Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zaptio sluh, pritajao dah, rešio se na sve: što je — tu je!... Krv mu jurnu u glavu, i kao neka mala nesvestica pomrče mu svest za časak... Naskoro dođe k sebi. Onako ponuren osluškivao je, ali ne ču ni šuma ni vreve, i on diže glavu...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nisam se više mogao nasmejati. Ona okrete glave od mene. — Ja... ja... — poče zagušljivo i presta. Meni pomrče svest. Ama jesam li ja budala? — pitah se. Kud sam zagazio? Dođosmo pred našu kuću i ćutećki prođosmo je.