Obradović, Dositej - BASNE
Što će nam u opštestvu, i osim celoga opštestva, tajna braća? Istina, pravda i dobrodjetelj svet ljube, a ne tajne, pomrčinu i budžake. Protiv neprijatelja otečestva tajnu upotrebljavati, to je sasvim druga rabota.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Meho! Aso! Ibro!... Brzo napolje! Vidite tko je tamo!... Momci istrčaše u pomrčinu. Ali pomrčina kao testo. Obilaziše oko hana — nigde nikog. — Dalje! Dalje! — vikao je Turčin. — Njetko jest! Potraži!
On pogleda i ne vide ništa u onome šašu; napreže uvo i uveri se da neko zaista pliva... On se zagleda opet u pomrčinu i zape pušku... Čuo je kako voda lagano, vrlo lagano zapljuskuje obalu. — To je dalga — pomisli on.
Dučić, Jovan - PESME
Kiša je zatim neosetno rasla, postajala krupnja, crnja i ledenija, a put je ulazio sve dublje u mokru pomrčinu i jednu nevidljivu šumu. Naličio je na put koji vodi u drugi svet. Najednom se začu šum, hod.
U dolini su se rušili prljavi potoci i šumili neveselo. A kada skrenuše u pomrčinu, nije se više raspoznavao čovek od psa.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” pa opet spava. Na jedan stub od zvonare stajao je naslonjen Pavao Đerić i kao soko gleda u pomrčinu. U taj par iz školske avlije iziđoše jedna kola, pa gotovo trkom pođoše ulicom.
da se oprostim s njom, da je ostavim zasvagda. Ona ujedanput stade i gledaše oštro napred u pomrčinu. — Da se vratimo? — reče ona. Ja je pogledah.
Afrika
Lopov najgore vrste, i ja ga samo čekam u Bobou (gde isti gospodin rano sutra odlazi) pa da ga strpam u pomrčinu (haps)!
U neko doba kuvaru Sambi, koji je gore na vrhu zadremao, otkotrljao se u pomrčinu kask koji sam mu poklonio i kojim se on toliko ponosi. Dok on uspe da nam javi to dole, i dok Mej stane.
Idući sa zapaljenom lampom kroz potpunu pomrčinu, srećući ljude i žene koje ne vidim ali koji me glasno pozdravljaju, jedva nailazim na mesto gde treba da se tam–tam
Dok se vraćam kroz pomrčinu pridružujem se parovima mladića ili devojaka, pokušavajući da govorim sa njima, ne znajući ni kakva su im lica.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
kojoj se sušio jedan čaršav, kao avet, i svetle rupe prozora, sve ostalo u velikoj mračnoj izbi beše propalo u duboku pomrčinu, sa šumom vode.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Dolaze troje; dve ženske prilike, od kojih jedna svakako devojčica, i s njima neki deran. Utapaju se u pomrčinu ispod mojih nogu gde su već ljudi i čamac. — Bila je već noć kada ste pošli? — A ne, smrkavalo se.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko se sakri u jedan kraj, a Vlajkov krupan glas zagrme kroz pomrčinu: — Ko to lupa noćas ?... Postaja malo na pragu, pa kad ne ču ništa, zaključa vrata i ode u sobu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Idem preko avlije, a oči mi se ne odvajaju od rpe, što je složena baš više vajata, na ravnoj ledini. Kroz pomrčinu svetlucaju plamenovi od luča, a oko njih se vide samo glave, spreda osvetljene, a okolo umotane pomrčinom.
Trepere milo sićane zvezde, htele bi ma kako da osvetle gustu pomrčinu što se nad zemljom prostrla, ali su slabački njihovi zraci, tupe su njihove strele za gustu koprenu mraka, kroz koju se
Ona istrese, pruži bardak, pa mucne: hm! a ovaj ščepa za grlić, pa se polako izmakne u pomrčinu. Ona do nje čula mucanje, pa pruža ruku, a bardaka nema. Onda ona njoj: hm! a ova ti njoj: hm!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
stvorovi koji ispuštaju iz sebe svetlost, osvetljavajući svoju podmorsku vasionu i sebi put kroz beskrajnu dubinsku pomrčinu.
riba, rakova i drugih stvorova, koji ispuštaju svetlost bilo za to da mame svoj plen, bilo da osvetle sebi put kroz pomrčinu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se prikuči opet veče, i ona stane tražiti zgodno drvo za noćište, dok u jedan put opazi gde se nešto kroz pomrčinu u šumi belasa. Ona pomisli ne će li to srećom biti kakva kuća, pa pođe onamo.
Turčinu se kroz pomrčinu učini da dečko radi onaj posao koji para s konja stera, pa i on čučne i jedva se s velikim natezanjem oneredi.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ova pesma možda liči na dolinu U kojoj se bolno skamenio vuk. Ova pesma sporo ulazi u tminu: Ja ne vidim više od nje pomrčinu I osećam samo teški tamni zvuk Kako moje ruke vuče u daljinu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Nekad nisam morao da ti ponovim naredbu. Pod sporim koracima sneg opet ljuto škripi. Kroz sleđenu pomrčinu nijedna misao ne može da pusti žilicu. Jasenovi uzaludno čekaju vetar. Ne vide se garava ždrela odžaka.
Samo ti, Aćime ludi, goriš kao breme luča.“ Uplašen, brzo je koračao po sobi. Po selu su psi grizli tmušavu pomrčinu. „Tamo, Aćime, u tom božjem selu, ne laju psi. I mrtvacima ne grizu tabane.“ „Ja s tobom ozbiljno razgovaram!
Kora srca je ispucala i boli. ...Te noći pred kišu, ovakve guste noći, kad su kap i šiljate kao ovas da bi probile pomrčinu i smrskale se o zemlju... Nekad u takvim noćima nije spavao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tonuli su u pomrčinu rujno razboljeni sutoni, s tjeskobom krajnjih rastanaka i s jezom konačnih potonuća. I opet su mutno svitale nove zore i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
On iđaše uzverena pogleda, strašljivo upravljena u pomrčinu, otvorenih, osušenih i vrelih usana, onako kao što bolesnik u vrućici skače s postelje i beži od kuće. »Za ječam ?...
Đurica ućuta i kao da stade nešto misliti. Dugo je tako ćuteći upirao pogled u pomrčinu, pa naposletku mahnu rukom i obori glavu, kao da i sam uviđa, da ne može još ništa smisliti pod utiskom ovih neobičnih
Petković, Vladislav Dis - PESME
I tu tamu, i tu pomrčinu Svetlost zvezde polako raskloni I sa mesta onu gustu tminu, Gde je ona, gde stajahu oni. I kad zvezda njima se
Petrović, Rastko - AFRIKA
Lopov najgore vrste, i ja ga samo čekam u Bobou (gde isti gospodin rano sutra odlazi) pa da ga strpam u pomrčinu (haps)!
U neko doba kuvaru Sambi, koji je gore na vrhu zadremao, otkotrljao se u pomrčinu kask koji sam mu poklonio i kojim se on toliko ponosi. Dok on uspe da nam javi to dole, i dok Mej stane.
Idući sa zapaljenom lampom kroz potpunu pomrčinu, srećući ljude i žene koje ne vidim ali koji me glasno pozdravljaju, jedva nailazim na mesto gde treba da se tam–tam
Dok se vraćam kroz pomrčinu pridružujem se parovima mladića ili devojaka, pokušavajući da govorim sa njima, ne znajući ni kakva su im lica.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— More, ako te mlatnem, znaćeš onda ko je od nas dvojice to „zlo“! — dobaci komandir iz mraka. Tasa hitro štuče u pomrčinu. Nasmejao sam se. Komandir mi priđe. — Od početka muku mučim sa njim. Ali je ostao isti... Večito je u pokretu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo gleda u nebo, očima prati oblake, a ruka mu počiva na njenim prsima. Oči su mu otvoreno uprte u pomrčinu; tuga i ljubav ga savlađuju. — Pusti!... Ne mogu te pregoriš, teško mi je!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svetlost se na brodu najednom ugasi. U početku na prežemo vid, da bismo se svikli na pomrčinu. Zvezde sada jače zasijaše. Vetar na krovu poče da duva.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zato i plašim se da ne dočujem zao glas: Svežite mu noge i strmo ga turite napolje, u doboku pomrčinu! Moje ruke me i noge na greh navedoše; bojim se da ne š njima bacen budu u večni oganj.
nas sade, i ppeđe toga vremena sa svetlošću tvoga lica, mirodržitelje mraka ovoga veka, napolje odovud, tamo u večnu pomrčinu izgoniš, pređe negoli dok dođe ono dobi neothodnoga našega boravljenja u paklenoj tamo muci?