Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
U mešćemi predsedava po nekoliko stari̓ Turaka, aga, oni teftere vide i kad priznadu da su tefteri uputni, onda kadija potvrdi svojim murom.
kaluđere pak odbijali smo: da nije sinod jošte potpunio se, a i to trebaće čekati da bude, i da skupština privilegije potvrdi, itd.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ja zbilja! I ja to htedoh reći — potvrdi Sima. — Zato su je đaci i udarili učiteljevu ćuranu... Vide gde se udara na stoku, pa hajd̓ i mi, veli, na ćurke —
Baš bi se nabo! — reče Marko i opet pogleda po svima. — To bi dobro bilo! — potvrdi Maksim pogledavši malo niže od tavana. Utom ti uđe gazda Raka i obazre se svud po mehani, pa mahnu nešto glavom.
— Zar tako staro? — začudi se gospodin. — Ja šta misliš ti... — potvrdi Radan pa viknu na volove da idu, i sam pođe. — Stani, brale, molim te! — ustavi ga gospodin. — Šta ćeš?
— Vala i jes̓ ružno mesto. Usred podne sumnja te onude proći, a kamoli noću — potvrdi onaj što je okretao popa. — Svuda je vala nezgodno — počeće Radan — a na onom brodu kod vodenice i gore malo, pored
!... Što će ti to?... Jes baš ona — evo okrnjena!... Kume, šta će ti ovo? — Ta hoću sutra kapetanu da mi potvrdi neku tapiju, pa uzeh... — Od Đuke, je li? — Ja, on ima odnekud. — Molim te, kume, baci to! Tapija!... Kakva tapija?.
— primeti Pajo. — E, te još kako!... Sad je baš išla kako valja!... Samo da ti kažem. Dođe neki Mileta iz Miokusa da potvrdi procenu. Nužda čoveku, hoće da izvadi pare iz fonda — stegli ga neki dužnici.
Kupi on glavu i odnese bajagi kapetanici. Odmah kapetan s njim drukčije; potvrdi mu i procenu i nauči ga još kako će čas pre doći do para. Čim ode čovek, ja glavu te u moju sobu...
— Pravi kremen! — reče pop. — Što uradi ono ti je baš ljucki i svesrdno urađeno. — Tako se svi hvale njime! — potvrdi i pisar. — Znam ja sâm — reče pop — bio je i kod mene jedno leto, i ja nisam imao boljeg momka od njega. — Hm, hm!
— Ovija kantar, more, kapetan go potvrdi! — E ja ne znam, bogami — reče Tiosav sumnjajući... — Ama, brate, osam oka... Da je barem po oke jali oku manje, 'ajde
— Noćas li, reče, videše se? — Noćas! — potvrdi Vitomir, pa ode najlak naviše, a nešto se smetni. Gazda Trpko uđe u mehanu, pa viknu svoje momče: — A be, dete,
— The! Šta ću mu ja? Eto, neka rđa ne da mu nikako da se otrese. — Nema sreće, veselnik. — Nema, pošo — potvrdi pop, pa nastavi gotovo sasvim ozbiljno: — Pravo da ti kažem, ja sam često pomišljao kako bi mu se pomoglo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Onaj ko je projavio. — Zar Lazar?! Ona potvrdi glavom. — Dijete!... Bog s tobom!... Prekrsti se!... Ona obori glavu. Čudila se svojoj kuraži.
A Kruška?... Kruška, brate, kao da nije Turčin! Eto, reci i sam! — Gotovo, vala... — potvrdi Ivan. — Zar nije on najčovečnije radio s nama? — Jeste, nije vajde, jeste! — Eto, razgovarao si s njim.
— Bilo!... Ne možeš im ništa dokazati kad neće da te čuju. — Ama to je zbog mene bilo? Ivan potvrdi glavom. — Pa ništa!... Nemoj se ti toliko kariti! — reče Turčin, bajagi hrabreći ga. — Znao sam ja to!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Osedeli ste. Kuda ćete? — Ja putujem svojoj verenici. — Poznajem vašu verenicu. Nada li vam se? — Javio sam, potvrdi Jurišić i dodade: Đorđe je ostao u bateriji zdrav je.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle onda, tiho, potvrdi da je ta vest tačna. Zna to i rosijska, bečka, ambasada. Valjda zato, što je on bio, zaista, podstrekač tih selidbi u
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Uplašio se lava. — Tako je, tako! — potvrdi skitnica. — I on je odmah prorekao da je lav u džaku, pa ga spopao strah. — Ama da to ne bude kakva podvala?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
i obredima polno sazreo dečak označi kao momak, odnosno kada se javno, ritualno obeleži i od strane zajednice potvrdi njegova zrelost, tek tada se može s punim pravom legitimisati kao muškarac.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Žan Žik je odmotavao unatrag uspomene u glavi. —Ah, da!—seti se.—Ostao sam ti sigurno nešto dužan? —Tačno! — potvrdi šef i dalje bez izraza. — Ostao si nešto dužan. — Slušaj, nisam znao da ću se ovoliko zadržati? Osamnaest godina...
Matavulj, Simo - USKOK
— Zlô, vaistinu! — potvrdi njeguški knez. — No mi pričaj, moj bane, kako je gorje kod vas? Je li što bolje? Je li se grdni narod orazumio?
— Je li? — učini na to starac. — A da ko jado, presuđuje u našu zemlju? — Krst! vaistinu! — potvrdi mladi čovjek. — Sila, vaistinu! — reče knez. — Ni krst, ni pravda, no sila bezakona!... Hajde, pope, dalje, e mrče!
Reče da je zatvorio vrata zavazda za sobom i da ne mari, jer mu obraz ne podnosi! — Jest to rekao — potvrdi mati. — A naš stari đavo zbilja se zaljubio u njega. Čuste li đe ga nudi da ostane s nama. Budi bog s nama.
— Ne, no ruski? — ispravi Stevo Bajov. — A da li to nije sve jedno? — reče Gašo Perkov. — Umijem nješto — potvrdi Janko. — Naučio sam među Graničarima. A slova su ista i srpska i ruska.
Janko zapodjenu razgovor. Zapita kneza da li zbilja ima Mrgudu preko devedeset godina? — Ima — potvrdi Drago. — U našim krajevima dugo žive ljudi, koji imaju vijeka, kojima ne bi suđeno da poginu.
Kad i vladika potvrdi taj glas, uzmutiše se naši i Primorci, te ih preko polovina otide kućama! — Ne razumijem! — reče Janko.
A na Korčuli još razabrasmo da je Napoleon pobio Pruse. Vladika nam to potvrdi. Reče da je bio strahovit boj... čekaj, gdje ono? gdje ono reče?
Knez od čuđenja izvadi čibuk iz usta, diže obrve i zapita ga: — Ma, dakle, ti nijesi ćesarovac? Uskok sjetno potvrdi glavom, uzdahnu i stade im pričati svoj život. Bio je mlađi sin grofa P. iz R.
— Onome ko je strašljiv slabo pomaže vještina, a onome ko je srčan mnogo ona pomaže! — Tako će biti! — potvrdi Rako Mrgudov. — Nego sav ovaj razgovor išao je na to da te na kraju zamolimo da nam pokažeš kako se po nauci siječe!
Ta nije grijeh bio zalagati mitre i jevanđelja, a kamoli te starudije. — Nažalost, tako je — potvrdi vladika. — Znaš šta, Janko? — nastavi đakon. — Takvoga oružja ima po Crnoj Gori na tovare.
Je li tako, Janko? — Tako je, strina — potvrdi Janko, kome već ne bjehu neobične takve smjese grubosti i nježnosti između njih.
Dakle, Janko posječe Islam-bega, je li? — Jest! — potvrdi Markiša i sjede. — Ja posjekoh drugoga, ti trećega, Pero Purov četvrtoga? — Tako je!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1683. austrijski car Leopold I potvrdi mu diplome i grb, koje je Branković sam falsifikovao, dâ mu titulu ugarskoga barona i utvrdi u nasledstvu Hercegovine,
Milićević, Vuk - Bespuće
I kad smete s uma i kad se prevari da je upita da mu nešto potvrdi, ona lagano klimnu glavom i pogleda ga ponovo, i on jasno vidje da u tome pogledu bijaše više žalosti, više neke
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— izbeči se djed. — Otkud kod pojate? Kako se tamo može slikati? — Eno ga, bogami, sjedi na koritu i nešto moluje — potvrdi sad i lopov Sava. — Sigurno pravi nekakva sveca. Djed se zgranu i zastade nasred avlije.
Pjesnik Buro spopade hartiju iz mojih ruku i zadivljeno potvrdi: — Rade, svega mi na svijetu! Djed samo poblijedi, lice mu odrveni i oči stadoše.
— Hoće, vjeruj ti bogu — potvrdi maštoviti Đuro. — Oho-ho, ljudi, dosad smo imali vučje svece, pa vjetrene, pa ženske, pa ove, pa one, a sad, evo,
— Ma, ljudi dobri, šta će meni tamo nekakva baba, deder kažite. Evo komandanta Milančeta, druga našeg, pa nek on potvrdi. Milančić se na to samo lecne na svom ležaju kao da ga je ujela buva, ali nit se okreće nit šta odgovara.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ona mu ne pruži ruku, da se s njim rukuje, nego se odmače od njega i reče oštro: — Zbogom. Idi. — Eh, ljutiš se ti! — potvrdi on udivljeno i, prebaciv motiku preko ramena, ode.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— A ima i zemlje. — Ima, gospodaru! I tako Turčin izredi sve mane koje na šenici biti mogu, a Hero mu sve potvrdi. Kad se Turčinu najposlije dosadi što mu Hero očevidnu laž protiv sebe jednako potvrćuje, on mu, kao pola srdit, reče:
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
To je, znate, čudan narod ... hoće da naplete svašta. A učiteljica, velite, trgla se? — Da, da... potvrdi Gojko tako živo, da se kapetan morade osmehnuti. — Sad će raditi ozbiljno... sasvim se trgla... sasvim !...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Tek sunce, u svetlo razdanje, Vrati mu samopouzdanje. A nebo, plavo ko lan, Potvrdi da je sve bio san. Al opet, do kraja dana, Zagleda se u lica znana, I, očiju od nespavanja crvenih, Pita se:
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka mu glavom potvrdi da je to. On uđe i uputi se ka materi širokim koracima i zavučenim rukama u bele čakšire. I, ma da se još nije bio ni
I Sofka je osećala da od toga njenoga priznanja — i to ne da ona kaže, potvrdi nego da on to samo oseti u njenom glasu, zabuni, u kakvom uskliku — zavisi sve.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče Petar, „mi smo, striko, dogovorili se da te molimo e da začneš! Ela, ovako te molim, potvrdi ono što prijed reče!“ Sva četir ustadoše i skidoše kape.
“ To rekavši opet turi kamiš u usta, pa mirno nastavi pušenje. Svi se poglednuše. Pejo mu potvrdi, kao da druge riječe nije ni očekivao, pa i on nemarno pušaše dalje.
Gost razumjede tu mimiku, pa potvrdi glavom govoreći: „No, snam, snam, jest.“ Toliko je i on znao srpski. U to ženske donesoše večeru.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Dalje reče, kako može na godinu od osam krastavaca dobiti trideset cekina, a sluga potvrdi: „Može, i preko šezdeset, duše mi i obraza.
“ A zet odgovori: „Ovo mi se samo u ljeto dogodi“, a sluga potvrdi: „Jest, vjere mi moje, i u ljeto i u zimu vazda jednak.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I ovi nam potvrdi o njima to isto što smo pre čuli. ’Ajde, dakle, u ime božje, barem da sasvim zdrava ljubeznoga mojega vidim i da se
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Jer, vidite, kakav je da je, jopet imam najviše vire u njegaka. — I ja! — veli Blitvar. — I ja! — potvrdi Vrtirep. — Menika je zlo! — reče gvardijan, kome se lice bješe zajaprilo, a vratne žile nabrekle.
Ako ja budem i dalje išâ, ona se neće udati, a bilo je prilike i dosad da se uda... Razumiš li? Bujas potvrdi glavom, slegnu ramenima i izađe. Tada Bakonja briznu u plač, u silni plač.
— Cakle, misliš da raskrstiš s malom? — prekide ga Srdar odbijajući guste dimove. Bakonja potvrdi glavom. — Da sasvim raskrstiš? Da ne iđeš više nikako tamo? Bakonja odreče glavom, pak se ispravi.
— Šta si tako zabrinut? Žâ ti je strica! E, pa fala bogu, umrićemo svi, ko prije, ko posli. — Tako je! — potvrdi Bakonja uzdahnuvši. — A ja moram da iđem kući, pa ću sutra jopet ovuda. Ovo je poslidnji dan da sam u ovoj odići.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Misliš, neće da dođe? Aćim očima pita Mijata i stoji pred njim zamišljen, bojeći se da sluga ne potvrdi ono u šta i sam mora da veruje.
— Cene stoci padaju. Granicu će opet da zatvore. — To vlada pred izbore plaši takve kao što si ti! — potvrdi glavom i susrete Đorđev pogled. A ovaj muklo reče: — Mi moramo da odreknemo kupovine. Manje ćemo da izgubimo.
Oboje ću vas sekirom. — Nema ljutnje u njegovom glasu. — Mene? — samo se čudi ona. — Oboje — potvrdi glavom i pljunu na lampu. Simka leže pored njega na krevet ne skinuvši se. Najpre htede da iziđe napolje.
— Ništa nisam čula. Rekla bih Ti. Sad bar mogu sve da ti kažem. — Sve možeš, je li? — podiže glas. — Mogu — potvrdi glavom. — I nećeš da mi kažeš? — Nije da neću. Ne znam. — Baš ništa nisi čula? — U šta hoćeš da ti se zakunem?
Nikakvih namera nije imao za slučaj da se obistini njegova slutnja. Želeo je samo da mu Simka potvrdi. Ništa više. Nisam, bože, njega mi što se rađa. — Što ti je; Đorđe, sunce božja stvar!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
proglasiše za budalu i pozvaše Hipokrata, slavnoga lekara, da tu duševnu neuravnoteženost Demokritovu ispita i pismeno potvrdi.
- Recite sami! Ne beše li to značajan posao?“ „Kako da ne!“, uzviknu Kalimahos. „Posao jednog Herakla!“, potvrdi Teokritos.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Milion kao groš. Pogledaj u kofere pa u njega. Pas nema za šta da ga ujede. Tip ratnog bogataša. Studentkinja potvrdi glavom i skoro glasno reče: — Zaista, tip nouveau rіchea.
Oba dana proveo sam kod. kuće; nikoga nisam hteo da vidim, ni s kim da govorim. Moja majka ništa nije htela da potvrdi, ali me muči ono što vidim na njenom licu. Ja sam rekao da ću stvar izviditi kad se vratim.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
put kraljevske kočije u kojima se visoki par vraća sa svečanog Tedeum-a ili odlazi u posjetu Turskoj (da tamo potvrdi „tradicionalno prijateljstvo naših dvaju naroda”) a u špaliru strpljivo čeka... Ne!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— A ima i zemlje. — Ima, gospodaru. I tako Turčin izredi sve mane koje na šenici biti mogu, a Hero mu sve potvrdi. Kad se Turčinu najposlije dosadi što mu Hero očevidnu laž protivu sebe jednako potvrđuje, on mu, kao pola srdit,
Kad car učini ovo pismo i potvrdi ga njegovom rukom i mohurom, evo ti đe trče na vrat i na nos čitavi buljuk kaluđera i fratara, pa pošto čuše šta je
Dalje reče kako može na godinu od osam krastavaca dobiti trideset cekina, a sluga potvrdi: — Može, i preko šezdeset, duše mi i obraza.
A zet odgovori: — Ova mi se samo u ljeto dogodi, — a sluga potvrdi: — Jest vjere mi moje, i u ljeto i u zimu bezda jednak. Na to se vjerenik ražljuti, pa mu reče: — Muči, ničij sine!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Veslači ostaviše vesla i ispraviše se. Čeljad u lađi, dižući se s mjesta, zadržaše dah. — Je! — potvrdi stari ribar. Sama lađa doplovi do mrtve lješine.
— i nasmija se šrezrivo. — Ma moja duša vanka tega... Učiniću ča budem mogao. — Valja, — potvrdi Bukalo. I mahom krenuše po selu da svojim jednomišljenicima jave što je paroh naumio da učini sa starim kipom svetoga
—Naš čovek, rodio se na čkolju ka i mi... —I bija od težačke ruke. —To je sve istina, — potvrdi dum Andre. Ma nije oni stari kip pravi sveti Spiridion... Ono je samo... —Da ča je oni vaš mladi? — rasrdi se Žižica.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ali ta senka, u krajnjoj liniji, i nema drugog zadatka nego da izloži i svojim postupcima, svojim životom potvrdi piščevu poetiku koja se zove sumatraizam.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Komandir misli da će nas ona odvesti do brdske baterije. Naiđe jedan vojnik, koji nam to potvrdi. Naskoro se pred nama ukaza brdski top. Bio je ograđen bedemom od zemlje.
Najzad sam progovorio, tek da nešto i ja kažem: — Govorite li francuski? „Da“ — potvrdi ona. — Gde je vaš stan? Rekla mi je ime jedne ulice. Bog sveti zna gde je... Tada sam je prvi put zagledao malo bolje.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
“ — Jesam se, vala, baš te pjesne šjetio! — potvrdi Simeun. — Ali se zagazilo. Mora se gaveljati. Našjede mi krv na oči. — „'Odža, na džamiju!“ Mole, preklinju.
upravo kô jedna, što rekô ti, istorija, kô jedno istoričesko zbitije, što kažu naše svete, pravoslavne knjige — potvrdi Simeun, ispi čašu na dušak, otra brkove, napuni i pripali lulu, pa oduševljeno nastavi: — Stoji narod spreman i
Ćipiko, Ivo - Pauci
Može on sam sastaviti pismo, pa, kad bude sve gotovo, dozvaće bilježnika da potvrdi. — Tako misli — veli — i gospodar, gazda Jovo... i pozdravlja te. Petar se prvi diže i pogleda na društvo.
Tako je od pamtivjeka .... —Glavu treba dati za svoju lipu viru. —Da, glavu! — potvrdi Ilija, — kad je potreba ili inat po srijedi... — Ali Cvijeta, razumije se, odabra sama Radivoja... pa ko joj što može?.
— Moral? — prekida ga Ilijin odvjetnik. — Jedna lijepa riječ! —Moral, dakako, moj dragi doktore, — potvrdi sazda Jovo i posegne za novinama. — Čujte, molim vas .... — i stade da čita kako iza tolikih progona ima još žrtava.
Ali drugi prihvatiše njegove rječi kao jednu misao. —Tako je! — potvrdi debeli fra Jere. Nije više naš narod ono što je negda bio, a bilo je to drukčije i dok sam ja po župama nastavo.
Doktor crkovnoga prava, ljušteći jabuku, potvrdi fra—Jerine nazore uglavnome, ali se njemu čini da iskvarenost u našem narodu još nije uhvatila maha, ali bojati se!
— Dakako da hoće, — potvrdi gazda, dokučivši kud šiba pop—Vranina Besjeda, pa mu pade na pamet koliko škode mu je zimus nanio, kupivši sijeno za
— opazi stari Ždrale. — Tvoj otac nije bio takav!... —Potreba mi... —Da, da mu je potreba, potvrdi jedan drugi vremešan čovjek. I nadoda: — Prikuplja čovjek pare da zajazi onu bezdanu jamu u varoši...
— Ali treba brojiti odmah pare, nasmija se kovač. — Je li, Rade? Rade potvrdi. — Kad je tako... eto vas... pa što uradite, meni je pravo! — pregori Ždrale dobar pazar.
—Zbilja? — promuca on i oćuti kao da mu se nešto ispod nogu izmiče. —Tako je! — potvrdi ona jednako blagim osmjehom. U to vidje gdje mu se onaj gospodin nakloni. Svi zaćutaše. Sune mu mozgom: nema sumnje.
—Po sedamdeset je nadnica, — dočeka Jure. —Reka sam ti po šezdeset i pet, — potvrdi sin. —Ne plaćam više! — razljuti se otac. — Evo ti, na, drž'! — Platite kako hoćete mirno će mladić i primi novac.
— Ča bališ!... U sve, simo i tamo, osam; a to ti odbijem, kako je i pravo... — Pa dobro! — potvrdi i sluga. On sračuna i predade mu novac. Sluga prebroji i nađe da je u redu, te htjede da iziđe. — Čekaj! E, da!
— Gone živinu u japneni dnor! — reče jedan od ljudi, kao da ne vjeruje svojim očima. — Tako ti je, — potvrdi drugi. — Gledaj kako pri svići siva bajuneta! Ljudi se digoše da se bolje uvjere.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
dim, samo dim. — Dim se potvrdi i kad je testament Pavlov otvoren, i u njemu pročitana želja Pavlova da se telo njegovo prenese u Nemačku (Nemačka je već
Deca biraju, učitelj samo potvrdi „akademca”. Jedna od najboljih učenika, najbolji pitaličar i akademac, bio je, u šestom razredu, Mija Frušić.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Pretresoše i ostale đake kakav je koji i je li pogodan za družinu, a na rastanku Stric još jednom potvrdi da već od sutrašnjeg dana kreće da „kupi vojsku“.
onda ćemo mi za sve platiti. — Zaista, nešto su se često sašaptavali — potvrdi i Nik Ćulibrk. — Braćo moja, dok mi ovo pričamo, možda se već potjera primiče Gaju — opomenu Đoko.
— Može to biti — potvrdi Đoko Potrk. — Ja uvijek naslutim unaprijed kad će me kod kuće tući pa mi noge nikako neće na tu stranu.
— reče Lazar Mačak poigravajući se svojom teškom kuburom. — Ni to ne bi bilo loše — potvrdi Jovanče i taman htjede da još nešto novo predloži, kad Žuja, vezana pred svojom kolibicom, odjednom poče da reži i da
— prenu se Stric — zamjenjujemo Nikoletinu. — Tako je. Sad se strina Marija na nas oslanja — potvrdi Jovanče. — Zamisli: ona samo zovne, a mi uprtimo svaki po jedno breme drva koliko ono Nikolino, pa pred njezinu kućy.
— Eno ih, ono su tenkovi! — I tamo se sad voze Nijemci? — priupita Jovanče. — Nijemci, Nijemci — sumorno potvrdi Nikoletina. — Pogledajte samo kako se mirno šetaju kao da je ovo njihova rođena zemlja. Ej prokleta izdajo!
— Kako da neću?! Ćutaću kao krava i puštati da rade sa mnom što god oni hoće. — Hoću, pustiću! — tvrdoglavo potvrdi Nikoletina.
— Hm, pa ovaj... šta ja znam — zbuni se Stric. — Treba imati dva stražara — upade u riječ Nik Ćulibrk. — Tako je — potvrdi Jovanče.
— Stigoh! — umorno dahnu plast. — Pa ti vučeš na sebi čitav brijeg — začudi se Mačak. — Bogme pravi brijeg! — potvrdi glas iz onoga otvora na plastu. — Hoće li dosta biti? — Čak i previše. Odjednom se plast nagnu i — buć!