — kad se ujedared pomoli kroz vrata čupava glava Puje famulusa, koji ga odazva malo napolje. Posle nekog vremena vrati se u školu, ali ne sam.
Radičević, Branko - PESME
— tio — Davno danas mesec poranio, Pa već zađe — već je pola noći — Jošte malo i zora će doći — I eto je, veće se pomoli — A naš junak da l' je spazi, što li? Da l' još luta, da l' sanak boravi? Zora sjaje — ma gde on se bavi?
Skresa Srbin pustoga Turčina, Ali malo prežestok bijaše, Iza kama zdravo se pomoli, Sagleda ga jedno Ture mlado, Zaškrguta, dohvati šešanu, Pa udari Miluna hajduka, Udari ga u lijevu ruku, Sakrha
Sikće opet, psuje, viče: „Ovakviče, onakviče!“ 133. Po kući se diže buna, Dekoje se sad pomoli, Ovo tamo, ono tuna, Beše dosta skoro goli, To na prozor, to na vrata, — Haj, Srbine, krasni svata! 134.
XXIII A iz vode njemu mila Pomoli se, ao jada! Kakva li si negda bila Pa kakva si, kakva sada? Pomoli se, pogleda ga 'Nako tužno, žalostivo, Sva se
XXIII A iz vode njemu mila Pomoli se, ao jada! Kakva li si negda bila Pa kakva si, kakva sada? Pomoli se, pogleda ga 'Nako tužno, žalostivo, Sva se njemu slomi snaga, Obamre mu srce živo.
serašćer zovnu na Srbina, I rastavi dva silna Turčina, Rastavi i, al' i ne pomiri, Al' im Veljko srce divno smiri: Pomoli se Svetojzi trojici, Skide njima glavu obojici.
Jedno Srpče pomoli se Bogu, Puškom đogi slomi prednju nogu, Opet pali jedno momče čilo, Radivoju salomio krilo: U ramenu slomi mu
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ti se već napio ko moj veseli Nidžo. — Jok, pobratime tmurno dočeka starac. — Sjećam se kao da je večeras bilo: pomoli se mjesec nad gajem, sto metara nad našom kućom, a mene noge same ponesu k njemu. Kuda?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al' eto se pomoli aždaha sa tri glave, pa na braću juriši, da ih sva tri proždere.
na breg svi redom, najpre devojka sa svojim drugaricama, pa onda momci a najposle on, a car namesti dželata te kako se pomoli iz galije, odseče mu glavu.
Kad ujutru jutro osvanulo, on se prenu iza sna, ustade te se umi i pomoli bogu, pa htjede krenuti, ali da mu vjetar ne bi svirao u prazna usta, htjede da se potkrijepi malo.
Taman čoban zamače, dok eto ti đe se pomoli uz polje jedan star prosjak. Izdrpan je, jadan je, nema na njemu četiri pare haljina.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Tako — govorio je trljajući ruke — sve ide na snagu... Pazi da ne uđeš — dobaci jednome, koji samo pomoli glavu. Onda se obrati ostalima: — Sedite na ulaz, i opustite noge... tako, da se bar i mi malo opružimo.
Da, da... — ako je sudbina, od nje se ne može umaći. A grozno gruva, pucnji se sustižu i vazduh drhti... Sunce se malo pomoli, pa opet zađe za crn gust oblak.
Na istoku zaplamti horizont i uskoro, bojažljivo i lagano, kao da se prikrada, pomoli se mesec. Ružičasti sjaj obasja ravnicu i sićušne ljude koji gamižu kao crvi.
Na istoku zarumene i mesec se pomoli. Zapita neko koliko je časova. — Još pet minuta do deset — odgovorih, i onda se obazreh okolo ne bih li našao šta da
A bunar sa đermom odmah iza nas u zabranu, pa voda hladna, bistra... Ispred nas reka... No niko ne sme glavu da pomoli.
Večernjača zablista. Trailo pomoli glavu, pa iziđe, a za njim i mi ostali. Dvojica poslednjih izneše lagano Rajka. Ali njegova glava i ruke bile su mlitave,
Imaš li duvana? — E, to „zelje“ ni kod mene ne raste... Milisave! Na ulazu se pomoli zgužvana prilika jednoga vojnika. — Ima li, bre, gdegod duvana? — Ima kod ovoga tobdžije... što je večeras došao...
Iz jednih kola pokrivenih arnjevima pomoli se jedna glava. — Druže, gde je, slave ti, ta Banjica? Po glasu, koji liči pomalo na zapomaganje, reklo bi se da dugo
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Dobro, ja ću te upisati... Ha, čekaj, reče on, pa otvori vrata i viknu Stojana. Kad se starac pomoli iz škole, on mu naredi da donese mastilo i hartiju, pa se vrati unutra.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Jednoga jutra, rano u zoru, kad se gora budila i ptice počele pevati, ustane kao obično, pomoli se Bogu, uzme svoj krčag pa pođe dole po vodu. Na putu se spotakne o koren jednog debelog drveta i padne.
Predveče, Isus, umoran, pođe na Goru Maslinsku, da se u samoći pomoli Bogu i da prenoći tamo. Prolazeći ulicom sa svojim učenicima i narodom koji ga je pratio, ogladni.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
nije, malo — pa se pomoli pun, sjajan mesec, koji obasja svu okolinu, a od drva se pruže duge crne senke... Nastupa čudna noćna tišina, kroz
nebu prvi mlazevi sunčanih zrakova, od čega se oboji cela okolina, i po nebu zasja čisto, nežno, beskrajno plavetnilo. Pomoli se sunce. Kmet se prenu i diže ljude. — Stan'te svi u red, jedan do drugog. Namestismo se svi u jedan red.
Spremi se i čiča Pera ze žetvu. Polazeći od kuće sa radnicima, čiča Pera se pomoli Bogu, uze staklo sa bogojavljenskom vodom i srknu iz njega tri put, očenu grančicu suha bosiljka, što ga je doneo sa
Zloban, pakostan pogled pade na tu ukrašenu glavu. Malo mačence frknu i pomoli svoje oštre noktiće... Dobro utuvljena lekcija iz života! KAPETANICA Među ostalim stanovnicima varošice A....
i odmah zatim pomoli se jedna lepa, mlada ženska glavica i potom ukaza se i cela »persona« nove kapetanice, koja pridržavajući se za rame
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Zavuče se u krošnju koja je sa svih strana Zatvorena i gde ne dopiru ni rosa, ni slana, I ko što se, pred počinak, pomoli domaćin kuće, Pred spavanje i on sa sobom procvrkuće, Zatim se provrpolji, da se bolje namesti, I istog časa zaspi,
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
Saberi lik svojih sabesednik, svetih mučenik, i sa vasemi pomoli se proslavaljšomu te Bogu, vazvesti Georgiju, podvigni Dimitrija, ubedi Teodore, poimi Merkurija i Prokopija i 40
Saberi zbor svojih sabesednika svetih mučenika, i sa svima se pomoli proslavitelju ti Bogu, izvesti Georgija, pokreni Dimitrija, ubedi Teodore, uzmi Merkurija i Prokopija i četrdeset
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U taj mah, skrajni prozorak na pročelju naelak otvori se. Staračka glava, obrubljena dugom, bijelom bradom, pomoli se na prozoru. Starac nasloni glavu na dlan i ostade tako.
To mi kaza neko momče što je pred njima prtilo...“ Serdar Pejo pomoli se na vratima i zatutnji: „Pomaga vi Bog i na zdravlje!“ Gospodar i svi ostali obradovaše mu se, ništa manje no igumanu.
“ Petar ga prekide, turivši ga u rame a oči uprijevši pro njega. I Mišan glednu. Put istoka, na savijutku ždrijela pomoli se gomila ljudi. Bilo ih pješaka i konjika. Nasukoše se jedan za drugijem, pa stupahu dosta sporo. „Turci!
Na njenom podanku vijugaše poširok put što vodi iz Gacka u Nikšić. Na desno, puškomet daleko, pomoli se jedan pješak. Cijev od duge puške odigla mu nekakvu suru kabanicu.
Odmah se iz šume pomoli neki vanredno visok i suh, prosjed čovjek u vlastelinskom odijelu onoga doba. Pro ramena visaše mu dugačka šiba na
Kako dotle govorahu glasno, onaj momak nastavi istim glasom: „Stana je...“ Stana se baš pomoli na vrata, kad joj momak izusti ime. Ona to ču, a na njima poznade, da je o njoj neki potajni razgovor, pa se malo snebi.
“ reče serdar. „Tako je! tako!“ povladiše ostali. Klapčić se pomoli na vrata, ceneći se od smijeha; jedva se savladao, da izgovori: „Striko! ono je pečeno!“ „Bogme, dijete, i mi gotovi!.
Marko se pomoli na avlijska vrata i naredi da se momčadiji vina iznese. „Tako, tako, sokolovi!“ on će. „Ama kamo đevojke?
„Vidi, Stake, čiji su to konji!“ Cura pomoli glavu na avlijska vrata. „Čiji će, zbilja, konji biti u ovo doba?“ reče Joka. „Bogme dva čovjeka na konjima.
A, bogme, možete se najaviti i popu, ako ga je tu!“ Ljudi se počeše dizati. U to neka baba pomoli se na ždrijelu. „Da, eto nam babe Ćurđe!“ rekoše neki. „Ona će nas poslužiti, taman kao da poručismo po nju!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” A čoek mu rekne: „Be i Brko je neki; sad ćeš ga viđeti.” U tome stane huka s jedne strane, dok se iza brda pomoli jedan brk i u njemu trista i šezdeset i pet tičijih gnijezda. Malo po malo pomoli se i drugi brk; eto i Brka.
Malo po malo pomoli se i drugi brk; eto i Brka. Kako dođe k njima a on legne ničice đevojci glavom na krilo, i reče joj da ga pobište.
na breg svi redom, najpre devojka sa svojim drugaricama pa onda momci a najposle on, a car namesti dželata te kako se pomoli iz galije, odseče mu glavu.
ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al' eto se pomoli aždaha sa tri glave, pa na braću juriši, da ih sva tri proždere.
A kad bi u jutru prije sunca, reče mu baba: „Pazi dobro, kad uspomalja sunce, pa kad pomoli, gledaj ga kroz moje kose, dokle sa svijem iziđe, i tri puta reci: „Pretvori mi Bože od ove kose prsten kao sunce!
Poslije toga pođe da traži zmiju krilaticu, i kažu mu da je nju lako ufatiti, ma samo u oni trem kad se sunce pomoli iza planina, jer ona u sunce pogleda, i doklen sunce dobro koplje ne oskoči, slijepa stoji.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Kada je iznesen bio mladenac ovaj ovamo, uze ga episkop crkve Svetih Apostola i pomoli se nad detetom, i mirom ga pomaza, i drugo krštenje primi.
otačastvoljupca imajući, mudri, i hvaleći se poje neprestano: Molimo te, bogomudri Simeone, za stado svoje prilježno pomoli se da od tvojeg truda dobija svagda i sačuva stado tvoje nepovradno!
Bogorodičan Braka ne iskusivši rodi veća od svih zemnih, jer Boga sve tvari i Tvorca u svojoj utrobi smestivši, njemu pomoli se milostivo, jedinstvom mira dobro ustrojstvo i tišinu crkvama da pošalje i da se sačuvamo od svake bede i tuge!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
No, molim ti se, da me pustiš u crkvu. — E, ajde se pomoli bogu kâ pravi kršćanin, pa ćemo te okušati za nikoliko dana. E, ajd, ajd!
Svi se krenuše. U taj mah njeko zakuca na vratima. Bakonja otvori, pa rukom skloni svoje na stranu, jer se pomoli fra-Tetka. Za njim htjede ući njeki omalen, brkat seljak, dugačka spletena perčina, koji mu sastrag dopiraše do pasa.
To mu u njekoliko namiri štetu i uvrjedu, te se izmiri sa rkaćima. U tijem razgovorima zaominuše jedno brdo, te se pomoli varošica. Bakonji se lice zažari. Međer ona bješe drukčija nego što je zamišljao. Bješe ružnija.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sujeverno goni iz svesti sve što je prijatnost i nada. Bog njega nikad nije voleo. I to je greh. Opet mu se pomoli u sebi. Čuje se zakivanje dasaka. — Bog da ga prosti — promrmlja za sebe Tola. — Koga? — trže se Đorđe.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U Stojanu, povrati se stara snaga i, u prvu nedelu, u svitanje, on obavi stare radnje: umije se, pomoli, obuče vojvodsko odelo, opaše pištolje, smisli reči pozdrava, uzjaše.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ — „Koga da ubiješ? Zašto da ubiješ? Zar oca rođenog da ubiješ? Umiri se, povrati se, prekrsti se, pomoli se Bogu, pomoli se Bogu!
“ — „Koga da ubiješ? Zašto da ubiješ? Zar oca rođenog da ubiješ? Umiri se, povrati se, prekrsti se, pomoli se Bogu, pomoli se Bogu!
I zaista se nisu prevarili oni što su tako mislili i računali, jer šta to bi? Bi to, da se pomoli Tuzla. A kad se Tuzla pomoli, zapišta Jaćim da se do Boga začu: „A jaoj, Tuzlo.
Bi to, da se pomoli Tuzla. A kad se Tuzla pomoli, zapišta Jaćim da se do Boga začu: „A jaoj, Tuzlo. Drž’“, i stropošta se koliko je dug, kao da je pravom puškom
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ili samo do časa kad se pomoli prvi nagoveštaj uspjeha. „Uspjeh je grob ljubavi.” (Genijalno je to rekao neko!) Ali žalosno je kad u svemu tome
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica skoči i pomoli se iz zaklona do polovine. Obrnuvši glavu uz put ugleda na drugoj zavojici crno kljuse i na njemu onaj sigavi, dobro
Čuo je, ali nije video, da je onaj blizu, da ga rastavljaju samo dvaestak koraka od njega. Najzad se iza vrzine pomoli prvo glava vrančeva, pa odmah zatim i ceo konjanik. Nastupio je poslednji trenutak.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa stane do same vatre, al̓ eto se pomoli aždaha sa tri glave, pa na braću juriši da ih sva tri proždere.
breg svi redom, najpre devojka sa svojim drugaricama, pa onda momci, a najposle on, a car namesti dželata te, kako se pomoli iz galije, odseče mu glavu.
Tada on reče: — Ali pustite me, možda ću ga ja izliječiti. Zatim ga puste pred careva sina. Kako malar k njemu uđe, pomoli mu odmah sliku đevojčinu. Carev sin odmah skoči, pa uhvati malara govoreći: — Daj mi je, đe je? Nemoj se šaliti!
Kad zamalo, pomoli se jedan vrag na vrata pa proviri i otide. Zatim se začu velika grmljavina i štropot, lanci zveče, lajtovi se valjaju,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kad se najednom sunce pomoli iza oblaka i zahvati joj glavu, pomisli: „Lijepa je i jaka je!” — Što premišljaš? — upita je iznebuha.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Jedan turski fes pomoli se iz jedne rupe preda mnom, iskoči čovek i beži; do njega iz druge rupe pomoli se drugi fes, treći, četvrti — čitav
Jedan turski fes pomoli se iz jedne rupe preda mnom, iskoči čovek i beži; do njega iz druge rupe pomoli se drugi fes, treći, četvrti — čitav niz fesova — Turci beže. Mi trčimo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ovo je van moje moći — reče ti moj Andra i ode. Za njim dobaci onaj student: — Sad, kad si video i osetio, pomoli se, učo, Bogu za sve nas! Priznajem, nisam se ni ja osećao ugodno... Mislim se, šta da radim ako nalete. Setio sam se.
Ostalih dana, oni se dovikuju i uzajamno grde. Ali niko nos da pomoli. Bugari obično dobacuju kako nagni treba da se predadu. U Srbiji se lepo živi i — vazdan koješta.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— mišljah ja u strahu, Zaboravih u nevolji černooku snahu, I pomilih u budžak, da dohvatim sablju, Glavu, kto se pomoli kroz pendžer, da zgrablju.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
A kako se ne bi' i bojô kad 'vamo znam kakvi su Majdanci... Šjutradan ustado' rano. Istom zora počela bijeljeti. Pomoli' se Bogu, pa se onda obuko'.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Uoči odlaska, u subotu, odlučila je Marija poći na groblje, da se još pomoli na očevu grobu i da se zavjetuje svetom Nikoli—putniku, čijim se imenom zvala kapela sagrađena nasred groblja.
— Tek što se pomoli, grije! — pomisli Ivo i osjeti da je naviješteni dan došao i sobom donio sunce, ljetnu ljepotu i — javu u životu!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Da vlada potpuna tišina. Nameravao sam da ih zbunim. Mislio sam ovako: ako se nijedan od mojih ljudi ne pomoli na bedemu i ako nikakav zvuk s ove strane do njih ne dopre, učiniće se tim divljacima ova Kula kao ukleta.
oblačka izmalja tvoj svetački zlatni nimbus i taman kad sam zastao, izdužio šiju i zaždrakao gore, iščekujući da se pomoli i tvoje žuto lice, moj prokleti jahač je graknuo, stegao mi butinama slabine i ja sam morao dalje da teglim svoju muku.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Raskinuše se najzad, nasta tišina, gospa Nola uđe u svoju sobu. Prekrsti se pred ikonom i pomoli Bogu ovako: — Gospode, daj mir duši Todorovoj i Boškovoj...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ah, oca mu njegovog! — promrmlja Luka. Onda viknu: — Gde je on? Iz šatora pomoli se Isajlo. Luka zatrese onom hartijom i pogleda strogo Isajla, kao da ga pita: šta je ovo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad dođoše drumu širokome, Novak stade drumu u busiju, oko njega dva nejaka sina; al̓ eto ti jeke niz planinu, pomoli se trideset delija; svaki nosi džidu na ramenu i na džidi od hajduka glavu, a pred njima Mehmed Arapine Radivoja vodi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ej, ko se to baca? — Jesi li ti to, Lazare? — Ja sam, ja. Ej, ne bacaj se! Iza stijene, sa strane, pomoli se oznojeno lice Lazara Mačka. — Šta to radiš dolje? — začudi se Jovanče. — Doći da vidiš.
— Striče! — uplašeno zovnu Lunja naginjući se nad otvor. Umjesto bilo kakva odgovora, kroz prodor se odozdo pomoli dugačka ruka, pograbi šešir i uvuče ga u jamu. — Striče, što se ne javiš? — pitao je Jovanče zavirujući u zemunicu.
Odjednom se granje na ljeskovom žbunu oprezno razmače i kroza nj se pomoli ušiljeno lisičje lice nekakvog starca. On se začuđeno zagleda u natpis na dečakovu šeširu, poče lagano da sriče slovo
— Ej, ženo, je li tu negdje stari Lijan? Na poluotvorenim vratima pomoli se starčevo špijunsko lice. — Tu sam, kneže viteže.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I na to ode k Dimitriju na pendžer tamnični, te se blagoslovi u njega i on se za njega pomoli Bogu. I taki ode pred Lija na ono zborište gde su imali momčad adet boriti se među sobom.