Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Utisak je taj da su ovde starinci bili isto stanovništvo sa kosovskim i s onim u vranjskom Pomoravlju, pa da su izmenjeni pod uticajem sasvim osobitog života koji se razvio u ovoj kotlini.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, na primer, u vranjskom Pomoravlju veruje se da ako je dete rođeno za vreme punog meseca, odnosno „u čis’ mesec“, biće srećno i bogato, a ako je rođeno
U vranjskom Pomoravlju veruju da će dete rođeno na Božić ostati siroče. (Isto ovo verovanje zabeleženo je i na Timoku.) Takođe, veruje se da
Za ovo dete veruje se da je vidovito, da može da vidi i ono što drugi ne vide. U južnom Pomoravlju takvo dete naziva se subotan, a u Timoku subotnjak.
POVIJANjE Dete se prvi put obredno povija na zemlji da bi bilo jako kao zemlja.²⁴ U vranjskom Pomoravlju, prvo povijanje deteta obavlja se u „paškulji“ (delovi očeve košulje i majčinog skuta).
Mnogi predmeti koji se stavljaju u vodu za kupanje imaju magijsku funkciju. Tako se, na primer, u vranjskom Pomoravlju stavljaju u vodu srebrna para i uskršnje jaje.
“⁵⁹ Magijskom snagom izgovorene reči zubi se takođe mogu učiniti snažnim ili se može ubrzati njihov rast. U vranjskom Pomoravlju, na primer, onaj ko prvi ugleda tek iznikli zub, valja da kaže: „Vučina mu raste!
⁹ U vranjskom Pomoravlju dete bi, u ovom slučaju, polagano udarili drvenom kašikom (ložicom) po glavi, da bi progovorilo.¹⁰ U Skopskoj Crnoj
¹⁵ Da bi dete progovorilo, u vranjskom Pomoravlju, pošto ga zapoje vodom iz zvona, zaljuljaju ga na ljuljašci zakačenoj na vratima sobe.
svrhu obučavanja ne pomognu detetu da prohoda, ako se ono i dalje plaši da načini prvi korak, u tom slučaju, u vranjskom Pomoravlju, majka i ujak čine sledeći obred sečenja tovara: oni odvedu dete na drvljanik, pomognu mu da na leđa uprti tovar drva, a
U vranjskom Pomoravlju majka dečji pupak, koji je čuvala do polaska u školu, odvezuje „da se, imitativnim magijskim putem, detetu ’odveže
U Pomoravlju, kad se devojčica oko svoje petnaeste godine zadevojči, ona kosu splete u pletenice, koje uvije oko glave. Devojke za u
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Useknuvši sveću, Vujo stade da izlaže svoj plan za napad na bogata trgovca u Pomoravlju. Na tome razgovoru zateče ih zora.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Bor. U Aleksinačkom Pomoravlju o slavama i zavetinama peva se pesma: »Nasred sela zelen bor, Tu se kupi lep sabor. Kmet mi sedi u stolu Te mi piše
Prema verovanju u Vranjskom Pomoravlju, »od sveg šumskog drveća stari brest ne vala seći, jer tada nema ,berićet̓ u polju I stoci« (SEZ, 86, 1974, 104). Broć.
U Aleksinačkom Pomoravlju — u vračanju radi mleka domaćica uoči Đurđevdana mleko »podsiri u vedru« i stavi ga »na jedan veliki busen sa dosta
l. odvezuje se od čini (ZNŽOJS, 42, 1964, 402 idd); u Aleksinačkom Pomoravlju, po analogiji sa žitom, »božjom bradom« se naziva i poslednja gidža u vinogradu, sa koje grožđe »smuljaju i vinom okupaju
drvima može dovesti coprnica koja je odnela sreću suprotan je propis u Vranjskom Pomoravlju: »Glog nikada ne gori na vatri, da ne bi ,sagoreo berićet u polje̓« (SEZ, 86, 1974, 104) — što ukazuje na verovanje da
da bi na glavi rasla čvrsta »k̓o drenovina« (GZM, n. s., 26, 1971, 43). u Vranjskom Pomoravlju na Svetog Ignjata polaženik, uz blagoslove za plodnost, džara i raspiruje vatru d. grančicom (SEZ, 86, 1974, 104).
prutić da drži u ruci, a ona provuče dojku kroz bušan kolač ili pogaču (SEZ, 58, 1948, 266). U Aleksinačkom Pomoravlju, u M.
Zdravac. U Gruži dete, dokle ga kum šiša, drži u ruci z. (SEZ, 58, 1948, 264). U Vranjskom Pomoravlju bračna postelja za mladence obavezno je kićena z. radi plodnosti (SEZ, 86, 1974, 436). Iva.
niz trpezu domaćin svadbe, djever, kum i vojvoda« 26, 1977, 246). U Aleksinačkom Pomoravlju j. je sastavni deo obreda sa kolačem zvanim »sabornik«, koji mesi uoči svadbe u mladoženjinoj kući devojka čiji su
s., 24—25, 1970, 304). U Vranjskom Pomoravlju, pred nevestinom kućom, baca mladoženja j. sa novcem i bombonama među svatove, i taj običaj je posvećen izazivanju
Kopriva. U Vranjskom Pomoravlju, čim čuju prvu prolećnu grmljavinu, k. se okite i valjaju po zemlji oni koji su bili žeteoci — da ih ne bole leđa i da se
oko bunara, i zakiti ga bosiljkom« (GEM, 28—29, 1965—1966, 197). U Aleksinačkom Pomoravlju uoči Sv. Andreje, radi vračanja, kuva se k.