Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— odgovara Šaca izdaleka već. — He-he! — smeje se Nića. — »Sve po ’ladu, da ga ne poznadu!« Aaa! Sinovče, ne valja ti pos’o! — ’Ajde ne larmaj tu, nego duvaj sate, kad si za to plaćen! — ču se još izdalje Šacin glas.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
POZORIJE 9. KIR DIMA, PREĐAŠNjI JANjA: O, kala iltete, kir Dimo! DIMA (tihim glasom, lagano): Dulos sas!... Pos pigeni i dulja? JANjA: A’hara! Oćimo da padnimo sviju preko nos. DIMA: Pistevo! (Maja rukom.) Kakos keros!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
sastaviš dlan s dlanom i staviš o'đe u ove menđele, a ja zavijam, zavijam sve dotle dokle ti rečeš „dosta“ i — gotov pos'o. — Dobro, kad je tako — reče ovaj, pa sastavi dlan s dlanom i stavi đe mu vojnik pokaza.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ko to dirka ćasu? viknu Blagoje. Pero se ućuta i poče da srče iz svoje čaše. Srknu dvaput pa dreknu: — Uh, pos' mu njegov, ko je ovo?!.... Nekoliko njih stadoše se smejati. — Daću mu nadnicu, ako mi kaže koji je ovo...
Ćuti on, ćuti i ona. On se naže i poljubi je. — Miljo... uh, pos'ti tvoj, 'ajde još noćas da te vodim, šapće joj i priteže k sebi. — Neka do Božića, da se spremim...
Vrdnu puškom i desno i levo, pa se u pola diže. — Ne vidi se ništa, pos mu njegov! — reče i uze da cilja. — Udri, 'nako od prilike. Svi se izdigosmo i zaustavismo dah.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
?« — »More, idi mi bedo s vrata!« — veli čiča Trifun. — »A, ča-Tripune, ne valja ti pos’o!« — veli četvrti — »kad si ti sebe oženjen! More, imaš sinove, pa ti je još do đavolstva!! Ako te čuje baba Petrija?!
Pandurović, Sima - PESME
Vršiće pos’o raspadanja crv... A naša srca, suze, mozak, o! Hraniće, kažu, k’o i naša krv, Nov život nečeg drugog, znam ja to!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Onda mi je to Stojka donela. Pisar se gromko i slatko nasmeja, a kmet pocrvene. — Uh, pos' joj ženski, đe me orezili!
— Kam’ ti žena, bre, da te obiđe?... Ala joj sevaju oči, pos’ joj njen! — viče mu jedan pijan žandarm. — A, hoće da ostane udovica — nastavlja Mitar. — Udaće se ona, ne brigaj ti...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ako je po volji, zaklon eno, tamo. Vid'te, svaki pos'o traži trud i znoja — Ja sam sav u vodi. Da l' ste s Juga rodom?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Da vam kažem šta im pos’o znači, Bez da o tom vi mislite dugo: Nisu oni ni jedno ni drugo, Već dangube i hazard-kartači... 1843.
Tud se šetaju dvoje, sa momkom samo devojče, Mlade usne zove samo na pos’o mesto. Dalje ideš, u lugu kroz granje beli se nešto; Nestašno tu se momče s mladom devojkom sigra.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
I čekićem pokuckuj! Ne plaši se truda, muke, Neka s čela curi znoj, Bogato će naplatiti Uvek čestit pos'o tvoj. Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Niti ćeš učiti latinski, niti ćeš biti profesor za latinski jezik, niti ćeš meni pomagati i petljati se u moj pos'o! nego ćeš ići onamo gde maločas reče, i svršićeš školu za inženjere...
Ne plačemo. Suze su za male jade, moja gospođo. Obadve radimo ono što nam je sad pos'o. Julica zapira muža i povija ga u pelene, i ćuti i trpi. Ja tražim ko će te pelenke prati.
Krv pritiskuje mozak. kaže moj doktor Mirko... 'Ajd neka pritiskuje; svako svoj pos'o zna i radi. Na grobu Milušićevu kandilo nikako nije htelo da gori.
Još neko gospodar na mome dobru?... Ako i omatorim, ne mari, naživeću se, a kad htednem udaću se, i kvit pos'o.” Magla je smetala da vidi da je već omatorela, i da se prosci ne javljaju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kneza prevarit možete i na vjeru njega domamiti; svoju ćete vjeru izgubiti: jednog posjeć’, a dva će uteći, dva pos’jeci, četiri odoše, oni će vam kuće popaliti, vi dahije od njih izginugi.
Memed-aga konaku pohiti, ne bi l’ još kog Srba zastanuo, da još bira đekog da pos’ječe. Al’ kad Srbi žalost opaziše, iz čaršije namah pobjegoše, Memed-agi nijedan ne dođe.
Ako l’ nećeš više dovest vojske, ja se prvi s Turci biti neću: jer ja nisam drvo vrbovina, kad pos’jeku, da s’ omladit mogu, pa da budem vrba kô i bila, već Ćurčija, gorski arambaša, — kad pos’jeku, omladit se neću!
nisam drvo vrbovina, kad pos’jeku, da s’ omladit mogu, pa da budem vrba kô i bila, već Ćurčija, gorski arambaša, — kad pos’jeku, omladit se neću!