Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
ja i Protić, kad al̓ došao Steva Živković; dade nam jednoga živa šarana: „Najte tu ribu i što pre možete ugotovite i ponesite — reče; — ja odo̓ polako, a vi kad me stignete, pitajte se sa mnom kao sa nepoznatim čovekom, da moji vozari ne
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Dakako... Išli bi i peške — lepoj je vreme, ali nam valja petljati i nositi mnogo kojekakvih stvari. — Pa 'ajd ponesite n jedno burence majstor Stojanu, neka ga opravi. Ide blagdan — trebaće mi. — Drage volje, ponećemo — reče Nikola.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— On je sa mnom zadovoljan i ja s njim. — Hoćete danas još u uredništvo? — Moram. — Šta bi’ vas molio. Ponesite te stihove tamo pa pokažite uredniku; rad bi’ da ti stihovi u Novine dođu, i to što pre.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Jest. Pa i sestra mi piše“, reče Janko tronut, „ne znam šta je, sad ću vi pričati“. „Ela brate, čitaj... A ponesite trpezu, da se malo razmaknemo.“ Ljudi se digoše i posjedaše uz duvar. Janko poče čitati.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Već me pravo groblju ponesite, Kopajte mi raku preduboku, Da me mrtva ne ogrije sunce; Jer moj život studena je zima; Nek' mi bude od zemljice toplo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Nije, dragi moj, nije boga mi! Što god dalje koračaš na putu saznanja, izgledaš sve sićušniji samom ponesite ih sa sobom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada ču naređenje: — Ponesite zatvarače i povlačite se! On izvuče zatvarače, predade ih prvom vojniku do sebe, pa zastade i usred borbe zamisli se.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Šta ima čovek od života? Što i mreža puštena u more, od mora. „Puna je vode, a zadržati ne može ništa...” Ponesite fenjer. Kaleniću, ne vidim, spustio se mrak.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Glava mu gotovo u bari. Jedan ga dohvati za noge da ga izvuče, ali on jeknu: „Ubijte me... ubijte.“ — Ponesite ga! — doviknuh, pa ga i ja dohvatih za jednu ruku. Nosimo ga kao vreću, dok ne za đosmo za okuku, te ga onda spustismo.
Jedan od vojnika obrisa rukavom oči, pa će reći: — Zvali su ga Mića. — Hajde, ponesite ga! — naredi komandant. Vojnici podigoše dete. Ono vrisnu, upravi ruke ka svojoj majci i viknu: — Mamice moja...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Foču vrgli u začelje, bijela mu brada do pojasa; pak povika sve sedam dahija: „K nama brže, hodže i ’vaizi! Ponesite knjige indžijele, te gledajte što nam knjige kažu, što će nama biti do pošljetka“.