Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Slične poslovicama jesu i izreke i uzrečice, koje je Vuk takođe uneo u svoju knjigu Srpske narodne poslovice i druge različne kao one u
Nov, savremen i plodan naučni pristup poslovicama, izrekama i drugim „sitnim“ jezičkim formama afirmiše se u folkloristici tek u poslednjih deceniju-dve.
Osnovne hipoteze, testirane u ovom ispitivanu, mogu se svesti na sledeće: 1) U srpskim narodnim poslovicama može se pronaći relativno usklađena slika deteta i njegovih osobina; 2) U našim narodnim poslovicama sadržan je
U srpskim narodnim poslovicama može se pronaći relativno usklađena slika deteta i njegovih osobina; 2) U našim narodnim poslovicama sadržan je prilično homogen sistem stavova prema deci; 3) Postoje velike razlike u vrednovanju muškog i ženskog deteta;
Zapravo, sve ove poslovice su izraz doslednog shvatanja prirode deteta i njegovih bitnih osobina. U poslovicama, dete se stavlja nasuprot odraslom čoveku.
Ipak, među ovim poslovicama nalazi se i jedna koja ukazuje na umereniji i trezveniji stav: „Deca su radost i žalost“. 3. Istine i pravednosti
3. Istine i pravednosti radi, ovde se mora reći da postoji drastična razlika u stavu, ispoljenom u našim narodnim poslovicama, prema ženskom i muškom detetu.
Na nasleđe se polaže naročito mnogo pri izboru žene, odnosno muža. U ovim poslovicama često se ispoljava i jedno svojevrsno elitističko shvatanje (npr.
društvo i kultura osnovni faktori razvoja ličnosti deteta, budući da su nevidljivi i da izmiču neposrednom doživljaju, u poslovicama nema ni traga od njihovog uticaja.
Osim o nasleđu i o sredini, u poslovicama se govori i o važnosti sopstvene, lične aktivnosti za ono što će se pojedincu desiti („Ko gođ što đelja, predanj pada“).
U našim poslovicama jasno se ispoljava shvatanje da nije dovoljno da neko samo napuni određen broj godina, odnosno da postigne izvesni kalenda
Što se tiče nekih dubljih psiholoških uvida koji se odnose na stupnjeve u razvoju deteta, o tome u poslovicama nema mnogo tragova. Period ranog detinjstva i predškolskog uzrasta jednostavno nije „pokriven“ poslovicama.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
- Od tuđega tuga bije. Igra s poslovicama i izrazima nejasna je, nategnuta, mehanička. Raspitujući se za životno iskustvo odraslih, dečak će, pored kosača,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
u Narodnim srpskim poslovicama); glas đ uzeće od Lukijana Mušickoga; slovo ï zameniće jotom (j). Tako je on, dodavši i trideseto slovo dž, stvorio
su jedre, epski široke, tečne, imaju prirodno izlaganje, miran i širok tok pričanja, živ i živopisan stil, začinjene su poslovicama i zgodnim izrekama.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
KLINČORBA: Zabeležio Vuk. St. Karadžić, tumačeći tu reč u svom prvom izdanju Srpskog rječnika, 1818. Ponovio ju je u Poslovicama 1836, 1849 i Rječniku 1852. Početak priče je „Pripovijedaju da je...“ ili „Pripovijeda se da je.“..
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Je li to ta srpska žudnja va prosvetom, za »drugim očima«, o čemu se tako lepo govori u narodnim poslovicama ?... Jadnice !«... Beše joj žao ovih glupih šireta — žena, jer ona ne poznavaše njihovo stanje ni namere.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
da ga poučavamo kako će da čuva zdravlje svoje i svoje dece; a da se od njega učimo i upoznajemo sa njegovim pesmama i poslovicama, njegovim pričama i zagonetkama. Zar nije to i lepše i pametnije i korisnije i za nas učitelje i za narod naš.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
kao zahvalan pesnički začin u svim rodovima književnih ostvarenja, naročito u narodnim pesmama i pričama, a njih ima i u poslovicama i govornim izrazima (kletvama, zakletvama i blagoslovima), i u bajalicama i zdravicama.
U stihovanim poslovicama naročito se kazuje ono šta je u životu — po narodnom shvatanju — lako a šta teško, šta bolje, šta gore, a šta i najgore,
Među stihovanim poslovicama naročito se izdvajaju one kalendarske, sezonske i meteorološke, koje su u vezi sa životom i poljoprivrednim radovima
Praotačka iskustva i saznanja izložena u poslovicama nalaze i danas svoje potvrde u raznim sličnim prigodama stvarnog života kao empiričko umovanje (Tuđa rana ne boli;
Narod se i danas služi poslovicama, bilo da upotrebi onu staru, osveštanu tradicijom, bilo da iskuje novu, koja često ni po čemu ne zaostaje za njom.
III PITALICE Pitalice su srodne poslovicama po svom jezgrovitom iskazu, s tom razlikom što je u njih dijaloški oblik razvijen u naraciju, sa sadržinom varničave
deo frazeološke građe koji je jezgro pitalica nalazimo (naravno bez onog stereotipnog „pitali“ i „odgovorio“) — i u poslovicama, a priličan broj pitalica doživeo je širu i detaljniju motivsku obradu u brojnim narodnim anegdotama, kao i u izvesnom
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
ali ne kao u artističnome stihu, nego kao u narodnim govornim obrtima, frazeološkim skupovima, izrekama, uzrečicama, poslovicama.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
u svim vrstama narodnih usmenih tvorevina, lirskim pesmama i baladama, epici i mitskim i istorijskim predanjima, poslovicama i izrekama.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Vrba koja grožđem rodi« spada u tipična άδύνατα ‹= što ne može biti› u narodnim pesmama i poslovicama (npr. SEZ, 16, 353; BV, 10, 1895, 28; 16, 1901, 364: »Da Bog dade te se ne udala, Dok ne vid̓la tri na nebu sunca, Dok
i Vuk, Pjesme, 5, 582, i SEZ, 10, l908, 93. I inače se često spominje u poslovicama i pripovetkama). Prirodno je što su za njega vezana mnoga verovanja. Mnoga verovana vezana su za sejanje.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U slavenskim poslovicama, ruskim i srpskim uglavnom, siromaštvo i bogatstvo zovu se siromaštvo i bogatstvo, dakle su stanje duha pre svega...