Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je primetio da je Đurđe izišao iz kuće, i ne svrativši da još jednom vidi svoju ženu, porodilju, i poljubi ćerčicu koju je dobio. Pavle mu to prebaci. Đurđe je ćutao. Petar mu podviknu: „Ima da častiš, debeli!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Magijska snaga dodira koristi se u sledećem postupku: Porodilju koja teško rađa, u šabačkom kraju, lagano udaraju po krstima štapom kojim je oteta žaba od guje.
Budući da već trudnicu, kasnije porodilju, napadaju porođajni demoni i otežavaju joj porođaj, postoji skup običaja kojima se ona štiti od ovih zlih sila.
porođaja jesu izvesne govorne formule ili basme, koje ulaze u sastav nekog obreda ili se samostalno izgovaraju. Porodilju koja se muči na porođaju muž malo ponese, pa kaže: „Ja ti breme natovarih, ja ga i stovaram.
provuče kroz obruč ili točak od kola i zanjiše ga tri puta prema istoku, onda ona tri puta, stojeći na pragu, upita porodilju: „Voliš li sunce, ja li mesec?“, a porodilja, skrivena iza vrata, svaki put odgovori: „Sunce.
One, za vreme prvih šest nedelja od porođaja, napadaju dete i porodilju uglavnom noću, nastojeći da porodilji oduzmu mleko i tako ugroze život tek rođenog deteta.
koji je porodilja sama umesila („ja rodih, umesih, ispekoh i babice pretekoh“) na magijski način (zbunjivanjem) čini porodilju imunom na štetno dejstvo babica.¹²³ Beli luk je, veruje.
“ U Homolju, porodilja se kadi raznim travama tri puta na dan. Na Timoku, porodilju kade ivanjdanskom travom i perjem od pileta „mratinčeta“, tamjanom i upaljenim katranom.
s tri prsta salaša i po jednu slamku i po jedno pero iz tri pusta gnezda, pa uveče metnu to na žar i nakade bolesnu porodilju.“¹³⁰ Ništa slabije čistilačko sredstvo od vatre nije ni voda.
Oni noću lete, a prepoznaju se po prodornom zviždanju, hučanju ili plakanju. Ova demonska bića koja napadaju dete i porodilju nastala su od duša rano umrle, nekrštene dece, koja su osuđena da večito lutaju.
¹³⁶ Nekrštenci najviše napadaju porodilju i dete za vreme „nekrštenih dana“, od Božića do Bogojavljenja. Tada natprirodna demonska bića dobijaju najveću snagu:
⁵ U đevđelijskoj kazi trećeg dana posle porođaja babica povede porodilju do spoljnih vrata i sipa vodu ispred nje, „da joj mleko teče kao voda“.
Za porodilju je opasno ako joj mleko dođe u dodir sa osnovnim elementima: vatrom, vodom i zemljom. Zato u mnogim krajevima postoji za
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
To je isto tako kao kad bi babica veštačkim sredstvima žurila porodilju da rodi što pre, napriliku odmah u petom mesecu. No kao god što greše revolucionari kad xoće ppe vremena veštački i
mladenca, pa bilo da to čini stoga što je to za nju nezgodan trenutak da se bavi porođajem, ili iz »ubeđenja« da će i za porodilju i za mladenca biti bolje ako dete još koji mesec ostane u utrobi majčinoj.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Naročito je b. l. potreban apotropajon za novorođeno dete i za porodilju: novorođenčetu se b. l. meće pod glavu ili pored glave, »da ga ne bi nagazile noćnice« ili od babica, ili »da bolje
(іb., 65), naročito još ako je na Krstovdan ukraden sa ikone (SEZ, 14, 106). Ako porodilju savladaju babice, treba je nakaditi noktom od crnog pileta koje je na raskrsnici zaklao udovac, i b.
(іbіdem); od šuljeva (»prah od devet oraha, devet lešnika, devet drenjina, devet zrna rpaxa« ZNŽOJS, 7, 1902, 155); kad porodilju »savladaju babice« i ženskih bolesti uopšte (3 drenjine, zdravac i bosiljak, SEZ, 19, 99; GZM, 4, 143).
s.; i već u spisu Luke Vladimirovića Sváіrhu lіkarѕtva, iz 1775). Nekršteno dete i porodilju treba pred spavanje nakaditi na o., jer taj miris ne vole »sotone, nečastivci i druge utvare« (SEZ, 19, 95). O.
Pomoravlje); majka mladi pri opraštanju »spušta u nedra dva oraha da bi mlada rađala mušku decu« (GEM, 28—29, 174); »porodilju posipaju orasima kako bi joj se olakšao porođaj« (GEM, 36, 1973, 87, Hercegovina); »ako se želi da sledeće dete bude
— kao simboli plodnosti (SEZ, 86, 1974, 449), a svakako je takav simbol i r. slama od koje je postelja (na podu) za porodilju i novorođenče (ibіd., 415), a možda je i utuk protiv zlih demona. U Leskovačkoj Moravi majka na dan krštenja »jednu r.
U Resavi (u Crkvencu) porodilja se radi lakšeg porođaja kadi brzorodicom: »sasušenu travu stave na žar u sud, a porodilju postave da stoji raširenih nogu iznad suda« (GEM, 28—29, 1965—1966, 176). Bujad (pterіdіum aquilinum).