Radičević, Branko - PESME
veče, On po svoju ode momu, Al' mu onde baka reče, Da ne ima nje na domu, Da jutroske rano ode Bonoj strini u poode. 90. „Kad će doći?“ junak pita. „Za pet dana“, reče stara.
I tužna se nazad dala, Tužna kâno tužna mati, Kadano se s groblja vrati, Kud jedincu svome ode U žalosne u poode. Za njom gleda, oh moj Bože, Uzaman je, bit ne može — Zato da mu bol odlane, Zato da je jadnu mane?
No makar kako s' dogodilo, Ja misli imam itro krilo, Na njemu, braćo, ja ću poći, U poode ću vama doći. PESME II (1851) MILETA I Svud veselje i radost i sreća, Vetrić šuška oko ljupka cveća, Vrelo
Radivoju srce poželelo Da ugleda Cvetu, čedo belo, Pa se žure kroz lisnu goricu, Da poode Rajka Žeravicu. Laki konji, a prelepo doba, Ala lete pobratima oba; Gora nosi za konje travice, Za konjike konji