Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad — on leži u krevetu, a namotao oko glave kojekakih krpetina čitavu čalmu... Smešno i pogledati! Popadija mu gasila ugljevlje, i veli lakše mu malo... Ja, zbilja, pozdravio te je da lepo ujdurišeš tog bukavca.
»Baš, što se tiče na priliku, neka ga dobro uredi, pozdravi ga!« — A video ga i on? — Video, ja. Popadija nije smela ući u sobu dok ga nisam izneo.
I pop i popadija pokušavali su da ga oduče od te navike i često su ga karali, pa ništa nije pomoglo! On bi im obično odgovorio: »Pa
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U ono doba gdje vam počinjem pričati, računali smo mi, a i on, da će mu biti tako pedeset godina. Popadija jal' je bila godinu dvije mlađa, jal' nije. Ali obadvoje ljudi temeljiti.
Kod kuće je živio skromno i po starinski. Popadija ga ljubi u ruku kad pođe u selo ili kad se vrati kući. Sva im je posluga bio Mićo crkvenjak, koji se takođe računao u
Udariše nekaki bolovi u krsta i sve se u klupče savija. Sjedi pop kraj postelje i ne odmiče se. Šapće samo molitve, a popadija slabo se i razbira. Ječi samo i moli se bogu da je primi. Šta da se radi?
Šapće samo molitve, a popadija slabo se i razbira. Ječi samo i moli se bogu da je primi. Šta da se radi? Ujedanput popadija se dohvati za pojas, pa vrisnu i sva pocrvenje. Pop se okameni. — Pošlji — veli ona — brže po Ikoniju Markovu.
” Sve ide dobro i svi se dobro nadaju. Popadija se oporavlja i već trećeg dana predigla se u postelji, pa srče mlijeko iz ćase.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Popa broji novac, a brk mu se smeši; broji i priča o detetu, kako je krasan, napredan hrišćanin. A gospoja popadija radosna, bože, pa voli popu, kao da su se tek juče uzeli, pa misli u sebi: »Ta ne bi’ se menjala ni sa vicišpanovicom!
« Kupi, pa i to pošlje kući. Od tih stvari posle gospoja popadija izabere što joj se dopadne, a ostalo dobije u »platu« kakva Žuža ili Erža (Mađarica naravno), pa se sve šareni od
Ako je verovati onome što priča gospoja popadija Ćirinica (a to je prisna prijateljica gospoje Spirinice), a što je iz njenih rođenih usta čuo i zabeležio sam pisac,
Ne znaš ko je deblji, pop ili popadija. I jedna i druga popadija izgleda mala, široka a temeljna kao ona figura na gospodin-notaroševom stolu, u kojoj
Ne znaš ko je deblji, pop ili popadija. I jedna i druga popadija izgleda mala, široka a temeljna kao ona figura na gospodin-notaroševom stolu, u kojoj gospodin notaroš drži trafiku, a
A to je bila formalna »jabuka razdora« između popova, a još više između popadija. Jer ljudi se umeju, kao što je već poznato i ne treba dokazivati, malo i umeravati i »politički« vladati, ali žene,
— završila bi šapućući pop Ćirinica. No iako je to gospođa popadija govorila, zato ipak ne treba niko da pomisli da su se oni, ne daj bože, mrzeli.
njome pokrivati i testo za kiselu štrudlu i krofne, — pa se krenuo pop-Ćiri prekoputa, malo poviše »u šreh«, a za njim popadija i kći Juca. »’Ajde, veli, da malo posedimo; rano je još za leganje!« — O, o, o!
— Dokle? Dokle mu opet ne dođu lutke! Tu čovek ne ume da bude dosta pametan, — veli popadija. — Jedna muka i nevolja, a nema mu leka! I doista, ko ga nije popravljao i doterivao, pa ništa!
bi to slavan pop, mišljaše pop Spira, a pop Spira nije kao dobar otac bolju sreću želeo svojoj Juli nego da i ona bude popadija kao i njena máma što je. — Ta ono znate, to bi značilo iskušavati boga kad bih odmah tražio to.
zatim se smirio, legao je i produžio spavanje »lenjština jedna, što badava jede hleb« (da se poslužim rečma kojim ga je popadija često grdila mrzeći ga i zamerajući mu naročito što je postao nepouzdan, pa neće da laje na Žužine mnogobrojne
ili čuvati od živine razastrtu taranu koja se sušila na suncu, ili tako nešto iz domaćeg virtšafta, a za to im je popadija odsekla parče hleba i dozvolila im da se popnu i natresu sebi duda.
Matavulj, Simo - USKOK
Milica se najprije zbuni i porumeni, pa mu na prekid poče odgovarati. Kaza mu da je to popadija Gojača, žena popa Marka Punišina, rodom iz Primorja, najduševnija, veli, žena u brastvu, prava zadušna majka, a i među
Kod popa Marka nađe Janko više reda i čistote. Popadija Gojača skuva mu kavu, te, iako bješe začinjena medom, bješe prva dobra što je popi.
Čak dođe do razgovora o Miličinoj vjeridbi; to je zapodjenula popadija Gojača, odvojivši se s njima dvoma. Popadija započe: — Kako ti se, Janko, sviđa ova naša Milica?
Čak dođe do razgovora o Miličinoj vjeridbi; to je zapodjenula popadija Gojača, odvojivši se s njima dvoma. Popadija započe: — Kako ti se, Janko, sviđa ova naša Milica? — Kao krasna djevojka — odgovori on.
Milica reče: — Neka, strino, molim te! Što me toliko hvališ, kao da će mi Janko provodadžisati! — A ko zna! — reče popadija onijem izrazom nevina lukavstva, kakva u njenim prilikama mogu imati čedne žene... — Ko zna sve što može biti još!
I reče: — E ovo jest čudo!... Muštuluk, Janko! Odmah muštuluk! I skide struku s njega. — Šta je? Zašto? — pita popadija, a Janko zabezeknut, gledaše ih. — Došlo mu blago iz doma! Blago! Trista žutijeh dukata. I knjiga!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
bira: valja joj travu, valja sijeno, valja repino lišće, a i napoja će se naći, dao bog nek ona samo izvoljeva ko kakva popadija, a ti, Vaso, tebi je dobar i nevaren kukuruz, ti si pošao da preokreneš svijet, pa da svaka šuša zalegne za prepune
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kad je dobre volje on ga zovne, pa, šaleći se, obećava mu, da će, ako bude vredan i tako lep, uzeti ga za zeta; popadija pak da će mu tad dati svilenu košulju i gaće.
Ma da beše tek u šesnajestoj godini, ipak se javljahu prosioci. Popa ih izbiraše. Toda spravljaše darove, a popadija gledaše i posmatraše kuće, familije i svekrve onih momaka koji se javljahu za Todu. A i sam se Dimitrija tome radovaše.
Odjednom se okrenu i brzo otrča Todi. Toda beše usred drugarica i rođaka. Sve se praštahu i plakahu zajedno s njom. Popadija je zagrlila pa je ljubi u njene sveže obraščiće, u vrela, vlažna ustašca. Dimitrija uđe i stade pred Todom.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad se vrate kući, kažu i popadiji sve kako je bilo, i da se pop bez pameti i bez potrebe utopio. Stane u sav plač popadija kukati kao kome je nevolja, pak ih zapita: — Kako se utopi?
“ i on mogaše lasno dati tek da hoćaše, ma ne dade i utoliko se utopi. — Znam ja, kukava kukavica, — reče popadija — da je tako. Ma da ste mu zavikali: „Na, pope, ruku!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Moja žena priča i hvali se našim prijateljima kako nas obilaze i vole... Popadija neka vešta žena, pa je stade zapitkivati: te ovo te ono, dok saznade što joj je trebalo.
— Ama, zdravlja ti, Kajo, zar ste oboje tako slepi, da ne vidite sa čega je to? — uzviknu popadija i pljesnu dlanovima. Moja žena ćutaše, ali su joj morale biti oči rečite, kad popadija nastavi: — Našli ste prijatelje!
— uzviknu popadija i pljesnu dlanovima. Moja žena ćutaše, ali su joj morale biti oči rečite, kad popadija nastavi: — Našli ste prijatelje!... Oni se smucaju tu zbog tebe, sejo moja, i jedva čekaju da onaj jadnik izdahne...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
veliki pomor bio, zapita neko popa mru li ljudi, a on nu odgovori da mirucaju; ali kad poslije nekoliko dana umre i popadija, odgovori pop na takovo pitanje: — „Pomrije sav svijet“.
Po pustoj crkvi i psi laju. — Ovako je rekla popadija kad je vidjela da drugi jedu bez njena popa poskurice u oltaru. Selo Ribarica, pisala Rišćanica, trubu sira i čabar
— Najvolija sam hljeb pokraj vatre pogrijavati. 9 Pitala popadija Ciganku: — Ali ćeš s blagoslovom malo hljeba, ali bez blagoslova vagan žita?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se vrate kući, kažu i popadiji sve kako je bilo, i da se pop bez pameti i bez potrebe utopio. Stane u sav plač popadija kukati kao kome je nevolja, pak ih zapita: „Kako se utopi?
daj pope ruku!“ i on mogaše lasno dati tek da hoćaše, ma ne dade i u toliko se utopi. „Znam ja kukava kukavica“ reče popadija „da je tako, ma da ste mu zavikali: „Na, pope, ruku, hoćaše skapulati, jer je vazda (teško mene!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pop, mlad, veseo čovek i popadija, puna, sa velikim crvenim pečatima, žena „u srpski“, nisu krili koliko im čini čast što smo njihovu kuću izabrali za
Sa burnim „živio“ propratismo ovaj kraj njegove zdravice, pa Nikola zasvira kolo. Pop, popadija, kum i ja skakali smo bez takta do krajnjeg zamora.
Ćoravo, naletelo, pa zarobljeno. — A pop Mijailo? — On ti je crk'o od gripa, posle rata. Osta mlada popadija. Pa se zacereka i cmoknu u prste. — Šta ti je pobratime? — šapnuh zgranut ovim odgovorima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ja, vala, niti ću više od jedne niti ću se više ženiti ako mi popadija umre. Pošto se ovako dogovoriše, otidoše k caru od svega svijeta da pred njim učine tvrdo pismo i da ovi ugovor bude
— Nije ovo pomor pravi, ne dao bog, nego đeko, đeko pomirucka. No kad mu umrije popadija, onda pop zavika narodu: — Što je ovo narode? Pomrije svijet!
Kad se vrate kući, kažu i popadiji sve kako je bilo, i da se pop bez pameti i bez potrebe utopio. Stane u sav plač popadija kukati, kao kome je nevolja, pak ih zapita: — Kako se utopi?
“ I on mogaše lasno dati, tek da hoćaše, ma ne dade i utoliko se utopi. — Znam ja, kukava kukavica, — reče popadija — da je tako. Ma da ste mu zavikali: „Na, pope, ruku!“ hoćaše skapulati, jer je vazda — teško mene!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
U pope se zamrsila sva ot znoja brada, Kako neće, do njega je popadija mlada! U momaka iz očiju sv'jetla munja s'jeva, Gromom grme svirile, a Neva potpeva.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ovih dana udar stiže nesrećnoga stihotvorca, Idol mu se isprosio za nekakvog bogoslovca. I anđeo njegov tako popadija odsad biće, Ješće s popom poskurice i rađaće popovčiće. A naš bedni stihotvorac?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A što se posredno i kasno sazna, to palanka nekako pušta niz vodu. — Skandal i novost moraju biti vrući — tumačila je popadija od Vaznesenske crkve. Ipak se posle svadbe zapazilo nešto vrlo zanimljivo.
— Čim je negde više nego jedan doktor, šij crn barjak — protumačila je popadija od Gospojinske crkve. Petar se popravio i ostao kod kuće, i stvar je legla.
Vala je zmija ona popadija od Vaznesenske crkve: ubode me juče pravo u srce kad me zapita: „Hoćete li i malog u pansion?
Ćute, zbunjeni. Siđoše s groblja kao posramljena deca. Ostadoše grobarka i pop-Tominica. —Lako je vama, gospa popadija — veli grobarka, iskreno vi ne živite na groblju. Deca mi plaču, a i ja sam mrtva od straha.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pa onda gospođa popadija kutiju sa burmutom sreskog načelnika, a sreski načelnik započetu čarapu sa četiri igle i klupčetom g-đe Mare, žene