Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neobrijan, barusav, potamneo u licu, počeo je da hoda po toj sobi, na trećem spratu – uskoj, kao orman – kao zver u kavezu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kada pređosmo bateriju, vojnici veselo razgovaraju. Kao da je onaj pritajeni kult prema moćnoj carevini potamneo, jer su ljudi videli kako carski vojnici povijaju kičmu, a onaj čelik leži nemoćno u prašini. — Znaš... nema tu šta...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Danima je bez hrane lutao šumom, potamneo od bola. Kad se vratio, bilo ga je teško prepoznati: mršav, kost i koža, iznuren nesanicom, izgreban trnjem, pocepan,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nad razbojištem se razastrla magla od dima i prašine, kroz koju se video povremeni blesak naših topova. Iako potamneo kao zemlja, potpukovnik Petar se šalio da bi ohrabrio nas mlađe.
Na brežuljku, u blizini našoj, pojavi se, odstupajući, naš streljački stroj. Jedan pešadijski oficir, sav potamneo, dotrča: — Bežite, evo ih Bugari. Potrčali smo na suprotnu stranu. Za mnom je jurila jedna zaprega, vukući top.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čas je bio ubeđen da je ogroman, raskošno izrađen, zlatan; čas da je malen i potamneo od vremena. Tako dođe i do prvoga ljudskog naselja, ali ga niko i ne pogleda.