Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Konjokradica ga neumorno hrabri: — Aha, tako, tako, samo se ti drži, druže poručniče. Ništa se ti ne boj onoga tamo čike, njega ćemo mi večeras: kolj-kolj! — Lijepo ti vaspitavaš omladinu!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zar sada nađoste?!... — viče nestrpljivo komandir. — Šta je to? — razvika se komandant puka. — Poručniče, gde su vam ljudi? Komandir se nervozno okreće i šalje ordonansa da istera vojnike iz šipraga.
— Je li tu komandir? — zapita neke vojnike ordonans. — Ko pita? — začu se glas iz rupe. — Ja, gospodine poručniče. — Ko „ja“, oca ti tvoga... — Ordonans iz bataljona...
Oho-ho! Deder, naredniče, nategni... Znaš, skotski život provodimo. — Gospodine poručniče — pojavi se jedna senka na otvoru — izvršena je popuna municije. — U redu... Nego stani...
Potom se odmah uozbilji. — Jeste li preduzeli štogod?... Dabome... o svemu treba ja da vodim računa, gospodine poručniče! — Zatim važno i dostojanstveno: — Primetio sam da u bateriji nema reda, i ne treba se čuditi ako jednoga dana skinu
— Gospodine poručniče... — Dosta! Nered, đubre na sve strane, štala kao svinjac. Najzad, ukradoše i točak sa kola. Ne treba se čuditi ako
Ne treba se čuditi ako jednoga dana dođu sa zapregom, pa nam odvuku sva furažna kola. — Gospodine poručniče... — Ni reči!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
saobraćajnicom i gledao zamišljeno u gustu maglu kad me glas jednoga ordonansa pozva: — Traži Vas komandir, gospodine poručniče. Našao sam komandira u rovu kod prihvatnice pod malim šatorom maskiranim, od neprijateljskog oka granjem i travom.
Požurite, gospodine poručniče. On pojuri iz šatora, opasujući revolver, i otrča topovima. Izlazeći ispod toplog pokrivača on se strese i zadrhta na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— zasmeja se glasno Radoslav. — Da vidite šta je bilo... Sedim ja u zemunici, kad utrča moj nišandžija. „Gospodine poručniče, evo ga jedan pukovnik!“... Nabijem šlem i izletim.
Tako nešto, samo da ne govorimo pravi razlog. Pričanje Dragišino prekide telefonista: — Gospodine poručniče, izveštavaju pešaci da ih tuče baterija dvadeset devet — dvadeset devet. Luka se odmah diže.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komordžija zavapi kako su unutra stvari njegovog komandira. Ali kola sa treskom padoše u reku. — Gospodine poručniče, pretovarena mi kola pešačkom municijom. — Bacaj sanduke u reku! — Šta je to?... Ko to viče?
— naređivao je glasno Luka da ga svi čuju. — Gospodine poručniče, ramlje mi konj — požali se jedan komordžija. — Daj ovamo jednog komandantovog konja...
LIHVARI SAHRANjUJU DRŽAVU Prolazili smo kroz Prištinu, kada priđe Isajlo, posilni poručnika Luke. — Gospodine poručniče, neće trgovac da primi banku. — Zašto? — Veli, banka ne vredi više... Traži srebro. — Gde je taj trgovac?
— Ordonans, zadrži ga! — Nazad! — isprsi se na vratima Gruja. — Gospodine poručniče, eve ga šećer — pojavi se Isajlo, vukući jedva pun džak šećera. — A šta je ovo?
Posilni Isajlo sruči naramak drva pokraj vatre i podboči se: Gospodine poručniče, ko će da ogreje sirotinju moju? — obrati se poručniku Luki. — A, gospodine posilni, Isajlo Aranđeloviću, ko će moju?..
— i pokaza mu rukom u pravcu Mitrovice. Zbunjen ovakvim odgovorom, Isajlo se počeša iza vrata. — Gospodine poručniče, ja se ne žalim... nego velim... — Ne žalim... ne žalim, pa šta onda? Da pričamo priču. Je li...
— Sram te bilo! Isajlo i nehotice stade mirno. — Ja baš nisam tako kazao, gospodine poručniče... — Nisi?... Podbočio se kao piljarica i „gospodin“ kao da traži izjašnjenje od mene: ko će da greje moje?
Jedna zgrada samo i nekoliko baraka. Ostalo krš i kamen. Iz zgrade iziđe žurno jedan viši oficir. — Poručniče — dozva jednoga konjičkog oficira — idite i saopštite onom kapetanu da se smesta udalji.
— E, izvinite, gospodine poručniče — ljuti se sad ozbiljno potporučnik Živadin. — Neka izgubimo još i taj moralni oslonac, onda nemamo više ni vojske ni
Isajlo je očekivao pitanje i pripravan odgovori: — Gospodine poručniče, molim vas da me smenite i uputite gde bilo. — A što, rode moj? — pita jetko Luka. — Bogami, gospodin poručnik.
— manu mu prstom. Isajlo priđe pognute glave i natmuren. — Gospodin posilni bio je u varoši? — Jesam, gospodine poručniče. — A jesi li imao dozvolu? — Nisam... — A jesi li pitao koga? — i Luka mu se približi.
— A jesi li imao dozvolu? — Nisam... — A jesi li pitao koga? — i Luka mu se približi. — Gospodine poručniče, pitao sam svoju stražnjicu... — Šta kažeš? — grmnu Luka.